Косово Поље

Косово Поље
Косово Поље;
	Црква Светог Николе у Косову Пољу
	; (Република Косово) Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Косово Поље
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	12.919
Географске карактеристике
Координате	42° 38′ 15″ С; 21° 05′ 39″ И / 42.63750° С; 21.094167° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	543 m
	Косово Поље Косово Поље на карти Србије
Регистарска ознака	PR
Веб-сајт
	kk.rks-gov.net/fushekosove/

Косово Поље (алб. Fushë Kosovë, Fushë Kosova) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у централном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. било је 12.919 становника.^[б]

Железничка станица Косово Поље је била четврта по важности у Србији, после Београда, Новог Сада и Ниша. Поред више домаћих линија, одвијао се и међународни саобраћај на линији Атина—Скопље—Београд—Минхен. Био је главно седиште железнице на Косову и Метохији. Међутим, после прогона Срба 1999. године, сву имовину железнице узурпирали су Албанци.

Географија

Општина Косово Поље лежи у средишту великог крашког Косова поља, површине 89 km² и надморске висине од 540 m.^[1] Град се налази између Приштине на истоку, Обилића на северу, Грачанице на југу и Глоговца на западу.^[1] Општина се од 18 насеља. Налази се у зони раскрснице путева важних за саобраћај, као што је железничка пруга која повезује Косово Поље са Скопљем и Косовском Митровицом, а која се потом спаја на међународне путеве. Такође, налази се на раскрсници важних ауто-путева.^[1] На њеној територији се налази и Аеродром Приштина.^[1]

Клима

Косово Поље има средње континенталну климу.^[1] Налази се усред Косова поља, отвореног за северне континенталне климатске утицаје.^[1] Зима је хладна, док је лето топло и суво.^[1] Косово Поље, због високих планина на југу и западу, лишено је ваздушних маса Јадранског и Егејског мора. Најхладнији месец је јануар, а најтоплији август.^[1]

Историја

У општини Косово Поље, односно насељу Ариљача, налази се археолошко налазиште Градина. Она има велики археолошки значај, јер њени корени датирају још из праисторије, док се њен врхунац развоја догодио од касне антике до раног византијског периода.

Косово Поље је добило име по Косову пољу из Косовске битке (1389). Насеље Косово Поље настало је 1921. године за време Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, током повратка Срба који су били протерани у време Османског царства.^[2]

Након завршетка рата на Косову и Метохији, у предграђу града формирана је база мултинационалних специјализованих јединица у склопу снага КФОР. Јединица је у потпуности састављена од италијанских карабинијера.

Порекло становништва по родовима

Подаци о пореклу становништва из тридесетих година XX века.^[3]

из Доње Мораче

Миковић (1 к.), Булатовић (2 к.) и Букелић (3 к.) 1921.

из Грахова

Булајић (1 к.) 1921.

из Никшића

Ђапић (1 к.) и Драшковић (1 к.) 1921.

из Гусиња

Шијаковић (1 к.) 1921.

из Куча

Вујошевић (1 к.) 1921.

из Пипера

Михајловић (1 к.) 1925.

из Кривошија

Вуковић (1 к.) 1921.

из Лике

Агбаба (1 к.), Лукић (2 к.), Будимировић (3 к.), Вукобрада (1 к.), Балабан (1 к.) и Зорић (1 к.).

из Словеније

Михелић (1 к.) и Шкерл (1 к.) 1925. (Словенци).

из Истре

Хекић (2 к.), Јерић (1 к.), Паулин (1 к.) и Кромиш (1 к.) 1925. (Словенци).

из Босне

Дорословац (1 к.), Војиновић (1 к.), Јованић (3 к.) и Стефановић (1 к.) 1921.

из Херцеговине

Шантић (1 к.), из Мостара 1931.

из Славоније

Коларић (1 к.) 1925. (Хрвати).

из Срема

Глишан (2 к.), Несторовић (2 к.), Лудошки (2 к.), Исаковић (1 к.), Унгуровић (1 к.), Лињачки (1 к.), Малетић (1 к.), Ковачевић (2 к.), Лазић (1 к.), Барић (1 к.), Рађеновић (1 к.), Мађаревић (2 к.), Брље (3 к.), Зубовић (2 к.), Крстић (1 к.), Суботић (1 к.), Јовановић (1 к.), Маринковић (1 к.), Краиновић (1 к.), Шујица (2 к.) и Гулановић (1 к.), сви 1921. Последња три рода су старином из Лике.

Сремци повратници из Бугарске

Николић (1 к.), Поповић (1 к.) и Владисављевић (2 к.) досељени из Бугарске 1921, из Ореховца, где су живели петнаестак година.

из Баната

Ћурћин (2 к.), Петарски (1 к.), Миочин (1 к.), Каранчев (1 к.), Врањеш (1 к.), Крстић (1 к.), Мудрић (1 к.) и Немац Дех (1 к.), сви 1921. Ибрачић (1 к.) такође је из Баната, али у Косово Поље досељен из Топлице 1921.

из Зајечара

Миловановић (1 к.) 1923.

из Трстеника

Илић (2 к.) 1921, Максимовић (1 к.) 1924.

из Чачка

Јововић (1 к.) 1921.

из Пирота

Ћирић ( 1 к.) 1924.

из Жупе (александровачке)

Шекуларац (1 к.) 1926. Старином је из Црне Горе.

из Ниша

Опријановић (2 к.) и Ђаковић (2 к.) 1926;

из Прокупља

Стојковић (1 к.) 1921. и Мановски (1 к.) 1926. Старином из Срема.

из Куршумлије

Врекић (1 к.) 1924.

из Јабланице

Симоновић (1 к.) и Вијатовић (1 к.) 1924.

из Вучитрна

Станисављевић (1 к.) 1925, на купљено имање.

Становништво

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима и Црногорцима. Након рата 1999. године већина Срба и Црногораца је напустила Косово Поље. Косово Поље је потпуно променило етничку структуру становништва због досељавања Албанаца из Дренице, Подујева и Медвеђе, а измењен је и сам изглед града. Некада породичне куће и многе ресторане, по којима је Косово Поље било познато, замениле су зграде и пословни објекти.

Етнички састав према попису из 1961.^[4]‍

Срби	1.641	67,7%
Црногорци	515	21,2%
Албанци	144	5,9%
Хрвати	45	1,9%
Укупно: 2.423

Етнички састав према попису из 1981.^[5]‍

Срби	5.399	41,8%
Албанци	2.831	21,9%
Роми	1.997	15,5%
Муслимани	1.268	9,8%
Црногорци	1.220	9,4%
Укупно: 12.917

Етнички састав према попису из 2011.^[6]‍

Албанци	12.295	95,2%
Ашкалије	353	2,7%
Египћани	79	0,6%
Срби	48	0,4%
Турци	42	0,3%
Роми	30	0,2%
Бошњаци	18	0,1%
Горанци	15	0,1%
Укупно: 12.919

Број становника на пописима:

Демографија^[7]
Година	Становника
1948.	847
1953.	1.122
1961.	2.423
1971.	6.992
1981.	12.917
1991.	16.154

Види још

Напомене

^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж „Plani Lokal i Veprimit në Mjedis 2012/2017” (PDF).
^ Pavlović, Aleksandar. „Prostorni raspored Srba i Crnogoraca kolonizovanih na Kosovo i Metohiju u periodu između 1918. i 1941. godine” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-26. г.
^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: „Научно дело”. COBISS.SR 25064975

Спољашње везе

[1] Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

[2] Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[:0-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж „Plani Lokal i Veprimit në Mjedis 2012/2017” (PDF).

[4] Pavlović, Aleksandar. „Prostorni raspored Srba i Crnogoraca kolonizovanih na Kosovo i Metohiju u periodu između 1918. i 1941. godine” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2011-08-26. г.

[Урошевић_Атанасије-Косово-5] Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340

[6] Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs

[7] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[8] Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-9] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[а]

[б]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	NARA