Пређи на садржај

Израелска баријера на Западној обали

С Википедије, слободне енциклопедије
Графити на путу за Витлејем на Западној обали са натписом Ich bin ein Berliner

Израелска баријера на Западној обали, која се састоји од зида дуж Западне обале и ограде дуж Западне обале,[1][2] је раздвојна баријера коју је изградио Израел дуж Зелене линије и унутар делова Западне обале. Израел описује зид као неопходну безбедносну баријеру ради борбе против палестинског политичког насиља; док га Палестинци описују као елемент расне сегрегације и представљање израелског апартхејда,[3][4][5] који га често називају „Зид апартхејда“.[6] На укупној дужини од 708 km (440 mi) по завршетку, рута коју прати баријера је више него двоструко дужа од зелене линије, са 15% њене дужине дуж зелене линије или унутар Израела, а преосталих 85% траје чак 18 km (11 mi) унутар Западне обале, ефективно изолујући око 9% земље и приближно 25.000 Палестинаца од остатка палестинске територије.[7]

Баријеру је изградио Израел након таласа палестинског политичког насиља и инцидената и тероризма унутар Израела током Друге интифаде, која је почела у септембру 2000. и завршена је фебруара 2005.[8] Израелска влада наводи смањење броја самоубилачких бомбашких напада извршених са Западне обале као доказ своје ефикасности, након што су такви напади пали са 73 између 2000. и јула 2003. (завршетак првог континуираног сегмента баријера) на 12 између августа 2003. и краја из 2006.[9][10] Иако је баријера у почетку била представљена као привремена безбедносна мера у време појачаних тензија, од тада је повезана са будућом политичком границом између Израела и Државе Палестине.[11]

Баријера је изазвала критике Палестинаца, група за људска права и чланова међународне заједнице, који су сви тврдили да служи као доказ намјере Израела да анектира палестинску земљу под плаштом сигурности.[12] Такође се наводи да изградња зида има за циљ подривање израелско-палестинског мировног процеса једностраним успостављањем нових де фацто граница.[13] Кључне тачке спора су да баријера значајно одступа источно од зелене линије, озбиљно ограничава путовања многих Палестинаца и смањује њихову способност да путују на посао унутар Западне обале[14] или до Израела.[15] Међународни суд правде издао је саветодавно мишљење у којем је утврдио да се баријера квалификује као кршење међународног права.[16][17] Године 2003, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију која је оптужила Израел за подизање баријере као кршење међународног права и захтевала је њено уклањање са 144 гласа против и 4 уз 12 уздржаних.[18]

Ограђени делови баријере постали су простор за исписивање уметнички вредних графита, са палестинском страном која илуструје противљење баријери, палестински отпор, њихово право на повратак, као и људска права уопште.[19]

Извори

  1. ^ Leuenberger, Christine (2009-06-10). „PIJ.ORG: The West Bank Wall as Canvas: Art and Graffiti in Palestine/Israel By Christine Leuenberger”. PIJ.ORG. Приступљено 2022-05-27. 
  2. ^ Eidelman, Ronen (2011-01-01). „The Separation Wall in Palestine: Artists Love to Hate It”. Cultural Activism. Brill. стр. 95—114. ISBN 978-90-420-2981-1. doi:10.1163/9789042029828_006. Приступљено 2022-05-27. „The common neutral name is the "separation barrier" and the words fence or wall are used according to the location one is referring to” 
  3. ^ „The Security Fence, the Anti-Terrorism Barrier, the Wall”. HuffPost. 2013-11-18. Архивирано из оригинала 2017-10-20. г. Приступљено 2020-02-20. 
  4. ^ „Saving Lives: Israel's anti-terrorist fence-Answers to Questions”. www.mfa.gov.il. Архивирано из оригинала 2019-12-06. г. Приступљено 2019-10-24. 
  5. ^ Dona J. Stewart, The Middle East Today: Political, Geographical and Cultural Perspectives, Routledge, 2013 p. 223.
  6. ^ Juliana Ochs,Security and Suspicion: An Ethnography of Everyday Life in Israel, University of Pennsylvania Press 2011 ISBN 978-0-812-20568-8p.147
  7. ^ „Barrier Update: Special Focus” (PDF). UN OCHA (Office for the Coordination of Humanitarian Affairs). 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-09-12. г. 
  8. ^ „Questions and Answers”. Israel's Security Fence. The State of Israel. 22. 2. 2004. Архивирано из оригинала 3. 10. 2013. г. Приступљено 2007-04-17. „The Security Fence is being built with the sole purpose of saving the lives of the Israeli citizens who continue to be targeted by the terrorist campaign that began in 2000. The fact that over 800 men, women and children have been killed in horrific suicide bombings and other terror attacks clearly justifies the attempt to place a physical barrier in the path of terrorists.” 
  9. ^ „The Anti-Terrorist Fence vs. Terrorism”. Ministry of Foreign Affairs. Архивирано из оригинала 2004-01-10. г. Приступљено 2013-09-18. 
  10. ^ Nissenbaum, Dion (10. 1. 2007). „Death toll of Israeli civilians killed by Palestinians hit a low in 2006”. Washington Bureau. McClatchy Newspapers. Архивирано из оригинала 20. 11. 2008. г. Приступљено 2007-04-16. „Fewer Israeli civilians died in Palestinian attacks in 2006 than in any year since the Palestinian uprising began in 2000. Palestinian militants killed 23 Israelis and foreign visitors in 2006, down from a high of 289 in 2002 during the height of the uprising. Most significant, successful suicide bombings in Israel nearly came to a halt. Last year, only two Palestinian suicide bombers managed to sneak into Israel for attacks that killed 11 people and wounded 30 others. Israel has gone nearly nine months without a suicide bombing inside its borders, the longest period without such an attack since 2000[...] An Israeli military spokeswoman said one major factor in that success had been Israel's controversial separation barrier, a still-growing 400 km (250 mi) network of high-tech fencing, concrete walls and other obstacles that cuts through parts of the West Bank. 'The security fence was put up to stop terror, and that's what it's doing,' said Capt. Noa Meir, a spokeswoman for the Israel Defense Forces. [...] Opponents of the barrier grudgingly acknowledge that it's been effective in stopping bombers, though they complain that its route should have followed the border between Israel and the Palestinian territories known as the Green Line. [...] IDF spokeswoman Meir said Israeli military operations that disrupted militants planning attacks from the West Bank also deserved credit for the drop in Israeli fatalities.” 
  11. ^ Busbridge, Rachel (14. 6. 2016). „The wall has feet but so do we: Palestinian workers in Israel and the 'separation' wall”. British Journal of Middle Eastern Studies. 44 (3): 373—90. doi:10.1080/13530194.2016.1194187. 
  12. ^ „Under the Guise of Security: Routing the Separation Barrier to Enable Israeli Settlement Expansion in the West Bank”. Publications. B'Tselem. децембар 2005. Архивирано из оригинала 2007-04-05. г. Приступљено 2007-04-16. „The fact that the Separation Barrier cuts into the West Bank was and remains the main cause of human rights violations of Palestinians living near the Barrier. Israel contends that the Barrier's route is based solely on security considerations. This report disputes that contention and proves that one of the primary reasons for choosing the route of many sections of the Barrier was to place certain areas intended for settlement expansion on the "Israeli" side of the Barrier. In some of the cases, for all intents and purposes the expansion constituted the establishment of a new settlement.” 
  13. ^ Geraldine Bedell (14. 6. 2003). „Set in stone”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 2019-09-30. г. Приступљено 2013-09-17. „The Palestinian Authority, meanwhile, preoccupied with the road map and its own internal politics, 'has neglected the wall,' according to Jamal Juma. Yet the wall is crucial to the road map. At the very least, it is an attempt to preempt negotiations with a land grab that establishes new borders (and what the road map calls 'facts on the ground' that must be heeded). Arguably it is more devious: an attempt to undermine negotiations altogether – because what Palestinian Authority could sign up to the fragmented 'state' the wall will create?” 
  14. ^ Barahona, Ana (2013). Bearing Witness – Eight weeks in Palestine. London: Metete. стр. 42. ISBN 978-1-908099-02-0. 
  15. '^ Geraldine Bedell (14. 6. 2003). „Set in stone”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 2019-09-30. г. Приступљено 2013-09-17. „The wall shuts out the world beyond, creating an eerie silence and an absence of landscape. Eventually, it will encircle the town, but already, there is only one gate in and out of Qalquilya. Moving to and from the town is a draining process of waiting in the sunshine while papers are taken away and thought about. You can't take a car from one side to the other. When you finally get through, you have to trudge through a no-man's-land to pick up a bus or taxi. ... Until the start of the current round of violence (the second intifada, in September 2000), 85,000 Israelis and Palestinians used to pour into Qalquilya every week to visit the shops and markets. Goods were cheaper than in Israel. No one comes any more, partly out of fear, partly because it's so hard to get in or out. And now the barrier threatens to cut the town off from 80 per cent of its agricultural land and 19 of its wells.…Before the construction started, half of Qalquilya's income came from agriculture. Now, 4,000 people – 10 per cent of the population – have left. An additional 2,200 heads of household have gone to find work elsewhere, leaving their families behind. ... Unemployment is now 69 per cent. With its bottleneck entrance so often corked, the town is coming close to economic strangulation. More than 600 businesses have closed and many residents have been unable to pay their municipal taxes, with the result that the Qalquilya municipality owes about 3.5 m shekels (£490,000) to the Israeli Electric Company, which is threatening to cut off the city's supply. ... The story of overcrowding and economic peril will be repeated in other Palestinian cities, according to Jamal Juma, co-ordinator of the Palestinian Environmental Network: 'In 10 years, there will be no room to expand. Forced off the land, Palestinians will be clustered into already heavily populated urban areas; with no alternative sources of income, they will be a source of cheap labour for Israeli factories.” 
  16. ^ "International Court of Justice finds Israeli barrier in Palestinian territory is illegal Архивирано 2017-10-06 на сајту Wayback Machine". UN News Centre. United Nations. 9 July 2004.
  17. ^ "Legal Consequences of the Construction of a Wall in the Occupied Palestinian Territory". International Court of Justice. 9 July 2004. Archived from the original on 2 September 2004.
  18. ^ Semple, Kirk (22 October 2003). "U.N. Resolution Condemns Israeli Barrier Архивирано 2019-09-30 на сајту Wayback Machine". The New York Times.
  19. ^ Leuenberger, Christine (2009-06-10). „PIJ.ORG: The West Bank Wall as Canvas: Art and Graffiti in Palestine/Israel By Christine Leuenberger”. PIJ.ORG. Приступљено 2022-05-27. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Израелска_баријера_на_Западној_обали&oldid=27380580”