Википедија:Правила блокирања
Ова страница документује правило о примени Википедије на српском језику. |
Ова страница укратко: Администратори могу да блокирају кориснике и тако им забране уређивање у циљу заштите Википедије и њених корисника. |
Блокирање је начин на који администратори Википедије спречавају кориснике и ИП адресе/опсеге да уређују Википедију.
Блокаде се користе за спречавање штете и ометања Википедије. Не треба да се користе као казнена мера.
Трајање блокаде варира (тренутно је уобичајено 24 часа) и може се укинути ако се уредник сагласи да престане са штетним понашањем.
Сви корисници могу да захтевају блокаду на Администраторској табли или неком од других доленаведених места. У захтев укључите и ваљане доказе о преступу који оправдава блокирање. Администратори међутим, нису обавезни да изађу у сусрет вашем захтеву, ако не сматрају да је он оправдан. И сами администратори, чекјузери и бирократе могу бити блокирани, са последичним ефектима на њихове друге моћи.
Примедба за администраторе: када блокирате ИП адресе, обратите пажњу на осетљиве ИП адресе.
Када блокирати
[уреди | уреди извор]Ово су најчешћи разлози за блокирање. Пошто блокирања штите Википедију и њихове уреднике од могуће штете, овај списак није потпун, и разлог за блокирање који није наведен на списку није аутоматски и разлог за деблокирање.
Заштита
[уреди | уреди извор]Корисник може бити блокиран када је неопходно заштитити права, имовину или сигурност Задужбине Викимедија, њених корисника или јавности. Неки (али не сви) примери су:
- Лични напади који доводе кориснике у опасност (Види Википедија:Без личних напада)
- Упорни лични напади
- Постављање личних података
- Упорно кршење ауторских права.
Лични напади који доводе кориснике у опасност
[уреди | уреди извор]До блокирања може доћи када се начине претње или изврше неке акције (укључујући и акције ван сајта Википедије) које излажу уреднике Википедије политичком, верском или другом прогону од стране владе, њиховог послодавца или било кога другог. Применљиве су блокаде било ког трајања, укључујући и бесконачни.
Корисници који поставе оно за шта верују да су лични подаци других корисника без њихове сагласности могу бити блокирани на било који временски период, укључујући и бесконачно, у зависности од озбиљности инцидента и да ли администратор који блокира сматра да је у питању изоловани инцидент или постоји вероватноћа да ће бити поновљено. Ово важи без обзира да ли су објављени подаци тачни или не. Од овог правила су изузети чекјузери у случајевима када објављују податке у складу са чекјузер политиком.
Ометање пројекта
[уреди | уреди извор]Корисници могу бити блокирани када њихово понашање озбиљно омета пројекат — тј. када није у сагласности са цивилизованом, колегијалном атмосфером и долази у сукоб са процесом у којем уредници заједно и хармонично стварају енциклопедију.
Неслагање око садржаја није ометање, него је пре део нормалног функционисања Википедије и треба да буде решено процедурама решавања сукоба. Блокаде за ометање треба наметнути само корисницима који на неки начин отежавају другима да доприносе Википедији.
Администратори могу да блокирају ИП адресе или корисничка имена која ометају нормално функционисање Википедије или представљају довољно озбиљну претњу истом. Неки (али не сви) од примера су и:
- Вандализам
- Претерано враћање
- Непогодна корисничка имена
- Злонамерна употреба додатних налога — „крпених лутака”
- „Јавни” налози, где је лозинка доступна јавно или је позната већој групи
- Анонимни или отворени проксији
- Ометање биографија живих особа; на пример, упорних постављањем контроверзног материјала без извора
- Ботови морају да добију дозволу на тој страници пре него што почну да праве масовне измене, а администратори могу да их блокирају ако сматрају да су се „покварили” и почели да раде на штетан начин.
Блокаде за велику непристојност су контроверзне; блокаде за „хлађење” су веома контроверзне. Размотрите да ли ће једночасовна блокада имати за последицу двомесечну драму. Види Википедија:Деструктивно уређивање.
Очигледни лудаци и корисници који агресивно и упорно крше основне политике могу по потреби бити блокирани ако постоји сагласност међу корисницима који нису умешани. Са таквим особама треба поступати љубазно и стрпљиво, али их треба спречити да недељама или месецима, колико би трајао захтев за процес пред одговарајућим телом, пустоше по Википедији. Не заборавите да случај поменете на ВП:АТ. Будите љубазни.
Бесконачне блокаде
[уреди | уреди извор]Бесконачно блокираним или забрањеним (енгл. banned) корисницима забрањено је да уређују било који део Википедије. Могу их забранити администратори, Џимбо Велс или Одбор повереника Викимедије.
Трајно блокирани корисници
[уреди | уреди извор]Трајно блокираним корисницима се, према консензусу уредника, бришу целокупне корисничке странице уз додавање пропратног шаблона {искључивани корисник} о трајној блокади.
Избегавање блокада
[уреди | уреди извор]Блокирани корисник не може да уређује ниједну другу страницу сем своје странице за разговор. Администратор може поново да покрене блокаду за корисника који је намерно избегава, и може да продужи првобитну блокаду ако корисник настави са понашањима која заслужују блокаду. Налози и ИП адресе које се користе за избегавање блокаде такође могу бити блокирани.
Измене начињене од стране блокираних корисника док су блокирани могу бити враћене. (Многи администратори враћају све измене блокираних корисника и добре измене поново чине под својим именом, да би избегли забуну код других администратора који би могли да надгледају истог корисника.)
Ефекти блокирања на корисника
[уреди | уреди извор]Блокирани корисници и ИП адресе и даље могу да виде све Википедијине стране, али веза „уреди” води на „Корисник је блокиран” страницу на којој је наведен разлог за блокирање (онако како га је унео администратор који је извршио блокаду) и објашњење како тражити деблокирање. Везе и укључивање шаблона у одељку „разлог” функционишу као и обично. Блокирани корисници су такође спречени да премештају странице или шаљу датотеке.
ИП адреса блокираног корисника такође је блокирана, тако да када блокирани корисник не може да начини исту измену анонимно или под другим корисничким именом. Аутоматска блокада истиче после 24 часа — када је кориснички налог блокиран на бесконачно, његова ИП адреса ће бити аутоматски деблокирана 24 након последњег покушаја уређивања странице.
За администраторе, блокирање такође онемогућује коришћење враћања измене, брисање и враћање обрисаних страница, заштиту и скидање истих са страница. И даље могу да дају и укидају блокове, а бирократе и даље могу да произведу некога у администратора.
Случајне блокаде
[уреди | уреди извор]Корисници са динамичком ИП адресом ће повремено наћи да су случајно блокирани, пошто је њихову ИП адресу или опсег претходно користио вандал или блокирани корисник. Ове блокаде могу да нестану ако је могуће исфорсирати промену ИП адресе. Ако то није могуће, блокаду треба пријавити администратору који је извршио блокаду и/или најближем пријатељски расположеном администратору путем електронске поште — за вероватне кандидате погледајте Википедија:Списак администратора. ИРЦ канал #wikipedia-sr такође може бити од користи.
Администратори често могу да пропусте случајно блокиране уреднике уклањањем само аутоматском блокирања ИП адресе. (Не заборавите да администратора који је извршио блокирање обавестите о колатералној штети.)
Такође је вероватно да ће корисници који се понашају као да опонашају раније блокираног корисника, опонашају познатог вандала, или се претварају да се упуштају у вандализам бити блокирани. Да би избегли овај проблем, немојте то да радите. Уређујте тако да демонстрирате да сте вредни поверења, не тако да обучете маску неповерења.
Када не треба користити блокирање
[уреди | уреди извор]Блокирање да би се стекла предност у расправи о садржају је строго забрањено. Администратори не смеју да блокирају кориснике са којима су тренутно умешани у расправу о садржају. Ако сте у недоумици, пријавите проблем неком другом администратору да се позабави њиме. (Можда грешите!)
Треба бити опрезан пре него што блокирате корисника који је можда наступио у најбољој намери.
Блокирање да би се спровео Викиодмор или одсуство је нарочито забрањено. Администратори такође не би требало да блокирају сами себе у сврхе тестирања осим ако је онеспособљен аутоблок, или администратор користи статичку ИП адресу, пошто се аутоблокада може проширити и на друге кориснике.
Упутства за администраторе
[уреди | уреди извор]Како блокирати
[уреди | уреди извор]Идите на Посебне странице и онда на везу „Блокирај корисника”. Ово води на Посебно:Blockip. Посебно: Blockip је такође доступна и са везе [блокирај] која се појављује поред сваког непријављеног корисника на скорашњим изменама.
„Разлог” који уноси администратор ће бити приказан блокираном кориснику када покуша да уређује, као и у историји блокирања и списку блокирања. Ако разлог није очигледан или је потребно више од једне линије за објашњење блокаде, администратор може да забележи блокаду на Википедија:Трг/Википолитика и/или на ВП:АТ.
Администратор који је блокирао корисника треба да напише разлог за блокаду и дужину блокаде или на страници за разговор блокираног корисника или на Тргу/Политика. На тај начин, други уредници као и сам корисник, биће обавештени о блокади.
По дифолту, уредник који је блокиран и даље може писати по својој корисничкој страни и страни за разговор. На тај начин може изразити своје неслагање с блокадом. Међутим, уколико ову могућност злоупотреби и настави с понашањем због ког је био блокиран, администратор је слободан да му одузме и ову опцију.
Опције за блокирање ИП адресе
[уреди | уреди извор]Блокирај само анонимне кориснике спречава анонимне кориснике са назначене ИП адресе да уређују, али уколико се региструју онда им дозвољава.
Спречи прављење налога не дозвољава кориснику са назначене адресе да се региструје са новим именом.
Ове опције немају утицај на блокирања која су изведена над корисничким именом.
Водич за интервале блокирања
[уреди | уреди извор]Интервал блокирања може да се изабере из менија или да се унесе у текстуално поље у ГНУ стандардном формату. Алтернативно дужина блокирања може да буде indefinite или infinite, што значи да је блокада бесконачна, док год га неки администратор експлицитно не уклони.
Ако није унето време истицања блокаде, појављује се порука о грешци.
Доленаведена времена представљају конвенцију, сачињену у циљу заштите Википедије, а не у циљу кажњавања прекршилаца. То су само смернице — ако сте начинили нешто шта завређује блокаду, захтев да се казни администратор јер вас је блокирао на 31 сат уместо на 24 тешко да ће бити узет за озбиљно.
Блокада због реметилачког понашања са динамичке ИП адресе обично траје до 24 сата. Код статичких ИП адреса и пријављених корисника почиње са 24 сата и дужина се постепено повећава у случају потребе. Блокирања краћа од 24 сата, позната као хлађења су често утолико контроверзнија што су краћа. Бесконачна блокирања не треба да се користе након изолованих инцидената који потичу са ИП адреса, нити као прво блокирање корисничког налога који осим дисруптивних има и корисне измене.
За неке типове забрањеног понашања постоје чвршће смернице о дужини блокирања:
- Вандализам — не треба блокирати након изолованих вандалских инцидената. Динамичке ИП адресе блокирати што краће како би се избегла успутна штета (могуће је да неки корисник који није вандал за време трајања блокаде добије блокирану динамичку ИП адресу и да искуси блокаду иако није ништа скривио). Статичке ИП адресе и улоговани корисници: почети од 24 сата и постепено повећавати интервал у случају потребе; упорни вандали могу да буду блокирани неограничено, али ову меру користити пажљиво.
- Претерано враћање (кршење правила о три враћања) — начелно 24 сата. Добро је оставити обавештење на страници за разговор блокираног корисника.
- Непримерена корисничка имена — у случају малициозног корисника (на пример подражавање другог корисника), одмах бесконачно блокирати. Ако то није случај (на пример име неке славне личности), требало би упозорити корисника пре блокирања и на корисничкој страници оставити обавештење о разлогу блокирања као и везу ка том упозорењу.
- Малициозни сокпапети — нове налоге блокирати на било колики временски интервал или бесконачно; Сокпапете који крше политику блокирати бесконачно.
- Јавни налози — овакве налоге треба блокирати и оставити поруку да јавни налози на Википедији нису потребни.
- Ботови — ботове треба одмах блокирати уколико раде било шта шта им није одобрено, или уколико изгледа да су се отргли контроли (понашају се на непредвиђен начин). Почетна блокада треба да траје 24 часа што би требало да буде довољно времена да оператор бота реагује на поруку на страници за разговор.
- Лични напади који доводе кориснике у опасност — након блокирања администратор би требало да приватно контактира неког бирократу који ће одлучити о даљим активностима (кога даље треба обавестити и да ли спровести мере брисања измена из историје).
Блокирање опсега
[уреди | уреди извор]Блокирање опсега се понекад примењује када се проблематични корисник јавља са неколико сродних ИП адреса. Тада се блокира цео опсег адреса које тај корисник користи. Постоји велика вероватноћа да ће оваква блокада захватити чак и више легитимних корисника, па ову меру треба примењивати само када је реметилачко понашање толико често и озбиљно да чини остале мере неефикасним. Пажљиво оцените дужину блокаде како би она била што краћа.
Неопходно је да имате одређена знања о томе како мреже и ИП означавање функционише, као и о бинарној аритметици. Ако не поседујете ова знања обратите се за помоћ неком другом администратору.
Деблокирање
[уреди | уреди извор]Посебно:Ipblocklist садржи списак свих тренутно блокираних корисника и ИП адреса. Администратори ће на овој страници видети линкове (деблокирај) поред сваког корисника. Након што испратите овај линк, неопходно је да унесете разлог за деблокирање и да кликнете на дугме деблокирај ову адресу.
Администратори су технички способни да на овај начин деблокирају и себе пратећи исту процедуру, али апсолутно не би смели ово да раде осим уколико су аутоматски блокирани као последица блокирања неког другог корисника или бота са којим деле ИП. У супротном, ако администратор верује да разлог због ког је блокиран није ваљан, треба да контактира администратора који га је блокирао, неког другог администратора или мејлинг листу, и да тражи да буде деблокиран. Самодеблокирање без доброг разлога је довољан разлог за одузимање администраторских овлашћења.
Ако се не слажете са блокирањем
[уреди | уреди извор]Ако се не слажете са блокирањем које је спровео други администратор, немојте да поништавате ту блокаду, а да претходно нисте покушали да контактирате с тим администратором и да расправите питање са њим. Ако је тај администратор недоступан, консултујте се на Тргу или на ИРЦ каналу. Блокирани корисници често електронском поштом контактирају више администратора тврдећи да су жртве неправде, а због тога што разлог блокирања није увек очигледан из корисникових измена, добра је пракса да се ако је икако могуће консултује администратор који је блокирао тог корисника.
Изузеци овоме су када је очигледно да је дошло до грешке (у смислу омашке, не грешке у процени), а администратор који је блокирао корисника није онлајн: на пример, ако је корисник блокиран због кршења правила о три враћања, а дошло је до само три враћања. Ако умешани администратор није доступан, оставите му поруку на страници за разговор.
Контроверзна блокирања
[уреди | уреди извор]Блокирања могу да буду штетна уколико нису последица консензуса. Међу примерима су:
- блокирање пријављених корисника са значајном историјом валидних измена, невезано од разлога блокирања,
- блокирања која иако су можда на месту, немају основу у политици Википедије, и
- краткотрајна блокирања за хлађење то јест, ако је корисник бесан због неког контроверзног питања, блокирање ће у ретким случајевима допринети да се он смири.
Када утврдите да је блокирање одговарајућа мера, препоручена процедура за контроверзна блокирања је следећа:
- Пажљиво проверите чињенице.
- Поново прочитајте значајне делове политике Википедије.
- Консултујте се са другим администраторима како бисте проверили да ли је ваше расуђивање исправно.
- Након консултација, спроведите блокирање, и пажљиво унесите разлог блокирања, укључујући линк ка корисничкој страни блокираног корисника.
- Оставите обавештење о блокирању на страни за разговор блокираног корисника или на Тргу/Политика. У обавештење укључите додатно образложење, линк ка спорним изменама корисника, као и извод из правила Википедије које је примењено у том случају.
- Останите доступни због евентуалне дискусије са остатком заједнице.
- Ако преступ не оправдава блокирање од 24 сата, размотрите да уместо тога упутите само оштро упозорење или коментар на Тргу. (Можда неки други администратор планира да блокира проблематичног корисника на дужи временски период.)
- Ако се двоумите — немојте да блокирате.
Ратови блокирања у којима неки корисник узастопно бива блокиран и деблокиран су изузетно штетни. Они фрустрирају и деморалишу заједницу и охрабрују блокираног корисника да настави са непримереним понашањем. Ако се не слажете са блокирањем, расправите то питање са администратором који је блокирао корисника и са остатком заједнице, и покушајте да дођете до договора. То је боље него да само поништите блокаду — администратор који је блокирао корисника је можда упућенији у цео случај него ви.