Жижак

Жижак
	Lixus angustatus
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Arthropoda
Класа:	Insecta
Ред:	Coleoptera
Инфраред:	Cucujiformia
Кладус:	Phytophaga
Натпородица:	Curculionoidea; Пиер Андре Латреил, 1802
Фамилија
	Anthribidae; Attelabidae; Belidae; Brentidae; Caridae; Curculionidae; Nemonychidae;

Жишци су тврдокрилци, тачније оне које припадају суперфамилији Curculionoidea. Они су биљоједи, обично мали, мањи од 6mm. Познато је око 97.000 врста жижака. Припадају неколико породица, од којих је већина у породици Curculionidae (прави жижци). Неки други тврдокрилци, иако нису у блиском сродству, такође носе назив "жижак", као што је Stegobium paniceum, који припада породици Ptinidae.

Многи жижци се сматрају штеточинама због њихове способности да оштете и убију усјеве. Sitophilus granarius оштећује ускладиштене житарице. Жижак (Anthonomus grandis) напада усјеве памука; они полажу своја јаја у памучне куглице, а ларве једу памук да би могле изаћи. Остали жижци се користе за биолошку контролу инвазивних биљака.

Неки жилави имају способност да лете, као што је пиринчани жижак (Sitophilus oryzae).^[1]^[2]

Једна врста жижака ,Austroplatypus incompertus, показује еусоцијалност, један од ријетких инсеката поред Hymenoptera и Isoptera.

Таксономија

Будући да у таквој разноликости постоји много врста, виша класификација жижака је у стању флукса. Углавном се дијеле на двије главне подјеле, Orthoceri или примитивне жижаке, и Gonatoceri или праве жижаке (Curculionidae). Елвуд Цимерман је предложио трећу подјелу, Heteromorphi, за неке прелазне облике.^[3] Примитивни жижци се разликују по томе што имају равне антене, док прави жижци имају лактиране (геникулиране) антене. Лакт се јавља на крају стабла (први сегмент антене) у правим жижцима, а стабло је обично много дужи од осталих сегмената антене. Постоје неки изузеци. Nanophyini су примитивни жижци (са веома дугачким трохантама), али имају дуга стабла и геникулате антене. Од правих жижака, Gonipterinae и Ramphus имају кратка стабла и са кратким лактом или без лакта.

Најновији систем класификације на породице је представио Кушел,^[4] са допуном од Марвалдија и др.,^[5] и постигнут је анализама. Прихваћене породице су примитивни жижци Anthribidae, Attelabidae, Belidae, Brentidae, Caridae, и Nemonychidae, и прави жижци Curculionidae. Већина других породица жижака је деградирана на подфамилије или племена. Показало се да развиће врсте прати кораке у еволуцији биљака на којима се храни жижак; могу варирати у боји од црне до свијетлосмеђе.

Неке од особина које се користе за разликовање породица жижака су:

Лабрум је видљив као посебан сегмент за клипус	Anthribidae, Nemonychidae
Антена има лакат	већина Curculionidae, Nanophyini (Apioninae)
Трокантерс (сегмент између coxae и фемора) је дуг као или дужи од coxae	Apioninae укључујеNanophyini
Предње тибије са чешљем setae у апикалном жлебу насупрот тарзалној артикулацији	Belidae
Elytra striate (са уздужним браздама или жлебовима)	Brentidae, Curculionidae, Rhinorhynchinae
Рострум кратак и широк	Anthribidae, неке Curculionidae (неке Brachycerinae укључујући Ithycerus (New York weevil), Scolytinae и Platypodinae).
Дугачке горње вилице и избочине (видљиве одозго на врху рострума)	Anthribidae, Nemonychidae
Абдоминални тергити 6 и 7 без спиракли	Caridae
Гуларни шав (на вентралном делу главе) једноструки, не дупли	Attelabidae, Brentidae, Curculionidae.

Сексуални диморфизам

Rhopalapion longirostre показује екстремни случај полног диморфизама. Рострум (кљун) код женке је двоструко дужи, а површина му је глађа него код мужјака. Женка буши канале за полагање јаја у пупољке Alcea rosea. Према томе, диморфизам се не приписује сексуалној селекцији. То је одговор на еколошке захтјеве полагања јаја.^[6]

==Филогенија==Филогенетско стабло

Филогенија Curculionoidea је базирана на 18S рибозомској ДНК а морфолошки подаци су дати у наставку:^[5]