Њитранска кнежевина
Њитранска кнежевина Њитранска | |||
---|---|---|---|
Њитранска кнежевина, 9. век | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | средња Европа | ||
Престоница | Њитра | ||
Друштво | |||
Службени језик | словенски језици | ||
Религија | паганизам, хришћанство | ||
Политика | |||
Облик државе | кнежевина | ||
— Кнез | Прибина | ||
Историја | |||
Историјско доба | средњи век | ||
— Оснивање | 9. век | ||
— Укидање | 1108. | ||
Земље претходнице и наследнице | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Њитранска кнежевина (слч. Nitrianske kniežatstvo — „Њитранска кнежевина“, Nitriansko — „Њитранска“, Nitrava — „Њитрава“) била је словенска држава настала у 8. веку на простору данашње Словачке, Мађарске и Аустрије. Престоница јој је била Њитра, у којој је кнез Прибина (825–830, око 840–861) 828. године подигао прву хришћанску богомољу међу Западним и Источним Словенима. Сматра се претечом Словачке, а њен симбол/грб био је двоструки крст, који је и данас главни елеменат грба Словачке (и грба Мађарске). Моравски кнез Мојмир I (830–846) 833. године потискује Прибину и уједињује две кнежевине под именом Великоморавска кнежевина.
Независна кнежевина
[уреди | уреди извор]Кнежевина настаје у 8. веку на простору низије и побрђа које се данас простире на тромеђи:
- Словачка (Братиславски крај, јужни део Трнавског краја и Њитранског краја)
- Мађарска
- Аустрија
Кнежевина се активно укључује у сукоб Карла Великог са Аварима, који коначно бивају сломљени око 800. године. Непосредно иза тога се у историјским изворима појављује једини познати кнез Прибина (825–833), који 828. године у Нитри подиже прву цркву међу Западним и Источним Словенима, као и друге грађевине, како у самој Нитри, тако и у долини Ваха, Орави и Спишу. Сукоб између моравског кнеза Мојмира I (830–846) и Прибине окончава се 833. године Мојмировом победом. Он је тада ујединио две кнежевине и створио Великоморавску кнежевину, док је Прибина пребагао Францима, од којих је на управу добио просторе јужно од Њитранске кнежевине, тзв. Балатонско или Блатно кнежевство са седиштем у Блатнограду на Блатном језеру, односно Блатној реци у данашњој Мађарској.
Зависна кнежевина
[уреди | уреди извор]После стварања Великоморавске кнежевине, Њитранска кнежевина је у њој остала као засебна област којом је управљао принц престолонаследник. Овакав систем одржао се и после слома Велике Моравске све до 1108. године, када је кнежевина расформирана. У том периоду налазила се у саставу:
- Великоморавске кнежевине (833–925)
- Кнежевине (925–1000) и Краљевине (1000–1001) Мађарске
- Кнежевине (1001–1025) и Краљевине (1025–1030) Пољске
- Краљевине Мађарске (1030–1108)
Види још
[уреди | уреди извор]- Великоморавска кнежевина
- Прибина (њитрански кнез 825–830, блатенски кнез око 840–861)
- Њитра
- Девински град
- Братислава
- Историја Словачке
- Грб Словачке
Литература
[уреди | уреди извор]- Bowlus, Charles R. (1995). Franks, Moravians, and Magyars: The Struggle for the Middle Danube, 788-907. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапа кнежевине
- Мапа кнежевине
- Мапа кнежевине
- Мапа кнежевине
- Мапа кнежевине
- Мапа кнежевине Архивирано на сајту Wayback Machine (18. фебруар 2014)
- Мапа кнежевине
- Мапа кнежевине Архивирано на сајту Wayback Machine (23. септембар 2013)
- Мапа кнежевине