Пређи на садржај

Жан Алфред Фурније

С Википедије, слободне енциклопедије
Жан Алфред Фурније
Др Жан Алфред Фурније
Датум рођења(1832-03-11)11. март 1832.
Место рођењаПаризФранцуска
Датум смрти23. децембар 1914.(1914-12-23) (82 год.)
Место смртиПаризФранцуска

Жан Алфред Фурније (фр. Jean Alfred Fournier; Париз, 11. март 1832Париз, 23. децембар 1914) био је париски лекар венеролог и дерматолог који је дао значајан допринос лечењу полних и кожних болести у Француској.[1] На основу његовог детаљног описа некротизирајућег фасциитиса ова болест је по њему добила назив „Фурнијеова гангрена“.[2]

Живот и дело

Рођен је у Паризу 11. марта 1832. у коме је као двадесетогодишњак (1852) започео студије медицине. По завршетку студија приправнички стаж започео је у болници „Миди“ (Hôpital du Midi) са Филипом Рикором (Philippe Ricord 1800—1889), који је доказао да су сифилис и гонореја две различите болести. Докторирао је 1860. године у Паризу.[3]

Трг „др Жан Алфред Фурније“ са улазом у болницу „Сен Луј“ у којој је Фурније радио као професор

За заменика Огистена Грисола (Augustin Grisolle 1811—1869), у болници Отел Дју у Паризу (L’hôtel-Dieu de Paris) именован је 1867. године. Током 1876. постао је шеф сервиса у болници „Сен Луј“ у Паризу (L’hôpital Saint-Louis), у којој је 1879. именован за професора кожних и сифилисом изазваних болести.[4]

Године 1880. изабран је за члана Француске медицинске академије (Académie de médecine).

Године 1901. Жан Алфред Фурније основао је Француско удружење за санитарну профилаксу и морал (Société française de prophylaxie sanitaire et morale) у болници „Сен Луј“ у Паризу.[5] [6]

Фурније је остао упамћен по доприносу у проучавању конгениталног сифилиса. Ову болест 1883. Фурније је означио као узрок дегенеративних болести, што је касније прихваћено и признато од медицинских ауторитета.[7]

Године 1883., Фурније је дао детаљан приказ ове болести која је по њему и добила назив Фурнијеова гангрена:[8]

Жан Алфред Фурније активно је радио и као медицински историчар. У овој области публиковао је реплике дела старих лекара из 15. и 16. века. Међу тим делима били су радови Ђиролама Фракастора (Girolamo Fracastoro 1478—1553), Жака Бетенкура (Jacques de Béthencourt почетак 16. века), који су сифилис називали morbus venereus уместо уобичајеног термина morbus gallicus, и Ђована Вига (Giovanni de Vigo 1460—1525).[10]

Умро је у Паризу 23. децембра 1914. где је и сахрањен на једном од париских гробаља.

Болести назване по Фурнијеу

Једно од дела Ж. А. Фурнијеа у којем је описао промене код оболелих од сифилиса, које данас носе његово име; Фурнијеов знак и Фурнијеова цеваница
Фурнијеова гангрена

Фурнијеова гангрена или некротизирајући фасциитис (лат. Gangraena fulminans) инфекцијом је изазвана некроза меких ткива спољних мушких полних органа.

Фурнијеов знак

Фурнијеов знак је формирање ожиљака у устима након зарастања сифилистичких лезија конгениталног сифилиса.

Фурнијеова цеваница

Фурнијеова цеваница је фузиформно (сабљасто) задебљање на предњој страни цеванице (тибије) код болесника са урођеним сифилисом.

Дела

  • Recherches sur la contagion du chancre, A. Delahaye (Paris), 1857.
  • De la contagion syphilitique, thèse de médecine de Paris n° 24, 1860, Rignoux (Paris), 1860, Интегрални текст.
  • De la syphilide gommeuse du voile du palais : leçon clinique, Clinique médicale de l'Hôtel-Dieu, impr. de A.-E. Rochette (Paris), 1868.
  • Titres et travaux scientifiques, Candidature à l'Académie de médecine, section de pathologie médicale, Impr. de E. Martinet (Paris), 1876, Интегрални текст.
  • La syphilis héréditaire tardive, Masson (Paris), 1886, Интегрални текст.
  • Syphilis et mariage : leçons professées à l'hôpital Saint-Louis, (2e édition), G. Masson (Paris), 1890.
  • Exposé des titres, Paris, Impr. Chamerot, 1901, Интегрални текст.
  • Traitement de la syphilis, Vigot frères (Paris), 1909.
  • Giovanni de Vigo (1460?-1525): Le mal français (1514), G. Masson (Paris), 1872.

Референце

  1. ^ Jean Alfred Fournier:WhoNamedIt Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јун 2015) Приступљено 1. 5. 2014.
  2. ^ Tilles G, Janier M, Wallach D. Ann 1801-2001:two centuries of dermatology and venereology in the Assistance Publique-Hôpitaux de Paris. Dermatol Venereol. 2003 Aug-Sep; 130(8-9 Pt 1):753-62.
  3. ^ Waugh MA. Alfred Fournier, 1832-1914. His influence on venereology. Vener Dis. 1974 Jun; 50(3):232-6.
  4. ^ British Journal of Venereal Diseases, Junio 1974, Alfred Fournier, 1832-1914, His influence on venereology. Приступљено: 1. 5. 2014.
  5. ^ GOUGEROT H., BRODIER L. L’Hôpital Saint-Louis et la clinique d’Alfred Fournier. Paris, J. Peyronnet, 1932.
  6. ^ Chronique de la société. Séance du 4 février 1922. Bull. Soc. Fran. Hist. Méd., T. XVI: 3-5, 1922.
  7. ^ Haas LF. J Jean Alfred Fournier (1832-1914). Neurol Neurosurg Psychiatry. 1998 Sep; 65(3):373.
  8. ^ J. A. Fournier: Gangrène foudroyante de la verge. La semaine médicale, Paris, 1883, 3: 345. English translation by Alexander Corman.
  9. ^ Corman JM. Classic articles in colonic and rectal surgery. Dis Colon Rectum. 1988;31:984-8.
  10. ^ Studnitsin AA, Rukavishnikova VM. Jean Alfred Fournier - the 150th anniversary of his birth. Vestn Dermatol Venerol. 1982 Apr; (4):75-7.

Спољашње везе