Ђаково
Ђаково | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Осјечко-барањска |
Становништво | |
Становништво | |
— 2021. | 16.875 |
— густина | 99,26 ст./km2 |
Агломерација (2021.) | 23.577 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 18′ 36″ С; 18° 24′ 35″ И / 45.309996868229504° С; 18.409781998016992° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Површина | 170 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Марин Мандарић (ХДЗ) |
Поштански број | 31400 Ђаково |
Позивни број | 031 |
Регистарска ознака | DJ |
Веб-сајт | |
www.djakovo.hr |
Ђаково је град у Хрватској, у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2021. у граду је живело 23.577 становника, а у самом насељу је живело 16.875 становника.[1]
Географски положај
[уреди | уреди извор]Град Ђаково налази се у срцу Славоније, на истоку Републике Хрватске.
Историја
[уреди | уреди извор]Бројни археолошки локалитети налазе се у граду и околни. Ископавања из 1997. године потврђују живот на ширем подручју града већ у неолиту, око 5.500 година пре Христа.
Први пута се Ђаково у писаним документима спомиње 1239. године. Ђаково је данас бискупски град — седиште Ђаковачко-сремске бискупије. Сам град се у појединим периодима своје историје спомиње под сличним именима: Dyaco, Diaco, Dyacow...
Године 1536. Ђаково су запосели Турци и владали до 1687. године. За време њихове владавине град добија назив Јакова. Тада су саграђене многе џамије. Најпознатија је Ибрахимпашина џамија која је након одласка Турака претворена у католичку жупну цркву. Године 1690. у град се враћа бискуп Јосип Јурај Штросмајер и тада почиње изградња града. Бискуп је 1866—1882. године подигао велику катедралу Св. Петра, у псеудоромантичном стилу, са два звоника висока по 84 метра.
Године 1773. Ђаково постаје седиште сједињених бискупија Босанско-ђаковачке и Сремске.
Администрација и политика
[уреди | уреди извор]Градоначелник Града Ђакова је Зоран Винковић (ХДССБ), којем тренутно тече његов трећи мандат.
Градом управљају:
- Градско поглаварство, које је извршно тијело Града Ђакова
- Градско веће, које је представничко тијело грађана Града Ђакова
Градско поглаварство се састоји од 7 чланова и подељено је на 4 одељка:
- Уред градоначелника
- Одељак за комуналне дјелатности и просторно уређење
- Одељак за друштвене делатности
- Одељак за финансије
Градско веће има 19 чланова који се бирају директно на локалним изборима.
Становништво
[уреди | уреди извор]Кретање броја становника града Ђакова након 2. светског рата:
година пописа | број становника |
1953. | 9.573 |
1961. | 12.077 |
1971. | 15.987 |
1981. | 18.105 |
1991. | 20.317 |
2001. | 20.912 |
2011. | 19.508 |
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Ђаково је имало 20.317 становника, следећег националног састава:
Култура и спорт
[уреди | уреди извор]Град Ђаково има много манифестација: најзначајније су Силвестарске ноћи, Ђаковачки везови, Ђаковачки бушари, Пола нове године, Смотра староградских плесова и песама...
У бискупском дворцу (из 1703. г.) је уметничка збирка.
Од бројних спортских друштава у колективним спортовима највише се истиче РК Ђаково. Уз њега су још познати КК Ђаково, који игра у другој лиги, и фудбалски клубови Кроатиа и Ђаково.
Основне школе
[уреди | уреди извор]- ОШ Владимир Назор
- ОШ Иван Горан Ковачић
- ОШ Јосип Антун Чолнић
Средње школе
[уреди | уреди извор]- Гимназија Антуна Густава Матоша
- Обртничка школа Антуна Хорвата
- Средња стручна школа Браће Радић
Знаменитости
[уреди | уреди извор]- Бискупски двор
- Црква Свих светих — жупна црква Свих светих некадашња је турска џамија с куполом подигнутом на прелазу из 16. у 17. век.
- Ергела — са липицанерима
- Корзо — пешачка зона кроз старо градско језгро протеже се од катедрале до цркве Свих Светих.
Познате личности
[уреди | уреди извор]Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 3. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.