Игор Бурзановић
| Игор Бурзановић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Игор Бурзановић | ||
| Надимак | „Бурзо Марадона“[1] | ||
| Датум рођења | 25. август 1985. | ||
| Место рођења | Титоград, СФР Југославија | ||
| Висина | 1,78 m | ||
| Позиција | офанзивни везни | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1995—2001 | Будућност | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2001—2006 | Будућност | 122 | (62) |
| 2007—2009 | Црвена звезда | 48 | (11) |
| 2009 | → Будућност | 15 | (10) |
| 2009—2011 | Нагоја Грампус | 62 | (10) |
| 2012—2013 | Бурирам јунајтед | ||
| 2013 | Будућност | 12 | (2) |
| 2014 | Иртиш Павлодар | 26 | (4) |
| 2015 | Хунан Биловс | 27 | (3) |
| 2016 | Будућност | 5 | (1) |
| 2017 | Петровац | 13 | (3) |
| 2018 | Искра | 16 | (1) |
| Репрезентативна каријера | |||
| СЦГ до 21 | |||
| 2007—2008 | Црна Гора | 8 | (2) |
| Тренерска каријера | |||
| 2024— | Забјело | ||
Игор Бурзановић (Титоград, 25. август 1985) је бивши црногорски фудбалер. Играо је на позицији офанзивног везног играча. Тренутно је тренер Забјела.
Клупска каријера
[уреди | уреди извор]Будућност
[уреди | уреди извор]Прошао је целу омладинску школу подгоричке Будућности а касније постао стандардан првотимац овог клуба. Као капитен је предводио Будућност до титуле омладинског шампиона СР Југославије 2002, а 2006. је водио Подгоричане до јесење титуле шампиона Црне Горе у премијерној сезони, са тренером Миодрагом Божовићем на клупи, и био најбољи стрелац јесени. Проглашен је за најбољег играча Црне Горе 2004. године.
Црвена звезда
[уреди | уреди извор]Бурзановић је у јануару 2007. године потписао за Црвену звезду.[2][3] На дебију за Звезду је постигао гол против Бежаније (1:1) у 17. колу шампионата – 18. фебруара 2007, када је ушао са клупе на почетку пролећне полусезоне, и обележио меч. Заменио је Тришовића у 31. минуту и одмах на дебију постигао изједначујући, феноменалан, ефектан гол у 53. минуту, што му је, уз пар сјајних потеза, донело епитет играча утакмице.[4]
Након тога је био стрелац против Партизана (2:4). Брзо је постао један од најзначајнијих играча у екипи, а истицао се дриблинзима и добром пас игром, па се надимак од навијача из Подгорице преселио у Београд – “Бурзо Марадона“. Посебно је био инспирисан у дербијима против „вечитог ривала“, против кога је на 5 утакмица био стрелац 4 пута. Тако је на 130. вечитом дербију постигао погодак у 19. минуту, Звезда је на крају славила са 2:1 и три кола пре краја обезбедила 25. шампионску титулу.[5] Креатор игре тима из Љутице Богдана на 13 мечева постигао је три гола у одбрани титуле током пролећа 2007. године. Одиграо је и два меча у походу на трофеј у Купу, а у финалу је ушао у игру од 55. минута у тријумфу над Војводином (2:0). На тај начин су црвено-бели стигли до 10. дупле круне у клупској историји.
У покушају да се домогне групне фазе Лиге шампиона, Звезда се мучила против Левадије у Талину. У поразу од 1:2, Бурзановић је постигао гол који је одвео Црвену звезду у последњу рунду квалификација, јер је први меч у Београду добијен са 1:0.[6] Ипак, против Глазгов Ренџерса није био у тиму, а екипа Милорада Косановића је пропустила прилику да стигне до елитног такмичења.
У сезони 2007/08. Бурзановић је у првенству Србије на 25 утакмица постигао осам голова. Против Војводине се два пута уписао у стрелце у убедљивој победи од 5:1,[7] а поново је погодио мрежу Партизана у 133. вечитом дербију (1:1).[8] Против црно-белих је био стрелац и у полуфиналу Купа (2:3). Титула је измакла због великог броја нерешених резултата, иако Звезда није доживела пораз, по чему је била јединствена у Европи.
Наредне сезоне Бурзановић је изгубио место у стартној постави. Углавном је улазио са клупе одигравши 12 лигашких мечева, док је једини гол постигао у квалификацијама Купа УЕФА против кипарског АПОЕЛ-а (2:2),[9] од кога је београдски тим и елиминисан на старту такмичења после још једног ремија, али на домаћем терену (3:3).
Каснија каријера
[уреди | уреди извор]Други део сезоне 2008/09. одиграо је у подгоричкој Будућности. На 15 утакмица у црногорској лиги постигао је 10 голова.
Бурзановић је у јулу 2009. године прешао у јапанску Нагоју,[10] у чијем дресу је на 62 утакмице забележио 10 погодака у јапанској Џеј лиги, и освојио историјску, прву титулу шампиона Јапана, на челу са Драганом Стојковићем – Пиксијем на клупи.[11] Почетком друге сезоне доживео је тешку повреду, покидао је лигаменте и одсуствовао девет месеци. Повреда је оставила трага, па је раскинуо уговор са Нагојом.
Поново се вратио у Будућност, где је у 2013. години на 12 утакмица уписао два поготка, а током 2014. носио је дрес казахстанског Иртиша, где је у 26 сусрета четири пута затресао мрежу. У јануару 2015. године постао је члан кинеског Хунана,[12] где је остварио учинак од три гола на 27 одиграних утакмица, а затим се још једном вратио у подгоричку Будућност и у другом делу сезоне 2015/16. уписао пет одиграних утакмица и један постигнут гол у шампионату.
При крају каријере је играо за Петровац и Искру.[13]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Играо је за селекцију Југославије до 17 година на Европском првенству 2002. године, а био је и члан младе репрезентације Србије и Црне Горе, за коју је наступао на Европском првенству 2006. године.
За репрезентацију Црне Горе је од 2007. до 2009. године у осам утакмица постигао два гола. Дебитовао је 24. марта 2007. године на премијерном мечу против Мађарске и био стрелац одлучујућег гола са беле тачке, 2:1. Други погодак је постигао против Норвешке.
Приватни живот
[уреди | уреди извор]Његова рођена браћа Горан и Марко су такође фудбалери.[14]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Будућност
[уреди | уреди извор]Црвена звезда
[уреди | уреди извор]- Суперлига Србије (1) : 2006/07.
- Куп Србије (1) : 2006/07.
Нагоја
[уреди | уреди извор]- Џеј 1 лига (1) : 2010.
- Суперкуп Јапана (1) : 2011.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Promjene na klupi Sloge iz Starog Bara: Igor Burzanović otišao”. primorski.me. 23. 2. 2024. Приступљено 11. 8. 2024.
- ^ „Бурзановић прво појачање”. sd-crvenazvezda.net. 8. 1. 2007.
- ^ „Нови Савићевић”. novosti.rs. 8. 1. 2007.
- ^ „Провуче се Звезда!”. pressonline.rs. 18. 2. 2007. Архивирано из оригинала 26. 03. 2018. г. Приступљено 25. 03. 2018.
- ^ „Звезди 25. титула у Хумској”. b92.net. 5. 5. 2007.
- ^ „Бурзановић спречио бруку”. danas.rs. 9. 8. 2007.
- ^ „Звезда - Војводина 5:1”. novosti.rs. 19. 4. 2008.
- ^ „Вечити дерби без победника, Партизан корак ближе титули”. pressonline.rs. 5. 4. 2008. Архивирано из оригинала 26. 03. 2018. г. Приступљено 25. 03. 2018.
- ^ „Реми Црвене звезде на Кипру - 2:2”. b92.net. 14. 8. 2008.
- ^ „Бурзановић у Нагоји”. rts.rs. 24. 7. 2009.
- ^ „Stojković doveo Nagoju do titule”. rts.rs. 20. 11. 2010. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ „Бивши играч Звезде потписао за Хуан Биловс”. novosti.rs. 30. 1. 2015.
- ^ „Gol nakon 480 dana: Igor Burzanović ponovo na velikoj sceni”. vijesti.me. 6. 10. 2018. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ „NAJFUDBALSKIJA PORODICA U CRNOJ GORI: Kod Burzanovića i majka zna fudbal u prste!”. volimpodgoricu.me. 4. 1. 2016. Приступљено 3. 5. 2020.
- ^ Црногорски клубови у фудбалским такмичењима 1946-2016, Подгорица, 2016
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Игор Бурзановић на сајту Soccerway (језик: енглески)
- Игор Бурзановић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
