Пређи на садржај

Tamarind

С Википедије, слободне енциклопедије

Tamarind
Naučna klasifikacija
Carstvo:
(nerangirano):
(nerangirano):
(nerangirano):
Red:
Porodica:
Potporodica:
Rod:
Tamarindus

Vrsta:
T. indica
Binomno ime
Tamarindus indica
L. 1753
Sinonimi[3][4][5]
  • Cavaraea Speg. 1916
  • Cavaraea elegans Speg. 1916[2]
  • Tamarindus erythraeus Mattei 1908
  • Tamarindus occidentalis Gaertn. 1791
  • Tamarindus officinalis Hook. 1851
  • Tamarindus somalensis Matteqi 1908
  • Tamarindus umbrosa Salisb. 1796

Tamarind (lat. Tamarindus indica) je stablo iz porodice mahunarki. Rod Tamarindus je monotipičan (ima samo jednu vrstu). Izvorno potiče iz tropske Afrike, pretežno Sudana, u kome raste kao samoniklo stablo.[6]

Rasprostranjenost

[уреди | уреди извор]

Iako je ovo drvo poreklom iz tropske Afrike , posebno Sudana, ali i u praktično svim zemljama od Zelenortskih Ostrva do Jemena i Omana. Uzgaja se i na većim prostranstvima u tropskim područjima Azije, severne Australije, Meksika a nešto manje u Južnoj Americi. Najviše se uzgaja i koristi u ishrani u Meksiku i Južnoj Aziji. Proširila se u područja Južne Azije verovatno ljudskim rukama, i tamo se uzgajala nekoliko hilkjada godina.

Trenutno je široko rasprostranjena u svim tropskim područjima, od Afrike do Azije, Australije i ostatka Okeanije.

U Mezoameriku i Južnu Ameriku tamarind su doneli su španskii portugalsk osvajača u 16. veku. Danas,Meksiko i Srednja Amerika spadaju među najvećeproizvođača i potrošače ovog voća.

Cvet tamarinda
Plod tamarinda

Tamarind je dugotrajno, srednje visoko, krošnjasto stablo, koje raste do visine od 12,1 do 18,3 metara. Stablo se sastoji od tvrde, tamnocrvene srži i mekšega, žućkasto-beloga stabla.[7]

Stablo raste najbolje na sunčanim mestima, na zemljanoj podlozi, pjeskovitom i kiselome tlu. Jako je otporno na sušu i so, koju donose vetrovi iz obalnih morskih područja.

Grane rastu iz središnje stabljike i često se njihovim orezivanjem krošnje dobije optimalna gustoća drvaeta što omogućava beračima plodova lakši rad.

Listovi su mu zimzeleni, svetlozelene boje, eliptičnog oblika, najčešće manji od 5 cm. Noću, listovi su zatvoreni.

Tamarind ima gotovo neprimetan cvet sa crvenim i žutim izduženim cvetovima. Cvetni pupoljci su ružičasti i imaju četiri čašice, koje opadnu kada cvet počne da cveta.

Plod je duguljast, 12-15 cm dug i pokriven tvrdom smeđom ljuskom. On u sebi sadrži 1-12 ravnih, sjajnih smeđih semena. Seme zadržava mogućnost klijanja nakon nekoliko meseci suše. Odraslo stablo može dati do 175 kg voća godišnje.

Tamarind je slatko-kiselog ukusa, sadrži mnogo kiseline, šećer, vitamin B i kalcijum.

Ova, inače tropska vrsta, osetljiva je na mraz.

Plod tamarinda se koristi sirov, kuvan ili pripremljen na neki drugi način, za razne namene zavisno od regije i kulture. Seme tamarinda koriste deca u tradicionalnim igrama kao što su kineska dama (Kina), dakon (Java) i druge.[6]

Tamarinds, raw
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija239 kcal (1.000 kJ)
62,5 g
Šećeri57,4
Prehrambena vlakna5,1 g
0,6 g
Zasićene0,272 g
Mononezasićene0,181 g
Polinezasićene0.059 g
2,8 g
Triptofan0,018 g
Lizin0,139 g
Metionin0,014 g
Vitamini
Vitamin A ekv.
(0%)
2 μg
Vitamin A30 IU
Tiamin (B1)
(37%)
0,428 mg
Riboflavin (B2)
(13%)
0,152 mg
Niacin (B3)
(13%)
1,938 mg
Vitamin B5
(3%)
0,143 mg
Vitamin B6
(5%)
0,066 mg
Folat (B9)
(4%)
14 μg
Holin
(2%)
8,6 mg
Vitamin C
(4%)
3,5 mg
Vitamin E
(1%)
0,1 mg
Vitamin K
(3%)
2,8 μg
Minerali
Kalcijum
(7%)
74 mg
Gvožđe
(22%)
2,8 mg
Magnezijum
(26%)
92 mg
Fosfor
(16%)
113 mg
Kalijum
(13%)
628 mg
Natrijum
(2%)
28 mg
Cink
(1%)
0,1 mg
Ostali konstituenti
Voda31,40 g

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Visoki nivoi hranljivih materija čine tamarind izuzetno kvalitetnim voćem. Bitne hranljive materije koje se mogu naći u tamarindu uključuju:[8]

  • tiamin,
  • gvožđe,
  • magnezijum,
  • fosfor,
  • bakar,
  • biljna vlakna,
  • kalcijum i
  • niacin.

Pulpe od voća se koristi kao začin u Aziji i Latinskoj Americi ; u stvari, tamarind je dostupan u hinduističkim, kineskim, meksičkim i peruanskim trgovinama širom sveta. Celuloza mladog voća je vrlo kisela, pa se preporučuje za mnoga jela, dok je zrelo voće slađe i može se koristiti u dezertima, pićima ili kao aperitiv. U Meksiku , Srednjoj Americi i delu Kolumbije, koncentrati pulpe za tamarind izrađeni su za proizvodnju bezalkoholnih pića i smrznutih napitaka. Posebno se Meksiko i njegova kultura ljutih umaka koriste u izradi tamarind sosa ili se prodaju kao slatki, miešajući njegovu kašu sa šećerom ili solju i čilijem. U nekim zemljama Centralne Amerike. Koristi se kao sastojak u različitim grickalicama u jugoistočnoj Aziji i u mnogim umacima, poput WVorčester sosa ili slatko-kiselog sosa . To je dio osnovne prehrane u Južnoj Indiji, gdje se pripremaju Sambhar (začinjena biljna juha), riža Pulihora i druga jela. Takođe mnoge životinje poput majmuna vole zrele plodove tamarinda.[9]

Celuloza, lišće i kora tamarinda koristre se kao lek,[10][11] npr. na Filipinima, na kome se lišće tradicionalno koristi kao sveže napravljena infuzija za snižavanje telesne temperature uzrokovane malarijom.[12][13]

Zbog svojih lekovitih svojstava koristi se kao ajurvedski lek u tehnikama isceljivanja u Africi i Aziji, za poboljšanje funkcija kardiovaskularnog sistema[14] i ublažavanje gastrointenstinalnog poremećaja.

Koristi se i za regulisanja svih problema sa jetrom, ili kao sredstvo za eliminisanje toksina i masti iz jetre, što ga čini izvanrednim prirodnim lekom. Ovo voće može smanjiti nivo kiselosti u telu i poboljšati funkcionisanje žuči u jetri.[8]

Kao efikasan laksativ koristi se u slučajeviu uporne opstipacija.[15]

Kao prirodno i blago sredstvo koristi se u tabletama za spavanje.

Kako sadrži velike količine C vitamina tamarinda služi kao aktivan antioksidant, bitan za održavanje telesnih funkcija i očuvanje zdravlja desni.[8]

Zaceljivanje rana tamarindom se često citira u literaturi u vezi sa lečenjem posekotina, rana i apscesa. Najčešće se koristi kora ili listovi tamarinda, koji se primenjuju spolja na licu mesta, bilo kao varak ili kao prah ili oblog, sam ili u kombinaciji sa drugim vrstama.[16][17][18][19] U lekovima. na biljnoj pijaci u Dakaru, kora tamarinda se uglavnom prodaje u svrhe zaceljivanja rana,[20] mada se povremeno i drugi delovi biljke tamarinda nalaze u lekovima za zarastanje rana, kao što su voće,[21] ljuske mahuna[16] ili žvakaće gume.[19] Odvar od listova tamarinda je jedno od najvažnijih sredstava za čišćenje rana uzrokovanih infekcijom gvinejskim crvima.[22]

Zbog svoje gustine i izdržljivosti drvo tamarinda se može koristiti za izradu nameštaja. Drveće tamarinde koje je vrlo je često u Južnoj Indiji, posebno u Andra Pradeš, koristi se za hlađenje duž državnih i drugih puteva.

Ulje od semena tamarinda

[уреди | уреди извор]

Ulje od semena tamarinda cedi se iz jezgra semena.[23] Ceđenjem iz jezgra semena teško je izolovati ulje zbog njegove tanke, ali žilave ljuske (ili opne). Ulje se obično izbeljuje posle rafinisanja.

Sastojci iz jezgra semena tamarinda
Sastav Originalno Odmašćeno
Ulje 7.6% 0.6%
Proteini 7.6% 19.0%
Polisaharidi 51.0% 55.0%
Sirova vlakna 1.2% 1.1%
Ukupno pepela 3.9% 3.4%
Pepeo nerastvorljiv u kiselini 0.4% 0.3%
Vlaga 7.1%

Sastav masnih kiselina u ulju je:[24][25]

  • linolna kiselina 46,5%,
  • oleinska kiselina 27,2%,
  • zasićene masne kiseline 26,4%.

Prah dobijen iz jezgra tamarinda koristi se kao materijal za obradu tekstila i jute, kao i za proizvodnju industrijskih guma i lepkova.

  1. ^ Rivers, M.C. & Mark, J. (2017). Tamarindus indica. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T62020997A62020999. Приступљено 1. 5. 2020. 
  2. ^ Speg. Anales Soc. Ci. Argent. 82: 223 1916
  3. ^ Tamarindus indica L.”. The Plant List. Royal Botanic Gardens, Kew and the Missouri Botanical Garden. 2013. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2017. 
  4. ^ Quattrocchi U. (2012). CRC World Dictionary of Medicinal and Poisonous Plants: Common Names, Scientific Names, Eponyms, Synonyms, and Etymology. Boca Raton, Louisiana: CRC Press, Taylor & Francis Group. стр. 3667—3668. ISBN 9781420080445. Архивирано из оригинала 01. 11. 2019. г. Приступљено 18. 07. 2020. 
  5. ^ USDA; ARS; National Genetic Resources Program (10. 2. 2005). Cavaraea Speg.”. Germplasm Resources Information Network—(GRIN) [Online Database]. National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. Приступљено 28. 2. 2017. 
  6. ^ а б „What Is Tamarind? A Tropical Fruit with Health Benefits”. Healthline (на језику: енглески). 2016-07-20. Приступљено 2024-01-31. 
  7. ^ „Tamarind – Tamarindus indica | van Veen Organics”. web.archive.org. 2014-02-14. Архивирано из оригинала 14. 02. 2014. г. Приступљено 2024-01-31. 
  8. ^ а б в Panovna, Dr Žana. „Tamarind – prirodni lek u Africi i Aziji za jetru, hepatitis … | Ordinacija.tv”. Приступљено 19. 7. 2020. 
  9. ^ Rojas-Sandoval, Julissa (2022-01-07). „Tamarindus indica (tamarind)”. CABI Compendium. Приступљено 2024-01-31. 
  10. ^ Khare, C.P. (2007), Tamarindus indica Linn., Springer New York, стр. 1—1, Приступљено 2024-01-31 
  11. ^ Dighe NS, Pattan1 SR, Nirmal SA, Kalkotwar RS, Gaware VM, Hole MB. Analgesic activity of. „Tamarindus indica”. Res J Pharmacogn Phytochem. 1: 69—71. 2009. .
  12. ^ Norscia I, Borgognini-Tarli SM (2006). „Ethnobotanical reputation of plant species from two forests of Madagascar: A preliminary investigation”. S Afr J Bot. 72: 656—60. .
  13. ^ Asase A, Oteng-Yeboah AA, Odamtten GT, Simmonds MSJ (2005). „Ethnobotanical study of some Ghanaian anti-malarial plants”. J Ethnopharmacol. 99: 273—9. .
  14. ^ Martinello F, Soaresh SM, Franco JJ, Santos AC, Sugohara A, Garcia SB; et al. (2006). „Hypolipemic and antioxidant activities from Tamarindus indica pulp fruit extract in hypercholesterolemic hamsters”. Food Chem Toxicol. 44: 810—8. .
  15. ^ Sow, P.G. (2012). „Enquête ethnobotanique et ethnopharmacologique des plantes médicinales de la pharmacopée sénégalaise dans le traitement des morsures de serpents”. Le Pharmacien Hospitalier et Clinicien. 47 (1): 37—41. ISSN 2211-1042. doi:10.1016/j.phclin.2011.08.005. 
  16. ^ а б Kheraro J, Adam JG. Paris: Vigot et Frères; 1974. La pharmacopée sénégalaise traditionnelle, plantes médicinales et Toxiques; p. 1011.
  17. ^ Fandohan AB. Bénin, Abomey-Calavi, Bénin: Faculté des Sciences Agronomiques, Université d′Abomey-Calavi (UAC); 2007. Structure des populations et importance socioculturelle du tamarinier (Tamarindus indica L.) dans la commune de Karimama (Bénin)
  18. ^ Diallo D, Sogn C, Samaké FB, Paulsen BS, Michaelsen TE, Keita A (2002). „Wound healing plants in Mali, the Bamako region.An ethnobotanical survey and complement fixation of water extracts from selected plants”. Pharm Biol. 40: 117—28. 
  19. ^ а б Inngjerdingen K, Nergard CS, Diallo D, Mounkoro PP, Paulsen BS (2004). „An ethnopharmacological survey of plants used for wound healing in Dogonland Mali, West Africa”. J Ethnopharmacol. 92: 233—44. .
  20. ^ Tignokpa M, Laurens A, Mboup S, Sylla O (1986). „Popular medicinal plants of the markets of Dakar (Senegal)”. Int J Crude Drug Res. 24: 75—80. 
  21. ^ Tapsoba, H.; Deschamps, J. P. (2006). „Use of medicinal plants for the treatment of oral diseases in Burkina Faso”. J Ethnopharmacol. 104: 68—78. .
  22. ^ Fabiyi, J. P.; Kela SL; Tal, K. M.; Istifanus, W. A. (1993). „Traditional therapy of dracunculiasis in the state of Bauchi, Nigeria”. Dakar Med. 38: 193—5. . [
  23. ^ „Tamarind Seeds, Tamarind Seeds Suppliers, Tamarind Kernels Exporters, Uses”. web.archive.org. 2021-02-02. Архивирано из оригинала 02. 02. 2021. г. Приступљено 2024-01-31. 
  24. ^ Ramarao M, Singh B, Singh MP. Dehradun, India: Government press; 1975. Flowering Plants of Travancore.
  25. ^ The Wealth of India (Raw Materials Series) New Delhi: Council of Scientific and Industrial Research; 1976. Anonymus Tamarindus indica; pp. 122–44.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]