Ђаково

За друге употребе, погледајте Ђаково (вишезначна одредница).

Ђаково
Ђаково
Грб
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Осјечко-барањска
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	16.875
— густина	99,26 ст./km2
Агломерација (2021.)	23.577
Географске карактеристике
Координате	45° 18′ 36″ С; 18° 24′ 35″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	170 km2
Ђаково Ђаково на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Марин Мандарић (ХДЗ)
Поштански број	31400 Ђаково
Позивни број	031
Регистарска ознака	DJ
Веб-сајт
www.djakovo.hr

Ђаково је град у Хрватској, у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2021. у граду је живело 23.577 становника, а у самом насељу је живело 16.875 становника.

Географски положај

Ђаковачка катедрала

Град Ђаково налази се у срцу Славоније, на истоку Републике Хрватске.

Историја

Бројни археолошки локалитети налазе се у граду и околни. Ископавања из 1997. године потврђују живот на ширем подручју града већ у неолиту, око 5.500 година пре Христа.

Први пута се Ђаково у писаним документима спомиње 1239. године. Ђаково је данас бискупски град — седиште Ђаковачко-сремске бискупије. Сам град се у појединим периодима своје историје спомиње под сличним именима: Dyaco, Diaco, Dyacow...

Године 1536. Ђаково су запосели Турци и владали до 1687. године. За време њихове владавине град добија назив Јакова. Тада су саграђене многе џамије. Најпознатија је Ибрахимпашина џамија која је након одласка Турака претворена у католичку жупну цркву. Године 1690. у град се враћа бискуп Јосип Јурај Штросмајер и тада почиње изградња града. Бискуп је 1866—1882. године подигао велику катедралу Св. Петра, у псеудоромантичном стилу, са два звоника висока по 84 метра.

Године 1773. Ђаково постаје седиште сједињених бискупија Босанско-ђаковачке и Сремске.

Администрација и политика

Градоначелник Града Ђакова је Зоран Винковић (ХДССБ), којем тренутно тече његов трећи мандат.

Градом управљају:

• Градско поглаварство, које је извршно тијело Града Ђакова
• Градско веће, које је представничко тијело грађана Града Ђакова

Градско поглаварство се састоји од 7 чланова и подељено је на 4 одељка:

1. Уред градоначелника
2. Одељак за комуналне дјелатности и просторно уређење
3. Одељак за друштвене делатности
4. Одељак за финансије

Градско веће има 19 чланова који се бирају директно на локалним изборима.

Становништво

Главни чланак: Демографија Ђакова

Кретање броја становника града Ђакова након 2. светског рата:

година пописа	број становника
1953.	9.573
1961.	12.077
1971.	15.987
1981.	18.105
1991.	20.317
2001.	20.912
2011.	19.508

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђаково је имало 20.317 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			18.787	92,46%
Срби			732	3,60%
Југословени			239	1,17%
Албанци			54	0,26%
Мађари			42	0,20%
Словаци			39	0,19%
Муслимани			28	0,13%
Словенци			19	0,09%
Црногорци			19	0,09%
Македонци			14	0,06%
Русини			14	0,06%
Немци			12	0,05%
Италијани			5	0,02%
Чеси			2	0,00%
Бугари			1	0,00%
Пољаци			1	0,00%
Роми			1	0,00%
Руси			1	0,00%
Украјинци			1	0,00%
остали			9	0,04%
неопредељени			180	0,88%
регион. опр.			12	0,05%
непознато			105	0,51%
укупно: 20.317

Култура и спорт

Град Ђаково има много манифестација: најзначајније су Силвестарске ноћи, Ђаковачки везови, Ђаковачки бушари, Пола нове године, Смотра староградских плесова и песама...

У бискупском дворцу (из 1703. г.) је уметничка збирка.

Од бројних спортских друштава у колективним спортовима највише се истиче РК Ђаково. Уз њега су још познати КК Ђаково, који игра у другој лиги, и фудбалски клубови Кроатиа и Ђаково.

Основне школе

• ОШ Владимир Назор
• ОШ Иван Горан Ковачић
• ОШ Јосип Антун Чолнић

Средње школе

• Гимназија Антуна Густава Матоша
• Обртничка школа Антуна Хорвата
• Средња стручна школа Браће Радић

Знаменитости

• Бискупски двор
• Црква Свих светих — жупна црква Свих светих некадашња је турска џамија с куполом подигнутом на прелазу из 16. у 17. век.
• Ергела — са липицанерима
• Корзо — пешачка зона кроз старо градско језгро протеже се од катедрале до цркве Свих Светих.

Познате личности

• Јосип Лончар
• Зорица Тијанић

Партнерски градови

• Макарска
• Сињ
• Томиславград

Литература

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

• Званични веб-сајт