Општина Дебар
Дебар Дебар | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Северна Македонија |
Становништво | |
— | 19.542 |
— густина | 134,15/km2 |
Географске карактеристике | |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Површина | 145,67 km2 |
Веб-сајт | www.dibra.gov.mk |
Општина Дебар је једна од 13 општина Југозападног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимени град Дебар.
Положај
[уреди | уреди извор]Општина Дебар налази се у западном делу Северне Македоније и погранична је према Албанији на западу. Са других страна налазе се друге општине Северне Македоније:
- север — Општина Маврово и Ростуша
- исток — Општина Другово
- југоисток — Општина Дебарца
- југ — Општина Средиште Жупа
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Рељеф: Општина Дебар налази у средишем делу тока Црног Дрима, у истоименој области Дебар. Западни део општине нижи и котлински, док је источни планински — планина Дешат на североистоку и планина Стогово на југоистоку.
Клима у општини влада оштрија варијанта умерене континенталне климе због знатне надморске висине.
Воде: Најважнији ток у општини је река Црни Дрим, а сви мањи водотоци су њене притоке. Најважнија притока је река Радика, на којој је образовано вештачко Дебарско језеро.
Становништво
[уреди | уреди извор]Општина Дебар имала је по последњем попису из 2002. г. 19.542 ст., од чега у седишту општине, граду Дебру, 14.000 ст. (72%). Општина је густо насељена.
Национални састав по попису из 2002. године био је:
Број | Постотак | |
Укупно | 19.542 | 100% |
Албанци | 11.348 | 62,2% |
Македонци | 3.911 | 18,8% |
Турци | 2.684 | 11,0% |
Роми | 1.080 | 6,3% |
остали | 519 | 2,7% |
Према званичном попису из 2002, као Срби изјашњава се 22 људи[1].
Насељена места
[уреди | уреди извор]У општини постоје 18 насељених места, једно градско (Дебар), а осталих 17 са статусом села:
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Алекса Јовановић Коџа, српски просветни радник и историчар