osovina
osovina
Именица
[уреди]osovina, ж
Облици:
Значења:
- Duguljasti cilindrični deo koji služi kao oslonac obrtnih delova (točkova, zupčanika, poluga i sl.), koji se okreću ili klate oko njega; opšti naziv za deo na kojem su smešteni točkovi. [3] Беркасово Стапар[1]
Примери:
- Na žèljeznu osòvinu nàmeste se tòčkovi. [4] Сомбор [1]
- Osòvina 12—14 šúva je òbično téška 50—70 kȋla i tàkva se òbično ugràđuje u gȁzdinska kȍla. [4] Лалић [1]
- Ȉma tȗ stȃre osòvine o[d] tȍčkōva. [5] [6] [4] Итебеј Јамена Вашица Моровић Гибарац Сремска Рача Сот Ердевик Мартинци Лежимир Свилош Сремска Митровица Черевић Вогањ Јарак Јазак Врдник Хртковци Платичево Сремска Каменица Огар Крушедол Марадик Прхово Голубинци Бешка Војка Нови Сланкамен Батајница Белегиш Мартонош Пачир Бајша Мол Сивац Бачки Брестовац Кула Турија Бачко Градиште Чуруг Дероње Деспотово Змајево Вајска Госпођинци Силбаш Ченеј Каћ Руменка Шајкаш Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Гардиновци Тител Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Иђош Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Меленци Житиште Тараш Елемир Арадац Конак Ботош Орловат Маргита Добрица Перлез Идвор Велико Средиште Вршац Чента Алибунар Уљма Црепаја Сефкерин Долово Бела Црква Панчево Делиблато Баваниште Омољица Ковин Деска [1]
- Váljak [na drljači] je sȁv dr̀veni, jèdino ȍn ìmā šaráfe sa stráne, a i osòvinu. Бачинци [1]
- Pȓvo ȉ prvo dȍbijemo fàbričke sòvine prȁve, i na srèdini mȏram da pròbūšim na prȅdnjim trȃpu rȕpu na cȅntrālnom dȇlu i njȗ vèzīvamo sa cùpāntama za prèdnji trȃp ali ga krȋvimo pȍlukrūžno da dȍbije čvrstìnu jȁču. [4] [5] Ковиљ Кленак Грабовци Карловчић Купиново Бољевци Сурчин Фаркаждин Сефкерин Црепаја [1]
- Tuljak se može istrošiti. Za jedan vek vinterove osovine [na točku], dva je tuljka dovoljno. [7] Бачки Брестовац [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 296.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 513.
- ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 89.