Џихад

Џихад (арапски: جهاد‎ ) означава свети рат код муслимана. Реч џихад значи напор који је усмерен против злих намјера и страсти. Реч долази из корјена иџтихад, који је један од принципа права.

„ Најбољи је џихад да се човјек бори против својих прохтјева и својих страсти. ” — Мухамед

Џихад као свети рат су протумачили сунитски верски правници за време Омејада и Абасида са ширењем Ислама у Азију и по Магребу. Циљ светог рата је експанзија ислама односно његова одбрана (пример је одбрана од крсташа). У тој борби смеју учествовати само одрасли мушкарци а они који дају живот у њој постају мученици и иду у рај. Џихад није један од пет канонских стубова Ислама осим код "неправоверних" Карџита, којима је Џихад шести стуб ислама.

Пред почетак џихада, невернике је потребно, у складу са Суном, позвати ка преображењу, а то не важи за људство књиге (Хришћани и Јевреји) којима је дозвољено да задрже своју веру. У крајевима као што су Африка и Индија џихад је био изговор за покоље.

Данас џихад искоришћавају разне верске секте и удружења. За шиите џихад није могућ док се не врати дванаести имам.