Брана

Хуверова брана на ријеци Колорадо у САД-у, висока 221 m

Брана је грађевина подигнута преко корита природног или умјетно изграђеног водотока са сврхом да се подигне првобитна разина воде узводно од бране. Подизање се врши, како би се добио пад за искоришћавање водне снаге, да се повећа дубина воде у водотоку ради олакшавање пловности или за сакупљање већих количина воде, потребне за регулацију и отицање водних количина у водотоку низводно од бране, за производњу електричне енергије или за наводњавање и опскрбу водом већих подручја. У планинским потоцима и бујицама бране служе за учвршћивање и осигуравање поточног корита.

Бране могу бити сталне, покретне или мјешовите. Сталне бране су у цијелости непомичне масивне грађевине, којима се не може регулирати водостај узводно од бране, а вишак воде се прелијева преко њеног врха. Бране могу бити насуте, од камена (данас ријетко) или армирано-бетонске. Ако се водостај не може регулирати, сталне бране се подижу већином само у горњем току планинских водотока или у дубоко усјеченим коритима, гдје дизање водостаја код прелијевања великих вода не проузрокује штете на обалном подручју. Сталне се бране граде до висине од приближно 15 m; ако им је висина већа или ако затварају долину у брдовитом терену, зову се долинске преграде, а ако се граде од земљаног насипа, зову се успорним насипима. Бране до 15 m називају се ниским, а више од тога високим. Покретне бране састоје се од покретних конструкција, тзв. запорница, смјештених међу ступовима. Дизањем или спуштањем запорница отвара се протицајни пресјек водотока међу ступовима. Тако се регулира протицање воде кроз брану, а тиме и водостај узводно од бране.