Пређи на садржај

Птолемеј III Еуергет

С Википедије, слободне енциклопедије
Птолемеј III Еуергет
Птолемеј III Еуергет, на златнику који је у част свог деификованог оца исковао Птолемеј IV
Лични подаци
Датум рођења284. п. н. е.
Место рођењаКос,
Датум смрти222. п. н. е.
Породица
СупружникБереника II
ПотомствоПтолемеј IV Филопатор, Арсиноја III
РодитељиПтолемеј II Филаделф
Арсиноја I
ДинастијаПтолемејиди
Период246. п. н. е.-222. п. н. е.
ПретходникПтолемеј II Филаделф
НаследникПтолемеј IV Филопатор

Птолемеј III Еуергет (грч: Πτολεμαῖος Εὐεργέτης) био је трећи краљ Египта из династије Птолемејида. Наследио је оца, Птолемеја II Филаделфа и владао је Египтом од 246. до 222. п. н. е..

Породица

[уреди | уреди извор]
Птолемеј III приказан са атрибутима бога Хермеса

Птолемеј III Еуергет био је син Птолемеја II Филаделфа и Арсиноје I, ћерке Лизимаха, једног од Александрових војсковођа. Оца је наследио 246. године пре н. е, а 244/3. се оженио Береником II, ћерком киренског краља Мага од Кирене. Береника је Птолемеју III родила четворо деце Арсиноју III, Птолемеја IV Филопатора, Мага и још једну ћерку по имену Береника.

Владавина

[уреди | уреди извор]

У самом Египту владавина Птолемеја III значајна је по новооуведеној пракси да се владарски декрети објављују у виду двојезичних натписа уклесаних у камену, писаних на три писма (грчком алфабету, египатски хијероглифи и египатско демотско писмо). Птолемејева стела тзв. Камен из Канопуса је натпис објављен 238. године пре н. е, делимично и у част владара, његове супруге и ћерке Беренике. Неколико владарски наређења обнародованих на натпису односе се на свештеничке колегијуме и уводе преступни дан у египатски соларни календар по коме је година трајала 365 дана. Захваљујући упоредном тексту на грчком језику, Камен из Канопуса је у 19. веку употребљен, уз Камен из Розете, у дешифровању староегипатских хијероглифа.

У грчкој четврти у Александрији Птолемеј III је основао Серапеј, храм посвећен Серапису. Све до победе хришћанства крајем 4. века наше ере, Серапеј је био један од најзначајнијих вишебожачких храмова у грчко-римском свету.

Рат са Селеукидима

[уреди | уреди извор]
Бронзани новац Птолемеја III са представом Зевса-Амона на предњој страни, док је на реверсу орао, традиционални симбол Птолемејида. Птолемеј није ковао новац са сопственим ликом.

Птолемеј Еуергет је са успехом водио Трећи сиријски рат (246-241. године п. н. е.) против традиционалних ривала, династије Селеукида. После смрти Антиоха II Tea, краљева удовица Береника, сестра Птолемеја III, позвала је свог брата у Антиохију како би јој помогао да свог малолетног сина прогласи за краља. Када је Птолемеј пристигао његова сестра и њен син су убијени у Антиохији, а нови селеукидски краљ је постао Селеук II Калиник, Антиохов син из првог брака. Птолемеј Еуергет је успешно водио овај рат против Селеука и закратко је заузео Антиохију и Вавилон. Међутим, у рат се као Селеуков савезник умешао македонски краљ Антигон II Гоната и Птолемејиди су трајно изгубили Кикладе. Ипак, Птолемеј III је 241. п. н. е. закључио повољан мировни споразум којим је добио северну обалу Сирије укључујући и Селеукију Пиерију, луку Антиохије. Трећи сиријски рат означио је врхунац спољнополитичке моћи краљевине Птолемејида.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Птолемеј II Филаделф
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Птолемеј III Еуергет
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Арсиноја I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Mohamed Saleh : A Building Inscription of Ptolemaios III. (Mitteilungen des Deutschen Archäologischen Instituts Kairo 37), Zabern Verlag Mainz 1981,
  • Alan K. Bowman: Egypt after the Pharaohs, 332 BC - AD 642. Guild Publishing, London, 1986

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]