Карноов циклус
Карноов циклус је физички процес од значаја у теорији термодинамике. То је сасвим теоријска замисао, чији значај је у томе што се помоћу ње може израчунати теоријски максимум рада који може да произведе флуид у затвореном термичком систему. Степен претварања термичке енергије у механички рад се изражава коефицијентом корисног дејства („Карноовим фактором“). Овај фактор се користи у поређењу ефикасности различитих мотора.
Карноов цикулс је описао француски официр, инжењер и физичар Сади Карно. Његовим делом је заснована грана физике под именом термодинамика.
Опис процеса
[уреди | уреди извор]Карно је желео да дизајнира термодинамички циклус максималне ефикасности. Ефикасност било које термодинамичке машине може се поредити са ефикасношћу Карноове машине која служи као референца.
Карноов циклус се састоји из 4 процеса (2 изотермна и 2 адијабатска) :
- 1 : Изотермно сабијање
- 2 : Адијабатско сабијање
- 3 : Изотермно ширење
- 4 : Адијабатско ширење
Други закон термодинамике примењен на реверзибилни систем даје Класијус—Карноову једначину:
где су:
- трансфер топлоте од хладњака (негативна вредност).
- трансфер топлоте од извора топлоте (позитивна вредност).
- апсолутна температура хладњака.
- апсолутна температура извора топлоте.
Дијаграм притиска и запремине
[уреди | уреди извор]У случају идеалног гаса као медијума, важе следеће једначине за извршени рад у појединим фазама циклуса:
- 1 - 2 : изотермно сабијање:
- 2 - 3 : адијабатско сабијање:
- 3 - 4 : изотермно ширење:
- 4 - 1 : адијабатско ширење:
Укупан извршени рад је:
- Из и и адијабатске једначине решавањем по p3/p4, добија се:
Максимални коефицијент искоришћења Карноове машине дат је изразом (S је ентропија):
Карноова теорема
[уреди | уреди извор]»Ниједна термодинамичка машина која има извор топлоте и хладњак не може бити ефикаснија од Карноове машине у истом топлотном окружењу«.