Пређи на садржај

Bakar(I)-oksid

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Kuprit)
Bakar(I)-oksid
Copper(I) oxide
Copper(I) oxide unit cell
Nazivi
IUPAC naziv
Bakar(I)-oksid
Drugi nazivi
Kupro-oksid
Dibakar-oksid
Kuprit
Crveni bakar-oksid
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.013.883
EC broj 215-270-7
KEGG[1]
RTECS GL8050000
UNII
  • [Cu]O[Cu]
  • [Cu+].[Cu+].[O-2]
Svojstva
Cu2O
Molarna masa 143,09 g/mol
Agregatno stanje smeđe-crveni prah
Gustina 6,0 g/cm3
Tačka topljenja 1.235 °C (2.255 °F; 1.508 K)
Tačka ključanja 1.800 °C (3.270 °F; 2.070 K)
Nerastvoran
Rastvorljivost u kiselina Rastvoran
Energijska barijera 2,137 eV
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubna
Termohemija
−170 kJ·mol−1 Entropy = 93 J·mol−1·K−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja SIRI.org
Štetan (Xn)
Opasan po životnu sredinu (N)
R-oznake R22, R50/53
S-oznake (S2), S22, S60, S61
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformReactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no code
0
2
1
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Bakar(I)-sulfid
Bakar(II)-sulfid
Bakar(I)-selenid
Drugi katjoni
Bakar(II)-oksid
Srebro-oksid
Nikal(II)-oksid
Cink-oksid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Bakar(I)-oksid (kupro-oksid) je neorgansko jedinjenje sa formulom Cu2O. On je jedan od glavnih oksida bakra. Ovaj prah crvene boje je komponenta nekih boja koje sprečavaju obrastanje organizmima predmeta potopljenih u vodu. Ovo jedinjenje može da izgleda bilo žuto ili crveno, u zavisnosti od veličine čestica, ali obe forme postaju bakar(II)-oksid u vlažnom vazduhu.[4] Bakar(I)-oksid je nađen u crvenkastom mineralu kupritu.

Bakar(I)-oksid se može proizvesti na više načina.[5] Najjednostavniji način je oksidacija bakarnog metala:

4 Cu + O2 → 2 Cu2O

Aditivi kao što su voda i kiseline utiču na brzinu ovog procesa, kao i na dalju oksidaciju u bakar(II)-oksid. On se takođe proizvodi industrijski, redukcijom rastvora bakra(II) sa sumpor-dioksidom. Vodeni rastvori bakar-hlorida reaguju sa bazama da formiraju isti materijal.

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ N. N. Greenwood, A. Earnshaw, Chemistry of the Elements, 2nd ed., Butterworth-Heinemann, Oxford, UK, 1997.
  5. ^ H. Wayne Richardson "Copper Compounds in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a07_567.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]