Маклен (биљка)
| Маклен | |
|---|---|
| |
| Два стабла маклена у зеленом простору Новог Београда. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Биномно име | |
| Acer monspessulanum | |
| Синоними | |
|
Списак
| |
.jpg)
.jpg)
Маклен (Acer monspessulanum L.) је врста јавора, а народни називи су још и жестиљ, жешљика, паклен, тврдак, шестил...[1]. Врста је добила епитет по граду Монпељеу у јужној Француској.
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Маклен је листопадно дрво или жбун високо 5-15 m округласте, густе круне и дебла пречника до 75 cm, са сивом кором која је код младих стабала глатка, а на старијим доста дебела и ситно, али дубоко испуцала. Изданци су сјајни, црвенкастосмеђи, са црвенкастим лентицелама. Ситни, издужени, тупи, пупољци покривени су бројним јајастим, голим, црвенкастим или црносмеђим љуспама, које су у почетку длакаве. Корен прилагодљив плитким земљиштма стеновитих терена.
Листови наспрамни, кожасти, сјајни, ситнији од осталих јавора, дуги 3-6 cm, широки 3-7 cm, на дршци дугој 2-5 cm. Лист трорежњевит, целог или плитко назубљеног обода са три главна нерва и са срцастом основом, адаксијално тамнозелен, абаксијално светлији, плавкастозелен, у јесен жут.
Цвасти су растресите гроње у почетку усправне, касније висеће, са мало цветова. Ситни, жутозелени петочлани цветови су једнодомни, једнополни, на дугим дршкама. Цвет је са 8 прашника и надцветним синкарпним тучком од две карпеле. Цвета априла- маја са листањем.
Плод шизокарпијум (две крилате орашице које се растављају када су зреле) са леђним линијама крила под оштрим углом; појединачни плод дуг 2-3 cm издужено објајаст, са заобљеним врхом, леђна линија права. Перикарп широко објајаст дебео, благо стиснут, тамносмеђе боје, густо и равноомерно жиличаст. Крила светлије црвенкасто смеђе боје. Плод дозрева у августу- септембру[2][3].
Семе углавном округласто, котиледони попречно вишеструко изгужвани. Клијање надземно, котиледони издужени до 25 mm дуги, до 5 mm широки. Примарни листови овални зашиљеног врха, срцолике основе, наредни ражњевити, каснији трорежњевити. Плодови остају на гранама до краја године, треба их сакупити у септембру-октобру. У зависности од године и квалитета урода у једном килограму налази се 15000 до 30000 семена[4].
Ареал
[уреди | уреди извор]Маклен је медитеранска врста и од природе је распрострањен у југозападној Азији (Иран, Сирија), јужној и средњој Европи (Турска, Балкан, Италија, јужна Француска, Шпанија, Португал), и северозападној Африци (Тунис, Алжир, Мароко) у светлим лишћарским шумама на сунчаним стеновитим падинама од низијског региона до 1300 m надморске висине. У Србији јавља се у шумама белог граба (Carpinetum orientalis serbicum Rudski)[2].
Биоеколошке карактеристике
[уреди | уреди извор]Расте на сунчаним подручјима на сувом и растреситом кречњачком земљишту. Отпоран је на сушу и спорог је раста[2].
Значај
[уреди | уреди извор]За шумарство у Србији је због спорог раста без значаја. У Јапану га често употребљавају као бонсаи јер је спорорастућа врста малих листова. У озелењавању је погодан за мање просторе због складне, декоративне круне и кожастих листова, а као ксерофит добија на значају због глобалног отопљавања. Може да се примени као жива ограда. Дрво је тврдо, погодно за обраду и огрев.
Размножавање
[уреди | уреди извор]Размножава се семеном и вегетативно - калемљењем.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII
- ^ а б в Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
- ^ Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
- ^ Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Acer monspessulanum - genetic conservation units and related resources. European Forest Genetic Resources Programme (EUFORGEN)