Bakar(I)-oksid
Nazivi | ||
---|---|---|
IUPAC naziv
Bakar(I)-oksid
| ||
Drugi nazivi | ||
Identifikacija | ||
3D model (Jmol)
|
||
ChemSpider | ||
ECHA InfoCard | 100.013.883 | |
EC broj | 215-270-7 | |
KEGG[1] | ||
RTECS | GL8050000 | |
UNII | ||
| ||
Svojstva | ||
Cu2O | ||
Molarna masa | 143,09 g/mol | |
Agregatno stanje | smeđe-crveni prah | |
Gustina | 6,0 g/cm3 | |
Tačka topljenja | 1.235 °C (2.255 °F; 1.508 K) | |
Tačka ključanja | 1.800 °C (3.270 °F; 2.070 K) | |
Nerastvoran | ||
Rastvorljivost u kiselina | Rastvoran | |
Energijska barijera | 2,137 eV | |
Struktura | ||
Kristalna rešetka/struktura | kubna | |
Termohemija | ||
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
−170 kJ·mol−1 | Entropy = 93 J·mol−1·K−1 |
Opasnosti | ||
Bezbednost prilikom rukovanja | SIRI.org | |
EU klasifikacija (DSD)
|
Štetan (Xn) Opasan po životnu sredinu (N) | |
R-oznake | R22, R50/53 | |
S-oznake | (S2), S22, S60, S61 | |
NFPA 704 | ||
Srodna jedinjenja | ||
Drugi anjoni
|
Bakar(I)-sulfid Bakar(II)-sulfid Bakar(I)-selenid | |
Drugi katjoni
|
Bakar(II)-oksid Srebro-oksid Nikal(II)-oksid Cink-oksid | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | ||
verifikuj (šta je ?) | ||
Reference infokutije | ||
Bakar(I)-oksid (kupro-oksid) je neorgansko jedinjenje sa formulom Cu2O. On je jedan od glavnih oksida bakra. Ovaj prah crvene boje je komponenta nekih boja koje sprečavaju obrastanje organizmima predmeta potopljenih u vodu. Ovo jedinjenje može da izgleda bilo žuto ili crveno, u zavisnosti od veličine čestica, ali obe forme postaju bakar(II)-oksid u vlažnom vazduhu.[4] Bakar(I)-oksid je nađen u crvenkastom mineralu kupritu.
Priprema
[уреди | уреди извор]Bakar(I)-oksid se može proizvesti na više načina.[5] Najjednostavniji način je oksidacija bakarnog metala:
- 4 Cu + O2 → 2 Cu2O
Aditivi kao što su voda i kiseline utiču na brzinu ovog procesa, kao i na dalju oksidaciju u bakar(II)-oksid. On se takođe proizvodi industrijski, redukcijom rastvora bakra(II) sa sumpor-dioksidom. Vodeni rastvori bakar-hlorida reaguju sa bazama da formiraju isti materijal.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ N. N. Greenwood, A. Earnshaw, Chemistry of the Elements, 2nd ed., Butterworth-Heinemann, Oxford, UK, 1997.
- ^ H. Wayne Richardson "Copper Compounds in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a07_567. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ)