Боровница
Боровница | |
---|---|
листови и плодови боровнице | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Потпородица: | |
Племе: | |
Род: | |
Секција: | |
Врста: | V. myrtillus
|
Биномно име | |
Vaccinium myrtillus | |
Синоними | |
Vaccinium angulosum Dul. |
Боровница или црна боровница, боровинка, боровњача, црна јагода, брусница и мрча (лат. Vaccinium myrtillus)[1] је жбунаста биљка[2] из породице вресова (Ericaceae). Научни назив је изведен од латинских речи bacca = бобица и myrtus (деминутив myrtillus) по сличности листова са биљком миртом.
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Жбунаста биљка висине до 50 cm са густим и танким гранчицама изразито оштрих углова и зелене, сјајне коре. Листови су округласто јајасти, а на врху шиљати и без длака, голи. Обод лиске је фино тестерасто усечен, а лисне дршке су веома кратке. Цветови су висећи на кратким дршкама и појединачни. Круница лоптаста зеленобеле до зеленкастоцрвене боје дужине 4-7 mm и изграђена од 5 режњића. Плод је сјајна бобица плавоцрне боје и благо накиселог укуса, која сазрева од јула до септембра. У њој се налази велики број семена.
Станиште и распрострањеност
[уреди | уреди извор]Погодно тло за раст боровнице је кисело и умереновлажно земљиште, а на вишим надморским висинама је планинска црница. Расте у зони листопадних, букових шума и изнад ње на свежим земљиштима. Значајна је њена улога на планинским чистинама и субалпским ацидофилним заједницама где обраста велике површине. Чест је становник многих планинских масива.
Хемијски састав боровнице
[уреди | уреди извор]Као боровница се користи зрео плод (Myrtilli fructus) и лист (M. folium). Хемијски састав плодова је:
- органске киселине, посебно лимунска и јабучна;
- шећер (до 30%);
- витамин Ц (око 6 mg%);
- пирокатехински танини;
- комплекс Б витамина;
- каротен (око 1 mg %);
- масна уља (30%) (у семенима);
- протеини (око 18%) у семенима.
Листови боровнице су прави извор минерала (калијум, натријум, манган, хром, гвожђе, бакар и др.), витамина Ц, органских киселина, а садрже и сапонине, шећер (до 18%), танинe и др.
Лековито дејство и употреба
[уреди | уреди извор]Плодови боровнице имају примену како у народној тако и у службеној медицини.[3] Благотворно су средство као превентива или терапија код авитаминозе или хиповитаминозе, као и за лечење неинфективног пролива код деце. Важно је и њихово дијететско деловање. Плодове је најбоље користити у свежем стању или као сок. Осим сока од њих се могу правити укусни и квалитетни сирупи, џемови, компоти и др. само што се кувањем губи витамин Ц.
Листови имају дејство кардиотоника, диуретика, холерика и адстригенса. Користе се као састојак биљних мешавина за лечење шећерне болести II степена као и код поремећаја дигестивног тракта.
При дуготрајној употреби листова боровнице или ако дође до предозирања јавља се хронично тровање па се због тога самомедикација не препоручује.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]У албанском језику (алб. boronica) је сличан, словенски, назив за боровницу.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Боровница у цвату
-
плодови сакупљени у Аргентини
-
плодови сакупљени у Норвешкој
-
Боровнице из Биоградске горе
-
Боровнице из Биоградске горе
-
Боровнице на планини Дукат
-
Боровнице на планини Дукат
-
Плод боровнице
-
Боровница
-
Боровница
-
Станиште боровнице на Бесној Кобили
-
Станиште боровнице на Бесној Кобили
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Vaccinium myrtillus”. herbalia.org.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 163. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Дани плавичасте љепотице”. Радио телевизија Републике Српске. 11. 8. 2011. Приступљено 11. 8. 2011.
Литература
[уреди | уреди извор]- Вуксановић, Снежана: Љековите биљке у шумски плодови (брошура), Натура, Колашин, 2007.
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Технологија гајења високожбунасте боровнице, Проф. Др Јасминка Миливојевић, Пољопривредни факултет Универзитет у Београду, 2015.
- BioNet škola
- Species profile: Blaeberry
- Bilberry and Herbal Medicine
- Den virtuelle floran - Distribution мртва веза
- Korisni saveti
- www.poljoprivrednik.rs Izbor lokacije