Пређи на садржај

Тилзитски мир

С Википедије, слободне енциклопедије
Састанак два цара на сплаву усред реке Њемен

Тилзитски мир представља два споразума које је потписао Наполеон у Тилзиту у јулу 1807. после победе код Фридланда. Први споразум су потписали Наполеон и руски цар Александар I Романов 7. јула 1807. године. Уговор, који је остао на снази до Наполеонове инвазије на Русију 1812, подразумевао је и савезништво, а Наполеон се, поред осталог, обавезао да неће прогонити Црногорце због њихове борбе против Француске. Други споразум је Наполеон потписао са Пруском само два дана касније. Тилзитским миром Пруска је изгубила цело подручје између Рајне и Лабе и већи део земаља стечених деобом Пољске.

Споразум са Русијом

[уреди | уреди извор]

Наполеон је у бици код Фридланда 14. јуна 1807. нанио тежак пораз руској војсци. Русија је помагала Пруску у рату против Наполеона. Та битка је означила пораз четврте коалиције, па су Русија и Пруска морале потписати споразум са Наполеоном.

Наполеон и руски цар Александар I Романов су 7. јула 1807. потписали споразум у Тилзиту на реци Њемен. Тим споразумом завршио је рат царске Русије и Наполеонове Француске и створен је савез два царства. Две земље су се тајно договориле да помажу једна другој у споровима са трећим земљама.

Споразум са Пруском

[уреди | уреди извор]

Споразум са Пруском одузео је земљи пола територије.

Последице

[уреди | уреди извор]

Талеран је саветовао Наполеона да се односи блаже према Пруској. Многи у Пруској и Русији су Тилзитски мир сматрали националним понижењем. Споразум је представљао диктат победника. Руски војници су одбили да следе Наполеонове заповести, па је избио и Лисабонски инцидент. Наполеон је намеравао да се ожени сестром руског цара, али руско племство се томе противило. Сарадња Француске и Русије прекинута је 1810, када је руски цар почео дозвољавати упловљавање неутралних бродова у руске луке. Наполеон је 1812. извршио инвазију Русије.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]