Пређи на садржај

Olaf Stapledon

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 15. октобар 2024. у 22:32; аутор: FelixBot (разговор | доприноси) (DEFAULTSORT → СОРТИРАЊЕ)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Olaf Stapledon
Olaf Stapledon
Olaf Stapledon
Datum rođenja10 maj 1886(1886-05-10)
Mesto rođenjaSikom, Volasi, Češir, Engleska,
 UK
Datum smrti6. septembar 1950.(1950-09-06) (64 god.)
Mesto smrtiKaldi, Češir, Engleska
 Ujedinjeno Kraljevstvo
PrebivališteEngleska
Državljanstvoenglesko
Zanimanjeromanopisac i filozof
RadoviStar Maker, Last and First Men, Odd John

Vilijam Olaf Stapledon (10. maj 1886 – 6. septembar 1950) – poznat kao Olaf Stapledon – bio je britanski filozof i autor naučne fantastike.[1][2] Godine 2014, on je uveden u Dvoranu slavnih naučne fikcije i fantastike.

Život

[уреди | уреди извор]

Stejpldon je rođen u Sikombu, Valasi, na poluostrvu Viral u Češiru, kao jedini sin Vilijam Klibet Stejpldona i Emelin Miler. Prvih šest godina svog života proveo je sa roditeljima u Port Saidu u Egiptu. Školovao se u školi Abocholm u Derbiširu i Baliol koledžu u Oksfordu, gde je 1909. godine stekao diplomu iz moderne istorije (druga klasa), a 1913. unapređen u magistera.[3][4] Nakon kratkog staža kao nastavnik u Mančesterskoj gimnaziji, radio je u brodarskim kancelarijama u Liverpulu i Port Saidu od 1910. do 1912. Od 1912. do 1915. Stapledon je radio sa liverpulskim ogrankom Radničkog obrazovnog udruženja.[2]

Tokom Prvog svetskog rata služio je kao savesni prigovarač.[2] Stapledon je postao vozač hitne pomoći u Jedinici hitne pomoći prijatelja u Francuskoj i Belgiji od jula 1915. do januara 1919. godine; odlikovan je Vojnim krstom za hrabrost.[5] Njegova ratna iskustva uticala su na njegova pacifistička uverenja i zalaganje za svetsku vladu.[6] Dana 16. jula 1919. oženio se Agnes Zenom Miler (1894–1984), australijskom rođakom.[2] Prvi put su se sreli 1903. godine, a kasnije su održavali prepisku tokom celog rata. Imali su ćerku Meri Sidni Stejpldon (1920–2008) i sina Džona Dejvida Stejpldona (1923–2014). Godine 1920. preselili su se u Vest Kirbi.

Radovi

[уреди | уреди извор]

Stapledonova fikcija često predstavlja težnju neke inteligencije koja je poražena ravnodušnim svemirom i njegovim stanovnicima koji, mada bez sopstvene krivice, ne uspevaju da shvate njene uzvišene čežnje. Ispunjena je protagonistima koje nagriza sukob između njihovih „viših” i „nižih” impulsa.[2]

Stapledonova dela su direktno uticala na Artura K. Klarka,[7] Brajana Aldisa,[8] Stanislava Lema, Bertranda Rasela,[9] Džona Gloaga,[10] Najomi Mičison,[11] K. S. Luisa,[12] Vernora Vindža,[13] Džona Majnarda Smita[14] i indirektno su uticala na mnoge druge, doprinoseći mnogim idejama sveta naučne fantastike. „Natčovek” sastavljen od mnogih individualnih svesti formira se ponavljajuću temu u njegovom delu. Roman Star Maker sadrži prvi poznati opis onoga što se danas naziva Dajsonovim sferama. Friman Dajson pridaje zasluge tom romanu za poreklo ideje, čak je u jednom intervjuu izjavio kako bi „Stapledonova sfera” bilo prikladnije ime.[15] Delo Last and First Men sadrži rane opise genetskog inženjeringa[16] i teraformiraja. Roman Sirius opisuje psa čija je inteligencija povećana na nivo ljudskog bića.

Neki komentatori su Stapledona nazvali marksistom, mada se Stapledon distancirao od te etikete.[17] Stapledonovo delo se takođe odnosi na tadašnje intelektualne pomodnosti (npr. verovanje u natčulnu percepciju).

Last and First Men, „buduća istorija” 18 sukcesivnih vrsta čovečanstva, i Star Maker, kratki pregled istorije univerzuma, visoko su cenjeni radovi među širokim opsegom ličnosti, kao što su Horhe Luis Borhes, Dž. B. Presli, Bertrand Rasel, Aldžernon Blekvud,[18] Hju Valpol, Arnold Benet, Virdžinija Vulf (Stapledon je održavao prepisku sa njom) i Vinston Čerčil.[19] Suprotno tome, Stapledonovu filozofiju je odbacio je K. S. Luis, čije je delo Cosmic Trilogy delimično napisano kao odgovor na ono što je Luis smatrao nemoralnošću, mada se Luis divio Stapledonovoj inventivnosti i opisao ga kao „izuzetno dobrog pisca”.[20] Zapravo, Stapledon je bio agnostik koji je bio neprijateljski raspoložen prema verskim institucijama,[21] ali ne i verskim čežnjama, činjenica koja ga je dovela u sukob sa H. Dž. Velsom u njihovoj prepisci.[22]

Zajedno sa predavanjem filozofije na Univerzitetu u Liverpulu, u kojem se sada nalazi arhiva Olafa Stapledona, Stapledon je predavao englesku književnost, industrijsku istoriju i psihologiju. On je napisao mnoge nefikcione knjige o političkim i etičkim temama, u kojima se zalagao za rast „duhovnih vrednosti”", koje je definisao kao one vrednosti koje izražavaju čežnju za većom svešću o sebi u širem kontekstu („ličnosti u zajednici”).[2] Sam Stapledon je svoje duhovne vrednosti nazvao inteligencijom, ljubavlju i kreativnim delovanjem.[23] Na njegovu filozofiju snažno je uticao Spinoza.[24]

Filmska prava

[уреди | уреди извор]

Filmski producent i režiser Džordž Pal kupio je prava na Odd John i 1966. godine je magazin Castle of Frankenstein izvestio da je Dejvid Makalam angažovan da igra glavnu ulogu.[25]

Godine 2017. objavljena je mutimedijska adaptacija romana Last and First Men u obradi islandskog kompozitora Johana Johansona, nominovanog za Oskara, koja sadrži pripovest Tilde Svinton i partituru uživo koju je izvela BBC Filharmonija.[26]

Godine 2019, kratku filmsku adaptaciju Stapledonove priče „Moderni mađioničar” napisali su, produkovali i glumeli Džastin Makdonald i Kejt Hodžson. Film, koji je režirao Mark Heler, takođe je sadržao glas Brajana Koksa i obeležio je prvu akcionu adaptaciju jednog od Stapledonovih književnih dela.

Bibliografija

[уреди | уреди извор]

Fikcija

[уреди | уреди извор]

Nefikcija

[уреди | уреди извор]
  • A Modern Theory of Ethics: A study of the Relations of Ethics and Psychology (1929)
  • Waking World (1934)
  • Saints and Revolutionaries (1939)
  • New Hope for Britain (1939)
  • Philosophy and Living, 2 volumes (1939)
  • Beyond the "Isms" (1942)
  • Seven Pillars of Peace (1944)
  • Youth and Tomorrow (1946)
  • Interplanetary Man (1948)
  • The Opening of the Eyes (ed. Agnes Z. Stapledon, 1954)

Poezija

[уреди | уреди извор]
  • Latter-Day Psalms (1914)

Kolekcije

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Andy Sawyer, "[William] Olaf Stapledon (1886-1950)", in Bould, Mark, et al, eds. Fifty Key Figures in Science Fiction. New York: Routledge, 2010. (pp. 205–210) ISBN 1135285349.
  2. ^ а б в г д ђ John Kinnaird, "Stapledon,(William) Olaf" in Curtis C. Smith, Twentieth-Century Science-Fiction Writers. Chicago, St. James, 1986. ISBN 0912289279 (pp. 693–6).
  3. ^ Kinnaird, John. Olaf Stapledon. Borgo Press, 1986. ISBN 978-0-916732-55-4
  4. ^ Oxford University Calendar, 1915, p. 182
  5. ^ Vincent Geoghegan,"Olaf Stapledon:Religious but not a Christian" in Socialism and religion : roads to common wealth.London: Routledge, 2011. ISBN 9780415668286 (pp. 85–108).
  6. ^ „Visions of the Future: Olaf Stapledon - Archives Hub”. 
  7. ^ „Looking far, far into the future: Olaf Stapledon”. Kirkus Reviews. 
  8. ^ „The Art of Penguin Science Fiction: Memory of the future”. www.penguinsciencefiction.org. 
  9. ^ Mark Brake (2012). Alien Life Imagined: Communicating the Science and Culture of Astrobiology. Cambridge University Press. стр. 225. ISBN 9781139851091. „Stapledon's writings greatly influenced not only key players in our own story on pluralism, such as Arthur C. Clarke and Stanislaw Lem, but also figures as diverse as Jorge Luis Borges, Bertrand Russell, Tom Wintringham, Virginia Woolf, and Winston Churchill.” 
  10. ^ Ruddick, Nicholas, "Science Fiction", in Brian W. Shaffer, John Clement Ball, Patrick O'Donnell, David W. Madden and Justus Nieland, The Encyclopedia of Twentieth-Century Fiction. John Wiley & Sons, 2010 ISBN 1405192445,(p. 333).
  11. ^ "Mitchison, Naomi", in Science Fiction and Fantasy Literature A Checklist, 1700–1974 : with Contemporary Science Fiction Authors II. Robert Reginald, Douglas Menville, Mary A. Burgess Detroit – Gale Research Company. ISBN 0810310511 (p. 1002)
  12. ^ Leibovitz, Liel (1. 11. 2011). „Star Men”. Tablet. Архивирано из оригинала 23. 04. 2016. г. Приступљено 1. 3. 2016.  Also, C.S. Lewis cites Olaf Stapledon as an inspiration in his preface to That Hideous Strength.
  13. ^ Menon, Anil. „Article: Interview: Vernor Vinge”. Strangehorizons.com. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 24. 11. 2013. 
  14. ^ Dvorsky, George (24. 4. 2004). „John Maynard Smith and Olaf Stapledon”. Приступљено 1. 3. 2016. 
  15. ^ „MeaningofLife.tv”. MeaningofLife.tv. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 24. 11. 2013. 
  16. ^ „Last and First Men Summary”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 30. 05. 2020. 
  17. ^ "I am not a Marxist, but I have learned much from Marxists, and I am not anti-Marxist... Marxism and Christianity spring from the same emotional experience, but each in its way misinterprets, falsifies." quoted in Geoghegan, Vincent, Socialism and Religion: Roads to Common Wealth.
  18. ^ Blackwood, Algernon. "Cosmic Thrillers",(Review of Last and First Men, Time and Tide, 20 December 1930. Reprinted in Fantasy Commentator magazine, 6(2):134–136. Fall 1988.
  19. ^ Benford,Gregory, "Foreword" in Last and First Men. London, Millennium, 1999. ISBN 1-85798-806-X pp. ix–xi.
  20. ^ Amy Mandelker, Elizabeth Powers (12. 5. 1999). Pilgrim Souls: A Collection of Spiritual Autobiography. Simon and Schuster. стр. 521. ISBN 9780684843117. 
  21. ^ Robert Crossley (1994). Olaf Stapledon: Speaking for the Future. Syracuse University Press. стр. 388. ISBN 9780815602811. „In a lecture to the New Renascence School in London, he reiterated the central paradox of his own spiritual life: "Agnosticism, far from destroying religion, is the gateway to live religion." ...In a 1949 anthology on religion, Olaf gave simple, precise expression to a problem he had wrestled with all his life: the emotional inadequacy of atheism and the intellectual unacceptability of theism. Spirit, for him, meant a character of aspiration, not a substance attributed to souls or deities.” 
  22. ^ Geoghegan, Vincent (29. 3. 2012). Socialism and Religion. ISBN 9781136709609. 
  23. ^ Olaf Stapledon. „The Great Certainty”. Архивирано из оригинала 4. 9. 2018. г. Приступљено 5. 5. 2016. 
  24. ^ Liel Leibovitz. „Star Men”. Приступљено 4. 9. 2018. 
  25. ^ „Article: "The Man from M.O.N.S.T.E.R." Castle of Frankenstein, volume 2, No. 4 (1966)”. David McCallum Fans Online. Приступљено 25. 1. 2008. 
  26. ^ „Article: "Last and First Men" (2017)”. Manchester International Festival. Приступљено 25. 1. 2017. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Olaf Stapledon на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Olaf_Stapledon&oldid=28523706”