Џон Непер
Џон Непер | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1550. |
Место рођења | Мерчистон Касл, Единбург, Шкотска |
Датум смрти | 4. април 1617.66/67 год.) ( |
Место смрти | Мерчистон Касл, Единбург, Шкотска |
Образовање | Универзитет у Сент Ендрјузу |
Научни рад | |
Поље | Математика |
Познат по | Логаритми, Неперове кости, популаризација децималне тачке |
Џон Непер (енгл. John Napier, 1550—4. април 1617), са надимком Величанствени Мерчистон, је био шкотски математичар, физичар, астроном/астролог и осми лорд од Мерчистона.
Остао је упамћен као проналазач логаритама, справе за једноставније рачунање познате под називом Неперове кости, и по популаризацији употребе децималне тачке. Неперово родно место, Мерчистон Касл, Единбург, Шкотска, је данас део Универзитета Непер. Умро је од костобоље, а сахрањен је у цркви Св. Катберта у Единбургу.
Допринос у математици
[уреди | уреди извор]Непер је релативно слабо познат ван математичких и инжењерских кругова, у оквиру којих је направио кључни помак у употреби математике. Логаритми су учинили ручни рачун много једноставнијим и бржим, и на тај начин отворили врата многим каснијим научним открићима. Његово најпознатије дело, Опис дивног канона логаритама (лат. Mirifici Logarithmorum Canonis Descriptio) садржи 37 страна објашњења и деведесет страна таблица, које су олакшале даљи напредак астрономије, динамике, физике, и астрологије. Такође је изумео Неперове кости, једну врсту абакуса, односно справе за једноставније рачунање која је била направљена од дрвета и слоноваче што је био разлог да добије необично име.
Теологија
[уреди | уреди извор]Непер је свој математички таленат користио и у теологији, да би помоћу Књиге Откровења предвидео Апокалипсу. Веровао је да ће до краја света доћи 1688. или 1700. године. Такође, понекад се тврди да је био вештац; међутим, у то време је било уобичајено да се људи талентовани за науку оптужују за вештичарење без реалне основе.
Где се може срести Неперово име
[уреди | уреди извор]- Алтернативна мерна јединица за децибел, непер, добила је назив по Џону Неперу.
- Универзитет Непер у Единбургу носи своје име у част Неперу.
- Један кратер на месецу је Неперов кратер, а постоји и астероид, који носи његово име (7096 Непер).
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Непер је умео да употреби црног петла да би установио ко га од његове послуге поткрада. Затворио би осумњичене у собу са петлом једног по једног, рекавши им да га помилују, и да ће петао потом рећи Неперу ко је крадљивац. Непер би посуо петла угљеном прашином, знајући да слуге које су невине неће имати проблем да га помазе, док прави крадљивци то неће урадити, па ће имати чисте руке када изађу из одаје. [1]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- (1593) Plaine Discovery of the Whole Revelation of St. John
- (1614) Mirifici logarithmorum canonis descriptio - енглески превод Едварда Рајта објављен је 1616.
- (1617) Rabdologiae
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „John Napier and the Devil”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2009. г. Приступљено 19. 6. 2008.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Џон Непер”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Диплоудис, Александрос. О Неперовим костима Универзитет Хериот-Ват (Heriot-Watt), 1997. (језик: енглески)
- Увод у сферну тригонометрију уз коришћење Неперовог круга и Неперових правила (језик: енглески)