Ритмичка гимнастика
Ритмичка гимнастика је појединачни или тимски спорт, који комбинује класичну гимнастику, балет и плес.[1][2] Ритмичка гимнастика је спорт у коме појединачни такмичари или групе од пет или више такмичара изводе гимнастичке тачке у трајању од 75 од 90 секунди (или 135 до 150 секунди, у групним наступима) уз музичку пратњу, на гимнастичком тепиху димензија 13 x 13 метара. Такмичари изводе изазовне тачке које захтевају физичку координацију, флексибилност и равнотежу, са пуно балетских и плесних елемената. Победник је такмичарка којој стручни жири додели највише поена.
У ритмичкој гимнастици постоји 5 категорија: беба, млађи кадети (деца), кадети, јуниори и сениори. По правилу се вежба са реквизитима - изузетак су врло младе женске гимнастичарке и групне вежбе; користи се обруч, кугла, трака, конуси или вијак.
Ритмичка гимнастика је потпуно женски спорт, само у Јапану постоје такмичења „Тошу“ за мушке ритмичке гимнастичаре. Овај спорт окупља око 2,000 спортиста у Јапану, али није део Међународне федерације за ритмичку гимнастику и није заступљен на Олимпијским играма .
Реквизити
[уреди | уреди извор]Реквизити са којима се гимнастичарке такмиче морају да испуњавају следеће услове:
- Обруч треба да буде од дрвета или пластике (некада коришћени дрвени обручи), пречника 51-90 цм (димензије су пропорционалне висини такмичарке). Обруч треба да тежи најмање 300 грама. Дозвољено је омотати обруч изолационом траком како би одговарао костиму тренера,
- Лопта треба да буде од гуме или пластике, пречника 18-20 цм и минималне тежине 400 г,
- Чуњеви могу бити израђени од дрвета или пластике, дужине 40-50 цм, минималне тежине 150 г и пречника главе најмање 3 цм,
- Трака је направљена од свиле или сатена, широка 4-6 cм и дугачка најмање 6 м, односно 5 м за јуниоре и 4м за млађе. На врху се може ушити ојачани / тешки део дужине до 5 цм (са навојем).
Историја
[уреди | уреди извор]Од почетка 19. века постојале су идеје и праксе вежбања које су укључивале елементе плеса. 1880-их Емил Жак-Далкроз је разбио методу еуритмике у Швајцарској, а око 1890. године у Шведској и око скандинавских и балтичких земаља развио је систем естетске / ритмичке гимнастике где је вежбање са музиком настојало да побољша елеганцију (женски) покрета, флексибилност и правилно држање. Крајем 1920-их ритмичка гимнастика почиње да се вежба у Немачкој, где су 1936. одржана прва групна такмичења. Прва држава која је успоставила државно првенство у ритмичкој гимнастици био је Совјетски Савез, где је прво првенство одржано 1942. године.
Тимови за ритмичку гимнастику такмичили су се на Олимпијским играма 1952. и 1956. године, а прво Светско првенство у ритмичкој гимнастици са појединачним такмичарима одржано је у Будимпешти 1963. године. Прва светска шампионка била је Људмила Савинкова из Совјетског Савеза. Од 1984. године ритмичка гимнастика је присутна на Олимпијским играма, са свим својим дисциплинама.
Главна такмичења
[уреди | уреди извор]Према техничким прописима које је дефинисала Међународна гимнастичка федерација (FIG), једина званична такмичења на којима се такмичи у ритмичкој гимнастици су: Светско првенство; етапе серије Светског купа (укључујући нефункционално финале Светског првенства и квалификације за Светско првенство); Светске игре; и Олимпијске игре (као и Олимпијске игре младих).[3] Тестови за Олимпијске игре одржани су 2000, 2004, 2008, 2012. и 2016. године, а званично их је организовала FIG.[4][5][6] Од 2019. Јуниорска светска првенства одржавају се сваке две године.
Нације које су освојиле најмање једну медаљу на званичним FIG такмичењима су:[7][8]
Аргентина[9]
Аустрија[10]
Азербејџан[11]
Белорусија[11]
Бразил[12]
Бугарска[11]
Канада[13]
Кина[14]
Чехословачка[15]
Источна Немачка[16]
Египат[17]
Естонија[18]
Финска[19]
Француска[20]
Грузија[21]
Немачка[12]
Гренланд[22]
Мађарска[23]
Израел[11]
Италија[11]
Јапан[12]
Казахстан[24]
Летонија[25]
Мексико[26]
Северна Кореја[27]
Пољска[19]
Румунија[13]
Русија[11]
Словенија[28]
Јужна Кореја[11]
Совјетски Савез[13]
Шпанија[12]
Швајцарска[14]
Украјина[13]
САД[29]
Узбекистан[24]- Западна Немачка[15]
Главни турнири у ритмичкој гимнастици које FIG званично не организује укључују Европско првенство (као и његову јуниорску дивизију), Европске игре, Гранд При серију и такмичења на Летњој Универзијади.[30] Такође, одржавају се континентална првенства у Америци и Азији, као и регионалне вишеспортске манифестације у којима је део програма ритмичка гимнастика, попут Панамеричких и Азијских игара. Главна застарела првенства или такмичења у којима су се одржавали догађаји у ритмичкој гимнастици укључују финале Европског купа, Европско екипно првенство у гимнастици, Игре добре воље и Првенство четири континента у гимнастици (резервисано за старије спортисте из Америке, Азије, Африке и Океаније).
Бодовање
[уреди | уреди извор]Током 1960-их и 1970-их, главни акценат у пракси и бодовању био је на естетским елементима извођења. Од 1980-их, једнака пажња се посвећује физичким захтевима извођења. Данас на такмичењима наступе оцењују две групе судија: по једна оцењује тежину вежбе (тежину, Д) и њену изведбу (извођење, Е).
Четири „Д” судије оцењује тежину извођења, при чему се највиша и најнижа оцена занемарују, а средње две вреднују. Пет „Е“ судија оцењују уметничке компоненте – конзистентност вежбе, коришћење простора, покрета, корелацију музике и покрета, атрактивне елементе веће техничке сложености и сл.; ту се занемарују највиша и најнижа оцена, и узима се просек три средње оцене. Затим се ове оцене сабирају: за компоненте „Д“ и „Е“ може се добити највише 10,0 поена, односно укупно до 20 поена за једну вежбу. У зависности од ранга такмичења, такмичари изводе од две до четири вежбе, свака са различитим реквизитом, тако да је максимални број бодова који такмичар може да постигне на такмичењу 80.
Приликом бодовања грешке се „кажњавају”: тако се кажњава пад реквизита од 0,30 (ако спортиста успе да подигне реквизит без икаквог додатног корака) до 0,70 поена (ако спортиста мора да направи више од три корака или реквизит падне ван тепиха), излазак ван тепиха се кажњава са 0,30 поена. Бодови се одузимају и за губитак равнотеже током скокова или балансирања, недоследно држање руку, такође за скокове где су ноге размакнуте мање од 180 степени, несигурне доскоке и покрете који нису добро дефинисани.[31][32]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „FIG – Discipline”. www.gymnastics.sport. Приступљено 2019-12-24.
- ^ „Gymnastics Rhythmic – Summer Olympic Sport”. International Olympic Committee (на језику: енглески). 2019-09-12. Приступљено 2019-12-24.
- ^ „Technical Regulations 2018” (PDF). International Gymnastics Federation. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-02-28. г. Приступљено 2018-04-22.
- ^ 2000 Sydney Olympics Test Event. GYMmedia.com.
- ^ 2004 Athens Olympics Test Event. GYMmedia.com.
- ^ 2008 Athens Olympics Test Event. GYMmedia.com.
- ^ „Gymnastics Results”. gymnasticsresults.com.
- ^ „Gymn Forum: Results”. Gymn-forum.net.
- ^ European Gymnastics
- ^ „Pre-Olympic Testevent: Rhythmic Gymnastics”. GYMmedia.com.
- ^ а б в г д ђ е „Gymnastics – World Cup Rhythmic Gymnastics – Minsk 2013 – Results”. The-sports.org.
- ^ а б в г „11. DTB-Pokal / World Cup in Bochum, Germany (28.-29. August 1999)”. Rsg.net.
- ^ а б в г „Sports 123: Rhythmic Gymnastics: World Cup: Ribbon”. 4. 11. 2011. Архивирано из оригинала 2011-11-04. г.
- ^ а б „Gymnastics – World Cup Rhythmic Gymnastics – Lisboa 2013 – Results”. The-sports.org.
- ^ а б „Gymn Forum: 1977 RSG World Championships, EF”. Gymn-forum.net.
- ^ „Gymn Forum: 1985 RSG World Championships, EF”. Gymn-forum.net.
- ^ „Wayback Machine – 2010 YOG” (PDF). 1. 6. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-06-01. г.
- ^ „Live Results”. Sportlicht.com.
- ^ а б „Sports 123: Rhythmic Gymnastics: World Cup: Groups 5 Ribbons”. 4. 11. 2011. Архивирано из оригинала 2011-11-04. г.
- ^ „Gymnastics – World Cup Rhythmic Gymnastics – St. Petersburg 2013 – Results”. The-sports.org.
- ^ „Results for Berlin Master 2016. Cat. B”. database.fig-gymnastics.com. Архивирано из оригинала 29. 10. 2021. г. Приступљено 06. 04. 2023.
- ^ „Sydney 2000: Gymnastics”. Npr.org.
- ^ Fédération Internationale de Gymnastique (2005). 125th Anniversary – The story goes on... FIG. стр. 84.
- ^ а б „Various Indiv – World Cup Rhythmic Gymnastics – Tachkent : Medal winners and event presentation”. The-sports.org.
- ^ Inside the Games
- ^ FIG - Portimão 2022
- ^ „2. World Cup from 17.-19. October 1986 in Tokio, Japan”. r-gymnast.bplaced.net.
- ^ „Gymnastics – World Cup Rhythmic Gymnastics – Tashkent 2019 – Results”. The-sports.org.
- ^ „Results for BSB Bank World Cup 2016 Cat. B”. database.fig-gymnastics.com.
- ^ „Fédération Internationale de Gymnastique”. Gymnastics.sport.
- ^ Julia Grassie (2016-03-01). „Rhythmic gymnastics 101: Scoring” (на језику: engleski). NBC. Приступљено 2018-06-10.
- ^ Rhythmic Gymnastics Alberta. „Rhythmic Gymnastics Judging 101” (PDF). Rhythmic Gymnastics Alberta (на језику: engleski). Rhythmic Gymnastics Alberta. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-05-09. г. Приступљено 2018-06-10.
Литература
[уреди | уреди извор]- „Fédération Internationale de Gymnastique”. www.fig-gymnastics.com. Приступљено 27. 11. 2018.
- „A History of Gymnastics: From Ancient Greece to Modern Times | Scholastic”. www.scholastic.com. Приступљено 8. 11. 2019.
- Reid, Heather L. (2016). „Philostratus's "gymnastics": The Ethics of an Athletic Aesthetic”. Memoirs of the American Academy in Rome. 61: 77—90. ISSN 0065-6801. JSTOR 44988074.
- Judd, Leslie; De Carlo, Thomas; Kern, René (1969). Exhibition Gymnastics
. New York: Association Press. стр. 17. ISBN 9780809617043. - Leonard, Fred Eugene (1923). A Guide to the History of Physical Education. Philadelphia, Pennsylvania and New York, New York: Lea & Febiger.
- FIG Executive Committee. „FIG: 2017-2020 Code of Points Aerobic Gymnastics” (PDF). FIG. FIG. Архивирано (PDF) из оригинала 29. 3. 2017. г. Приступљено 20. 11. 2019.
- Matthews, Jill Julius (1990). „They had Such a Lot of Fun: The Women's League of Health and Beauty Between the Wars”. History Workshop Journal. 30 (1): 22—54. ISSN 1477-4569. doi:10.1093/hwj/30.1.22.
- „Lost art: Powerhouse physiques winning out over spellbinding grace”. Herald Scotland. Приступљено 8. 1. 2022. „Unlike Nadia Comaneci and Olga Korbut, modern gymnasts such as Simone Biles are rewarded for their athleticism more than their artistry... the spellbinding artistry that not only gave the sport its name, but brought it global fame.”
- „Apparatus Norms”. FIG. стр. II/51. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 12. 2011. г. Приступљено 4. 10. 2009.
- „WAG Code of Points 2009–2012”. FIG. стр. 29. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 12. 2011. г. Приступљено 2. 10. 2009.
- writer, Elizabeth Grimsley | Staff. „Gymnastics 101: What to know about scoring, rankings and more before the next GymDog meet”. The Red and Black (на језику: енглески). Приступљено 7. 10. 2019.
- „RG Code of Points 2017 – 2020” (PDF). FIG. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 7. 2017. г.
