Noć
Noć je period vremena između zalaska Sunca i svitanja tokom kojeg se ne vidi Sunčeva svetlost.[1][2] Suprotno od noći je obdanica. Doba njegovog trajanja zavisi od mnogo faktora kao što su godišnje doba, geografska širina, geografska dužina i vremenska zona.
Tokom noći većina ljudi i životinja spava, jer ne mogu da sprovode većinu aktivnosti bez dnevnog svetla. Nedostatak dnevnog svetla ima uticaj na morfologiju, fiziologiju i ponašanje skoro svih živih organizama. Nasuprot tome neke životinje na primer slepi miševi ili cvrčci su aktivni pre svega noću.
U kulturi i mitologiji noć se često spaja sa zlom i opasnošću. U narodnom folkloru u takoreći svim zemljama postoje legende o bićima koje su po noći aktivne i tu se govori o duhovima, vukodlacima i sl.
Reč se može koristiti u drugačijem smislu kao vreme između vrenena za spavanje i jutra. U uobičajenoj komunikaciji, to je oproštaj (ponekad produžen do „laku noć”), uglavnom kada neko ide na spavanje ili odlazi.[3]
Trajanje i geografija
[uredi | uredi izvor]Na Zemlji je prosečna noć kraća od dana zbog dva faktora. Prvo, prividni Sunčev disk nije tačka, već ima ugaoni prečnik od oko 32 lučne minute (32'). Drugo, atmosfera prelama sunčevu svetlost tako da deo nje stigne do zemlje kada je Sunce ispod horizonta za oko 34'. Kombinacija ova dva faktora znači da svetlost stiže do zemlje kada je centar solarnog diska ispod horizonta za oko 50'. Bez ovih efekata, dan i noć bi bili iste dužine u oba ekvinoksa, trenucima kada izgleda da je Sunce u kontaktu sa nebeskim ekvatorom.[4][5] Na ravnodnevicama, dan zapravo traje skoro 14 minuta duže nego noć na ekvatoru, a čak i duže prema polovima.
U regionu unutar bilo kog polarnog kruga, varijacije u dnevnim satima su toliko ekstremne da deo leta vidi period bez noći između uzastopnih dana, dok deo zime vidi period bez dnevne svetlosti između uzastopnih noći.[6]
Izvan Zemlje
[uredi | uredi izvor]
Fenomen dana i noći nastaje usled rotacije nebeskog tela oko svoje ose, stvarajući iluziju izlaska i zalaska sunca. Različita tela se okreću veoma različitim brzinama, neka mnogo brže od Zemlje, a druga izuzetno sporo, što dovodi do veoma dugih dana i noći. Planeta Venera rotira svakih 224,7 dana - što je daleko najsporiji period rotacije od bilo koje od velikih planeta. Nasuprot tome, zvezdani dan gasnog giganta Jupitera traje samo 9 sati i 56 minuta.[9] Dužina orbitalnog perioda planete takođe određuje dužinu njenog ciklusa dan-noć - Venera ima period rotacije od 224,7 dana, ali ciklus dan-noć traje samo 116,75 dana zbog njene retrogradne rotacije i orbitalnog kretanja oko Sunca. Merkur ima najduži ciklus dan-noć kao rezultat njegove rezonancije 3:2 između njegovog orbitalnog perioda i perioda rotacije - ova rezonanca mu daje ciklus dan-noć koji traje 176 dana. Planeta može imati velike temperaturne varijacije između dana i noći, kao što je Merkur, planeta najbliža suncu. Ovo je jedno razmatranje u smislu planetarne nastanjivosti ili mogućnosti vanzemaljskog života.
Efekti na život
[uredi | uredi izvor]Društveni efekti
[uredi | uredi izvor].jpg)
Prvo konstantno električno svetlo je demonstrirano 1835. godine.[10] Kako se veštačko osvetljenje poboljšalo, posebno nakon industrijske revolucije, noćna aktivnost je porasla i postala značajan deo privrede u većini mesta. Mnoge ustanove, kao što su noćni klubovi, barovi, prodavnice, restorani brze hrane, benzinske pumpe, distributivni objekti i policijske stanice sada rade 24 sata dnevno ili ostaju otvorene do 1 ili 2 sata ujutru. Čak i bez veštačkog svetla, mesečina ponekad omogućava da se putuje ili radi na otvorenom noću.
Noćni život je zajednički izraz za zabavu koja je dostupna i generalno popularnija od kasnih večernjih do ranih jutarnjih sati.[11][12] To uključuje pabove, barove, noćne klubove, zabave, živu muziku, koncerte, kabaree, pozorište, bioskope i predstave. Ova mesta često zahtevaju pokriće za ulaz. Noćni život je često više orijentisan na odrasle od dnevne zabave.
Kulturološki i psihološki
[uredi | uredi izvor]
Utvrđeno je da umetnost gornjeg paleolita (Andre Leroa Guran) pokazuje obrazac izbora gde su portreti životinja koje su doživljavane kao opasne bile locirane na udaljenosti od ulaza u pećinski stan na više različitih pećinskih lokacija.[14]
Ljudi koji više vole noćne aktivnosti nazivaju se noćne sove.[15]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Šta znači Noć”. staznaci.com.
- ^ „Definition of night in English”. lexico.com. Arhivirano iz originala 04. 03. 2021. g. Pristupljeno 12. 09. 2019.
- ^ „Definition of good night”. merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-12-31.
- ^ „Equinoxes”. Astronomical Information Center. United States Naval Observatory. 14. 6. 2019. Arhivirano iz originala 25. 5. 2019. g. Pristupljeno 9. 7. 2019.
- ^ „ESRL Global Monitoring Division - Global Radiation Group”. NOAA. www.esrl.noaa.gov (na jeziku: engleski). U.S. Department of Commerce. Pristupljeno 9. 7. 2019.
- ^ „Day Length”. University Of Guelph. Arhivirano iz originala 27. 5. 2021. g. Pristupljeno 27. 5. 2021.
- ^ „Free Astronomy Lesson 7 - The Phases of the Moon”. Arhivirano iz originala 2023-04-14. g. Pristupljeno 2015-12-28.
- ^ „Gibbous Definition & Meaning”. Dictionary.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2023-04-21. g. „Origin of gibbous: 1350–1400; Middle English <Latin gibbōsus humped, equivalent to gibb(a) hump + -ōsus-ous”
- ^ Seidelmann, P. K.; Abalakin, V. K.; Bursa, M.; Davies, M. E.; et al. (2001). „Report of the IAU/IAG Working Group on Cartographic Coordinates and Rotational Elements of the Planets and Satellites: 2000”. HNSKY Planetarium Program. Arhivirano iz originala 26. 12. 2018. g. Pristupljeno 2007-02-02.
- ^ Matulka, Rebecca; Wood, Daniel (22. 11. 2013). „The History of the Light Bulb”. Department of Energy. Arhivirano iz originala 25. 5. 2021. g. Pristupljeno 25. 5. 2021.
- ^ „Nightlife – Definition of nightlife by Merriam-Webster”. merriam-webster.com.
- ^ Klein, Stefan (2008). Time. str. 20.
- ^ moma learning. MoMA. Retrieved May 23, 2021.
- ^ Leroi-Gourhan; Lewis-Williams, JD (24. 4. 2014). Zvelebil, Marek; Jordan, Peter; Cummings, Vicki, ur. Art for the Living, in, The Oxford Handbook of the Archaeology and Anthropology of Hunter-Gatherers (Ebook). OUP Oxford. ISBN 9780191025266. Pristupljeno 26. 5. 2021. The source doesn't state whether the location "painted in the depths" had natural light or no natural light.
- ^ Klein, Stefan (2008). Time. str. 20.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Leroi-Gourhan; Lewis-Williams, JD (24. 4. 2014). Zvelebil, Marek; Jordan, Peter; Cummings, Vicki, ur. Art for the Living, in, The Oxford Handbook of the Archaeology and Anthropology of Hunter-Gatherers (Ebook). OUP Oxford. ISBN 9780191025266. Pristupljeno 26. 5. 2021.
- „International Night Studies Network”. the CISAN-UNAM (México), the Center for Interdisciplinary Research on Montreal, McGill (Canada), the Institut de Géoarchitecture and the IDA-Brest (France). Arhivirano iz originala 15. 5. 2021. g. Pristupljeno 23. 5. 2021.
- Shaw, Robert (2. 2. 2018). The Nocturnal City (Ebook). Taylor & Francis. ISBN 9781317197225. Pristupljeno 23. 5. 2021 — preko Google Books. „"...This book looks at the relationship between night and society in contemporary cities.."”
- Linn, Jason (2014). The dark side of Rome : a social history of nighttime in ancient Rome. Santa Barbara, California: University of California. ISBN 9781321349702. Pristupljeno 23. 12. 2022.
- Schwarz, Benjamin (april 2012). „Night Owls”. Atlantic Magazine. str. 82—83.
- „Ray Oldenburg”. Project for Public Spaces. Arhivirano iz originala 2. 7. 2015. g. Pristupljeno 18. 6. 2015.
- „Eric Adams, Shouldn't You Be Working?”. New York magazine. 9. 9. 2022. Pristupljeno 11. 9. 2022.
- Grazian, David (2009). „Urban Nightlife, Social Capital, and the Public Life of Cities”. Sociological Forum. 24 (4): 908—917. JSTOR 40542603. doi:10.1111/j.1573-7861.2009.01143.x.
- „Licensing Act 2003”. legislation.gov.uk. Arhivirano iz originala 2. 7. 2016. g. Pristupljeno 17. 6. 2015.
- Moss, Stuart (2010). The Entertainment Industry: An Introduction. CABI. str. 66. ISBN 978-1-84593-551-1. Arhivirano iz originala 8. 1. 2016. g. Pristupljeno 14. 11. 2015.
- Hansen, V.; Lund, E.; Smith-Sivertsen, T. (mart 1998). „Self-reported mental distress under the shifting daylight in the high north”. Psychological Medicine. 28 (2): 447—452. PMID 9572101. S2CID 10556073. doi:10.1017/S0033291797006326.
- Asmelash, Leah; Allan, David (30. 7. 2019). „A black moon is coming on July 31. Here's what that means”. CNN.
- Buick, Tony; Pugh, Philip (2011). How to Photograph the Moon and Planets with Your Digital Camera. Springer. ISBN 978-1-4419-5828-0.
- Kelley, David H.; Milone, Eugene F. (2011). Exploring Ancient Skies: A Survey of Ancient and Cultural Astronomy (2nd izd.). Springer. ISBN 978-1-4419-7624-6.
- Kutner, Marc L. (2003). Astronomy: A Physical Perspective
. Cambridge University Press. str. 435. ISBN 978-0-521-52927-3. - Lynch, Mike. Texas Starwatch. Voyageur Press. ISBN 978-1-61060-511-3.
- Naylor, John (2002). Out of the Blue: A 24-Hour Skywatcher's Guide. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80925-2.
- Ruggles, Clive L. N. (2005). Ancient Astronomy: An Encyclopedia of Cosmologies and Myth. ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-477-6.
- Seidelmann, P. Kenneth, ur. (1992). Explanatory Supplement to the Astronomical Almanac. Mill Valley: University Science Books.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- The polar night and polar darkness
- Many years' of webcam pictures from Tromsø, Norway. These clearly show the progression into and away from winter at a latitude within the Arctic Circle.
