Пређи на садржај

BMW M

С Википедије, слободне енциклопедије
BMW M, лого од 2020. године
BMW M, стилизовани лого

BMW M GmbH (prethodno: BMW Motorsport GmbH) filijala je nemačkog proizvođača automobila BMW AG.

BMW M (M je ostalo od Motorsport) prvobitno je nastao radi BMW-ovog trkačkog programa, koji je bio veoma uspešan 1960-ih i 1970-ih. Kako je vreme prolazilo, BMW M je postajao dodatak portofoliju BMW-ovih vozila sa specijalno modifikovanim višim modelima, po kojima su i najpoznatiji opštoj javnosti. Ovi automobili sa oznakom M tradicionalno uključuju modifikovane motore, menjače, vešanja, enterijer, aerodinamiku i modifikacije eksterijera da bi se odvojili od svojih običnih pandana. Svi M modeli se testiraju i prilagođavaju u BMW-ovom privatnom odeljenju na trkačkoj stazi Nirburgring u Nemačkoj. BMW M takođe ostaje jedina kompanija bazirana na performansu koja proizvodi i motocikle istovremeno, tačnije BMW S1000RR.

Osnovana u maju 1972.  sa svega 35 zaposlenih, kasnije je taj broj narastao na 400 zaposlenih sve do 1988.  M divizija čini BMW-ovo tržište sve do današnjeg dana. Prvi trkački projekat bio je čuveni 3.0CSL.[1]

E9
E9

Posle uspeha M odeljenja i produkta koji je postigao BMW 3.0 CSL, sledeći uspeh bio je da se M automobili plasiraju na civilno tržište sportskih automobila. Prvi zvanični M automobil koji je bio plasiran javnosti bio je čuveni M1, koji je premijerno predstavljen na sajmu automobila u [[Pariz])u 1978. godine. Iako je M1 bio automobil koji je bio namenjen civilnom tržištu, M1 je zapravo bio trkački automobil koji je malo prilagođen za korišćenje na ulici, praktično je bio više trkački nego svakodnevni automobil. Direkcija M odeljenja se malo promenila 1979. kada je plasirala svoj 525i model, koji je zapravo bio najjači performer serije 5, koja je oličenje prave porodične limuzine.

1993. BMW Motorsport GmbH menja ime u BMW M GmbH.

BMW Motorsport GmbH je takođe podržao pravljenje kao i projekat motora od 6.1 litra V12 DOHC sa 48 ventila koji je ugrađivan u čuveni McLaren F1, koji je odnosio pobede na poznatoj trci 24 sata Le Mana 1995. godine, koja je ujedno i prva godina GTR verzije ovog F1.

Skorašnja istorija

[уреди | уреди извор]
Z1
Z1

Danas BMW M nudi modifikovane verzije skoro svake BMW-ove serije, izuzev Z1 i serije 7, koja je nosilac BMW-ovog brenda; takođe ne modifikuje terence kao što su  X3 i X1. Pomenuta serija sedam nema svoju M verziju ali BMW je našao rešenje i za taj problem. Umesto M verzije, postoji moćna verzija V12 visokoturažnog motora (poput 760Li). Razlog zašto se ne modifikuje u sportsku verziju je taj što se serija 7 smatra previše teškom za sportski automobil. Mada, postoji nezvanična M verzija serije sedam, a to je Alpina B7 koja se proizvodi u BMW-ovoj fabirici, a završnu obradu odrađuje Alpina.[2][3][4][5]. Postoje glasine da se radi na projektu pravog BMW M7 koji nije ni Alpina, nego originalni M7 iz M divizije BMW-ovih automobila.[6][7]

Terenci kao što su X5 i X6 su primili M agregate 2010. godine, tako da su to bili prvi modeli u M izvedbi sa Xdrive automatskim pogonom na sva četiri točka; takođe su to prvi M modeli terenaca. Modeli kao što su E70 i E71 X5 i X6 su praktično više dela civilnog BMW-a nego samog M odeljenja.

BMW x6
BMW X6

Ceo M projekat dorađivanja automobila se smatra in-haus tjuning divizijom koja ima drugačiju filozofiju od svojih konkurenata u Mercedesovom AMG-u. M odeljenje naglašava da jedino tjuninguje automobile sa dobrim pedigreom (što uključuje seriju 3, seriju 5, kao i roudstere). Dok sa druge strane AMG odeljenje u Mercedesu tjuninguje svaki automobil i seriju koju ima, sve one koji su sportski a i koji nisu.

BMW ima logiku da „Svaki M automobil mora da bude okretan i agilan u krivinama, ali bez kompromisa da bude dobar i na pravcu prilikom ubrzavanja”. Za primer može se uzeti serija 5 koja se trudi da vozaču obezbedi konekciju vozača i automobila kao i konekciju vozača i puta, što se itekako postizalo sve do 2010. godine. Prema ljubiteljima i kritici, to su poslednji BMW automobili da valjaju. Radi se o tome da BMW uvodi motore sa forsiranom indukcijom. To znači da je tad počela ugranja turbopunjača, što nije bio slučaj kod Mercedesa i Audija. Primer pre te nove ere je bio BMW e39 M5 sa V8 atmosferskim agregatom, a njegovi kompanjoni su bili Mercedes E55 V8 koji je posedovao kompresor, kao i Audi RS6 koji poseduje tvin-turbo konfiguraciju.[8][9]

x5
BMW X5

BMW-ovi M modeli su najčešće plasirani sa manuelnim menjačima i poluautomatskim menjačima; kontrastno, Mercedes koristi obične sedmostepene automatske menjače u svojim modelima (tzv. AMG Speedshift MCT Dual clutch transmission). Obični menjači kod BMW-a ponuđeni su u X5M i X6M.

Što se BMW-ovih motora tiče, tradicionalno se koriste atmosferski agregati velikih zapremina, kao što su S85 v10 motori u e60M5 i e63M6 modelima kao i s65 V8 u e90 M3 modelu. Ovo su najsnažniji atmosferski agregati koje je BMW ikad proizveo (ukoliko se izuzme s70/2 u F1 McLaren-u, koji je nudio 100 konjskih snaga po litru, proglašen za motor godine).[10][11][12] Kasnih dvehiljaditih, BMW odlučuje da koristi forsiranu indukciju, koja predstavlja jeftin način za povećanje snage motora; može se reći i da je to prečica ka većoj snazi motora.

Zakonske regulative menjaju način razmišljanja u BMW-u jer je podstaknuta ideja o pravljenju motora sa manjom emisijom CO2 kao i manjom potrošnjom goriva, što je razlog prestajanja razvoja atmosferskih visokoturažnih  motora u BMW-u.

M-automobili i automobili sa oznakom M

[уреди | уреди извор]

Postoje automobili kojima je BMW Motorsport načinio promene; međutim, oni nisu postali deo M divizije. Ovaj uspeh u vizuelnoj promeni automobila može se prepoznati pod nazivom M-teh I kao i M-teh II, a što se tiče performansi sreću se nazivi poput BMW 530i M paket ili 325i M paket. Ovi automobili koji su modifikovani, ali nisu M modeli, nose M oznaku.

Vozila koja su modifikovana od strane BMW Motorsporta, ali nisu originalna M vozila, mogu imati M znakove, dok će pravi M modeli imati M znak sa brojem modela (npr. M4 ili M5). Dva izuzetka su M Roadster i M Coupe modeli, i Z3, Z4 i 1 serija varijante, koje imaju samo M značku bez broja prikazanog na prtljažniku. Ovi automobili su pravi M automobili.

M5 e28
M5 e28

U poslednjih nekoliko godina, na BMW-ovom standardnom voznom parku su na raspolaganju bili M dodaci kao fabričke opcije ili kao deo M Sport paketa (koji je skuplji od opcionog Sport paketa). Primeri za ovo su E39 i E60 serija 5 limuzina koje su imale opcione aerodinamičke pakete koji su bili pod snažnim uticajem stila M5 (na primer, branici sa većim usisima). Nije neobično videti standardna BMW vozila sa M značkama koje naglašavaju njihov dizajn. Obična oznaka za motosport jednostavno označava M-tech nadogradnje opremljene na vozilu (npr., ogibljenje, kočnice, izgled ili bilo koju drugu modifikaciju koja je razvijena od strane M divizije); stoga značku M na ovim vozilima ne treba mešati sa pravim vozilima M (osim Z-automobila, kao što je već spomenuto), jer oni nisu potpuno M automobili, samo opremljeni M-tech nadogradnjama. BMW je ponudio ove M opcije na svojim standardnim vozilima od kraja 1970-ih, što objašnjava zašto ova vozila nose M značke direktno iz fabrike. Za poređenje, proizvođač vozila Audi takođe koristi istu vrstu nomenklature. Postoje potpuno razvijeni S modeli (S4, S5, S6, S7 i TTS), kao i opcioni S-line paket koji može biti opremljen njihovom standardnom linijom vozila.[13][14]

BMW M3 e36 drift scene
BMW M3

M performans modeli

[уреди | уреди извор]

Nedavno (2012) BMW je predstavio novu kategoriju za M automobila, koja je označena kao M Performance. To su prvi M dizelski automobili koje BMW proizvodi.

Do sada ovo uključuje M550d u varijantama karavan i limuzina, X6 M50d i X5 M50d koji svi imaju tri-turbo dizel motor od 381 konjske snage i 740 Nm (njutnmetara) obrnog momenta. Zvanični podaci ukazuju na to da M550d XDrive ubrzava 0 do 100 km/h za svega 4,7 sekundi i maksimalna brzina, elektroniski je ograničena na 250 km/h.[15]

Prvi benzinski M Performance automobil je model serije 1 M135i koji poseduje motor od 320 konjskih snaga. M135i je dostupan sa pogonom na zadnje ili na sva četiri točka.

M550d je dostupan kao limuzina i kao karavan, sa ZF 8HP osmostepenim sportskim automatskim prenosom, uključujući funkciju automatskog pokretanja/zaustavljanja. Ručni (ili drugim nazivom manuelni) menjači se koriste, a automatski menjači nisu dostupni. Jedinstvene karakteristike M550d su dvostruki trapezoidni izduvni sistem u tamnom hromu i oba retrovizora u sivoj boji. Ostali modeli serije 5 imaju retrovizore iste boje kao i ostatak vozila. Prednja svetla za maglu, standardna za sve ostale F10/F11 modele serije 5, su uklonjena kako bi se obezbedio prostor za dodatne dovode vazduha. Ploče pragova na vratima su takođe jedinstvene na ovom vozilu, sa natpisom M550d. Pored toga, model F11 karavan ima vazdušno ogibljenje na zadnjoj osovini, sa automatskim samoniveliranjem.

m550d
m550d

Ništa još nije najavljeno kada je u pitanju serija F30 serije M, ali BMW ima zaštitni znak u seriji 3 (među mnogim drugim nadimcima) M335, M340 i M350.

Izuzeci nomenklature

[уреди | уреди извор]

M vozila X5 i X6 iz 2010. godine nosila su svoje normalne oznake modela, a zatim i oznaku M (X5 M i X6 M), ali Mazda ima automobilie sa tim oznakama (MX5 i MX6). Da su nomenklature poštovale tradiciju, vozila bi imala oznaku modela MX5 i MX6. Ali to je čak možda i bolje, kao što je pominjano ranije u tekstu; za ova dva modela nije radila M divizija nego BMW Groups tako da moguće da zbog toga nemaju potpun M naziv, iako se podvode pod M modele.

M Roadster  Z3/Z4 i M Coupe nosili su M značke kao standardnu opremu.

M635CSi je pratio tradiciju imenovanja M535i, ali je bio potpuno razvijen M-Car (M6).

z4
z4

M-vozilo zasnovano na BMW-ovoj seriji 1 zove se BMW 1M Coupe kako bi se izbegla konfuzija sa originalnim BMW-om M1 (Izbegavanje ovog M1 imena za M model serije jedan se izbegava zato što je originalni M1 iz 1978. godine postao legenda i namera je bila da se ne kvari njegov ugled i da se ta slava ne može ponoviti; zato je novi M model serije 1 imenovan kao 1M a ne M1.).

Trenutni M modeli

[уреди | уреди извор]
  • M2 — F87 Coupe (2016. do danas)
  • M4 — F82 Coupe, F83 Cabriolet (2014. do danas)
  • M5 — F90 Sedan (2018. do danas)
  • M8 — Gran Coupé (2019)
  • X3 M — F97 (2019)
  • X4 M- F98 (2019)
  • X5 M — F86 (2015. do danas)

Trenutni M performans modeli

[уреди | уреди извор]

Prethodni M modeli

[уреди | уреди извор]
Model Model Motor Cilindara Snaga Oblik karoserije Proizvedeno
1978—1981 M1 E26 3,5 litra l6 204 kW (277 PS) Kupe 453
1980—1984 M535i E12 3,5 litra l6 160 kW (220 PS) Limuzina 1.410
1984—1989 M 635 CSi E24 3,5 litra l6 191 kW (260 PS) do

210 kW (290 PS)

Kupe 5.859
1985—1988 M535i E28 3,5 litra l6 136 kW (185 PS) do

160 kW (220 PS)

Limuzina 9.483
1985—1988 M5 E28 3,5 litra l6 210 kW (290 PS) Limuzina 2.191
1986—1991 M3 E30 2,3 litra

2,5 litra

l4 143 kW (194 PS) do

175 kW (238 PS)

Kupe

Kabriolet

16.202
1988—1995 M5 E34 3,6 litra

3,8 litra

l6 232 kW (315 PS) do

250 kW (340 PS)

Limuzina

Karavan (od 1992)

11.336 (limuz.);

891 (karav.)

1990 M8 E31 6,0 litra V12 410 kW (558 PS) Kupe 1 prototip
1992—1999 M3 E36 3,0 litra

3,2 litra

l6 179 kW (243 PS) do

236 kW (321 PS)

Limuzina

Kupe Kabriolet

71.242
1996—2002 M RoadsterM Coupe E36/7

E36/8

3,2 litra l6 179 kW (243 PS) do

236 kW (321 PS)

Rodster

Kupe

6.318 (kup.);

15.375 (rods.)

1998—2003 M5 E39 5,0 litra V8 294 kW (400 PS) Limuzina 20.482
2000—2006 M3 E46 3,2 litra

4.0 litra (GTR)

l6

V8

252 kW (343 PS) do

279 kW (379 PS)

Kupe

Kabriolet

85.744
2005—2010 M5 E60

E61

5,0 litra V10 373 kW (507 PS) Limuzina

Karavan (od 2007)

19.522 (limuz.);

1.025 (karav.)

2005—2010 M6 E63

E64

5,0 litra V10 373 kW (507 PS) Kupe

Kabriolet (od 2006)

9.087 (kup.);

5.065 (kabr.)

2006—2008 Z4 M RoadsterZ4 M Coupé E85

E86

3,2 litra l6 252 kW (343 PS) Rodster

Kupe

4.275 (kup.); 5.070 (rods.)
2007—2013 M3 E90

E92 E93

4,0 litra

4,4 litra (CRT & GTS)

V8 309 kW (420 PS)

331 kW (450 PS)

Limuzina

Kupe Kabriolet

9.606 + 68 M3 CRT (limuz.);

39.954 + 118 M3 GTS (kup.); 16.219 (kabr.)

2011—2012 1M Coupe E82 3,0 litra l6 250 kW (340 PS) Kupe 6.342
2009—2013 X5 M E70 4,4 litra V8 408 kW (555 PS) Terenac 8.974
2009—2014 X6 M E71 4,4 litra V8 408 kW (555 PS) Terenac 10.678
2011—2016 M5 F10 4,4 litra V8 412 kW (560 PS) do 441 kW (600 PS) Limuzina 19.533
2012—2018 M6 F06/F12/F13 4,4 litra V8 412 kW (560 PS) do 441 kW (600 PS) Limuzina

Kupe Kabriolet

TBA
2013—2018 X5 M F15 4,4 litra V8 423 kW (575 PS) Terenac TBA
2014—2018 M3 F30 3,0 litra l6 317 kW; 431 PS (425 bhp) Limuzina TBA
  1. ^ Siuru, Bill (jul 2012). „M At Forty”. Roundel. 44 (7): 66—72. ISSN 0889-3225. 
  2. ^ V, Dave; ERWERP (2007-07-01). „2007 BMW Alpina B7”. Car and Driver (na jeziku: енглески). Pristupljeno 2019-05-11. 
  3. ^ „Chicago 2010: BMW Alpina B7 Sedan Making a Comeback”. web.archive.org. 2011-07-14. Arhivirano iz originala na datum 14. 07. 2011. Pristupljeno 2019-05-11. 
  4. ^ www.cars.com
  5. ^ www.autoblog.com
  6. ^ „600-horsepower BMW M7 coming in 2016?”. LeftLaneNews. Arhivirano iz originala 11. 5. 2019. g. Pristupljeno 2019-05-11. 
  7. ^ Berkowitz, Justin (2012-06-01). „BMW Interested in M7 Version of Next-Gen 7-series”. Car and Driver (na jeziku: енглески). Pristupljeno 2019-05-11. 
  8. ^ „2005 BMW M5 vs. 2005 Mercedes-Benz e55 AMG — Full Metal Rockets — Luxury Road Test”. Motor Trend. 13. 12. 2010. Pristupljeno 6. 8. 2011. 
  9. ^ Webster, Larry (2003-03-01). „BMW 760Li”. Car and Driver (na jeziku: енглески). Pristupljeno 2019-05-11. 
  10. ^ „2005 BMW M5 vs. 2005 Mercedes-Benz e55 AMG — Full Metal Rockets — Luxury Road Test”. Motor Trend. 13. 12. 2010. Pristupljeno 6. 8. 2011. 
  11. ^ „Latest automotive news, humor, and reviews | BMW”. AutoWise (na jeziku: енглески). Pristupljeno 2019-05-11. 
  12. ^ „INTERNATIONAL ENGINE OF THE YEAR 2010”. archive.is. 2012-09-13. Arhivirano iz originala na datum 13. 09. 2012. Pristupljeno 2019-05-11. 
  13. ^ „Road Test: 2005 BMW M5 vs. 2005 Mercedes-Benz E55 AMG”. MotorTrend (na jeziku: енглески). 2005-01-28. Pristupljeno 2019-05-11. 
  14. ^ „Car News”. Edmunds. Pristupljeno 2019-05-11. 
  15. ^ „2012 BMW M550d xDrive”. Autoblog (na jeziku: енглески). Pristupljeno 2019-05-11. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]