Пређи на садржај

звоно

звоно

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив звоно звона
Генитив звона звона
Датив звону звонима
Акузатив звоно звона
Вокатив звоно звона
Инструментал звоном звонима
Локатив звону звонима


Именица

звоно, с

Звоно

Слогови: зво-но,  мн. зво-на


Значења:

[1.] Звона су најчешће метални предмети разних величина, који при удару на њих производе звук.

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

[1.1.] Звона која имају леп и продоран звук. Црвена Црква[2]
[1.2.] Добро сам га саранила — два попа и ђакон, и певачко друштво, велика звона, велика кола. Вршац, Лаћарак, Змајево, Ђурђево, Ново Милошево, Избиште [2]
[1.3.] Сећам се још да је мој отац носио звона на Алмашку цркву. Нови Сад [2]
[1.4.] А црквена звона звоне, оно одјекује. Кула [2]

Изрази:

[1.5.] Ударити на велика/сва звона („разгласити свима“). Сомбор [2]
[1.6.] Везати звоно („магијском радњом везивања црквених звона донети несрећу младенцима“). [2]

Асоцијације:

[1.1.]

Изведене речи:

[1.1.] звонар, звоник, звонце, звончић, звоњење, звоњавина, одзвањање



Преводи

Референце

  1. Ћосић Павле (2008) chapter IX, in Речник Синонима (in Српски), Београд, Србија: Корнет, →ISBN, page 714; republished Нови Сад,: Прометеј, 2018, →ISBN, page 1356 2008 (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) Речник синонима, Београд: Kornet, →ISBN, page 714 (COBISS)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.

Сродни чланци са Википедије:

[1] звоно