Демографија Војводине

Демографија Војводине обухвата приказ демографске структуре Аутономне Покрајине Војводине. Према попису из 2022. године, Војводина има 1.740.230 становника.

Демографски развој Војводине у периоду од 1880. до 2002.

Становништво Војводине у старом веку

Индоевропски народи на подручју данашње Војводине у античко доба

За више информација погледајте: Историја Србије у старом веку

Пре римског освајања, на подручју данашње Војводине су живели индоевропски народи илирског, трачко-дачког и келтског порекла. Од илирских (панонских) племена, овде су живели Амантини и Бреуци, од трачко-дачких племена Агатирзи, Гети, Дачани и Синги, а од келтских племена Скордисци, Боји и Ерависци. Касније се досељавају Римљани, Сармати и Готи. Од сарматских племена, овде су живели Јазиги, Роксолани и Лимигани.

Становништво Војводине у средњем веку

За време Велике сеобе народа, на подручју данашње Војводине је у периоду од 5. до 7. века дошло до значајних демографских промена, које су се огледале у досељавању Авара и Словена. У време доласка Мађара у Панонску низију (896. године), ову регију су насељавали искључиво Словени.

• 
  Словени на подручју данашње Војводине у 6. веку
• 
  Словени на подручју данашње Војводине у 6-10. веку
• 
  Словени на подручју данашње Војводине у 6-7. веку
• 
  Етнички састав територије данашње Војводине у 6-8. веку
• 
  Словени на подручју данашње Војводине у 7-8. веку
• 
  Верска мапа територије данашње Војводине у време Великог раскола 1054. године
• 
  Верска мапа територије данашње Војводине у 14. веку.

Становништво Војводине од 16. до 18. века

У време успостављања турске власти (1521—1552) на подручју Војводине је дошло до значајних демографских промена, које су посведочене подацима из турских пописних дефтера. У време османске управе, од 16. до почетка 18. века, Срби су чинили апсолутну већину становништва на подручју данашње Војводине.

1690. године, у Војводини (без Срема) живело је око 210.000 Срба. У ово време, готово целокупно становништво региона чинили су Срби, уз које је живео и мањи број Шокаца.

• 
  Етничко-верски састав становништва већих градова у Војводини током османске управе (16—17. век)
• 
  Верска мапа територије данашње Војводине у 16-17. веку.
• 
  Етничко подручје Јужних Словена у Панонској низији између 16. и 18. века (према Јовану Цвијићу и др Душану Ј. Поповићу)

Становништво Војводине током 19. и почетком 20. века

У овом периоду израђен је читав низ карата које су приказивале тадашњу демографску ситуацију на просторима данашње Војводине. На некима од ових карата постоје извесни пропусти и грешке, тако да ове карте на појединим местима не приказују стварни састав становништва на одређеним подручјима.

• 
  Етничка карта Војводине 1867. године
• 
  Етничка карта Војводине 1868. године
• 
  Етничка карта Војводине 1876. године
• 
  Етничка карта Војводине 1880. године
• 
  Етничка карта Војводине 1892. године
• 
  Словени у Војводини 1900. године
• 
  Језички састав становништва Војводине 1911. године
• 
  Етничка карта Војводине 1914. године
• 
  Етничка карта Војводине 1917. године
• 
  Етничка карта Војводине 1918. године

Пописи становништва у Хабзбуршкој монархији

Након ослобођења Бачке и Горњег Срема (1699), односно Баната и Доњег Срема (1718) од турске власти, Хабзбуршка монархија је на тим подручјима спровела неколико пописа.

Бачка - Попис становништва 1715. године

Према аустријском попису у Бачкој из 1715. године, Срби, Буњевци и Шокци су чинили 97,6% становништва региона. У целом попису нађено је само 40 старешина домова који нису били Јужни Словени.

• 
  Етнички састав становништва Бачке 1715. године

Бачка - Попис становништва 1720. године

Попис у Бачкој из 1720. године, забележио је да у региону живи 104.569 становника, од чега:

народност	број	%
Срби	76.000	73
Буњевци и Шокци	22.000	21
Мађари	5.019	/
Немци	750	/
укупно	104.569	100

• 
  Етнички састав становништва Бачке 1720. године

Банат - Пописи становништва после 1718. године

После Пожаревачког мира из 1718. године, први аустријски попис у Банату, забележио је око 20.000 становника, углавном Срба.

• 
  Етнички састав становништва Баната 1743. године
• 
  Етнички састав становништва Баната 1774. године

Бачка - Попис становништва 1820. године

Становништво Бачке, 1820. године:

народност	број	%
Срби, Буњевци и Шокци	170.942	44
Мађари	121.688	31
Немци	91.016	23
укупно	387.914	100

Попис становништва 1880. године

Језички састав Војводине по насељима 1880—1884 (територијална организација из 2002.)

Верски састав Војводине по насељима 1880—1884 (територијална организација из 2002.)

језик	број	%
српски	416.116	35,5
немачки	285.920	24,4
мађарски	265.287	22,6
хрватски, буњевачки и шокачки	72.486	6,2
румунски	69.668	5,9
словачки	43.318	3,7
русински и украјински	9.299	0,8
остали	10.635	0,9
укупно	1.172.729	100

Попис становништва 1890. године

језик	број	%
српски	457.873	34,4
мађарски	324.430	24,4
немачки	321.563	24,2
хрватски, буњевачки и шокачки	80.404	6
румунски	73.492	5,5
словачки	49.834	3,7
русински и украјински	11.022	0,8
остали	12.525	1
укупно	1.331.143	100

Попис становништва 1900. године

Језички састав

језик	број	%
српски	483.176	33,7
мађарски	378.634	26,4
немачки	336.430	23,5
хрватски, буњевачки и шокачки	80.901	5,6
румунски	74.718	5,2
словачки	53.832	3,8
русински и украјински	12.663	0,9
остали	12.394	0,9
укупно	1.432.748	100

Верски састав

религија	број	%
Католицизам	679.533	47,4
Православље	556.128	38,8
Протестантизам	152.980	10,7
Јудаизам	23.510	1,7
остали	20.597	1,4
укупно	1.432.748	100

Попис становништва 1910. године

Последњи попис становништва у Аустроугарској одржан је 1910. године. Овај попис није бележио етничку припадност, па ни искључиво матерњи језик становништва, већ „најчешће говорен језик“, тако да резултати пописа преувеличавају број говорника мађарског језика с обзиром да је ово био званични језик у то време и многи грађани којима мађарски није био матерњи су изјавили да га најчешће користе у свакодневној комуникацији.

Језички састав

језик	број	%
српски	510.754	33,8
мађарски	425.672	28,1
немачки	324.017	21,4
хрватски, буњевачки и шокачки	91.016	6
румунски	75.318	5
словачки	56.690	3,7
русински и украјински	13.497	0,9
остали	16.019	1,1
укупно	1.512.983	100

Језичке карте Војводине 1910.
Језички састав	Српски	Мађарски	Немачки	Румунски	Словачки

• 
  Језички састав становништва Војводине по насељима 1910. године
• 
  Језички састав становништва Војводине по насељима 1910. Напомена: мапа рађена на основу података о говорном језику са пописа из 1910. године и не подудара се са бројношћу етничких група у појединим местима (Новом Саду, Зрењанину, Суботици, итд), будући да су се неким језицима (у првом реду мађарским) служили припадници различитих етничких група (Мађари, Јевреји, Буњевци, итд.)
• 
  Језички састав становништва Војводине по општинама 1910. (територијална организација из 2011). Лингвистички подаци из 1910. године не подударају се у потпуности са етничким саставом приказаних територија, будући да су мађарским језиком говорили припадници неколико етничких група (Мађари, Јевреји, Буњевци, итд).
• 
  Мађаризација Војводине, 1720-1910

Верски састав

Верски састав становништва Војводине по насељима 1910. године

религија	број	%
Католицизам	719.471	47,5
Православље	593.215	39,1
Протестантизам	160.221	10,6
Јудаизам	22.218	1,5
остали	20.179	1,3
укупно	1.515.304	100

Верске карте Војводине 1910.
Верски састав	Православна	Католичка	Лутеранска	Калвинистичка	Гркокатоличка

Пописи становништва након 1918. године

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918) и дефинисањем државних граница према суседним државама (Румунија и Мађарска), означен је почетак новог раздобља у демографској историји Војводине.

Попис становништва 1921. године

Први попис становништва у Краљевини СХС спроведен је 31. јануара 1921. године, а резултати пописа су објављивани сукцесивно, у периоду од 1924. до 1932. године.

Језички састав

Језици у Војводини 1921. године

језик	број	%
српски	533.466	34,9
мађарски	363.450	23,8
немачки	335.902	22
хрватски, буњевачки и шокачки	129.788	8,5
румунски	67.675	4,4
словачки	59.540	3,9
русински и украјински	13.644	0,9
остали	24.773	1,6
укупно	1.528.238	100

Верски састав

религија	број	%
Католицизам	724.958	47,2
Православље	611.940	39,8
Протестантизам	159.182	10,4
Јудаизам	19.528	1,3
Ислам	1.870	0,1
остали	18.316	1,2
укупно	1.535.794	100

Попис становништва 1931. године

Језички састав

језик	број	%
српски	613.910	37,8
мађарски	376.176	23,2
немачки	328.631	20,2
хрватски, буњевачки и шокачки	132.517	8,2
остали	172.924	10,6
укупно	1.624.158	100

Према другим подацима, у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, који су говорили следеће језике:

• српски, хрватски, словеначки, и македонски - 813.274 (46,75%)
• остали словенски - 99.227 (5,70%)
• мађарски - 391.720 (22,52%)
• немачки - 358.604 (20,61%)
• арнаутски - 642
• остали - 76.268 (4,38%)

• 
  Језици у Војводини 1931. године
• 
  Језици у Војводини 1931. године

Верски састав

религија	број	%
Католицизам	727.213	44,8
Православље	689.296	42,4
Протестантизам	158.280	9,8
Ислам	1.654	0,1
остали	47.715	2,9
укупно	1.624.158	100

Напомена: на попису из 1931. године је било и 21.000 (или 1%) Јевреја

Према другим подацима, у Војводини је било укупно 1.739.735 становника, подељених у следеће вероисповести:

• Католичка - 789.183 (45,36%)
• Православна - 727.049 (41,79%)
• Евангеличка - 171.831 (9,88%)
• Исламска - 1.884 (0,11%)
• остали - 49.788 (2,86%)

Верске карте Војводине 1931.
Верски састав	Православна	Католичка	Евангеличка	Гркокатоличка

Попис становништва 1941. године

Напомена: подаци са пописа становништва у Бачкој из 1941. године, који је обављен у време мађарске окупације, комбиновани су овде са подацима са пописа у Банату и Срему из 1931.

језик	број	%
српски	577.067	35,3
мађарски	465.920	28,5
немачки	318.259	19,4
хрватски, буњевачки и шокачки	105.810	6,5
остали	169.311	10,3
укупно	1.636.367	100

Попис становништва 1948. године

Одлука из 1945. године, којом се наређује подвођење Буњеваца и Шокаца под Хрвате

Приликом спровођења пописа из 1948. године, извршено је неколико политички мотивисаних захвата у области прикупљања и обраде пописних података. Тако су у заједничку (обједињену) категорију сврстани Русини и Украјинци, док је слободно изјашњавање онемогућено Буњевцима и Шокцима, који су на основу посебне одлуке из 1945. године подведени под Хрвате.

Укупно - 1.663.212

Срби - 841.246 (50,6%) Мађари - 428.932 (25,8%) Хрвати (са прибројаним Буњевцима и Шокцима) - 134.232 (8,1%) Словаци - 72.032 (4,3%) Румуни - 59.263 (3,6%) Немци - 31.821 (1,9%) Црногорци - 30.589 (1,9%) Русини и Украјинци - 22.083 (1,3%) Македонци - 9.090 (0,5%)

Роми - 7.585 (0,4%) Словенци - 7.223 (0,4%) Руси - 5.148 (0,3%) Чеси - 3.976 (0,3%) Бугари - 3.501 (0,2%) Југословени - 1.050 (0,1%) остали - 5.441 (0,3%)

Етничке карте Војводине 1948.
Етнички састав	Срби	Мађари	Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима	Словаци	Румуни	Немци	Црногорци	Русини и Украјинци

Попис становништва 1953. године

Етнички састав Војводине по општинама 1953. године

Срби у Војводини (1953)

Приликом спровођења пописа из 1953. године, поново су извршени разни (политички мотивисани) захвати у области прикупљања и обраде пописних података. Тако су Русини и Украјинци приликом обраде пописних података поново сврстани у заједничку (обједињену) категорију, док су Буњевци и Шокци поново подведени под Хрвате.

Етнички састав

народност	број	%
Срби	865.538	50,9
Мађари	435.179	25,6
Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима	127.027	7,5
Словаци	71.153	4,2
Румуни	57.218	3,4
Црногорци	30.516	1,8
Русини и Украјинци	23.038	1,4
Македонци	11.622	0,7
остали	78.254	4,6
укупно	1.699.545	100

• 
  Мађари у Војводини (1953)
• 
  Хрвати у Војводини, са прибројаним Буњевцима и Шокцима (1953)
• 
  Црногорци у Војводини (1953)
• 
  Румуни у Војводини (1953)
• 
  Словаци у Војводини (1953)

Верски састав

религија	број	%
Православље	775.722	45,3
Католицизам	561.617	32,8
Протестантизам	105.173	6,2
Ислам	3.254	0,2
Јудаизам	651	/
остали	266.202	15,5
укупно	1.712.619	100

Попис становништва 1961. године

Приликом спровођења пописа из 1961. године, настављено је са праксом из претходних пописа (1948, 1953), тако да су поново извршени разни (политички мотивисани) захвати у области прикупљања и обраде пописних података. И овога пута, Русини и Украјинци су приликом обраде података сврстани у заједничку (обједињену) категорију, док су Буњевци и Шокци поново подведени под Хрвате.

Укупно - 1.854.965

Срби - 1.017.713 (54,86%) Мађари - 442.560 (23,86%) Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима - 145.341 (7,84%) Словаци - 72.830 (3,93%) Румуни - 57.259 (3,09%) Црногорци - 34.782 (1,88%) Русини и Украјинци - 24.548 (1,3%) Македонци - 15.190 (0,82%) Словенци - 5.633 (0,30%)

Бугари - 3.852 (0,21%) Југословени - 3.174 (0,17%) Чеси - 3.086 (0,17%) Албанци - 1.995 (0,11%) Муслимани - 1.630 (0,09%) Турци - 953 (0,05%) Италијани - 214 (0,01%) Остали и непознато - 47.753 (2,57%) (међу "Осталима" су и Роми - 3.312)

Етничке карте Војводине 1961. по насељима
Етнички састав	Срби	Мађари	Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима	Црногорци	Словаци	Румуни	Русини и Украјинци

• 
  Етнички састав Војводине по насељима 1961. године
• 
  Удео Мађара у Војводини по насељима 1961. године

Попис становништва 1971. године

Етнички састав Војводине по насељима 1971. године

Приликом спровођења пописа из 1971. године, исправљена је ранија погрешна пракса, која се манифестовала током претходних пописа (1948, 1953, 1961), када су Русини и Украјинци сврставани у заједничку пописну категорију, тако да су подаци за та два народа овога пута приказани одвојено. Насупрот томе, Буњевци и Шокци су поново подведени под Хрвате.

Укупно - 1.952.533

Срби - 1.089.132 (55,78%) Мађари - 423.866 (21,71%) Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима - 138.561 (7,09%) Словаци - 72.795 (3,73%) Румуни - 52.987 (2,71%)

Југословени - 46.928 (2,40%) Црногорци - 36.416 (1,87%) Русини - 20.109 (1,03%) Македонци - 16.527 (0,85%) Роми - 7.760 (0,40%)

Немци - 7.243 (0,4%) Словенци - 4.639 Муслимани - 3.491 Албанци - 3.086

Етничке карте Војводине 1971. по насељима
Етнички састав	Срби	Мађари	Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима	Југословени	Црногорци

Попис становништва 1981. године

Етнички састав Војводине по насељима 1981. године

Приликом спровођења пописа из 1981. године, слободно изјашњавање поново није дозвољено Буњевцима и Шокцима, који су и овога пута подведени под Хрвате.

Укупно - 2.034.772

Срби - 1.107.375 (54,42%) Мађари - 385.356 (18,94%) Југословени - 172.219 (8,46%) Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима - 109.203 (5,37%) Словаци - 69.549 (3,42%)

Румуни - 47.289 (2,32%) Црногорци - 43.304 (2,13%) Русини - 24.306 (1,19%) Роми - 19.693 (0,97%) Македонци - 18.897 (0,93%)

Муслимани - 4.930 (0,24%) Албанци - 3.814 (0,19%) Немци - 3.808 (0,2%) Словенци - 3.456 (0,17%)

Етничке карте Војводине 1981. по насељима
Етнички састав	Срби	Мађари	Југословени	Хрвати, са прибројаним Буњевцима и Шокцима	Словаци	Румуни	Црногорци

Попис становништва 1991. године

Приликом спровођења пописа из 1991. године, исправљена је ранија погрешна пракса, која се манифестовала током претходних пописа (1948, 1953, 1961, 1971, 1981), када су Буњевци и Шокци подвођени под Хрвате, тако да је припадницима буњевачке и шокачке заједницама овога пута омогућено да се слободно изјасне о својој етничкој припадности.

Етнички састав

Укупно - 2.012.517

Срби - 1.151.353 (57,2%) Мађари - 340.946 (16,9%) Југословени - 168.859 (8,4%) Хрвати - 74.226 (3,7%) Словаци - 63.941 (3,2%) Црногорци - 44.721 (2,2%)

Румуни - 38.832 (1,9%) Роми - 24.895 (1,2%) Буњевци - 21.552 (1,1%) Русини - 17.889 (0,9%) Македонци - 16.641 (0,8%) Муслимани - 6.079 (0,3%)

Албанци - 2.959 (0,2%) Словенци - 2.563 (0,1%) Украјинци - 2.057 (0,1%) Шокци - 1.866 (0,1%) остали - 33.140 (1,7%)

Етничке карте Војводине 1991. по насељима
Етнички састав	Срби	Мађари	Југословени	Хрвати	Словаци	Румуни	Црногорци

• 
  Етнички састав Војводине по насељима 1991. године

Верски састав

Укупно - 2.013.889

• Православна - 1.170.694 (58,13%)
• Католичка - 458.683 (22,78%)
• Протестантска - 78.925 (3,92%)
• Исламска - 9.775 (0,49%)
• Јудаистичка - 284 (0,01%)
• Непознато - 211.345

Верске карте Војводине 1991.
Верски састав	Православна	Католичка	Протестантска

• 
  Верски састав Војводине по насељима 1991. године

Попис становништва 2002. године

Етнички састав

народност	број	%
укупно	2.031.992	100
Срби	1.321.807	65,05
Мађари	290.207	14,28
Словаци	56.637	2,79
Хрвати	56.546	2,78
Југословени	49.881	2,45
Црногорци	35.513	1,75
Румуни	30.419	1,5
Роми	29.057	1,43
Буњевци	19.766	0,97
Русини	15.626	0,77
Македонци	11.785	0,58
Украјинци	4.635	0,23
Муслимани	3.634	0,18
Немци	3.154	0,16
Словенци	2.005	0,1
Албанци	1.695	0,08
Бугари	1.658	0,08
Чеси	1.648	0,08
Руси	940	0,05
Горанци	606	0,03
Бошњаци	417	0,02
Власи	101	0
остали	5.311	0,26
регионални идентитет	10.154	0,5
неизјашњени	55.016	2,71
непознато	23.774	1,17

• 
  Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
• 
  Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
• 
  Етнички састав Војводине по насељима 2002. Године (сви Словени су урачунати заједно)
• 
  Етнички састав становништва Војводине 2002. године - подаци по насељима
• 
  Удео Срба у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Удео Мађара у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Удео Словака у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Удео Румуна у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Удео Хрвата у Војводини по насељима 2002.
• 
  Етнички састав становништва Војводине 2002. године - подаци по општинама
• 
  Удео Срба у Војводини по општинама 2002. године
• 
  Удео Мађара у Војводини по општинама 2002. године
• 
  Насеља у Војводини са словачком, русинском и чешком апсолутном и релативном већином 2002. године
• 
  Насеља у Војводини са црногорском, буњевачком и хрватском апсолутном и релативном већином 2002. године

Верски састав

вероисповест	број	%
укупно	2.031.992	100
Православна	1.401.475	68,97
Католичка	388.313	19,11
Протестантска	72.159	3,55
Исламска	8.073	0,40
Јудаистичка	329	0,02
Неизјашњен	101.144	4,98
Непознато	42.876	2,11

Верске карте Војводине 2002.
Верски састав	Православна	Католичка	Протестантска	Верски састав

Језички састав

• 
  Језички састав становништва Војводине 2002. године - подаци по општинама

Попис становништва 2011. године

Етнички састав

народност	број	%
укупно	1.931.809	100
Срби	1.289.635	66,76
Мађари	251.136	13,00
Словаци	50.321	2,60
Хрвати	47.033	2,43
Роми	42.391	2,19
Румуни	25.410	1,32
Црногорци	22.141	1,15
Буњевци	16.469	0,85
Русини	13.928	0,72
Југословени	12.176	0,63
Македонци	10.392	0,54
Украјинци	4.202	0,22
Муслимани	3.360	0,17
Немци	3.272	0,17
Албанци	2.251	0,12
Словенци	1.815	0,09
Бугари	1.489	0,08
Горанци	1.179	0,06
Руси	1.173	0,06
Бошњаци	780	0,04
Власи	170	0,01
остали	6.710	0,35
регионална припадност	28.567	1,48
неизјашњени	81.018	4,19
непознато	14.791	0,77

• 
  Етнички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по насељима
• 
  Етнички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
• 
  Етнички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
• 
  Проценат Срба 2011. године - подаци по општинама и градовима Војводине
• 
  Проценат Мађара 2011. године - подаци по општинама и градовима Војводине
• 
  Проценат Срба у Војводини према попису из 2011. године по насељима
• 
  Проценат Мађара у Војводини 2011. године - подаци по насељима
• 
  Проценат Румуна у Војводини 2011. године - по насељима
• 
  Проценат Црногораца у Војводини 2011. године - по насељима
• 
  Проценат Рома у Војводини према попису из 2011. године по насељима
• 
  Проценат Хрвата у Војводини према попису из 2011. године по насељима
• 
  Проценат Словака у Војводини према попису из 2011. године по насељима

Верски састав

Од укупно 1.931.809 становника:

• Православна 1 357 137 (70,25%)
• Католичка 336 691 (17,43%)
• Протестантска 64 029 (3,31%)
• Исламска 14 206 (0,74%)

• 
  Проценат становништва Војводине према вероисповести 2011. године по насељима
• 
  Верски састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
• 
  Верски састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима

Језички састав

• 
  Проценат становништва Војводине према матерњем језику, по насељима, 2011. године
• 
  Језички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
• 
  Језички састав становништва Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима

Насеља

• 
  Већи градови у Војводини по попису из 2011. године.

Попис становништва 2022. године

Етнички састав

Народност	број	%
укупно	1.740.230	100
Срби	1.190.785	68,42
Мађари	182.321	10,47
Словаци	39.807	2,28
Хрвати	32.684	1,87
Роми	40.938	2,35
Румуни	19.595	1,12
Црногорци	12.424	0,71
Буњевци	10.949	0,62
Русини	11.207	0,64
Југословени	12.438	0,71
Македонци	7.021	0,40
Украјинци	3.133	0,17
Муслимани	2.419	0,13
Немци	1.985	0,11
Албанци	1.935	0,11
Словенци	1.291	0,07
Бугари	1.123	0,06
Горанци	1.283	0,07
Руси	4.208	0,24
Бошњаци	718	0,04
Власи	185	0,01
Остали	8.024	0,46
регионална припадност	9.985	0,57
неизјашњени	70.339	4,04
непознато	73.433	4,21

Верски састав

Од укупно 1.740.230 становника:

Православна 1.228.236 (70,57 %)

Католичка 243.587 (13,99 %)

Протестантска 47.568 (2,73 %)

Исламска 15.049 (0,86 %)

Етничке групе Војводине

Војвођански Срби у народној ношњи

Војвођански Мађари у својој ношњи

Војвођански Словаци из Гложана у својој ношњи.

Македонке у својој ношњи

Војводина је позната по својој етничкој разноликости. Етничке групе Војводине набројане су следећим редом:

Срби

Срби чине апсолутну етничку већину становништва Војводине. Према попису становништва из 2022. године, у Војводини је живело 1.190.785 Срба, и они су чинили 68,42 % становништва овог региона. Срби су такође већинско становништво у већини војвођанских општина и већих градова. Од великих градова, Срби не чине већину становништва у Суботици, која има етнички мешано становништво, али је српски језик главни језик у Суботици. Срби чине већину становништва у следећим великим градовима Војводине: Новом Саду (76%), Сомбору (64%), Сремској Митровици (87%), Кикинди (76%), Зрењанину (74%), Панчеву (76%), Вршцу (73%), Руми (86%), Бачкој Паланци (78%), Инђији (84%), Кули (52%), Апатину (61%) и Темерину (64%). Остале општине у којима Срби чине већину становништва су: Нова Црња (70%), Нови Бечеј (69%), Сечањ (69%), Житиште (60%), Нови Кнежевац (59%), Алибунар (56%), Бела Црква (74%), Ковин (75%), Опово (86%), Пландиште (54%), Оџаци (82%), Беочин (68%), Србобран (67%), Сремски Карловци (76%), Тител (85%), Жабаљ (86%), Ириг (79%), Пећинци (92%), Стара Пазова (81%) и Шид (77%). Срби такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитим општинама Врбас (48%) и Бач (46%). Српски језик је један од шест службених језика Војводине, а то је такође и главни језик који се говори у овој покрајини.

• 
  Удео Срба у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Проценат Срба у Војводини према попису становништва из 2011. године по насељима
• 
  Удео Срба у Војводини по општинама 2002. године
• 
  Удео Срба у Војводини по општинама и градовима 2011. године

Мађари

Главни чланак: Мађари у Србији

Мађари углавном живе у северном делу Војводине (највише у северној Бачкој). Они чине већинско становништво у шест војвођанских општина: Кањижи (86%), Сенти (81%), Ади (77%), Бачкој Тополи (59%), Малом Иђошу (56%) и Чоки (52%). Скореновац је најјужније место у Србији са већинским мађарским становништвом, Секељима. Мађари такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитим општинама Бечеј (49%) и Суботица (38%). Око 60% војвођанских Мађара живи на подручју ових осам општина. Према попису из 2022, у Војводини укупно има 182.321 Мађара. Они чине 10,47% становништва покрајине и друга су етничка група по бројности. Мађарски језик је један од шест службених језика Војводине.

• 
  Удео Мађара у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Проценат Мађара у Војводини према попису из 2011. године по насељима
• 
  Удео Мађара у Војводини по општинама 2002. године
• 
  Удео Мађара у Војводини по општинама и градовима 2011. године

Словаци

Словаци су трећа по бројности етничка група у Војводини и чине већину становништва у општини Бачки Петровац (65%), а такође представљају најбројнију етничку групу у етнички мешовитој општини Ковачица (41%). У Војводини према попису из 2022, живи 39.807 Словака и они чине 2,28% становништва покрајине. Словачки језик је један од шест службених језика Војводине.

• 
  Удео Словака у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Проценат Словака у Војводини према попису из 2011. године по насељима

Хрвати

Главни чланак: Хрвати у Србији

У Војводини према попису из 2022, живи 32.684 Хрвата и они чине 1,87 % становништва покрајине. Хрватски језик је један од шест службених језика Војводине.

• 
  Удео Хрвата у Војводини по насељима 2011. године

Југословени

Главни чланак: Југословени (народ)

У Војводини према попису из 2022 живи 12.438 етничких Југословена, који чине 0,71 % становништва покрајине. Углавном говоре српским језиком.

Црногорци

Главни чланак: Етнички Црногорци у Србији

У Војводини, према попису из 2022, живи 12.424 етничких Црногораца, који они чине 0,71 % становништва покрајине. Углавном говоре српским језиком.

• 
  Проценат етничких Црногораца у Војводини према попису из 2011. године, по насељима

Румуни

Главни чланак: Румуни у Србији

У Војводини живи, према пописи из 2022, 19.595 Румуна и они чине 1,12% становништва покрајине. Румунски језик је један од шест службених језика Војводине.

• 
  Удео Румуна у Војводини по насељима 2002. године
• 
  Проценат Румуна у Војводини према попису из 2011. године по насељима

Роми

Главни чланак: Роми у Србији

У Војводини, према попису из 2022, живи 40.938 Рома и они чине 2,35% становништва покрајине. Ромски језик није службен у Војводини, али се на овом језику емитује ТВ програм, а издају се и друге публикације.

• 
  Проценат Рома у Војводини према попису из 2011. године по насељима

Буњевци

Буњевци су етничка група која углавном живи на северу Војводине. У Војводини, према попису из 2022, живи 10.949 Буњеваца. Буњевци говоре икавским и екавским дијалектом српског језика.

Русини

Главни чланак: Русини у Србији

Према попису из 2022. године, у Војводини живи 11.207 припадника русинског народа, а русински језик је један од шест службених језика у покрајини. Досељавање Русина на подручје данашње Војводине започело је средином 18. века, за време хабзбуршке власти. Војвођански Русини су већим делом гркокатоличке вероисповести (75%), а мањим делом су православци (18%). Русини у Србији говоре панонским наречјем русинског језика и користе русинску ћирилицу. Русински језик спада у групу источнословенских језика. Војвођански Русини имају неколико мањинских установа и организација, међу којима су: Национални савет русинске националне мањине, Завод за културу војвођанских Русина, Друштво за русински језик, књижевност и културу и Матица русинска.

Македонци

Главни чланак: Етнички Македонци у Србији

У Војводини, према попису из 2022, живи 7.021 етничких Македонаца и они углавном говоре македонски језик. Места у којима чине значајну етничку мањину су места Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука (Панчево) која се са 32,54% Македонаца сматра важним упориштем Македонаца у Војводини. Македонски језик је један од службених језика у местима Јабука (Панчево), Дужине и Пландиште.

Украјинци

Главни чланак: Украјинци у Србији

У Војводини, према попису из 2022, живи 3.133 етничких Украјинаца и они углавном говоре украјинским језиком.

Муслимани

Главни чланак: Етнички Муслимани у Србији

У Војводини, према попису из 2022, живи 2.419 етничких Муслимана и они углавном говоре српским језиком. Према попису становништва из 2002. године, у Србији је живело 19.503 етничких Муслимана, од којих је 15.869 живело у Централној Србији, а 3.634 у Војводини.

Немци

Главни чланак: Немци у Србији

У Војводини, према попису из 2022, живи 1.985 етничких Немаца и они углавном говоре немачки језик. Немачко становништво у Војводини је раније било бројније (око 350.000 пре Другог светског рата), али се већина Немаца иселила у Немачку после Другог светског рата.

Словенци

Главни чланак: Словенци у Србији

У Војводини, према попису из 2022, живи 1.291 Словенаца и они углавном говоре словеначки језик.

Албанци

Главни чланак: Албанци у Србији

У Војводини, према попису из 2022, живи 1.935 Албанаца и они углавном говоре албански језик.

Бугари

Главни чланци: Бугари у Србији и Банатски Бугари

У Војводини живи 1.658 Бугара и они углавном говоре бугарски језик.

Чеси

Главни чланак: Чеси у Србији

У Војводини живи 1.648 Чеха и они углавном говоре чешки језик.

Руси

Главни чланак: Руси у Србији

У Војводини живи 940 Руса и они углавном говоре руски језик.

Горанци

У Војводини живи 606 Горанаца и они углавном говоре српски језик. Етнички Горанци углавном живе на Косову и Метохији.

Бошњаци

Главни чланак: Бошњаци у Србији

У Војводини живи 417 Бошњака и они углавном говоре бошњачки језик.

Власи

Главни чланак: Етнички Власи у Србији

У Војводини живи 101 етнички Влах. Власи углавном живе у Централној Србији и говоре влашки језик.

Шокци

Шокци су мала етничка група, која углавном живи у Војводини. У Србији живи 1.864 Шокаца и они углавном говоре српски језик. У прошлости је шокачко становништво било бројније (преко 20.000 у 19. веку).

Јевреји

Главни чланак: Јевреји у Србији

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 206 етничких Јевреја. У прошлости је јеврејско становништво Војводине било бројније (око 19.000 пре Другог светског рата), али је највећи број њих убијен за време фашистичке окупације у Другом светском рату. Војвођански Јевреји су углавном говорили Јидиш језиком.

Ашкалије

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 287 етничких Ашкалија. Ашкалије су раније сматрани делом ромског народа, али су сада признати као посебна етничка заједница. Ашкалије углавном живе на Косову и Метохији и говоре албански језик. Потомци су албанизованих косовских Рома, а тврде да су њихови преци на Балкан дошли из Палестине (њихово име је настало од имена града Ашкелон у данашњем Израелу).

Египћани

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 201 етничких Египћана. Египћани су раније сматрани делом ромског народа, али су сада признати као посебна етничка заједница. Египћани углавном живе на Косову и Метохији и говоре албански језик. Потомци су албанизованих косовских Рома, а тврде да су њихови преци на Балкан дошли из Египта.

Грци

Главни чланак: Грци у Србији

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живео 191 етнички Грк.

Пољаци

Главни чланак: Пољаци у Србији

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је живело 103 етничка Пољака.

Кинези

Главни чланак: Кинези у Србији

Према попису становништва из 2002. године, у Новом Саду је званично живело само 27 етничких Кинеза, али је стварно присуство ове етничке заједнице знатно веће. Иако су Кинези скорашњи досељеници у Војводину, у Новом Саду, а и другим градовима покрајине, има много кинеских продавница и ресторана.

Карте

• 
  Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
• 
  Етнички састав Војводине по насељима 2002. године
• 
  Етнички састав Војводине 2002. године - подаци по насељима
• 
  Етнички састав Војводине 2002. године - подаци по општинама
• 
  Етнички састав Војводине 2011. године - подаци по општинама и градовима
• 
  Насеља у Војводини са словачком, русинском и чешком апсолутном и релативном већином 2002. године
• 
  Насеља у Војводини са црногорском, буњевачком и хрватском апсолутном и релативном већином 2002. године

Види још

• Војводина
• Историја Војводине
• Религија у Војводини
• Демографија Србије
• Демографска историја Бачке
• Демографска историја Баната
• Демографска историја Срема
• Демографска историја Новог Сада
• Демографска историја Суботице
• Демографска историја Сремске Митровице

Литература

• Antunović, Ivan (1882). Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, gradjanskom i gospodarskom (PDF). Beč. 
• Grupković, Dragutin, ур. (1988). Uporedni pregled rezultata popisa od 1921-1981. godine. Beograd: Savezni zavod za statistiku. 
• Ђере, Золтан (2004). „Скица промена етничког састава становништва на тлу данашње Војводине 1526—1910. године”. Истраживања. 15: 105—123. 
• Ђурић, Драгиша М., ур. (1924). Претходни резултати пописа становништва у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца: 31. јануара 1921. године. Београд: Дирекција државне статистике. 
• Иванић, Иван (1899). Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине) (PDF). Београд. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска. 
• Jankulov, Borislav (1961). Pregled kolonizacije Vojvodine u XVIII i XIX veku (1. изд.). Novi Sad: Matica srpska. 
• Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124. 
• Kocsis, Karoly; Kocsis-Hodosi, Eszter (2001). Ethnic Geography of the Hungarian Minorities in the Carpathian Basin. Simon Publications LLC. стр. 155. ISBN 978-1-931313-75-9. 
• Kočović, Bogoljub (1998a). Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine (po svim zvaničnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima). 1. Paris: Association Dialogue. 
• Kočović, Bogoljub (1998b). Etnički i demografski razvoj u Jugoslaviji od 1921. do 1991. godine (po svim zvaničnim a u nekim slučajevima i korigovanim popisima). 2. Paris: Association Dialogue. 
• Лађевић, Петар, ур. (2014). Етноконфесионални и језички мозаик Србије (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 
• Mrđen, Snježana (2002). „Narodnost u popisima: Promјenljiva i nestalna kategorija”. Stanovništvo. 40: 77—103. 
• Novak, Ante, ур. (1954). Konačni rezultati popisa stanovništva od 15 marta 1948 godine. 9. Beograd: Savezni zavod za statistiku. 
• Пенев, Горан, ур. (2006). Становништво и домаћинства Србије према попису 2002. године (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 
• Поповић, Душан Ј. (1950). Срби у Срему до 1736/7: Историја насеља и становништва. Београд: Српска академија наука. 
• Поповић, Душан Ј. (1952). Срби у Бачкој до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига. 
• Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига. 
• Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. Књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска. 
• Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. Књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска. 
• Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. Књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска. 
• Радонић, Јован (2008). Србија и Угарска у средњем веку, зборник Војводина. I. Нови Сад: ПРОМЕТЕЈ. стр. 129. 

Спољашње везе

• Ликовна и наивна уметност Војвођанских Словака (језик: словачки) (језик: енглески)
• Етнички састав становништва Војводине
• Етнички састав становништва Војводине (1880—1991)
• Историја Војводине (мапе)