Трилобити
| Трилобити Временски распон:
| |
|---|---|
| |
| фосил врсте Koneprusia brutoni | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Подтип: | †Trilobitomorpha |
| Класа: | †Trilobita Walch, 1771 |
| Редови | |
|
поткласа Librostoma | |
Трилобити (Trilobita) су изумрли зглавкари који су живели у морима и били веома бројни у палеозоику. Највиши степен развоја су достигли у камбријуму, а у перму су нестали са планете Земље. Сматра се да су живеле пузећи по морском дну или пливајући, док су најситније водиле планктински начин живота. Величина им се у просеку кретала од 4-10 cm, али су се јављали и јако ситни облици, нпр. неке планктонске врсте које нису прелазиле 0,5 mm, као и врсте веће од 75 cm. Храниле су се другим животињама или органским отпацима из муљевитог морског дна.
Телесни региони
[уреди | уреди извор]
Тело им је било овално, дорзо-вентрално спљоштено и заштићено скелетом. Попречним и уздужним бразадама тело је било подељено на три режња (по чему су добили име):
- глава (cephalon)
- труп (torax)
- репни штит (pigidium).
Целом дужином тела се уздизало узвишење од кога су се бочно пружале две ниже-постављене површине. У главеном делу се то узвишење назива глабела (glabella), а бочне површине су образи (gennae), док се на трупу звало трахис (trachis), а бочне површине су биле плеуре.
Главени регион
[уреди | уреди извор]Глава се састојала од акрона и 4 придодата сегмента који су на леђној страни спојени и граде заштитну, полукружну плочу названу карапакс. Са обе стране глабеле налазе се добро развијене очи, а на вантралној страни се налазе уста иза набора у облику усне који се назива лабрум.
Бочно од лабрума налазе се:
- две крупне сегментисане антене које су хомологе антенама 1 ракова и антенама инсеката;
- четири пара једнаких, главених екстремитета који су слични екстремитетима осталих телесних региона.
Екстремитети су двограни:
- унутрашња грана служи за ходање и изграђена је од 7 сегмената од којих последњи образује кукицу;
- спољашња грана је слабије развијена (број сегмената који је граде варира) и носи шкрге у виду многобројних филамената
Трупни регион
[уреди | уреди извор]Труп трилобита се састојао од различитог броја сегмената, од 2 - 29, који су били покретно зглобљени што је омогућавало да се склупчају штитећи на тај начин осетљиву трбушну страну.
Репни штит
[уреди | уреди извор]Изграђен је од неколико сегмената чији број варира и који се постепено смањују идући ка задњем крају тела. Дуж дорзалне (леђне) стране тела ови сегменти се спајају градећи штит.
Унутрашња грађа
[уреди | уреди извор]Грађа унутрашњих, меканих делова тела је потпуно непозната, али се сматра да је веома слична данашњим зглавкарима.
Развиће
[уреди | уреди извор]
Одвија се преко ларених ступњева:
Из оплођених јаја излеже се ситна, дужине око 1 mm, планктонска протаспис ларва која се састојала од акрона и 4 сегмента покривена карапаксом. Пресвлачењем од ње се образује мераспис ларва која поред главеног региона добија и пигидијум. Последњи ларвени стадијум, холаспис се пресвлачи неколико пута да би постигла изглед одрасле јединке.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ B. S., Lieberman (2002), „Phylogenetic analysis of some basal early Cambrian trilobites, the biogeographic origins of the eutrilobita, and the timing of the Cambrian radiation”, Journal of Paleontology (4 изд.), 76 (4): 692—708, doi:10.1666/0022-3360(2002)076<0692:PAOSBE>2.0.CO;2
- ^ Fortey, Richard (2000), Trilobite!: Eyewitness to Evolution, London: HarperCollins, ISBN 978-0-00-257012-1
Литература
[уреди | уреди извор]- Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
- Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
- Trilobite! - Richard Fortey. ISBN 9780002570121.
- Riccardo Levi-Setti. Trilobites. University of Chicago Press, 1993.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- БиоНет Школа
- A Guide to the Orders of Trilobite by Sam Gon III - an excellent, well-researched site with information covering trilobites from all angles. Includes many line drawings and photographs.
- Earliest combatants in sexual contests revealed from "New Scientist" magazine.
- The Trilobite papers
- Trilo-Eye
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
