Пређи на садржај

Млечни пут

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Milky Way)
Галаксија Млечни пут
Галактички центар Млечног пута на ноћном небу изнад Параналске опсерваторије (ласер креира водећу звезду за телескоп)
Опсервациони подаци
ТипSb, Sbc, или SB(rs)bc[1][2] (спирална галаксија)
Пречник100—180 kly (31—55 kpc)[3]
Дебљина танког звезданог диска≈ 2 kly (0,6 kpc)[4][5]
Број звезда100–400 милијарди (2.5 × 1011 ± 1.5 × 1011)[6][7][8]
Најстарија позната звезда≥13,7 милијарди година[9]
Mass0,8–1,5×10 12 M☉[10][11][12][13]
Угаони моменат≈ 1×1067 J s[14]
Растојање Сунца од галактичког центра264 ± 10 kly (80,9 ± 3,1 kpc)[15][16][17]
Сунчев галактирчки период ротирања240 Myr[18]
Ротациони период спиралног патерна220–360 Myr[19]
Ротациони период премошћеног патерна100–120 Myr[19]
Брзина релативно на КПЗ оквир мировања 631 ± 20 km/s[20]
Брзина избјегавања на позицији Сунца550 km/s[13]
Густина тамне материје у Сунчевој позицији0.0088+0.0024−0.0018 M☉pc-3 or 0.35+0.08−0.07 GeV cm-3[13]
Види још: Галаксија, списак галаксија
Уметнички концепт Млечног Пута израђен по детаљним научним посматрањима и прорачунима

Млечни пут је премошћена спирална галаксија[21][22][23][nb 1] у којој се налази наш Соларни систем[24] и која је члан Локалне галактичке групе унутар Вирго суперјата галаксија. Назив „млечни пут” је изведен од изгледа наше галаксије гледано са Земље у ноћно небо на коме се може видети светла трака формирана од густо поређаних звезда, које се не могу појединачно разликовати голим оком.[25]

Термин Млечни пут је превод латинског назива via lactea, који је проистекао из грчког назива γαλαξίας κύκλος (galaxías kýklos, „млечни круг”).[26][27][28] Галилео Галилеј је први разлучио унутар траке светлости појединачне звезде са својим телескопом 1610. године. Са Земље, Млечни пут изгледа као трака, или опсег, зато што се његова структура у облику диска посматра изнутра. Од средине 18. века изнето је мишљење да је појаву облика траке веома густо распоређених звезда могуће објаснити претпоставком да Млечни пут има облик сличан облику сочива, или диска.[29] До раних 1920-их, већина астронома је сматрала да Млечни пут садржи све звезде у Свемиру.[30] Тек у 20. веку, након Велике дебате из 1920. године између астронома Харлоу Шеплија и Хебера Кертиса,[31] посматрања Едвина Хабла су показала да је Млечни пут само једна од многих галаксија.

Млечни пут је премошћена спирална галаксија са пречником између 100.000[32] и 180.000 светлосних година.[33] Процењује се да Млечни пут садржи 100–400 милијарди звезда.[34][35] Вероватно постоји бар 100 милијарди планета у Млечном путу.[36][37] Соларни систем је лоциран унутар диска, око 26.000 светлосних година од галактичког центра, на унутрашњем ободу једне од спиралних акумулација гаса и прашине званог Орионов крак. Звезде у унутрашњих ≈10.000 светлосних година формирају испупчење и један или више кракова се радијално шири из испупчења. Сам центар је означен једним интензивним радио извором, који се зове Стрелац А, који је вероватно супермасивна црна рупа.

Звезде и гасови у широком опсегу растојања од галактичког центра ротирају по орбити брзином приближно 220 km у секунди. Константна брзина ротације је у контрадикцији са законима кеплерове динамике, што сугерише да знатан део масе Млечног пута не емитује нити апсорбује електромагнетну радијацију. Та маса се назива „тамном материјом”.[38] Ротациони период је око 240 милиона година у позицији Сунца.[18] Млечни пут као целина се креће брзином од приближно 600 km у секунди у односу на екстрагалактичке референтне оквире. Најстарије звезде Млечног пута су скоро старе колико и сам Свемир и стога су вероватно формиране непосредно након тамног доба Великог праска.[9]

Млечни пут има неколико сателитских галаксија и део је локалне групе галаксија, која је компонента Вирго суперкластера, који је компонента Ланијакејског суперкластера.[39][40]

Пример физичке величине Млечног пута: Уколико би се наша Галаксија умањила тако да њен пречник износи 130 km, пречник Сунчевог система би у том случају износио 2 милиметра. Галактички Хало шири се изван галаксије али је лимитиран захваљујући сателитима Млечног пута, Малог и Великог Магелановог облака, који у афелу имају удаљеност од 180.000 светлосних година. Визуелна апсолутна магнитуда Млечног пута износи −20,9. Иако је Млечни пут само једна од милијарди галаксија у видљивом делу универзума, она је од посебног значаја за људски род јер је дом Сунчевог система.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Млечни пут превод је латинске речи Via Lactea, док је корен речи изведен из грчке речи galaxia - (gala, galactos значи млеко). Иначе, по старогрчком миту Млечни пут настао је када се млеко излило из прсију богиње Хере по небу, приликом тајног дојења Херакла, којег је подметнуо Зевс.

Млечни пут у српском језику носи и народни назив Кумова слама.

Термин Галаксија написан великим словом Г односи се на галаксију Млечни пут, док израз галаксија написано малим словом г означава било коју другу галаксију и врсту објекта у васиони.

Историја

[уреди | уреди извор]

Старост Млечног пута је тешко утврдити, али се процењује на око 13,6 милијарди година колико износи старост неких од звезда у нашој галаксији, скоро колико и сам свемир (13,7 милијарди година).

Састав и структура

[уреди | уреди извор]
Однос старости и металности у Галаксији

Верује се да по облику наша галаксија спада у групу пречкастих спиралних галаксија. Састоји се од језгра окруженог диском састављеним од гаса, прашине и звезда. Диск се састоји од четири велика и два мала крака, који извиру из центра галаксије. Од 2006. године, на основу научних анализа, верује се да маса Млечног пута износи 5,8×1011M☉ и да садржи између 200 и 400 милијарди звезда. Апсолутна магнитуда Млечног пута је процењена на −20.9. Претпоставља се да већину масе (95%) Млечног пута чини тамна материја која формира Хало тамне материје чија маса се креће између 600 и 3000 милијарди сунчевих маса M☉, и концентрисана је према галактичком центру.

Физичка својства

[уреди | уреди извор]

Млечни пут се састоји од тела облика диска са средишњим испупчењем, халоа и короне.[41]

Млечни пут је премошћена спирална галаксија чија је укупна маса око трилион пута већа од масе Сунца. У Млечном путу стази налази се између 200 и 400 милијарди звезда и велика количина међузвездане материје − светле и тамне. Млечни пут је творевина у облику диска или сочива пречника око 100 000 светлосних година, а у попречном смеру много мање. У средишту се налази задебљање дужине око 30 000 светлосних година. Анализа динамике звезда и међузвездане материје сугерише да светла материја (она која емитује електромагнетско зрачење) чини само 10% укупне масе галаксије. Остатак чини тзв. тамна материја.

Истраживања из 2008. године износе мишљење да је Млечни пут премоштена спирална галаксија. Аутори тих истраживања наводе М 109 као једну од оних галаксија које би му могле бити сличне.

Материја није равномерно распоређена између средишта и руба − већина материје се налази у спиралним краковима (четири велика и два мања − иако најновије слике НАСА телескопа Спитзер показују да је Млечни пут премоштена спирална галаксија, а не sa четири крака). Спирални кракови су накупине звезда и међузвездане материје које изгледају као да се „одмотавају” од средишта галаксије. Подручја стварања звезда и подручја јонизованог водоника налазе се управо у крацима. У подручјима између кракова густина материје је 2 до 3 пута мања него у краковима. Сунце је од средишта удаљено око 26 000 светлосних година, унутар диска, на унутрашњем рубу крака који се назива Орионов крак. Цела галаксија је у стању кретања, али не као чврсто тело, па стално мења свој облик (иако врло споро за наше поимање). Као и остале звезде, Сунце кружи око центра галаксије. За један пуни круг му треба око 220 милиона година и тај период се назива космичка година.

Структура спиралних кракова

Изнад и испод диска се налази подручје галактичког халоа. Хало садржи око 150 кугластих скупова звезда. Кугласти скупови су накупине (агломерације) старих звезда, најстаријих у галаксији. Врло је мало светле материје у халоу у поређењу с диском галаксије, међутим, гравитацијске студије показују да се управо у халоу налази највећи део „тамне материје” у галаксији. Тамна материја се протеже до удаљености од чак 300 000 светлосних година од средишта и формира галактичку корону.

Само средиште наше галактике, које се налази у смеру сазвежђа Стрелац, је заклоњено од погледа густим непрозирним облацима прашине. На срећу, прашина не зауставља електромагнетско зрачење у инфрацрвеном, радио, гама и рендгенском делу електромагнетског спектра, па се та подручја спектра користе за истраживање галактичког средишта. Сложени радио извор у близини галактичког центра назван је Стрелац А. Сматра се да се у средишту налази велика црна рупа чија маса још није прецизно утврђена - процене се крећу од 100 до 3 милиона маса Сунца. Прва фотографија ове црне рупе објављена је 2022. године.[42]

Количина масе унутар Сунчеве орбите око галактичког центра је приближно 9,0 × 1010 пута већа од Сунчеве масе.

Фото панорама Млечног пута.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Jay M. Pasachoff in his textbook Astronomy: From the Earth to the Universe states the term Milky Way should refer exclusively to the band of light that the galaxy forms in the night sky, while the galaxy should receive the full name Milky Way Galaxy. See:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Gerhard, O. (2002). „Mass distribution in our Galaxy”. Space Science Reviews. 100 (1/4): 129—138. Bibcode:2002astro.ph..3110G. arXiv:astro-ph/0203110 Слободан приступ. doi:10.1023/A:1015818111633. 
  2. ^ Frommert, Hartmut; Kronberg, Christine (26. 8. 2005). „Classification of the Milky Way Galaxy”. SEDS. Архивирано из оригинала 31. 5. 2015. г. Приступљено 30. 5. 2015. 
  3. ^ Hall, Shannon (4. 5. 2015). „Size of the Milky Way Upgraded, Solving Galaxy Puzzle”. Space.com. Архивирано из оригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено 9. 6. 2015. 
  4. ^ Coffey, Jeffrey. „How big is the Milky Way?”. Universe Today. Архивирано из оригинала 24. 9. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2007. 
  5. ^ Rix, Hans-Walter; Bovy, Jo (2013). „The Milky Way's Stellar Disk”. The Astronomy and Astrophysics Review. 21. Bibcode:2013A&ARv..21...61R. arXiv:1301.3168 Слободан приступ. doi:10.1007/s00159-013-0061-8. 
  6. ^ „NASA – Galaxy”. NASA and World Book. Nasa.gov. 29. 11. 2007. Архивирано из оригинала 12. 4. 2009. г. Приступљено 6. 12. 2012. 
  7. ^ Staff (16. 12. 2008). „How Many Stars are in the Milky Way?”. Universe Today. Архивирано из оригинала 2. 5. 2010. г. Приступљено 10. 8. 2010. 
  8. ^ Odenwald, S. (17. 3. 2014). „Counting the Stars in the Milky Way”. The Huffington Post. Архивирано из оригинала 1. 8. 2014. г. Приступљено 9. 6. 2014. 
  9. ^ а б H.E. Bond; Nelan, E. P.; D. A. VandenBerg; Schaefer, G. H.; et al. (13. 2. 2013). „HD 140283: A Star in the Solar Neighborhood that Formed Shortly After the Big Bang”. The Astrophysical Journal. 765 (1): L12. Bibcode:2013ApJ...765L..12B. arXiv:1302.3180 Слободан приступ. doi:10.1088/2041-8205/765/1/L12. 
  10. ^ McMillan 2011.
  11. ^ McMillan 2017.
  12. ^ Kafle et al. 2012.
  13. ^ а б в Kafle et al. 2014.
  14. ^ Karachentsev, Igor. „Double Galaxies §7.1”. ned.ipac.caltech.edu. Izdatel'stvo Nauka. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2015. 
  15. ^ Gillessen et al. 2016. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFGillessenPlewaEisenhauerSari2016 (help)
  16. ^ Boehle et al. 2016.
  17. ^ Gillessen et al. 2009. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFGillessenEisenhauerTrippeAlexander2009 (help)
  18. ^ а б Sparke & Gallagher 2007, стр. 90
  19. ^ а б Gerhard, O. (2010-03-12). „Pattern speeds in the Milky Way”. arXiv:1003.2489v1 Слободан приступ. 
  20. ^ Hoffman, Yehuda; Pomarède, Daniel; Tully, R. Brent; Courtois, Hélène M. (22. 8. 2016). „The dipole repeller”. Nature Astronomy. Bibcode:2017NatAs...1E..36H. arXiv:1702.02483 Слободан приступ. doi:10.1038/s41550-016-0036. Архивирано из оригинала 3. 3. 2017. г. 
  21. ^ „Oxford Dictionaries: Milky Way”. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 8. 5. 2013. г. Приступљено 31. 10. 2012. 
  22. ^ Merriam-Webster Incorporated. „Milky Way Galaxy”. Merriam-Webster Incorporated. Архивирано из оригинала 9. 11. 2013. г. Приступљено 31. 10. 2012. 
  23. ^ Encyclopædia Britannica, Inc. „Milky Way Galaxy”. Encyclopædia Britannica, Inc. Архивирано из оригинала 28. 10. 2012. г. Приступљено 31. 10. 2012. 
  24. ^ „Our Solar System: Overview: Our Galactic Neighborhood”. NASA. Архивирано из оригинала 27. 11. 2016. г. 
  25. ^ Логос 2017, стр. 287. „ Тек, са телескопом астрономи су могли видети да се та магличаста трака састоји од необично великог броја густо распоређених звезда.“.
  26. ^ Harper, Douglas. „galaxy”. Online Etymology Dictionary. Архивирано из оригинала 27. 5. 2012. г. Приступљено 20. 5. 2012. 
  27. ^ Jankowski 2010, стр. 6
  28. ^ Schiller 2010, стр. 163
  29. ^ Логос 2017, стр. 287-288. „У другој половини XVIII века математичар Јохан Х. Ламбер ... је уобличио и замисао о облику Млечног пута која ће од астронома бити прихватана током следећа два века. Он је замислио да су звезде у Млечном путу распоређене у облику сличном диску. Даље је замислио да се све звезде, са њиховим планетама, у том диску окрећу око замишљеног средишта диска.“.
  30. ^ „Milky Way Galaxy: Facts About Our Galactic Home”. Space.com. Архивирано из оригинала |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г. Приступљено 8. 4. 2017.  Непознати параметар |аrchivedate= игнорисан (помоћ)
  31. ^ Shapley, H.; Curtis, H. D. (1921). „The Scale of the Universe”. Bulletin of the National Research Council. 2: 171—217. Bibcode:1921BuNRC...2..171S. 
  32. ^ Howell, Elizabeth (20. 1. 2015). „How Big Is The Milky Way?”. Universe Today. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. 
  33. ^ Martialay, Mary L. (11. 3. 2015). „The Corrugated Galaxy—Milky Way May Be Much Larger Than Previously Estimated” (Саопштење). Rensselaer Polytechnic Institute. Архивирано из оригинала 13. 3. 2015. г. 
  34. ^ „Milky Way”. BBC. Архивирано из оригинала 2. 3. 2012. г. 
  35. ^ „How Many Stars in the Milky Way?”. NASA Blueshift. Архивирано из оригинала 25. 1. 2016. г. 
  36. ^ Cassan, A.; et al. (11. 1. 2012). „One or more bound planets per Milky Way star from microlensing observations”. Nature. 481 (7380): 167—169. Bibcode:2012Natur.481..167C. PMID 22237108. arXiv:1202.0903 Слободан приступ. doi:10.1038/nature10684. 
  37. ^ Staff (2. 1. 2013). „100 Billion Alien Planets Fill Our Milky Way Galaxy: Study”. Space.com. Архивирано из оригинала 3. 1. 2013. г. Приступљено 3. 1. 2013. 
  38. ^ Koupelis & Kuhn 2007
  39. ^ „Laniakea: Our home supercluster”. youtube.com. Архивирано из оригинала 4. 9. 2014. г. 
  40. ^ Tully, R. Brent; et al. (4. 9. 2014). „The Laniakea supercluster of galaxies”. Nature. 513 (7516): 71—73. Bibcode:2014Natur.513...71T. PMID 25186900. arXiv:1409.0880 Слободан приступ. doi:10.1038/nature13674. 
  41. ^ Vujnović, Vladis: Rječnik astronomije i fizike svemirskog prostora. . Zagreb: Školska knjiga. 2004. стр. 56—57. ISBN 978-953-0-40024-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  42. ^ „Објављена прва фотографија велике црне рупе у нашој галаксији”. Политика. 12. 5. 2022. Приступљено 13. 5. 2022. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Књиге

[уреди | уреди извор]

Чланци

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Млечни пут на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Млечни_пут&oldid=27884986”