Пређи на садржај

Титани

С Википедије, слободне енциклопедије
Пад Титана, аутора Корнелиса Корнелисена (1562—1638)

Титани (грч. Τiτᾶνες) били су у грчкој митологији предолимпски богови.[1][2] Према ХесиодовојТеогонији”, било је дванаестеро прародитеља дјеце Урана (Неба) и његове мајке, Геје (Земље), са шест мушких Титана: Океан, Кеј, Криј, Хиперион, Јапет и Хрон, и шест женских, познатих као Титанке или Титаниде (грч. Τιτανίδες): Теја, Реа, Мнемосина, Феба, Темида и Тетија. Хрон је у еротско-брачном односу са старијом сестром Реом родитељ прве генерације Олимпских богова, по троје, тј свеукупно шестеро браће и сестара: Зевс, Хад, Посејдон, Хестија, Деметра и Хера. Неки потомци Титана, попут Прометеја, Хелија и Лета, понекад се називају Титанима.

Дакле, Титани су били она генерација богова која је претходила олимпским. Срушени су као дио грчког мита о насљедству, према којем је Хрон преузео власт од свог оца Урана и владао космосом са Титанима као својим потчињенима, и како су Хрон и Титани били поражени и замијењени као владајући пантеон божанстава од стране Зевса и других олимпских богова, у десетогодишњем рату познатом као Титаномахија, исход којег је била побједа над Хроном и Титанима, који су протјерани из горњег свијета, држани заточени у Тартару, мада је очигледно да је неким од Титана било дозвољено и да остану слободни.

Родослов

[уреди | уреди извор]

Хесиодов родослов

[уреди | уреди извор]
Хрон наоружан српском; према резбаареном драгуљу (Galerie mythologique, 1811).

Према Хесиоду, Титани потомци Урана и Геје били су Океан, Кеј, Криј, Хиперион, Јапет, Теја, Реја, Темида, Мнемосина, Феба, Тетија и Хрон.[3] Осам браће и сестара Титана вјенчали су се међусобно: Океан и Тетија, Кеј и Феба, Хиперион и Теја и Хрон и Реја. Друга два брата Титана вјенчала су се изван уже породице. Јапет је вјенчао своју нећаку Климену, ћерку Океана и Тетије,[а] док је Криј вјенчао своју полусестру Еурибију, ћерку Геје и Понта. Двије преостале Титанке, Темида и Мнемосина, постале су супруге свог нећака Зевса.

Од Океана и Тетије потекло је три хиљаде потамоја тј богова ријека и три хиљаде океанидских нимфи.[6] Од Кеја и Фебе потекле су Лето, друга Зевсова жена, и Астерија.[7] Од Крија и Еурабије потекли су Астреј, Палант и Перс.[8] Од Хипериона и Тејеп потекле су небеске персонификације Хелије (Сунце), Селена (Мјесец)[б] и Еос (Зора).[10] Од Јапета и Климене потекли су Атлас,[в] Менетије, Прометеј[г] и Епиметеј.[13] Од Хрона и Реје потекли су Олимпски богови: Хестија, Деметра, Хера, Хад, Посејдон и Зевс.[14] Са Зевсом, Темида је родила три Хоре (Доба) и три Мојре (Судбине),[15][д] а Мнемосина је родила девет Муза.[17]

Док се потомци Титана Океана и Тетије, Хрона и Реје, Темиде и Мнемосине (нпр. ријечни богови, Океаниде, олимпски богови, Хоре, Мојре и Музе) обично не сматрају Титанима, потомци осталих Титана, првенствено: Лето, Хелије, Атлас и Прометеј, сами себе понекад називају Титанима.[18]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Једна од Океанида, ћерка Окена и Тетије, према Хесиодовој Тегонији[4]. Међутим, према Аполодоровој Библиотеци[5], друга Океанида, Азија је била мајка Атласу, Менетију, Прометеју и Епиметеју.
  2. ^ Иако је уобичајено, као овдје, ћерка Хипериона и Теје, у Хомерској химни Хермесу (4),[9], Селена је умјесто тога ћерка Паланта, син Мегамедејевог.
  3. ^ Према Платоновим Критикама,[11], Атлас је био син Посејдона и смртнице Клеито.
  4. ^ У Есхиловом Окованом Прометеју 18, 211, 873[12] Прометеј је син Темиде.
  5. ^ Иако се у Хесиодовој Теогонији[16], за Мојре каже да су ћерке Никта (Ноћи).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hansen, стр. 302
  2. ^ Grimal, стр. 457s.v. Titans; Tripp, p. 579 s.v. Titans; Rose, p. 1079 s.v. Titan; Smith, s.v. Titan 1..
  3. ^ Hesiod, Theogony 133–138.
  4. ^ 351
  5. ^ 1.2.3
  6. ^ Hesiod, Theogony 337–370.
  7. ^ Hesiod, Theogony 404–409.
  8. ^ Hesiod, Theogony 375–377.
  9. ^ 99–100
  10. ^ Hesiod, Theogony 371–374.
  11. ^ 113d–114a
  12. ^ (Sommerstein, pp. 444–445 n. 2, 446–447 n. 24,538–539 n. 113)
  13. ^ Hesiod, Theogony 507–511.
  14. ^ Hesiod, Theogony 453–458.
  15. ^ Hesiod, Theogony 901–906, although at Theogony 217 the Moirai are said to be the daughters of Nyx (Night).
  16. ^ 217
  17. ^ Hesiod, Theogony 915–920.
  18. ^ Parada, стр. 179s.v. TITANS; Smith, s.v. Titan 2.; Rose, p. 143 s.v. Atlas, p. 597 s.v. Leto, p. 883 s.v. Prometheus; Tripp, p. 120 s.v. Atlas, p. 266 s.v. Helius, p. 499 s.v. Prometheus.
  19. ^ Хесиод, Теогонија 132–138, 337–411, 453–520, 901–906, 915–920; Caldwell, pp. 8–11, tables 11–14.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]