Пали (језик)
| Пали | |
|---|---|
| [] грешка: {{lang}}: нема текста (помоћ) Pāḷi | |
| Изговор | [paːli] |
| Говори се у |  Камбоџа Бангладеш Индија Лаос Бурма Непал Шри Ланка Тајланд Вијетнам Мјанмар |
| Изумро | нема матерних говорника, користи се само као књижевни и литургијски језик |
| Брахми и латиница | |
| Језички кодови | |
| ISO 639-1 | pi |
| ISO 639-2 | pli |
| ISO 639-3 | pli |
Пали је древни пракрит језик, сродан санскрту, који се говорио на северу Индије. То је језик раног будизма на којем је записан пали канон (типитака) и литургијски језик теравада будистичке школе.
Реч пали једноставно значи "ред текста", али је временом почела да се користи као назив за језик којим је записан канон тераваде.[1]
Генеза
Генеза пали језика није сасвим јасна, али свакако је северноиндијског порекла. По времену настанка, пали је средњоиндијски језик, дакле млађи од санскрта.[2] Неки савремени филолози мисле да је пали заправо језик западне и централне Индије, док други тврде да се ради искључиво о језику текстова, заснованом на једном од варијанти древног индијског језика магадхи.[1]
Будин језик
Буда је охрабривао ученике да употребљавају своје дијалекте. Он је говорио да ниједан језик није бољи од било којег другог за преношење истине и отуда и његове речи: "Допуштам вам да Будине речи учите свако на свом језику" (Вин. ИИ,139).[1]
Традиционални будисти верују да је Буда говорио пали, иако је то данас углавном оспорено.[1] Према предању, у Будино време санскрит је био „високи“ језик којим се говорило на дворовима и међу свештеницима и интелектуалцима, и управо је то разлог зашто је Буда одбио да своје проповеди излаже на санскрту и уместо тога је подучавао на говорном пали језику (Вин.II,139). Желео је да његово учење буде доступно свима, а не само уској елити.[3]
Пали, језик теравада канона, био је један од оних дијалеката којим се говорило у Аванти провинцији, али не и језик на којем је Буда подучавао.[4] Због тога се употреби пали терминологије не даје приоритет у односу на будистички санскрит, врсту санскрита која садржи много пракртских речи (пракрит, народни језик, за разлику од санскрита).[4]
Језик тераваде
На палију је сачувана Типитака какву данас имамо, иако су делови канона сачувани и на санскрту, на којему није изворно састављен.[2] На палију је написана и голема коментарска литература, између осталог и Будагосина дела и Milindapanho.[2]
Теравада будисти пали одувек сматрају светим језиком и многи од њих верују да је Дхамму могуће потпуно разумети једино уз познавање палија.[1] Све донедавно све књиге о теравади — хронике, песме, коментари, приче итд. — биле су писане на палију. Сваки образованији монах са Шри Ланке, Бурме или Тајланда добро зна пали.[1]
Алфабет
Пали алфабет састоји се од 41 слова - 8 вокала и 33 сугласника. Овај језик нема посебно писмо, већ су коришћена писма разних земаља за записивање пали текстова: у Индији нагари, на Шри Ланки синхалешко, у Бурми бурманско и у Тајланду камбоџанско писмо. У данашње време је латинично писмо постало међународни стандард.[5]
Литература
- Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša.
- Елијаде, Мирча (1996). Водич кроз светске религије. Београд: Народна књига.
- Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd.
