Демографија Војводине
Део серије о Војводини |
Војводина |
---|
Симболи покрајине |
Култура |
Историја |
Географија |
Демографија |
Политички систем |
Демографија Војводине обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2022. године, Војводина има 1.740.230 становника.
Становништво Војводине у старом веку
[уреди | уреди извор]Пре римског освајања, на подручју данашње Војводине су живели индоевропски народи илирског, трачко-дачког и келтског порекла. Од илирских (панонских) племена, овде су живели Амантини и Бреуци, од трачко-дачких племена Агатирзи, Гети, Дачани и Синги, а од келтских племена Скордисци, Боји и Ерависци. Касније се досељавају Римљани, Сармати и Готи. Од сарматских племена, овде су живели Јазиги, Роксолани и Лимигани.
Становништво Војводине у средњем веку
[уреди | уреди извор]За време Велике сеобе народа, на подручју данашње Војводине је у периоду од 5. до 7. века дошло до значајних демографских промена, које су се огледале у досељавању Авара и Словена.[1] У време доласка Мађара у Панонску низију (896. године), ову регију су насељавали искључиво Словени.[2]
-
Словени на подручју данашње Војводине у 6. веку
-
Словени на подручју данашње Војводине у 6-10. веку
-
Словени на подручју данашње Војводине у 6-7. веку
-
Етнички састав територије данашње Војводине у 6-8. веку
-
Словени на подручју данашње Војводине у 7-8. веку
-
Верска мапа територије данашње Војводине у време Великог раскола 1054. године
-
Верска мапа територије данашње Војводине у 14. веку.
Становништво Војводине од 16. до 18. века
[уреди | уреди извор]У време успостављања турске власти (1521—1552) на подручју Војводине је дошло до значајних демографских промена, које су посведочене подацима из турских пописних дефтера. У време османске управе, од 16. до почетка 18. века, Срби су чинили апсолутну већину становништва на подручју данашње Војводине.[3]
1690. године, у Војводини (без Срема) живело је око 210.000 Срба.[4] У ово време, готово целокупно становништво региона чинили су Срби, уз које је живео и мањи број Шокаца.[5]
-
Етничко-верски састав становништва већих градова у Војводини током османске управе (16—17. век)
-
Верска мапа територије данашње Војводине у 16-17. веку.
-
Етничко подручје Јужних Словена у Панонској низији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)
Становништво Војводине током 19. и почетком 20. века
[уреди | уреди извор]У овом периоду израђен је читав низ карата које су приказивале тадашњу демографску ситуацију на просторима данашње Војводине. На некима од ових карата постоје извесни пропусти и грешке, тако да ове карте на појединим местима не приказују стварни састав становништва на одређеним подручјима.
-
Етничка карта Војводине 1867. године
-
Етничка карта Војводине 1868. године
-
Етничка карта Војводине 1876. године
-
Етничка карта Војводине 1880. године
-
Етничка карта Војводине 1892. године
-
Словени у Војводини 1900. године
-
Језички састав становништва Војводине 1911. године
-
Етничка карта Војводине 1914. године
-
Етничка карта Војводине 1917. године
-
Етничка карта Војводине 1918. године
Пописи становништва у Хабзбуршкој монархији
[уреди | уреди извор]Након ослобођења Бачке и Горњег Срема (1699), односно Баната и Доњег Срема (1718) од турске власти, Хабзбуршка монархија је на тим подручјима спровела неколико пописа.
Бачка - Попис становништва 1715. године
[уреди | уреди извор]Према аустријском попису у Бачкој из 1715. године, Срби, Буњевци и Шокци су чинили 97,6% становништва региона.[6] У целом попису нађено је само 40 старешина домова који нису били Јужни Словени.[7]
-
Етнички састав становништва Бачке 1715. године
Бачка - Попис становништва 1720. године
[уреди | уреди извор]Попис у Бачкој из 1720. године, забележио је да у региону живи 104.569 становника, од чега:[8]
народност | број | % |
Срби | 76.000 | 73 |
Буњевци и Шокци | 22.000 | 21 |
Мађари | 5.019 | / |
Немци | 750 | / |
укупно | 104.569 | 100 |
-
Етнички састав становништва Бачке 1720. године
Банат - Пописи становништва после 1718. године
[уреди | уреди извор]После Пожаревачког мира из 1718. године, први аустријски попис у Банату, забележио је око 20.000 становника, углавном Срба.[9]
-
Етнички састав становништва Баната 1743. године
-
Етнички састав становништва Баната 1774. године
Бачка - Попис становништва 1820. године
[уреди | уреди извор]Становништво Бачке, 1820. године:[8]
народност | број | % |
Срби, Буњевци и Шокци | 170.942 | 44 |
Мађари | 121.688 | 31 |
Немци | 91.016 | 23 |
укупно | 387.914 | 100 |
Попис становништва 1880. године
[уреди | уреди извор]језик[10] | број | % |
српски | 416.116 | 35,5 |
немачки | 285.920 | 24,4 |
мађарски | 265.287 | 22,6 |
хрватски, буњевачки и шокачки | 72.486 | 6,2 |
румунски | 69.668 | 5,9 |
словачки | 43.318 | 3,7 |
русински и украјински | 9.299 | 0,8 |
остали | 10.635 | 0,9 |
укупно | 1.172.729 | 100 |
Попис становништва 1890. године
[уреди | уреди извор]језик[10] | број | % |
српски | 457.873 | 34,4 |
мађарски | 324.430 | 24,4 |
немачки | 321.563 | 24,2 |
хрватски, буњевачки и шокачки | 80.404 | 6 |
румунски | 73.492 | 5,5 |
словачки | 49.834 | 3,7 |
русински и украјински | 11.022 | 0,8 |
остали | 12.525 | 1 |
укупно | 1.331.143 | 100 |
Попис становништва 1900. године
[уреди | уреди извор]Језички састав
[уреди | уреди извор]језик[10] | број | % |
српски | 483.176 | 33,7 |
мађарски | 378.634 | 26,4 |
немачки | 336.430 | 23,5 |
хрватски, буњевачки и шокачки | 80.901 | 5,6 |
румунски | 74.718 | 5,2 |
словачки | 53.832 | 3,8 |
русински и украјински | 12.663 | 0,9 |
остали | 12.394 | 0,9 |
укупно | 1.432.748 | 100 |
Верски састав
[уреди | уреди извор]религија[11] | број | % |
Католицизам | 679.533 | 47,4 |
Православље | 556.128 | 38,8 |
Протестантизам | 152.980 | 10,7 |
Јудаизам | 23.510 | 1,7 |
остали | 20.597 | 1,4 |
укупно | 1.432.748 | 100 |
Попис становништва 1910. године
[уреди | уреди извор]Последњи попис становништва у Аустроугарској одржан је 1910. године. Овај попис није бележио етничку припадност, па ни искључиво матерњи језик становништва, већ „најчешће говорен језик“[12], тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији.
Језички састав
[уреди | уреди извор]језик[10] | број | % |
српски | 510.754 | 33,8 |
мађарски | 425.672 | 28,1 |
немачки | 324.017 | 21,4 |
хрватски, буњевачки и шокачки | 91.016 | 6 |
румунски | 75.318 | 5 |
словачки | 56.690 | 3,7 |
русински и украјински | 13.497 | 0,9 |
остали | 16.019 | 1,1 |
укупно | 1.512.983 | 100 |
Језичке карте Војводине 1910. | |||||||||||||||||||
Језички састав | Српски | Мађарски | Немачки | Румунски | Словачки | ||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
-
Језички састав становништва Војводине по насељима 1910. године
-
Језички састав становништва Војводине по насељима 1910. Напомена: мапа рађена на основу података о говорном језику са пописа из 1910. године и не подудара се са бројношћу етничких група у појединим местима (Новом Саду, Зрењанину, Суботици, итд), будући да су се неким језицима (у првом реду мађарским) служили припадници различитих етничких група (Мађари, Јевреји, Буњевци, итд.)
-
Језички састав становништва Војводине по општинама 1910. (територијална организација из 2011). Лингвистички подаци из 1910. године не подударају се у потпуности са етничким саставом приказаних територија, будући да су мађарским језиком говорили припадници неколико етничких група (Мађари, Јевреји, Буњевци, итд).
-
Мађаризација Војводине, 1720-1910
Верски састав
[уреди | уреди извор]религија[11] | број | % |
Католицизам | 719.471 | 47,5 |
Православље | 593.215 | 39,1 |
Протестантизам | 160.221 | 10,6 |
Јудаизам | 22.218 | 1,5 |
остали | 20.179 | 1,3 |
укупно | 1.515.304 | 100 |
Верске карте Војводине 1910. | |||||||||||||||||||
Верски састав | Православна | Католичка | Лутеранска | Калвинистичка | Гркокатоличка | ||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Пописи становништва након 1918. године
[уреди | уреди извор]Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) и дефинисањем државних граница према суседним државама (Румунија и Мађарска), означен је почетак новог раздобља у демографској историји Војводине.
Попис становништва 1921. године
[уреди | уреди извор]Први попис становништва у Краљевини СХС спроведен је 31. јануара 1921. године, а резултати пописа су објављивани сукцесивно, у периоду од 1924. до 1932. године.[13]
Језички састав
[уреди | уреди извор]језик[10] | број | % |
српски | 533.466 | 34,9 |
мађарски | 363.450 | 23,8 |
немачки | 335.902 | 22 |
хрватски, буњевачки и шокачки | 129.788 | 8,5 |
румунски | 67.675 | 4,4 |
словачки | 59.540 | 3,9 |
русински и украјински | 13.644 | 0,9 |
остали | 24.773 | 1,6 |
укупно | 1.528.238 | 100 |
Верски састав
[уреди | уреди извор]религија[11] | број | % |
Католицизам | 724.958 | 47,2 |
Православље | 611.940 | 39,8 |
Протестантизам | 159.182 | 10,4 |
Јудаизам | 19.528 | 1,3 |
Ислам | 1.870 | 0,1 |
остали | 18.316 | 1,2 |
укупно | 1.535.794 | 100 |
Попис становништва 1931. године
[уреди | уреди извор]Језички састав
[уреди | уреди извор]језик[10] | број | % |
српски | 613.910 | 37,8 |
мађарски | 376.176 | 23,2 |
немачки | 328.631 | 20,2 |
хрватски, буњевачки и шокачки | 132.517 | 8,2 |
остали | 172.924 | 10,6 |
укупно | 1.624.158 | 100 |
Према другим подацима,[тражи се извор] у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, који су говорили следеће језике:
- српски, хрватски, словеначки, и македонски - 813.274 (46,75%)
- остали словенски - 99.227 (5,70%)
- мађарски - 391.720 (22,52%)
- немачки - 358.604 (20,61%)
- арнаутски - 642
- остали - 76.268 (4,38%)
-
Језици у Војводини 1931. године
-
Језици у Војводини 1931. године
Верски састав
[уреди | уреди извор]религија[11] | број | % |
Католицизам | 727.213 | 44,8 |
Православље | 689.296 | 42,4 |
Протестантизам | 158.280 | 9,8 |
Ислам | 1.654 | 0,1 |
остали | 47.715 | 2,9 |
укупно | 1.624.158 | 100 |
Напомена: на попису из 1931. године је било и 21.000 (или 1%) Јевреја
Према другим подацима,[тражи се извор] у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, подељених у следеће вероисповести:
- Католичка - 789.183 (45,36%)
- Православна - 727.049 (41,79%)
- Евангеличка - 171.831 (9,88%)
- Исламска - 1.884 (0,11%)
- остали - 49.788 (2,86%)
Верске карте Војводине 1931. | |||||||||||||||||||
Верски састав | Православна | Католичка | Евангеличка | Гркокатоличка | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Попис становништва 1941. године
[уреди | уреди извор]Напомена: подаци са пописа становништва у Бачкој из 1941. године, који је обављен у време мађарске окупације, комбиновани су овде са подацима са пописа у Банату и Срему из 1931.
језик[10] | број | % |
српски | 577.067 | 35,3 |
мађарски | 465.920 | 28,5 |
немачки | 318.259 | 19,4 |
хрватски, буњевачки и шокачки | 105.810 | 6,5 |
остали | 169.311 | 10,3 |
укупно | 1.636.367 | 100 |
Попис становништва 1948. године
[уреди | уреди извор]Приликом спровођења пописа из 1948. године, извршено је неколико политички мотивисаних захвата у области прикупљања и обраде пописних података. Тако су у заједничку (обједињену) категорију сврстани Русини и Украјинци, док је слободно изјашњавање онемогућено Буњевцима и Шокцима, који су на основу посебне одлуке из 1945. године подведени под Хрвате.
|
Етничке карте Војводине 1948. | |||||||||||||||||||
Етнички састав | Срби | Мађари | Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима | Словаци | Румуни | Немци | Црногорци | Русини и Украјинци | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Попис становништва 1953. године
[уреди | уреди извор]Приликом спровођења пописа из 1953. године, поново су извршени разни (политички мотивисани) захвати у области прикупљања и обраде пописних података. Тако су Русини и Украјинци приликом обраде пописних података поново сврстани у заједничку (обједињену) категорију, док су Буњевци и Шокци поново подведени под Хрвате.
Етнички састав
[уреди | уреди извор]народност[16] | број | % |
Срби | 865.538 | 50,9 |
Мађари | 435.179 | 25,6 |
Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима | 127.027 | 7,5 |
Словаци | 71.153 | 4,2 |
Румуни | 57.218 | 3,4 |
Црногорци | 30.516 | 1,8 |
Русини и Украјинци | 23.038 | 1,4 |
Македонци | 11.622 | 0,7 |
остали | 78.254 | 4,6 |
укупно | 1.699.545 | 100 |
-
Мађари у Војводини (1953)
-
Хрвати у Војводини, са прибројаним Буњевцима и Шокцима (1953)
-
Црногорци у Војводини (1953)
-
Румуни у Војводини (1953)
-
Словаци у Војводини (1953)
Верски састав
[уреди | уреди извор]религија[11] | број | % |
Православље | 775.722 | 45,3 |
Католицизам | 561.617 | 32,8 |
Протестантизам | 105.173 | 6,2 |
Ислам | 3.254 | 0,2 |
Јудаизам | 651 | / |
остали | 266.202 | 15,5 |
укупно | 1.712.619 | 100 |
Попис становништва 1961. године
[уреди | уреди извор]Приликом спровођења пописа из 1961. године, настављено је са праксом из претходних пописа (1948, 1953), тако да су поново извршени разни (политички мотивисани) захвати у области прикупљања и обраде пописних података. И овога пута, Русини и Украјинци су приликом обраде података сврстани у заједничку (обједињену) категорију, док су Буњевци и Шокци поново подведени под Хрвате.
Укупно - 1.854.965[17]
|
Етничке карте Војводине 1961. по насељима | |||||||||||||||||||
Етнички састав | Срби | Мађари | Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима | Црногорци | Словаци | Румуни | Русини и Украјинци | ||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
-
Етнички састав Војводине по насељима 1961. године
-
Удео Мађара у Војводини по насељима 1961. године
Попис становништва 1971. године
[уреди | уреди извор]Приликом спровођења пописа из 1971. године, исправљена је ранија погрешна пракса, која се манифестовала током претходних пописа (1948, 1953, 1961), када су Русини и Украјинци сврставани у заједничку пописну категорију, тако да су подаци за та два народа овога пута приказани одвојено. Насупрот томе, Буњевци и Шокци су поново подведени под Хрвате.
Укупно - 1.952.533
|
|
Етничке карте Војводине 1971. по насељима | |||||||||||||||||||
Етнички састав | Срби | Мађари | Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима |
Југословени | Црногорци | ||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Попис становништва 1981. године
[уреди | уреди извор]Приликом спровођења пописа из 1981. године, слободно изјашњавање поново није дозвољено Буњевцима и Шокцима, који су и овога пута подведени под Хрвате.
Укупно - 2.034.772
|
Етничке карте Војводине 1981. по насељима | |||||||||||||||||||
Етнички састав | Срби | Мађари | Југословени | Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима | Словаци | Румуни | Црногорци | ||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Попис становништва 1991. године
[уреди | уреди извор]Приликом спровођења пописа из 1991. године, исправљена је ранија погрешна пракса, која се манифестовала током претходних пописа (1948, 1953, 1961, 1971, 1981), када су Буњевци и Шокци подвођени под Хрвате, тако да је припадницима буњевачке и шокачке заједницама овога пута омогућено да се слободно изјасне о својој етничкој припадности.[19]
Етнички састав
[уреди | уреди извор]Укупно - 2.012.517
|
Етничке карте Војводине 1991. по насељима | |||||||||||||||||||
Етнички састав | Срби | Мађари | Југословени | Хрвати | Словаци | Румуни | Црногорци | ||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
-
Етнички састав Војводине по насељима 1991. године
Верски састав
[уреди | уреди извор]Укупно - 2.013.889
- Православна - 1.170.694 (58,13%)
- Католичка - 458.683 (22,78%)
- Протестантска - 78.925 (3,92%)
- Исламска - 9.775 (0,49%)
- Јудаистичка - 284 (0,01%)
- Непознато - 211.345
Верске карте Војводине 1991. | |||||||||||||||||||
Верски састав | Православна | Католичка | Протестантска | ||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
-
Верски састав Војводине по насељима 1991. године
Попис становништва 2002. године
[уреди | уреди извор]Етнички састав
[уреди | уреди извор]народност | број | % |
укупно | 2.031.992 | 100 |
Срби | 1.321.807 | 65,05 |
Мађари | 290.207 | 14,28 |
Словаци | 56.637 | 2,79 |
Хрвати | 56.546 | 2,78 |
Југословени | 49.881 | 2,45 |
Црногорци | 35.513 | 1,75 |
Румуни | 30.419 | 1,5 |
Роми | 29.057 | 1,43 |
Буњевци | 19.766 | 0,97 |
Русини | 15.626 | 0,77 |
Македонци | 11.785 | 0,58 |
Украјинци | 4.635 | 0,23 |
Муслимани | 3.634 | 0,18 |
Немци | 3.154 | 0,16 |
Словенци | 2.005 | 0,1 |
Албанци | 1.695 | 0,08 |
Бугари | 1.658 | 0,08 |
Чеси | 1.648 | 0,08 |
Руси | 940 | 0,05 |
Горанци | 606 | 0,03 |
Бошњаци | 417 | 0,02 |
Власи | 101 | 0 |
остали | 5.311 | 0,26 |
регионални идентитет | 10.154 | 0,5 |
неизјашњени | 55.016 | 2,71 |
непознато | 23.774 | 1,17 |
-
Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
-
Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
-
Етнички састав Војводине по насељима 2002. Године (сви Словени су урачунати заједно)
-
Етнички састав становништва Војводине 2002. године - подаци по насељима
-
Удео Срба у Војводини по насељима 2002. године
-
Удео Мађара у Војводини по насељима 2002. године
-
Удео Словака у Војводини по насељима 2002. године
-
Удео Румуна у Војводини по насељима 2002. године
-
Удео Хрвата у Војводини по насељима 2002.
-
Етнички састав становништва Војводине 2002. године - подаци по општинама
-
Удео Срба у Војводини по општинама 2002. године
-
Удео Мађара у Војводини по општинама 2002. године
-
Насеља у Војводини са словачком, русинском и чешком апсолутном и релативном већином 2002. године
-
Насеља у Војводини са црногорском, буњевачком и хрватском апсолутном и релативном већином 2002. године
Верски састав
[уреди | уреди извор]вероисповест | број | % |
укупно | 2.031.992 | 100 |
Православна | 1.401.475 | 68,97 |
Католичка | 388.313 | 19,11 |
Протестантска | 72.159 | 3,55 |
Исламска | 8.073 | 0,40 |
Јудаистичка | 329 | 0,02 |
Неизјашњен | 101.144 | 4,98 |
Непознато | 42.876 | 2,11 |
Верске карте Војводине 2002. | |||||||||||||||||||
Верски састав | Православна | Католичка | Протестантска | Верски састав | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Језички састав
[уреди | уреди извор]-
Језички састав становништва Војводине 2002. године - подаци по општинама
Попис становништва 2011. године
[уреди | уреди извор]Етнички састав
[уреди | уреди извор]народност | број | % |
укупно | 1.931.809 | 100 |
Срби | 1.289.635 | 66,76 |
Мађари | 251.136 | 13,00 |
Словаци | 50.321 | 2,60 |
Хрвати | 47.033 | 2,43 |
Роми | 42.391 | 2,19 |
Румуни | 25.410 | 1,32 |
Црногорци | 22.141 | 1,15 |
Буњевци | 16.469 | 0,85 |
Русини | 13.928 | 0,72 |
Југословени | 12.176 | 0,63 |
Македонци | 10.392 | 0,54 |
Украјинци | 4.202 | 0,22 |
Муслимани | 3.360 | 0,17 |
Немци | 3.272 | 0,17 |
Албанци | 2.251 | 0,12 |
Словенци | 1.815 | 0,09 |
Бугари | 1.489 | 0,08 |
Горанци | 1.179 | 0,06 |
Руси | 1.173 | 0,06 |
Бошњаци | 780 | 0,04 |
Власи | 170 | 0,01 |
остали | 6.710 | 0,35 |
регионална припадност | 28.567 | 1,48 |
неизјашњени | 81.018 | 4,19 |
непознато | 14.791 | 0,77 |
-
Етнички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по насељима
-
Етнички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
-
Етнички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
-
Проценат Срба 2011. године - подаци по општинама и градовима Војводине
-
Проценат Мађара 2011. године - подаци по општинама и градовима Војводине
-
Проценат Срба у Војводини према попису из 2011. године по насељима
-
Проценат Мађара у Војводини 2011. године - подаци по насељима
-
Проценат Румуна у Војводини 2011. године - по насељима
-
Проценат Црногораца у Војводини 2011. године - по насељима
-
Проценат Рома у Војводини према попису из 2011. године по насељима
-
Проценат Хрвата у Војводини према попису из 2011. године по насељима
-
Проценат Словака у Војводини према попису из 2011. године по насељима
Верски састав
[уреди | уреди извор]Од укупно 1.931.809 становника:
- Православна 1 357 137 (70,25%)
- Католичка 336 691 (17,43%)
- Протестантска 64 029 (3,31%)
- Исламска 14 206 (0,74%)
-
Проценат становништва Војводине према вероисповести 2011. године по насељима
-
Верски састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
-
Верски састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
Језички састав
[уреди | уреди извор]-
Проценат становништва Војводине према матерњем језику, по насељима, 2011. године
-
Језички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
-
Језички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
Насеља
[уреди | уреди извор]-
Већи градови у Војводини по попису из 2011. године.
Попис становништва 2022. године[20]
[уреди | уреди извор]Етнички састав
[уреди | уреди извор]Народност | број | % |
---|---|---|
укупно | 1.740.230 | 100 |
Срби | 1.190.785 | 68,42 |
Мађари | 182.321 | 10,47 |
Словаци | 39.807 | 2,28 |
Хрвати | 32.684 | 1,87 |
Роми | 40.938 | 2,35 |
Румуни | 19.595 | 1,12 |
Црногорци | 12.424 | 0,71 |
Буњевци | 10.949 | 0,62 |
Русини | 11.207 | 0,64 |
Југословени | 12.438 | 0,71 |
Македонци | 7.021 | 0,40 |
Украјинци | 3.133 | 0,17 |
Муслимани | 2.419 | 0,13 |
Немци | 1.985 | 0,11 |
Албанци | 1.935 | 0,11 |
Словенци | 1.291 | 0,07 |
Бугари | 1.123 | 0,06 |
Горанци | 1.283 | 0,07 |
Руси | 4.208 | 0,24 |
Бошњаци | 718 | 0,04 |
Власи | 185 | 0,01 |
Остали | 8.024 | 0,46 |
регионална припадност | 9.985 | 0,57 |
неизјашњени | 70.339 | 4,04 |
непознато | 73.433 | 4,21 |
Верски састав[21]
[уреди | уреди извор]Од укупно 1.740.230 становника:
Православна 1.228.236 (70,57 %)
Католичка 243.587 (13,99 %)
Протестантска 47.568 (2,73 %)
Исламска 15.049 (0,86 %)
Етничке групе Војводине
[уреди | уреди извор]Војводина је позната по својој етничкој разноликости. Етничке групе Војводине набројане су следећим редом:
Срби
[уреди | уреди извор]Срби чине апсолутну етничку већину становништва Војводине. Према попису становништва из 2022. године, у Војводини је живело 1.190.785 Срба, и они су чинили 68,42 % становништва овог региона. Срби су такође већинско становништво у већини војвођанских општина и већих градова. Од великих градова, Срби не чине већину становништва у Суботици, која има етнички мешано становништво, али је српски језик главни језик у Суботици. Срби чине већину становништва у следећим великим градовима Војводине: Новом Саду (76%), Сомбору (64%), Сремској Митровици (87%), Кикинди (76%), Зрењанину (74%), Панчеву (76%), Вршцу (73%), Руми (86%), Бачкој Паланци (78%), Инђији (84%), Кули (52%), Апатину (61%) и Темерину (64%). Остале општине у којима Срби чине већину становништва су: Нова Црња (70%), Нови Бечеј (69%), Сечањ (69%), Житиште (60%), Нови Кнежевац (59%), Алибунар (56%), Бела Црква (74%), Ковин (75%), Опово (86%), Пландиште (54%), Оџаци (82%), Беочин (68%), Србобран (67%), Сремски Карловци (76%), Тител (85%), Жабаљ (86%), Ириг (79%), Пећинци (92%), Стара Пазова (81%) и Шид (77%). Срби такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитим општинама Врбас (48%) и Бач (46%). Српски језик је један од шест службених језика Војводине, а то је такође и главни језик који се говори у овој покрајини.
-
Удео Срба у Војводини по насељима 2002. године
-
Проценат Срба у Војводини према попису становништва из 2011. године по насељима
-
Удео Срба у Војводини по општинама 2002. године
-
Удео Срба у Војводини по општинама и градовима 2011. године
Мађари
[уреди | уреди извор]Мађари углавном живе у северном делу Војводине (највише у северној Бачкој). Они чине већинско становништво у шест војвођанских општина: Кањижи (86%), Сенти (81%), Ади (77%), Бачкој Тополи (59%), Малом Иђошу (56%) и Чоки (52%). Скореновац је најјужније место у Србији са већинским мађарским становништвом, Секељима. Мађари такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитим општинама Бечеј (49%) и Суботица (38%). Око 60% војвођанских Мађара живи на подручју ових осам општина. Према попису из 2022, у Војводини укупно има 182.321 Мађара. Они чине 10,47% становништва покрајине и друга су етничка група по бројности. Мађарски језик је један од шест службених језика Војводине.
-
Удео Мађара у Војводини по насељима 2002. године
-
Проценат Мађара у Војводини према попису из 2011. године по насељима
-
Удео Мађара у Војводини по општинама 2002. године
-
Удео Мађара у Војводини по општинама и градовима 2011. године
Словаци
[уреди | уреди извор]Словаци су трећа по бројности етничка група у Војводини и чине већину становништва у општини Бачки Петровац (65%), а такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитој општини Ковачица (41%). У Војводини према попису из 2022, живи 39.807 Словака и они чине 2,28% становништва покрајине. Словачки језик је један од шест службених језика Војводине.
-
Удео Словака у Војводини по насељима 2002. године
-
Проценат Словака у Војводини према попису из 2011. године по насељима
Хрвати
[уреди | уреди извор]У Војводини према попису из 2022, живи 32.684 Хрвата и они чине 1,87 % становништва покрајине. Хрватски језик је један од шест службених језика Војводине.
-
Удео Хрвата у Војводини по насељима 2011. године
Југословени
[уреди | уреди извор]У Војводини према попису из 2022 живи 12.438 етничких Југословена, који чине 0,71 % становништва покрајине. Углавном говоре српским језиком.
Црногорци
[уреди | уреди извор]У Војводини, према попису из 2022, живи 12.424 етничких Црногораца, који они чине 0,71 % становништва покрајине. Углавном говоре српским језиком.
-
Проценат етничких Црногораца у Војводини према попису из 2011. године, по насељима
Румуни
[уреди | уреди извор]У Војводини живи, према пописи из 2022, 19.595 Румуна и они чине 1,12% становништва покрајине. Румунски језик је један од шест службених језика Војводине.
-
Удео Румуна у Војводини по насељима 2002. године
-
Проценат Румуна у Војводини према попису из 2011. године по насељима
Роми
[уреди | уреди извор]У Војводини, према попису из 2022, живи 40.938 Рома и они чине 2,35% становништва покрајине. Ромски језик није службен у Војводини, али се на овом језику емитује ТВ програм, а издају се и друге публикације.
-
Проценат Рома у Војводини према попису из 2011. године по насељима
Буњевци
[уреди | уреди извор]Буњевци су етничка група која углавном живи на северу Војводине. У Војводини, према попису из 2022, живи 10.949 Буњеваца. Буњевци говоре икавским и екавским дијалектом српског језика.
Русини
[уреди | уреди извор]Према попису из 2022. године, у Војводини живи 11.207 припадника русинског народа, а русински језик је један од шест службених језика у покрајини. Досељавање Русина на подручје данашње Војводине започело је средином 18. века, за време хабзбуршке власти. Војвођански Русини су већим делом гркокатоличке вероисповести (75%), а мањим делом су православци (18%). Русини у Србији говоре панонским наречјем русинског језика и користе русинску ћирилицу. Русински језик спада у групу источнословенских језика. Војвођански Русини имају неколико мањинских установа и организација, међу којима су: Национални савет русинске националне мањине, Завод за културу војвођанских Русина, Друштво за русински језик, књижевност и културу и Матица русинска.
Македонци
[уреди | уреди извор]У Војводини, према попису из 2022, живи 7.021 етничких Македонаца и они углавном говоре македонски језик. Места у којима чине значајну етничку мањину су места Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука (Панчево) која се са 32,54% Македонаца сматра важним упориштем Македонаца у Војводини. Македонски језик је један од службених језика у местима Јабука (Панчево), Дужине и Пландиште.
Украјинци
[уреди | уреди извор]У Војводини, према попису из 2022, живи 3.133 етничких Украјинаца и они углавном говоре украјинским језиком.
Муслимани
[уреди | уреди извор]У Војводини, према попису из 2022, живи 2.419 етничких Муслимана и они углавном говоре српским језиком. Према попису становништва из 2002. године, у Србији је живело 19.503 етничких Муслимана, од којих је 15.869 живело у Централној Србији, а 3.634 у Војводини.
Немци
[уреди | уреди извор]У Војводини, према попису из 2022, живи 1.985 етничких Немаца и они углавном говоре немачки језик. Немачко становништво у Војводини је раније било бројније (око 350.000 пре Другог светског рата), али се већина Немаца иселила у Немачку после Другог светског рата.
Словенци
[уреди | уреди извор]У Војводини, према попису из 2022, живи 1.291 Словенаца и они углавном говоре словеначки језик.
Албанци
[уреди | уреди извор]У Војводини, према попису из 2022, живи 1.935 Албанаца и они углавном говоре албански језик.
Бугари
[уреди | уреди извор]У Војводини живи 1.658 Бугара и они углавном говоре бугарски језик.
Чеси
[уреди | уреди извор]У Војводини живи 1.648 Чеха и они углавном говоре чешки језик.
Руси
[уреди | уреди извор]У Војводини живи 940 Руса и они углавном говоре руски језик.
Горанци
[уреди | уреди извор]У Војводини живи 606 Горанаца и они углавном говоре српски језик. Етнички Горанци углавном живе на Косову и Метохији.
Бошњаци
[уреди | уреди извор]У Војводини живи 417 Бошњака и они углавном говоре бошњачки језик.
Власи
[уреди | уреди извор]У Војводини живи 101 етнички Влах. Власи углавном живе у Централној Србији и говоре влашки језик.
Шокци
[уреди | уреди извор]Шокци су мала етничка група, која углавном живи у Војводини. У Србији живи 1.864 Шокаца и они углавном говоре српски језик. У прошлости је шокачко становништво било бројније (преко 20.000 у 19. веку).
Јевреји
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 206 етничких Јевреја. У прошлости је јеврејско становништво Војводине било бројније (око 19.000 пре Другог светског рата), али је највећи број њих убијен за време фашистичке окупације у Другом светском рату. Војвођански Јевреји су углавном говорили Јидиш језиком.
Ашкалије
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 287 етничких Ашкалија. Ашкалије су раније сматрани делом ромског народа, али су сада признати као посебна етничка заједница. Ашкалије углавном живе на Косову и Метохији и говоре албански језик. Потомци су албанизованих косовских Рома, а тврде да су њихови преци на Балкан дошли из Палестине (њихово име је настало од имена града Ашкелон у данашњем Израелу).
Египћани
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 201 етничких Египћана. Египћани су раније сматрани делом ромског народа, али су сада признати као посебна етничка заједница. Египћани углавном живе на Косову и Метохији и говоре албански језик. Потомци су албанизованих косовских Рома, а тврде да су њихови преци на Балкан дошли из Египта.
Грци
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живео 191 етнички Грк.
Пољаци
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 103 етничка Пољака.
Кинези
[уреди | уреди извор]Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је званично живело само 27 етничких Кинеза, али је стварно присуство ове етничке заједнице знатно веће. Иако су Кинези скорашњи досељеници у Војводину, у Новом Саду, а и другим градовима покрајине, има много кинеских продавница и ресторана.
Карте
[уреди | уреди извор]-
Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
-
Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
-
Етнички састав Војводине 2002. године - подаци по насељима
-
Етнички састав Војводине 2002. године - подаци по општинама
-
Етнички састав Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
-
Насеља у Војводини са словачком, русинском и чешком апсолутном и релативном већином 2002. године
-
Насеља у Војводини са црногорском, буњевачком и хрватском апсолутном и релативном већином 2002. године
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ковачевић 1981, стр. 109-124.
- ^ Радонић 2008, стр. 129.
- ^ Kocsis-Hodosi 2001, стр. 155
- ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад. 1990. pp. 26.
- ^ Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 2, Нови Сад. 1990. pp. 27.
- ^ „An International Symposium "Southeastern Europe 1918-1995"”. Архивирано из оригинала 11. 04. 2000. г. Приступљено 1. 4. 2013.
- ^ Иван Јакшић, Из пописа становништва Угарске почетком XVIII века, Нови Сад. 1966. pp. 19.
- ^ а б Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин. 2007. pp. 28.
- ^ Милан Туторов, Банатска рапсодија, Нови Сад. 2001. pp. 261.
- ^ а б в г д ђ е „www.hungarian-history.hu”. Архивирано из оригинала 24. 11. 2005. г. Приступљено 15. 11. 2008.
- ^ а б в г д Саша Кицошев - Драго Његован, Развој етничке и верске структуре Војводине, Нови Сад, 2010.
- ^ A. J. P. Taylor, The Habsburg Monarchy 1809-1918, 1948.
- ^ Ђурић 1924.
- ^ (PDF) http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1948/pdf/G19484001.pdf. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - ^ Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад. 1999. pp. 33.
- ^ Vladimir Djurić, Slobodan Ćurčić and Saša Kicošev, The Ethnic Structure of the Population in Vojvodina, The Serbian Questions in The Balkans, University of Belgrade, publisher - Faculty of Geography, Belgrade 1995.
- ^ Попис Становништва 1961. Књига 6. Витална, Етничка, и Миграциона Обележја. Београд, 1967. XXIX
- ^ Попис Становништва, Домаћинстава, и Станова у 1961. Години. Национални Састав Становништва ФНР Југославије. Књига 3. Београд, 1994.
- ^ Mrđen 2002, стр. 77-103.
- ^ „Републички завод за статистику Републике Србије” (PDF). април 2023. године. Архивирано из оригинала 26. 10. 2023. г. Приступљено 03. 11. 2023. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ „Републички завод за статистику Републике Србије”. Становништво према вероисповести. Приступљено 3. 11. 2023.
Литература
[уреди | уреди извор]- Antunović, Ivan (1882). Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom (PDF). Beč.
- Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
- Ђере, Золтан (2004). „Скица промена етничког састава становништва на тлу данашње Војводине 1526—1910. године”. Истраживања. 15: 105—123.
- Ђурић, Драгиша М., ур. (1924). Претходни резултати пописа становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца: 31. јануара 1921. године. Београд: Дирекција државне статистике.
- Иванић, Иван (1899). Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине) (PDF). Београд.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Jankulov, Borislav (1961). Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku (1. изд.). Novi Sad: Matica srpska.
- Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124.
- Kocsis, Karoly; Kocsis-Hodosi, Eszter (2001). Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin. Simon Publications LLC. стр. 155. ISBN 978-1-931313-75-9.
- Kočović, Bogoljub (1998a). Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine (po svim zvaničnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima). 1. Paris: Association Dialogue.
- Kočović, Bogoljub (1998b). Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine (po svim zvaničnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima). 2. Paris: Association Dialogue.
- Лађевић, Петар, ур. (2014). Етноконфесионални и језички мозаик Србије (PDF). Београд: Републички завод за статистику.
- Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103.
- Novak, Ante, ур. (1954). Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine. 9. Beograd: Savezni zavod za statistiku.
- Пенев, Горан, ур. (2006). Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године (PDF). Београд: Републички завод за статистику.
- Поповић, Душан Ј. (1950). Срби у Срему до 1736/7: Историја насеља и становништва. Београд: Српска академија наука.
- Поповић, Душан Ј. (1952). Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
- Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. Књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. Књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска.
- Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. Књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.
- Радонић, Јован (2008). Србија и Угарска у средњем веку, зборник Војводина. I. Нови Сад: ПРОМЕТЕЈ. стр. 129.