1934

Година 1974 (MCMXXXIV) била је редовна година која почиње у понедјељак.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1900-е  1910-е  1920-е  – 1930-е –  1940-е  1950-е  1960-е
Године:	1931 1932 1933 – 1934 – 1935 1936 1937

1934. по календарима

Грегоријански	1934. (MCMXXXIV)
Аб урбе цондита	2687.
Исламски	1352–1353.
Ирански	1312–1313.
Хебрејски	5694–5695.
Бизантски	7442–7443.
Коптски	1650–1651.
Хинду календари
• Викрам Самват	1989–1990.
• Схака Самват	1856–1857.
• Кали Yуга	5035–5036.
Кинески
• Континуално	4570–4571.
• 60 година	Yанг Дрво Пас (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11934.
Подробније: Календарска ера

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Фиорелло Х. Ла Гуардиа постаје градоначелник Неw Yорка (до 1945).
• 1. 1. - У Немачкој ступа на снагу Сцхрифтлеитергесетз ("Уреднички закон"): неаријевцима забрањен рад у новинарству.
• 1. 1. - На британској Јамајци ухапшен један од оснивача растафаријанства Леонард Хоwелл, оптужен за побуну.
• 2. 1. - Пронађена сумерска Ваза из Wарке.
• 3. 1. - Либерал Гхеоргхе Тăтăресцу нови румуњски премијер (1934-37 и 1939-40), умјесто Иона Дуце, убијеног поткрај прошле године од Жељезне гарде.
• 4. 1. - Експлодирала бомба испред југословенског конзулата у Клагенфурту.
• 6. 1. - Завршено примирје у Рату за Чако, парагвајска војска наставља напредовање против боливијске.
• 7. 1. - Први пут објављен стрип Фласх Гордон.
• 8. 1. - Афера Ставискy: проневеритељ Алеxандре Ставискy пронађен мртав - скандал ће допринети паду француске владе.
• 13. 1. - Куоминтангове снаге ликвидирале Фујианску народну владу.
• 15. 1. - Командант кубанске војске Фулгенцио Батиста изнудио одлазак председника Рамóна Грауа.
• 15. 1. - Непалско-бихарски земљотрес, најмање 6.000 мртвих.
• 20. 1. - У Немачкој донесен Закон о поретку националног рада: у предузећима се спроводе фирерски принцип и концепт народне заједнице (шефови су вође, одговорни за добростање запослених).
• 26. 1. - Потписан Немачко-пољски пакт о ненападању - признате границе, окончан царински рат (одбачен од Хитлера 1939).
• 26. 1. - 10. 2. - XVII конгрес СКП(б): на избору за Централни комитет, Стаљин добио много више негативних гласова од шефа лењинградске партије Сергеја Кирова. Од 139 изабраних у ЦК, 97 је убијено у време Велике чистке 1937-39.

Никола Узуновић, премијер КЈ јан. - дец. 1934.

• 27. 1. - Нова југословенска влада: Никола Узуновић уместо Милана Сршкића.
• 30. 1. - Закон о реконструкцији Рајха - напуштен концепт савезне републике, власт припада централној влади Немачке.
• 30. 1. - Совјетски балон Осоавиахим-1 достигао 22.000 м висине, али се разбио при спуштању.

Фебруар/Вељача

• 6. 2. - Криза 6. фебруара 1934. - крајњи десничари изазвали нереде у Паризу, што се сматра покушајем пуча. Ово ће левичарима бити подстицај за формирање Народног фронта.
• 7. 2. - Француски социјалистички премијер Éдоуард Даладиер дао оставку, замениће га конзервативац Гастон Доумергуе, на челу "Владе националног савеза".
• 9. 2. - У Атини потписан Балкански пакт (Југославија, Румунија, Грчка и Турска), којим се гарантују границе балканских држава. Пакт је допуна Мале Антанте, слаби га неулазак Бугарске.

Балкански пакт (1934)

• 13. 2. - Совјетски брод Чељускин страдао од леда у Чукотском мору, посада спасена у априлу.
• 12 - 16. 2. - Аустријски грађански рат између социјалдемократа и диктаторске владе Енгелберта Долфуса - неколико стотина мртвих, забрањена социјалдемократска партија и с њом повезани синдикати.
• фебруар - Ирачка влада предвиђа регрутацију и ширење војске, чему се Курди и шиитски Арапи противе.
• 21. 2. - У Никарагви убијен револуционар Аугусто Цéсар Сандино, симбол отпора америчкој доминацији; убијен је од стране Националне гарде будућег диктатора Анастасија Сомосе.
• 22. 2. - Приказан филм Ит Хаппенед Оне Нигхт.
• 23. 2. - Леополд III од Белгије ступио на престо након смрти оца Алберта I (1934-50, од 1940. под окупацијом, од 1944. са регентом).
• 25. 2. - Левичарски надреалисти на челу са Андрé Бретоном "суде" Салвадору Далíју.
• 27. 2. - Георги Димитров и још двојица бугарских комуниста изручени из Берлина у Москву, јер су добили совјетско држављанство након одузетог бугарског.
• 28. 2. - Хитлер приволео СА и војску на споразум: само војска може носити оружје, а Смеђе кошуље су задужене за пред- и поствојничку обуку (Ернст Рöхм је бесан због овога).

Март/Ожујак

• 1. 3. - Бивши кинески цар Пу Yи званично крунисан за цара јапанске марионетске државе Манџукуо, под именом Канг-те.
• 2. 3. - У француском Тунису основана националистичка партија Нео Дестоур - владајућа партија независног Туниса 1956-2011, под различитим именима.
• 8. 3. - Шведски принц Сигвард Бернадотте се оженио пучанком, због чега ће изгубити титулу.
• 12. 3. - Државни старешина (шеф државе и владе) Естоније Константин Пäтс извршио пуч уз подршку војске и забранио све партије након изборног успеха десничарског покрета ветерана Вапс (до окупације 1940).
• 16. 3. - 6. додјела Осцара: најбољи филм је Цавалцаде.
• 17. 3. - Потписани Римски протоколи: Аустрија, Мађарска и Италија против Немачке и Југославије.
• 19. 3. - Несрећа у каменолому код Бањице, Дренички срез на Косову, страдало 14 радника.
• 21. 3. - Хитлер покреће Арбеитссцхлацхт (Битка рада) - запошљавање незапослених на јавним радовима, градњи аутопутева, станова, рекламацији земљишта.
• 24. 3. - Тyдингс–МцДуффие Ацт успоставља процес којим ће Филипини добити независност од САД након десетогодишњег периода (заправо 1946, након јапанске окупације 1942-45).
• 28. 3. - Закон о сузбијању (с)полних болести: у Краљевини Југославији је забрањена проституција (на снази од 1. јула). Прописан је и лекарски преглед за мушкарце пре ступања у брак (суспендовано у априлу 1935).
• 28. 3. - Чланови организације "Усташа" Петар Мијат Ореб, Јосип Беговић и Антун Подгорелец осуђени на смрт због спремања атентата на краља (Ореб и Беговић погубљени у мају).
• 29. 3. - Основан први јахт-клуб у Србији, данас Академски једриличарски клуб Београд.
• 31. 3. - Земун прикључен Београду.

Април/Травањ

Схирлеy Темпле

• 15. 4. - Инаугуриран италијански град Сабаудиа.
• 16. 4. - Установљено звање Херој Совјетског Савеза - први добитници су учесници спасавања посаде "Чељускина", завршеног пре три дана; ознака са златном звездом се даје од 1939.
• 16. 4. - Приказан филм Тарзан анд Хис Мате, други са Јохннy Wеиссмуллером.
• 19. 4. - Хитлер примио бугарског премијера Мушанова којем указује да му се не свиђа идеја Балканског пакта.
• 19. 4. - У Њујорку приказан филм Станд Уп анд Цхеер! - пробој за Схирлеy Темпле која до краја године постаје велика звезда.
• 20. 4. - Хеинрицх Химмлер има команду над свим полицијским снагама у Немачкој.
• 21. 4. - Катастрофална експлозија у руднику Какањ, 127 погинулих.
• 21. 4. - Објављена "Хирургова фотографија" наводног чудовишта из Лоцх Несса - подвала.
• 24. 4. - Патентиране Хаммонд оргуље.
• 25. 4. - Претпремијера филма L'Аталанте.
• 27. 4. - Пета кампања опкољавања Совјета Јиангxи, трећа фаза: националисти разбили комунисте и узели им Гуангцханг.

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Нови устав Аустрије: клерикално-корпоратистичка држава, једина партија Отаџбински фронт.
• 4. 5. - Приказан филм Манхаттан Мелодрама.
• 5. 5. - Обновљен Совјетско-пољски пакт о ненападању из 1932.
• 10. - 25. 5. - Рат за Чако: Битка код Цаñада Стронгест је највећа боливијска победа у овом рату са Парагвајом.
• 15. 5. - Латвијски премијер Кāрлис Улманис заводи ратно стање и распушта парламент (до окупације 1940).

† Бонние и Цлyде

• мај - Најезда "голубачке мушице" у Србији
• 19. 5. - У Бугарској државни удар организације Звено и Војног савеза уз помоћ војске, председник владе Кимон Георгијев. Помирљиво са Југославијом.
• 23. 5. - Бони и Клајд убијени у заседи на сеоском путу у Лујзијани.
• 23 - 27. 5. - "Битка у Толеду": окршаји између штрајкача и Националне гарде у Толедо, Охио.
• 28. 5. - У Канади рођене Петорке Дионне, прве које су преживеле.
• 29. 5. - Потписан нови уговор о односима САД и Кубе, одбачена већина одредби Платтовог амандмана.
• мај, крајем - Георги Димитров именован за известиоца о теми доласка фашизма и задацима Коминтерне у борби за јединство радничке класе, а у вези VII конгреса организације (1935), Димитров се залаже за политику народног фронта, сарадње са социјалдемократама, који су сада означени као "социјалфашисти".
• 31. 5. - Барменска декларација: скуп немачких хришћана одбацује потчињеност Цркве држави.
• мај-јун - Саудијско-јеменски рат, Саудијци потврдили посед Асира.

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - Др. Алојзије Степинац одређен од Пија XI за бискупа-коадјутора загребачком надбискупу Бауеру (уз пристанак краља Александра).
• 1. 6. - Ступио на снагу југословенско-немачки трговински споразум, потписан 1. маја/свибња.
• 3. 6. - Железнички мост преко Саве спаја Кленак и Шабац, истог дана у Шапцу освећена костурница и споменик жртвама рата.
• 5. 6. - Друштво народа скида с дневног реда мађарску тужбу против Југославије у вези пограничних инцидената (15 мртвих) и 2600 мађарских двовласника који немају улаза у Југославију; југословенска страна одговара да су проблеми почели 1932. оснивањем терористичког логора у Јанка Пусти.
• 5 - 9. 6. - Ураган убија најмање 1.000 људи у Централној Америци.
• 6. 6. - Неw Деал: законом основана Комисија за обвезнице и берзу САД (У.С. Сецуритиес анд Еxцханге Цоммиссион).
• 9. 6. - Прва појава Паје/Пашка Патка.
• 9. 6. - Успостављени дипломатски односи Румуније и СССР.
• 10. 6. - Финале Светског фудбалског купа у Риму: Италија - Чехословачка 2:1.
• 11. 6. - Прва појава стрипа Мандрак.
• 12. 6. - Забрањене све политичке партије у Бугарској, енергична акција против ВМРО-а.

† Ернст Рöхм

• 14. 6. - У Венецији се први пут састали Бенито Муссолини и Адолф Хитлер - хладно, не слажу се око Аустрије.
• 14. 6. - Маx Баер нокаутирао Прима Царнеру.
• 15. 6. - Украјински националисти убили пољског министра ун. послова Бронисłаwа Пиерацког. Пољска влада након овога оснива неку врсту логора у Берези Картуској за опасне елементе.
• 17. 6. - Марбуршки говор немачког вицеканцелара фон Папена који осуђује нацистичке ексцесе - ваљда последња јавна критика нациста.
• 21. 6. - Ататуркове реформе: у Турској донесен Закон о презименима (муслимани генерално нису имали презимена).
• 24. 6. - Француски министар Луј Барту стигао у посету Југославији (бродом уз Дунав).
• 24. 6. - Главни град Украјинске ССР постаје Кијев уместо Харкова - стигли су ЦК украјинске партије и влада.
• 30. 6. - Поринут немачки џепни бојни брод Адмирал Граф Спее (започет 1932, прелази лимит постављен Версајским уговором, у служби од 1936).
• 30. 6. - 2. 7. - Ноћ дугих ножева у Њемачкој - чистка Стурмабтеилунг-а ("Смеђих кошуља") и других Хитлерових противника с деснице, након назнака да би војска могла узети власт.

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - Крај предкодовског Холлywоода: у САД ступио на снагу Хејсов кодекс ("смернице моралне цензуре") који прописује како ће у филмовима бити третирани сексуалност и насиље - траје до 1968.
• 3. 7. - У Београду отворен Немачки саобраћајни биро - заправо обавештајни центар (дир. Франз Неухаусен).
• 8. 7. - Јапански премијер Саитō Макото даје оставку услед Теијинског скандала: ултрадесничари прогањају своје противнике у влади под оптужбом да су манипулисали вредношћу текстилне фирме (а што се показује неоснованим). Следи умерени адмирал Кеисуке Окада.

† Енгелберт Доллфусс

• 10. 7. - У СССР-у формиран свесавезни НКВД (Народни комесаријат унутрашњих дела) у који је укључена тајна полиција ОГПУ (Обједињена државна политичка управа), преименована у ГУГБ (Главна управа државне безбедности). Први комесар је Генрих Јагода (до 1936).
• 10. 7. - Отворена Жељезница Конго-Оцеан која повезује Браззавилле и Поинте-Ноире - тијеком радње страдало је најмање 17.000 радника.
• 16. 7. - Усвојен нови устав Бразила, којим се легитимизује власт Гетúлија Варгаса (замењен већ 1937, када Варгас започиње ауторитарну власт).
• 17. 7. - Смењени гувернер Северне Дакоте Wиллиам Лангер прогласио независност и накратко се забарикадирао у гувернерском здању.
• 20. 7. - Британци, тј. Англо-Египатски Судан, признају троугао Сарра за италијански посед (југоисточни кут данашње Либије).
• 22. 7. - У Чикагу убијен пљачкаш банака Јохн Диллингер.
• 25. 7. - Јулски пуч: у неуспелом нацистичком покушају пуча у Аустрији убијен канцелар Енгелберт Доллфусс. Италија послала војску на границу. Долфусса ће наследити Курт Сцхусцхнигг (до 1938).
• 26. 7. - Комунисти и социјалисти у Француској образовали Народни фронт против деснице.
• 27. 7. - Сwиссаир-ов авион Цуртисс Т-32 Цондор II пао код Туттлингена у јужној Немачкој, 12 мртвих.

Август/Аугуст/Коловоз

Лична стандарта Адолфа Хитлера, фирера и рајхсканцелара Немачке

• 1. 8. - После 19 година окончана америчка окупација Хаитија, САД ипак задржавају директну фискалну контролу до 1941, одн. индиректну до 1947.
• 2. 8. - Умро немачки председник Паул вон Хинденбург, Хитлер истог дана преузима председничка овлашћења (не и титулу) чиме постаје Фüхрер унд Реицхсканзлер (противзаконито, али подржано плебисцитом 19. 8.); овим је окончана подјела власти у Њемачкој.
• 3. 8. - Председник Рајхсбанке Хјалмар Сцхацхт постаје и министар економике (до 1937). Задужен за ратну економију, Сцхацхт је ове године измислио "мефо менице" као средство тајног финансирања.
• 5. 8. - Пета кампања опкољавања Совјета Јиангxи, финална фаза: кинески националисти узимају до краја септембра већину преосталих комунистичких територија.
• 6. 8. - Почела градња Белог двора на Дедињу, архитекта Александар Ђорђевић.
• 7. 8. - Франз вон Папен дао оставку на место вицеканцелара Немачке (положај упражњен до 1941).
• 7. 8. - Алфонсо Лóпез Пумарејо први пут председник Колумбије: "Револуција у маршу" покушава увести широке политичке и друштвене реформе.
• 8. 8. - Промењена заклетва немачког Реицхсwехр-а (од 1935 Wехрмацхт): на верност се заклиње Фиреру.
• 11. 8. - Први затвореници стигли на Алцатраз.
• 16. 8. - Приказан филм Цлеопатра са Цлаудетте Цолберт.

Септембар/Рујан

Партијски сабор у Нüрнбергу

• 1. 9. - Јосé Марíа Веласцо Ибарра први пут председник Еквадора (у пет наврата до 1972, четири пута је обаран).
• 3. 9. - Француске власти у Тунису хапсе националистичке лидере, у земљи долази до нереда.
• 4/5. 9. - У Паљанама код Ћуприје убијен злогласни хомољски хајдук Иван Бабејић.
• 5 - 10. 9. - Нирнбершки митинг "Јединства и снаге", обележен Спееровом "катедралом светлости", забележен филмом "Тријумф воље".
• 8. 9. - Неколико сати након што је умро капетан путничког брода СС Морро Цастле, на пловилу поред Неw Јерсеyа долази до пожара са 134 мртвих.
• 12. 9. - Балтичка антанта: Литванија, Летонија и Естонија закључиле Уговор о разумевању и сарадњи.
• 16. 9. - У Београду отворена скупштина Међународне интерпарламентарне конференције за трговину.
• 18. 9. - СССР примљен у Друштво народа (искључен 1939).
• 19. 9. - Хјалмар Сцхацхт, однедавно немачки министар економике, излаже Нови план: решавање дефицита платног биланса путем увоза само из земаља које увозе из Немачке. Увећава се куповина сировина и пољопривредних производа са југоистока Европе, што има и политички значај.
• 19. 9. - У САД ухапшен Бруно Хауптманн, оптужен за отмицу Линдбергове бебе.
• 21. 9. - Тајфун Мурото и цунами погађају Осаку у Јапану, око 3.000 мртвих.
• 22. 9. - Гресфордска катастрофа: 266 рудара и спасилаца страдало од експлозије и гушења у велшком руднику.
• 27. 9. - Југословенски краљевски пар у посети Софији, Бугарска није убеђена да приступи Балканском пакту.
• 27. одн. 28. 9. - Друштву народа се прикључују Краљевина Афганистан и Еквадор - Друштво сада има 58 чланица, највећи број.

Октобар/Листопад

Убиство Краља Александра (Универсал Неwсреел)

• 1. 10. - Затварање јавних кућа у Краљевини Југославији.
• 4. 10. - Алејандро Лерроуx је поново шпански премијер, улазак десничарске ЦЕДА изазива побуне у Астурији, Каталонији и великим градовима.
• ца. 4. 10. - Према новом поступку за православне црквене судове, може се судити и верницима за црквене кривице и брачне спорове.
• 4 - 8. 10. - Штрајк рудара у шпанском Астуријасу, који се претвара у побуну, чије ће гушење однети неколико хиљада живота.
• 6. 10. - Ллуíс Цомпанyс прогласио Државу Каталонију, одмах ухапшен (стрељан 1940).
• 9. 10. - Марсејски атентат на југославенског краља Александра; страдао и француски ино-министар Лоуис Бартхоу (убицу линчовала маса).
  • Наслеђује малолетни Петар II Карађорђевић, уз намесничко веће: кнез Павле Карађорђевић, Раденко Станковић (сенатор и министар просвете) и Иво Перовић (бан Савске бановине). Проглашена општа народна жалост од шест месеци.
• 11 - 16. 10. - Око 1.200 рудара у Печују штрајкује у јами, прете да ће прекинути довод ваздуха ако им не буду повећане плате.
• 13. 10. - Петар II је стигао возом у Београд (био је започео школовање у Енглеској).
• 14 - 16. 10. - Воз са телом краља Александра се креће од Сплита преко Загреба до Београда.
• 16. 10. - Почетак једногодишњег Дугог марша кинеских комуниста: како би избегли уништење у опкољеном Совјету Јиангxи, комунисти се повлаче према западу, затим северу. Лидери су Зхоу Енлаи и, до јануара, Бо Гу и Отто Браун.
• 18. 10. - Краљ Александар сахрањен на Опленцу.
• 20. 10. - Креће МацРобертсонова авио-трка из Лондона у Мелбоурн.
• 22. 10. - Агенти ФБИ убили Преттy Боy Флоyд-а у Охају.

Новембар/Студени

Италијанска Либија

• 13. 11. - Италијанска влада прописује да предавачи у школама морају носити војну или партијску униформу.
• 19/20. 11. - Хапшења усташа у Италији и затварање на острву Липари.
• 20. 11. - Инцидент Војне академије у Јапану: хапшење завереника који су припремали државни удар.
• 22. 11. - Југославија пред Друштвом народа подноси оптужбу против Мађарске, поводом Марсејског атентата, чему се придружују и Чехословачка и Румунија.
• 23. 11. - "Wалwалски инцидент" - англо-етиопска гранична комисија открила италијанске војнике у граду Wалwалу, дубоко у Етиопији - почетак Абисинске кризе.
• 25. 11. - 3. 12. - Дуги марш, Пријелаз преко ријеке Xианг: комунисти губе преко 50.000 људи у окршају са националистима и због дезертирања.
• 27. 11. - У окршају са ФБИ у Илиноју погинуо Бабy Фаце Нелсон.
• 27. 11. - Рат за Чако: након нових губитака у рату са Парагвајом, боливијски официри збацили председника Саламанку.
• 28. 11. - Из Сушака за Хамбург отпловило 1.900 нацистичких емиграната из Аустрије.

Децембар/Просинац

• децембар - Депортација око 2.500 Мађара из Југославије
• 1. 12. - У Лењинграду убијен Сергеј Киров, члан Политбироа, што ће Стаљину послужити као повод за појачану репресију у СССР, с врхунцем у Великој чистки 1936-38; касније током месеца ухапшени Лев Камењев и Григориј Зиновјев са сарадницима.
• 1. 12. - Лáзаро Цáрденас инаугурисан за председника Мексика (до 1940).
• 3. 12. - Италијанске Триполитанија и Киренаика спојене у Италијанску Либију.
• 5. 12. - Абисинска криза: дошло до оружаног сукоба између Етиопљана с једне и Сомалаца и Италијана с друге стране.
• 10. 12. - Савет Друштва народа осудио мађарску подршку терористима који су убили краља Александра, затражено да се предузму мере.
• децембар - У норвешкој хидроцентрали Веморк почиње производња тешке воде.

Мост краља Александра у Београду (1934-41)

• 16. 12. - Пуштен у саобраћај Мост краља Александра, преко Саве у Београду (срушен 1941, касније том месту Бранков мост).
• 16. 12. - У Југославији почиње акција Зимске помоћи "незапосленима и беднима".
• 16 - 17. 2. - Фашистичка конференција у Монтреуxу, окупили се представници 13 европских партија (нема нациста).
• 18. 12. - Након оставке министара Драгутина Којића и Богољуба Јевтића, даје оставку и председник владе Никола Узуновић. Јевтић сутрадан добија мандат за нову владу.

Богољуб Јевтић, премијер КЈ 1934-35.

• 21. 12. - Нова влада, премијер Богољуб Јевтић, министар финансија Милан Стојадиновић.
• 22. 12. - На првој седници владе помилован лидер ХСС Влатко Мачек.
• 22. 12. - Парагвајски летећи чамци извели први ноћни ваздушни напад у Јужној Америци.
• 24-25. 12. - Четврта земаљска конференција КПЈ у Љубљани - услед јачања фашизма одустаје се од разбијања Југославије (уз задржан принцип права на самоодређење), осуђени Анте Павелић и Ванчо Михајлов. Јосип Броз изабран у Политбиро (ту су и Милан Горкић, Благоје Паровић, Камило Хорватин и Адолф Мук). Поновљена одлука о оснивању КП Словеније и КП Хрватске.
• 27. 12. - Персија мења име у Иран.
• 29. 12. - Јапан напушта поморске уговоре из Вашингтона (1922) и Лондона (1930).
• 30. 12. - Мексички Црвенокошуљаши пуцали на вернике после мисе у Цоyоацáну, убијено пет верника и један нападач.

Кроз годину

Зграда Аграрне банке

• Завршена Зграда Аграрне банке у Београду (после рата седиште ЦК, Музеј револуције, сада Историјски музеј Србије).
• У Београду основан Балкански институт. - затворен 1941, обновљен 1969. као Балканолошки институт САНУ.
• Банкарска криза у КЈ: од 620 завода, 229 је тражило заштиту, равнање или ликвидацију, улози на штедњу су пали за 8.404 на 8.195 милиона динара.
• У Босни снимљен немачки филм "Бошњаци".
• Сматра се да су после 146 година окончани Аустралијски погранични ратови између Абориџина и белих насељеника.
• Ирèне и Фредериц Јолиот-Цурие открили индуковану радиоактивност (догодине добијају нобела).

Рођења

Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача

• 1. 1. - Татјана Бељакова, глумица († 2022)
• 7. 1. - Тассос Пападопоулос, кипарски политичар и државник († 2008)
• 7. 1. - Новак Килибарда, књижевник и политичар († 2023)
• 10. 1. - Леонид Кравчук, први председник Украјине († 2022)
• 11. 1. - Јеан Цхрéтиен, премијер Канаде
• 14. 1. - Рицхард Бриерс, глумац, комичар († 2013)
• 22. 1. - Јован Деретић, српски књижевник († 2002)
• 29. 1. - Бранко Миљковић, српски пјесник († 1961.)
• 5. 2. - Ханк Аарон, играч бејзбола († 2021)
• 11. 2. - Марy Qуант, модна креаторка († 2023)
• 11. 2. - Мануел Нориега, диктатор Панаме († 2017)
• 13. 2. - Георге Сегал, глумац, музичар († 2021)
• 15. 2. - Никлаус Wиртх, информатичар († 2024)
• 17. 2. - Алан Батес, глумац († 2003)
• 18. 2. - Пацо Рабанне, модни креатор († 2023)
• 19. 2. - Иво Шкрабало, хрватски политичар и синеаст († 2011.)
• 24. 2. - Беттино Цраxи, премијер Италије († 2000)
• 27. 2. - Ралпх Надер, заштитник потрошача, амерички политичар
• 28. 2. - Радивоје Константиновић, српски књижевник, преводилац, професор

Март/Ожујак – Април/Травањ

• 2. 3. - Александар Рукавина, вајар и сликар († 1985)
• 4. 3. - Анне Ханеy, глумица († 2001)
• 9. 3. - Јуриј Гагарин, космонаут († 1968.)
• 9. 3. - Милан Мушкатировић - Гале, ватерполиста, декан ТМФ († 1993)
• 14. 3. - Еугене Цернан, астронаут († 2017)
• 15. 3. - Ђорђе Кисић, бубњар Индеxа († 2005)
• 16. 3. - Влахо Орлић, ватерполиста, тренер († 2010)
• 26. 3. - Алан Аркин, глумац († 2023)
• 31. 3. - Рицхард Цхамберлаин, амерички глумац
• 3. 4. - Јане Гоодалл, приматологиња
• 5. 4. - Роман Херзог, председник Немачке († 2017)
• 7. 4. - Ташко Начић, српски глумац († 1993)
• 11. 4. - Мухарем Первић, књижевни и позоришни критичар († 2011)
• 12. 4. - Георгиј Паро, казалишни редатељ († 2018)
• 17. 4. - Драгољуб Живојиновић, историчар, академик САНУ († 2016)
• 24. 4. - Схирлеy МацЛаине, америчка глумица

Мај/Свибањ – Јун/Липањ

• 5. 5. - Хенри Конан Бéдиé, председник Обале Слоноваче († 2023)
• 7. 5. - Тамара Бакић, манекенка († 2021)
• 17. 5. - Дејан Мијач, позоришни редитељ († 2022)
• 18. 5. - Никола Симић, глумац († 2014)
• 21. 5. - Звонимир Скерл, диригент, пијаниста, композитор († 2009)
• 23. 5. - Роберт Моог, проналазач синтисајзера († 2005)
• 28. 5. - Мића Орловић, ТВ-водитељ († 2013)
• 30. 5. - Алексеј Леонов, космонаут († 2019)
• 31. 5. - Рада Ђуричин, глумица († 2024)
• 1. 6. - Ивица Бедњанец, хрватски цртач и стрип-аутор († 2011.)
• 1. 6. - Пат Бооне, певач, глумац
• 6. 6. - Алберт II, краљ Белгијанаца
• 10. 6. - Алоис Моцк, аустријски политичар († 2017)
• 11. 6. - Смиљка Бенцет, хрватска глумица († 2023)
• 11. 6. - Ратко Божовић, социолог културе, књижевник († 2023)
• 18. 6. - Павле Дешпаљ, диригент, складатељ, академик ХАЗУ († 2021)

Јул/Српањ – Август/Коловоз

• 1. 7. - Сyднеy Поллацк, амерички редатељ, продуцент и глумац († 2008.)
• 7. 7. - Бранко Вучићевић, филмски сценариста, писац († 2016)
• 8. 7. - Мартy Фелдман, глумац, комичар († 1982)
• 11. 7. - Гиоргио Армани, италијански модни креатор
• 13. 7. - Wоле Соyинка, нигеријски књижевник, нобеловац
• 18. 7. - Дара Чаленић, глумица († 2021)
• 3. 8. - Јонас Савимби, анголски политичар и герилац († 2002)
• 7. 8. - Марија Кохн, хрватска глумица († 2018)
• 11. 8. - Данило Бата Стојковић, српски глумац († 2002)
• 19. 8. - Ренéе Рицхардс, америчка транссексуална тенисерка
• 20. 8. - Фреди Перлман, анархиста, писац, теоретичар и музичар. († 1985.)
• 22. 8. - Норман Сцхwарзкопф, Јр., амерички генерал са 5 звездица († 2012)
• 25. 8. - Акбар Хашеми Рафсанџани, председник Ирана († 2017)
• 25. 8. - Марта Малагурски, преводилац († 2010)
• 29. 8. - Ђенана Бутуровић, бх. књижевна хисторичарка, фолклориста († 2012)
• 29. 8. - Ђорђе Букилица, мајстор фотографије († 2010)
• 30. 8. - Гроздана Олујић, књижевница († 2019)

Септембар/Рујан – Октобар/Листопад

• 6. 9. - Цхарлес Биллицх, аустралски сликар
• 8. 9. - Петер Маxwелл Давиес, енглески композитор и диригент († 2016)
• 9. 9. - Младен Марков, књижевник († 2015)
• 10. 9. - Дејан Чавић, глумац и редитељ
• 19. 9. - Бриан Епстеин, менаџер Беатлес-а († 1967)
• 20. 9. - Сопхиа Лорен, италијанска глумица
• 21. 9. - Леонард Цохен, кантаутор, књижевник († 2016)
• 24. 9. - Добрила Шокица, глумица († 2010)
• 24. 9. - Мариа Пиа ди Савоиа, италијанска принцеза
• 26. 9. - Михајло Михајлов, југословенски дисидент († 2010)
• 27. 9. - Wилфорд Бримлеy, глумац († 2020)
• 28. 9. - Бригитте Бардот, француска глумица
• 30. 9. - Удо Јüргенс, певач, композитор († 2014)
• 7. 10. - Улрике Меинхоф, суоснивачица Фракције Црвене Армије († 1976)
• 13. 10. - Нана Моускоури, певачица
• 14. 10. - Љуба Поповић, сликар, академик († 2016)
• 15. 10. - Слободан Алигрудић, глумац († 1985)
• 15. 10. - Душанка Сифниос, примабалерина († 2016)
• 18. 10. - Душанка Калањ, спикер и водитељ ТВ Београд († 2010)
• 26. 10. - Перо Златар, новинар († 2020)
• 30. 10. - Милић од Мачве, српски сликар († 2000)

Новембар/Студени – Децембар/Просинац

• 1. 11. - Владимир Ивир, хрватски језикословац, преводитељ († 2011.)
• 9. 11. - Царл Саган, амерички астроном и астробиолог († 1996.)
• 10. 11. - Бора Спужић Квака, певач († 2002)
• 12. 11. - Цхарлес Мансон, лидер култа, криминалац († 2017)
• 22. 11. - Славуј Хаџић, филмски и ТВ редитељ († 2007)
• 27. 11. - Александар Кораћ, композитор, музички уредник Радио Бг. († 2000)
• 3. 12. - Абимаел Гузмáн, оснивач Сендера Луминоса († 2021)
• 9. 12. - Јуди Денцх, глумица
• 14. 12. - Ружица Сокић, српска глумица († 2013)
• 15. 12. - Станислав Шушкевич, први председник Белорусије († 2022)
• 15. 12. - Мохамед Фарах Аидид, сомалијски политичар († 1996.)
• 20. 12. - Далибор Цвитан, хрватски књижевник и књижевни критичар († 1993.)
• 24. 12. - Стјепан Месић, предсједник Хрватске
• 25. 12. - Иван Штајнбергер, декан Филозофског факултета у Бг. († 2012)
• 27. 12. - Лариса Латињина, совјетска гимнастичарка
• 28. 12. - Маггие Смитх, глумица († 2024)
• 29. 12. - Давор Штамбук, хрватски карикатурист († 2018)
• 30. 12. - Дел Сханнон, певач († 1990)

Кроз годину

• Стојан Максимовић, архитекта († 2024)
• Олга Зиројевић, историчарка

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 1. 1. - Благоје Берса, хрватски складатељ и глазбени педагог (* 1873.)
• 10. 1. - Маринус ван дер Луббе, осуђен за паљевину Реицхстага (* 1909)
• 11. 1. - Саламон Бергер, индустријалац, оснивач Етнографског музеја Загреб (* 1858)
• 29. 1. - Бранимир Ћосић, српски писац (* 1903)
• 29. 1. - Фритз Хабер, хемичар, нобеловац (* 1868)
• 7. 2. - Живојин Лукић, вајар (* 1890)
• 9. 2. - Анте Бианкини, хрватски лијечник и политичар (* 1860.)
• 17. 2. - Алберт I, краљ Белгијанаца (* 1875)
• 23. 2. - Едwард Елгар, енглески композитор (* 1857.)
• 1. 3. - Цхарлес Wебстер Леадбеатер, теозоф, окултиста (* 1854)
• 21. 3. - Лилyан Тасхман, глумица (* 1896)
• 22. 3. - Недељко Кошанин, биолог (* 1874)
• 26. 3. - Виктор Александер, одвјетник (* 1865)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 9. 4. - Сафвет-бег Башагић, бошњачки писац и политичар (* 1870)
• 11. 4. - Гералд ду Мауриер, глумац (* 1873)
• 15. 5. - Леон Коен, сликар-симболиста (* 1859)
• 17. 5. - Цасс Гилберт, архитекта (* 1859)
• 23. 5. - Бонние и Цлyде, одметници (* 1910 одн. 1909)
• 25. 5. - Густав Холст, енглески композитор (* 1874)
• 30. 5. - Тōгō Хеихацхирō, јапански адмирал (* 1848)
• 31. 5. - Леw Цодy, глумац (* 1884)
• 6. 6. - Јулије Кемпф, хрватски повјесничар и књижевник (* 1864.)
• 8. 6. - Доротхy Делл, глумица (* 1915)
• 30. 6. - Ноћ дугих ножева:
  • Курт вон Сцхлеицхер, генерал, бивши канцелар Немачке (* 1882)
  • Фритз Герлицх, новинар (* 1883)
  • Густав вон Кахр, баварски политичар (* 1862)
  • Грегор Страссер, нацистички политичар (* 1892)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 1. 7. - Ернст Рöхм, командант СА (* 1887)
• 4. 7. - Марие Цурие, кемичарка и физичарка, двострука нобеловка (* 1867.)
• 6. 7. - Нестор Махно, анархиста (* 1888)
• 10. 7. - Мирко Королија, књижевник, политичар (* 1886)
• 21. 7. - Хуберт Лyаутеy, маршал Француске (* 1854)
• 22. 7. - Јохн Диллингер, пљачкаш банака (* 1903)
• 25. 7. - Енгелберт Доллфусс, канцелар Аустрије (* 1892)
• 25. 7. - Франçоис Цотy, произвођач парфема, фашиста (* 1874)
• 26. 7. - Wинсор МцЦаy, амерички стрип аутор и пионир анимираног филма (* 1867-71)
• 26. 7. - Рудолф Маистер, аустро-угарски и југославенски официр (* 1874.)
• 29. 7. - Фране Булић, свећеник, археолог, повјесничар (* 1846)
• 2. 8. - Паул вон Хинденбург, фелдмаршал, председник Немачке (* 1847.)
• 14. 8. - Раyмонд Хоод, архитекта (* 1881)
• 31. 8. - Јоца Вујић, српски колекционар и добротвор (* 1863)
• 2. 9. - Русс Цолумбо, певач, виолиниста, глумац (* 1908)
• 9. 9. - Рогер Фрy, сликар, критичар (* 1866)
• 12. 9. - Јекатерина Брешко-Брешковскаја, "бабушка Руске револуције" (* 1844)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 5. 10. - Јеан Виго, филмски режисер (* 1905)
• 9. 10. - Марсејски атентат:
  • Александар I Карађорђевић, краљ Југославије (*1888.)
  • Лоуис Бартхоу, француски политичар и министар (* 1862.)
  • Владо Черноземски, атентатор (* 1897)
• 15. 10. - Раyмонд Поинцарé, бивши председник Француске (* 1860)
• 19. 10. - Алеxандер вон Клуцк, немачки генерал (* 1846)
• 22. 10. - Преттy Боy Флоyд, пљачкаш банака (* 1904)
• 26. 10. - Васиљ Грђић, српски национални радник (* 1875)
• 2. 11. - Едмонд де Ротхсцхилд, филантроп, спонзор ционизма (* 1845)
• 16. 11. - Царл вон Линде, изумитељ расхладног циклуса, нобеловац (* 1842)
• 16. 11. - Алице Лидделл, инспирација за Алису из земље чуда (* 1852)
• 24. 11. - Михајло Грушевски, украјински историчар и политичар (* 1866)
• 27. 11. - Бабy Фаце Нелсон, пљачкаш банака (* 1908)
• 30. 11. - Хéлèне Боуцхер, авијатичарка (* 1908)
• 1. 12. - Сергеј Киров, први секретар лењинградског ЦК СКП(б) (* 1886)
• ца. 12. 12. - Јоко Јовићевић, сердар

Кроз годину

• Михаило Петровић, санитетски генерал, хирург, професор (* 1863)
• Милутин Мишковић, пуковник, организатор "Сокола" у Србији (* 1864)
• Иван Новак, књижевник и политичар (* 1884)

Нобелова награда за 1934. годину

• Физика: није додијељена
• Кемија: Харолд Цлаyтон Уреy (откриће тешког водоника)
• Физиологија и медицина: Георге Wхиппле, Георге Минот и Wиллиам П. Мурпхy (открића у вези терапије јетре у случају анемије, → Витамин Б12)
• Књижевност: Луиги Пиранделло (смело и домишљато оживљење драмске и сценске уметности)
• Мир: Артхур Хендерсон (председник Конференције за разоружање Друштва народа)

Спољне везе

• Цхронологy 1934 Архивирано 2020-04-02 на Wаyбацк Мацхине-у, Университy оф Индиана

1934 на Wикимедијиној остави