Irène Joliot-Curie
Irena Žolio-Kiri, rođena Kiri (fr. Irène Joliot-Curie) bila je francuska hemičarka i naučnica, kodobitnica Nobelove nagrade za hemiju.
 Irène Joliot-Curie
| |
 | |
| Rođenje | 12. 9. 1897. Pariz |
|---|---|
| Smrt | 17. 3. 1956. (dob: 58) Pariz |
| Polje | kemija |
| Alma mater | Sorbonne |
| Akademski mentor | Paul Langevin |
| Istaknute nagrade | Nobelova nagrada za kemiju (1935) |
Irena Kiri rođena je 12. septembra 1897. u Parizu kao ćerka Marije i Pjera Kiri. Irena je u velikoj meri pratila stope svojih roditelja po pitanju obrazovanja i kasnijeg rada. Studije je počela na Sorboni 1912. koje je morala privremeno da napusti početkom Prvog svetskog rata, za vreme koga je bila angažovana kao medicinska sestra radiograf. Ubrzo nakon rata, Irena nastavlja studije i 1925. doktorira na temu alfa čestica izračenih iz polonijuma.
Godinu dana kasnije, 1926., udaje se za Frederika Žolija koji će joj biti ne samo bračni već i istraživački partner. Oboje su bili veoma zainteresovani za oblast nuklearne fizike, pogotovu za prirodnu i još slabo istraženu veštačku radioaktivnost. Ovo je usmerilo istraživački pravac para. Za zajednički rad, 1935. dodeljena im je Nobelova nagrada „za sintezu novih radioaktivnih elemenata“.
Nakon ovog uspeha, 1938., objavila je i vrlo važan rad u vezi sa dejstvom neutrona na teška jezgra. Na ovom radu, koji je objavljen u Zborniku radova Francuske akademije nauka (fr. Le Compte rendu de l'Académie des sciences), asistent, potpisan i kao koautor, bio joj je naš fizikohemičar Pavle Savić. Ovaj rad mnogi smatraju jednom od važnih prekretnica u otkriću nuklearne fisije, jer je prilikom izvođenja eksperimentalnog dela dvojac istraživao veštačke radioelemente dobijene izlaganjem uranijuma sporim neutronima. Između ostalog, njih dvoje su uspešno dobili ali ne i identifikovali izotop lantana poluživota 3,5 sata[1].
Irena je bila izvrstan akademik. Jedan period počev od 1936. bila je francuski državni podsekretar za pitanja naučnih istraživanja, a 1937. postaje redovni profesor Fakulteta nauka u Parizu. Nakon Drugog svetskog rata, u periodu između 1946. i 1951, bila je član francuske Komisije za atomsku energiju, i učestvovala je u izgradnji francuskog nuklearnog arsenala.
Osim akademika i državnice, Irena je bila borac za prava žena i član Nacionalnog komiteta Unije francuskih žena (fr. Comité National de l'Union des Femmes Françaises). Bila je članica Svetskog mirovnog veća, jedne od najranijih mirovnih organizacija, zatim mnogih naučnih organizacija a dobila je i počasne doktorate brojnih univerziteta. Proglašena je za oficira Legije časti.
Irena Žolio-Kiri umrla je 17. marta 1956. u Parizu od posledica leukemije koju je dobila zbog prekomernog izlaganja radijaciji tokom istraživačkog rada. Ona i Frederik imali su dvoje dece.
