Пређи на садржај

Порт о Пренс

Координате: 18° 32′ 33″ С; 72° 20′ 19″ З / 18.5425° С; 72.338611° З / 18.5425; -72.338611
С Википедије, слободне енциклопедије
Порт о Пренс
фр. Port-au-Prince
Je luis pour tous[1]
Порт о Пренс
Административни подаци
Држава Хаити
ДепартманКвест
Основан1749.
Становништво
Становништво‍
 — 987.310[2]
 — густина27.395 ст./km2
Географске карактеристике
Координате18° 32′ 33″ С; 72° 20′ 19″ З / 18.5425° С; 72.338611° З / 18.5425; -72.338611
Апс. висина98 m
Површина36,04 km2
Порт о Пренс на карти Хаитија
Порт о Пренс
Порт о Пренс
Порт о Пренс на карти Хаитија

Порт о Пренс (фр. Port-au-Prince, креолски: Pòtoprens, шп. Puerto Príncipe, Принчевска лука) је главни град државе Хаити. Порт о Пренс је основан 1749. године, а 1770. године је заменио Кап Франс (данашњи Кап Хаитијен) на месту главног града француске колоније Сент Доминик. Године 1804. Порт о Пренс је постао главни град нове независне државе Хаити. Током Француске револуције град је носио име Порт Републикан, пре него што му је цар Жак I дао име Порт о Пренс. Када је држава подељено на краљевство Хаити на северу и републике на југу, Порт о Пренс је главни град републике. Порт о Пренс је културно средиште земље. Овде се налази Државни универзитет Хаитија. Град је економски и финансијски центар државе, најважнија лука у земљи, преко које се извозе кафа и шећер.

Град се налази у заливу Гонав: који је природна лука. У тој области је постојала одржива економска активност од времена цивилизације Аравака. Први пут је био инкорпориран под Француском колонијалном влашћу 1749. године. Изглед града је сличан распореду амфитеатра; комерцијални дистрикти су у близини воде, док се стамбене четврти налазе на брдима изнад. Величину његовог становништва је тешко утврдити због брзог растућих картонских насеља на околним брдима. Према недавним проценама се процењује да метрополитенска област садржи око 3,7 милиона становника, што је скоро половина становништва те земље.[3] Град је катастрофално страдао у девастирајућем земљотресу из 2010. године, са великим бројем оштећених и уништених структура.[4] Према процени Хаићанске владе било је око 230.000 смртних случајева.[5]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Port-au-Prince дословно значи „Принчева лука”, али је нејасно који је принц био почасник. Теорија каже да је то место названо по Le Prince, броду којим је капетан де Сен-Андре стигао у то подручје 1706. године. Међутим, острвца у заливу су већ била позната као les îlets du Prince 1680, пре доласка његовог брода.[6] Поред тога, лука и околни регион наставили су да буду познати као Hôpital, названи по филибастерској болници.[7]

Географија

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]

Порт о Пренс има тропско влажну и суву климу и релативно константну температуру током целе године. Влажна сезона траје од марта до новембра, мада град доживљава релативну паузу падавина током јула месеца. Сува сезона града покрива преостала три месеца. Порт о Пренс генерално има благо топле и влажне временске прилике током суве сезоне, и веома топле и влажне прилике током влажне сезоне.

Клима Порт о Пренса
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 31
(88) 		31
(88) 		32
(90) 		32
(90) 		33
(91) 		35
(95) 		35
(95) 		35
(95) 		34
(93) 		33
(91) 		32
(90) 		31
(88) 		32,8
(91,2)
Просек, °C (°F) 27
(81) 		26,5
(79,7) 		27
(81) 		28
(82) 		28
(82) 		30
(86) 		30
(86) 		29,5
(85,1) 		28
(82) 		28
(82) 		27
(81) 		26,5
(79,7) 		27,96
(82,29)
Минимум, °C (°F) 23
(73) 		22
(72) 		22
(72) 		23
(73) 		23
(73) 		24
(75) 		25
(77) 		24
(75) 		24
(75) 		24
(75) 		23
(73) 		22
(72) 		23,3
(73,8)
Количина кише, mm (in) 33
(1,3) 		58
(2,28) 		86
(3,39) 		160
(6,3) 		231
(9,09) 		102
(4,02) 		74
(2,91) 		145
(5,71) 		175
(6,89) 		170
(6,69) 		86
(3,39) 		33
(1,3) 		1,353
(53,27)
Дани са кишом (≥ 1 mm) 3 5 7 11 13 8 7 11 12 12 7 3 99
Сунчани сати — месечни просек 279,0 254,2 279,0 273,0 251,1 237,0 279,0 282,1 246,0 251,1 240,0 244,9 3.116,4
Извор: Climate & Temperature[8]

Историја

[уреди | уреди извор]

Пре доласка Кристифора Колумба, острво Хиспаниола су насељавали су људи познати као Таино, који су доспели тамо око 2600. п. н. е. у великим кануима. Верује се да потичу пре свега из данашње источне Венецуеле. До тренутка када је Колумбо стигао 1492. године не, регион је био под контролом Бохечиа, Таино касика (поглавица) Ксараге.[9] Он, као и његови преци, избегавао је насељавање преблизу обале. Таква насеља би се показала примамљивим циљевима за Карибе, који су живели на суседним острвима. Уместо тога, регион је служио као ловиште. У то време је становништво региона бројало приближно 400.000, међутим Таини су нестали у року од 30 година од приспећа Шпанаца.[10]

Порт о Пренс су 1749. основали француски плантажери шећерне трске.[11] Године 1770, овај град је постао престоница француске колоније Хаити, уместо града Кап Франсес (данас Кап Аитјен). Од стицања независности 1804, Порт о Пренс је главни град независног Хаитија.

Председничка палата уништена земљотресом.

Порт о Пренс су у годинама 1751. 1770. и 12. јануара 2010. године погодили земљотреси последњи најјачи је био магнитуде 7,0 Меркалијеве скале, који се догодио на око 16 km југозападно од Порт о Пренса. Град је такорећи уништен и између осталог председничка палата, катедрала, болнице и неколико зграда министарства. На основу владиних претпоставки умрло је 215.000 људи.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Популација (ист.): Порт о Пренс
Година
Становништво

Грађевине

[уреди | уреди извор]

Најзначајније грађевине у Порт о Пренсу су биле председничка палата, национална палата, катедрала које су уништене у земљотресу 12. јануара 2010. године.

Привреда

[уреди | уреди извор]

У Порт о Пренсу се производи храна, текстил, цемент и тако је ту развијена текстилна индустрија, памучна, прехрамбена,(шећерна, као и производња рума, дуванска индустрија и пржење кафе), производња метала, бродоградња, хемија и производња обуће.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Порт о Пренс је велика раскрсница значајних путева и чвориште железничког саобраћаја. Међународна лука у Порт о Пренсу је лука која има већи саобраћај од било које друге луке у земљи и ту су инсталиране велике дизалице и све је то после земљотреса такорећи неупотребљиво. У Порт о Пренсу се налази интернационални аеродром Тоусаинт Лувретур. Овај интернационални аеродром је отворен 1940. године док је проширење аеродрома направљено 1965. године и једини је аеродром у земљи на коју могу слетети и млазни авиони тако да је он вршио увек већи део авио-саобраћаја у земљи.

Култура

[уреди | уреди извор]

Државни универзитет Хаитија је основан 1920.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Exposition Internationale, 1949–1950 – Bi-Centenaire de Port-au-Prince 1749–1949 (official catalog of the exhibition, printed in 200 copies)” (на језику: француски). University of Florida George A. Smathers Libraries. Приступљено 1. 3. 2017. 
  2. ^ „Mars 2015 Population Totale, Population de 18 Ans et Plus Menages et Densites Estimes En 2015” (PDF). Institut Haïtien de Statistique et d’Informatique (IHSI). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 11. 2015. г. Приступљено 19. 2. 2015. 
  3. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 4. 2017. г. Приступљено 1. 1. 2014. 
  4. ^ [1] Архивирано 2010-01-15 на сајту Wayback Machine
  5. ^ „Haiti Raises Earthquake's Death Toll to 230,000”. Associated Press. 9. 2. 2010. Приступљено 10. 2. 2010. 
  6. ^ Janvier, Louis-Joseph (1883). La république d'Haïti et ses visiteurs (на језику: француски). Marpon et Flammarion. стр. 66. „« Le nom de la ville […] lui vient d'un vaisseau nommé le Prince, qui mouilla dans la baie en 1706. » […] C'est inexact. […] les îlets qui sont dans la rade de Port-au-Prince portaient authentiquement le nom d'Îlets du Prince dès 1680, c'est-à-dire 26 ans avant que le navire le Prince, commandé par M. de Saint-André, ne fût venu prendre mouillage sur cette rade.” 
    ≈ "‘The city's name came from a ship named le Prince, which anchored in the bay in 1706.’ […] This is inaccurate. […] The islets in the harbour of Port-au-Prince in fact had been named Îlets du Prince in 1680, which was 26 years before Mr. de Saint-André's ship le Prince even anchored in the harbour."
  7. ^ Moreau de Saint-Méry, M. L.-É. (1876). Description topographique, physique, civile, politique et historique de la partie française de l'île Saint-Dominge (на језику: француски). 3. L. Guérin. стр. 348. „la désignation du point où les flibustiers avaient formé un hôpital pour eux.” 
    ≈ "The naming of the spot where filibusters had founded a hospital for themselves."
  8. ^ „Port-Au-Prince, Haiti”. Climate & Temperature. Архивирано из оригинала 21. 7. 2019. г. Приступљено 2. 9. 2012. 
  9. ^ Accilien, Cécile; Adams, Jessica; Méléance, Elmide; Jean-Pierre, Ulrick (2006). Revolutionary freedoms: a history of survival, strength and imagination in Haiti. Coconut Creek, Florida: Caribbean Studies Press. стр. 19—23. ISBN 1-58432-293-4. Приступљено 9. 2. 2010. 
  10. ^ Gorry, Conner; Miller, Debra (1. 10. 2005). Caribbean Islands. Lonely Planet. стр. 245—246. ISBN 1-74104-055-8. Приступљено 9. 2. 2010. 
  11. ^ Wilson, Samuel M. (1990). Hispaniola: Caribbean Chiefdoms in the Age of Columbus. University of Alabama Press. стр. 89. ISBN 978-0-8173-0462-1. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 28. 05. 2019. г. Приступљено 06. 09. 2020 — преко Questia. „The events of 1494 and early 1495 ultimately precipitated a collective and violent reaction from Indians in the western Vega. Colón took this as an opportunity to subjugate the island brutally and to establish a tribute system through which gold and food could be collected from the Indians in greater quantity.” 
  12. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 1. 5. 2014. г. Приступљено 12. 9. 2014. 
  13. ^ а б Anders, Smiley (26. 7. 1978). „Visiting Haitian Mayor Seeking Builders for Housing Projects”. Baton Rouge Morning Advocate (sec. A, p. 12). 
  14. ^ Glaser, Emily (29. 3. 2017). „Getting Down And Dirty With Two Of Charlotte's Freshest Garden Nonprofits”. southcharlottelifestylepubs.com. Архивирано из оригинала 15. 07. 2019. г. Приступљено 2. 5. 2018. 
  15. ^ „Sister City International Listings”. Sister Cities International. Архивирано из оригинала 13. 9. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Порт_о_Пренс&oldid=28733679”