Пређи на садржај

Милојко Вуцелић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 31: Ред 31:
Након двије године рада у Њемачкој, 1956. одлази у [[САД]], гдје се запослио у компанији [[Цесна|Цесна Еркрафт]]. У компанији је радио на пројектовању авиона [[Цесна C182RG]]. Радио је на пројектовању првих увлачећих стајних органа за тај тип авиона. Послије тога се заполсио у компанији ''Норт Америкен авиејшн'', у којој је радио као пројкетант уређаја за спасавање пилота из авиона пресретача [[F-104 старфајтер]] и стратешког бомбардера [[B-58 хастлер]].{{напомена|Систем за спасавање пилота на бомбардеру -{B–58}- је ријешен у облику капсуле под тлаком, која се могла катапултирати при брзини од 2 маха и висини од преко 21.000 -{m}-. Исти концепт, развијен у компанији ''Норт Америкен авиејшн'', је у конкуренцији с концептима компанија Даглас и Локид, успјешно примијењен за спуштање свемирске летјелице Аполо на Земљу, која је за спуштање на воду користила три падобрана.<ref name="zvjezdarnica"/>}}<ref name="biografija"/>
Након двије године рада у Њемачкој, 1956. одлази у [[САД]], гдје се запослио у компанији [[Цесна|Цесна Еркрафт]]. У компанији је радио на пројектовању авиона [[Цесна C182RG]]. Радио је на пројектовању првих увлачећих стајних органа за тај тип авиона. Послије тога се заполсио у компанији ''Норт Америкен авиејшн'', у којој је радио као пројкетант уређаја за спасавање пилота из авиона пресретача [[F-104 старфајтер]] и стратешког бомбардера [[B-58 хастлер]].{{напомена|Систем за спасавање пилота на бомбардеру -{B–58}- је ријешен у облику капсуле под тлаком, која се могла катапултирати при брзини од 2 маха и висини од преко 21.000 -{m}-. Исти концепт, развијен у компанији ''Норт Америкен авиејшн'', је у конкуренцији с концептима компанија Даглас и Локид, успјешно примијењен за спуштање свемирске летјелице Аполо на Земљу, која је за спуштање на воду користила три падобрана.<ref name="zvjezdarnica"/>}}<ref name="biografija"/>


== Аполо ==
Од фебруара [[1962]], тј. самог почетка програма, судјеловао је у програму [[Аполо програм|Аполо]],<ref name="zvjezdarnica"/> као запосленик компаније ''Норт Америкен авиејшн'', касније ''Норт Америкен Роквел''', која је по уговору са [[НАСА|НАСА-ом]], радила на матичном свемирском броду Аполо.<ref name="Politka"/> Недуго прије тога, у децембру [[1961]]. године добио је америчко држављанство. Радио је на анализама различитих концепција слијетања на [[Мјесец]] и на одређивању спецификација разних система матичног борда и других система и уређаја.<ref name="Politka"/><ref name="biografija"/> Рад на програму Аполо започео је као инжењер, да би касније постао директор, тј. менаџер, у [[НАСА|НАСА-ином]] центру у [[Хјустон]]у, гдје је био задужен за отклањање свих грешака до којих би могло доћи током лета, па су га колеге звали „менаџером за проблеме”.<ref name="Politka"/><ref name="biografija"/> У том је периоду интензивно сарађивао са главним контролором лета [[Џин Кранц|Џином Кранцом]].<ref name="Danas">[http://www.danas.rs/vesti/drustvo/terazije/milojko_i_slavoljub_iz_vasione.14.html?news_id=173531 Дневни лист Данас: Милојко и Славољуб из васионе, 10. јул 2009.] {{sr}}</ref>
Од фебруара [[1962]], тј. самог почетка програма, судјеловао је у програму [[Аполо програм|Аполо]],<ref name="zvjezdarnica"/> као запосленик компаније ''Норт Америкен авиејшн'', касније ''Норт Америкен Роквел''', која је по уговору са [[НАСА|НАСА-ом]], радила на матичном свемирском броду Аполо.<ref name="Politka"/> Недуго прије тога, у децембру [[1961]]. године добио је америчко држављанство. Радио је на анализама различитих концепција слијетања на [[Мјесец]] и на одређивању спецификација разних система матичног борда и других система и уређаја.<ref name="Politka"/><ref name="biografija"/> Рад на програму Аполо започео је као инжењер, да би касније постао директор, тј. менаџер, у [[НАСА|НАСА-ином]] центру у [[Хјустон]]у, гдје је био задужен за отклањање свих грешака до којих би могло доћи током лета, па су га колеге звали „менаџером за проблеме”.<ref name="Politka"/><ref name="biografija"/> У том је периоду интензивно сарађивао са главним контролором лета [[Џин Кранц|Џином Кранцом]].<ref name="Danas">[http://www.danas.rs/vesti/drustvo/terazije/milojko_i_slavoljub_iz_vasione.14.html?news_id=173531 Дневни лист Данас: Милојко и Славољуб из васионе, 10. јул 2009.] {{sr}}</ref>
{| class="toccolours" style="float: right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 90%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"
{| class="toccolours" style="float: right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 90%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"
Ред 48: Ред 49:
Послије рутинске мисије [[Аполо 12|Апола 12]], на [[Аполо 13|идућој мисији]] почео се користити нови систем пражњења резервоара с текућим кисеоником гријањем истих. Током припрема за мисију вршена су пражњења текућег кисеоника, приликом чега је изгорила сва изолација на електричним кабловима у резервоару, и нитко није био свјестан да је мисија послана на лет с неисправним инсталацијама. Након 55 сати лета, прије планираног спавања астронаута, требало је укључити гријаче у резервоару број 2 како би се повисио притисак и спријечило активирање аларма ниског притиска за вријеме њиховог спавања. Када га је астронаут [[Jack Swigart]] укључио дошло је до кратког споја и резервоар број два је експлодирао.<ref name="zvjezdarnica"/> Вуцелић је руководио успјешним спашавањем астронаута, те га је као члана тима мисије Аполо 13, [[18. април]]а [[1970]]. тадашни амерички предсједник [[Ричард Никсон]] одликовао највишим америчким цивилним одликовањем ''Предсједничком медаљом слободе''.<ref name="biografija"/>
Послије рутинске мисије [[Аполо 12|Апола 12]], на [[Аполо 13|идућој мисији]] почео се користити нови систем пражњења резервоара с текућим кисеоником гријањем истих. Током припрема за мисију вршена су пражњења текућег кисеоника, приликом чега је изгорила сва изолација на електричним кабловима у резервоару, и нитко није био свјестан да је мисија послана на лет с неисправним инсталацијама. Након 55 сати лета, прије планираног спавања астронаута, требало је укључити гријаче у резервоару број 2 како би се повисио притисак и спријечило активирање аларма ниског притиска за вријеме њиховог спавања. Када га је астронаут [[Jack Swigart]] укључио дошло је до кратког споја и резервоар број два је експлодирао.<ref name="zvjezdarnica"/> Вуцелић је руководио успјешним спашавањем астронаута, те га је као члана тима мисије Аполо 13, [[18. април]]а [[1970]]. тадашни амерички предсједник [[Ричард Никсон]] одликовао највишим америчким цивилним одликовањем ''Предсједничком медаљом слободе''.<ref name="biografija"/>


Судјеловао је и на програму прве америчке орбиталне свемирске станице — [[Skylab|Skylabu]], ланскираној [[1973]]. године. Када је завршен програм Аполо, [[НАСА|НАСИ]] су преостала три неискоришћена свемирска брода с три [[ЛЕМ модул]]а, као и по три тростепене ракете [[Сатурн V]] и двостепене [[Сатурн I B]], те је Вуцелић добио задатак да им пронађе могућу примјену. Још од октобра [[1969]]. године, када се састао с совјетским [[козмонаутом]] Береговојем, пошто је знао [[руски језик]], постао је руководитељ програма америчко-совјетске сарадње у свемирским програмима, чији је иницијатор био амерички предсједник Ричард Никсон. Неишкоришћени свемирски бродови су тако нашли употребу у оквиру америчко-совјетског свемирског програма [[Аполо-Сојуз]]. Радио је на прилагодби свемирских бродова за спајање са совјетским [[Сојуз]]ом. При томе је сарађивао са совјетским козмонаутом [[Алексеј Леонов|Алексејом Леоновим]] и америчким астронаутом [[Том Старфорд|Томом Старфордом]]. Прије самог лансирања -{Skylaba}-, у љето [[1975]]. премјештен је у [[Лондон]] у функцији потпредсједника -{East West Tradea}- за -{Rockwell International Company}- задуженог за развој трговинских односа са змељама [[Источна Европа|источне Европе]], те је тиме напустио рад у НАСА. Ипак, цијели ток мисије провео је као специјални НАСА-ин извјеститељ додијељен [[Би-Би-Си|Би-Би-Си-ју]].<ref name="zvjezdarnica"/>{{напомена|За вријеме рада у Контроли лета у Хјустону био је и специјални НАСА-ин извјеститељ за радио емисије -{Voice of America}- на руском, њемачком, енглеском и српско-хрватском језику.<ref name="zvjezdarnica"/>}}
Судјеловао је и на програму прве америчке орбиталне свемирске станице — [[Скајлаб]]у, ланскираној [[1973]]. године. Када је завршен програм Аполо, [[НАСА|НАСИ]] су преостала три неискоришћена свемирска брода с три [[ЛЕМ модул]]а, као и по три тростепене ракете [[Сатурн V]] и двостепене [[Сатурн I B]], те је Вуцелић добио задатак да им пронађе могућу примјену. Још од октобра [[1969]]. године, када се састао с совјетским [[козмонаутом]] Береговојем, пошто је знао [[руски језик]], постао је руководитељ програма америчко-совјетске сарадње у свемирским програмима, чији је иницијатор био амерички предсједник Ричард Никсон. Неишкоришћени свемирски бродови су тако нашли употребу у оквиру америчко-совјетског свемирског програма [[Аполо-Сојуз]]. Радио је на прилагодби свемирских бродова за спајање са совјетским [[Сојуз]]ом. При томе је сарађивао са совјетским козмонаутом [[Алексеј Леонов|Алексејом Леоновим]] и америчким астронаутом [[Том Старфорд|Томом Старфордом]]. Прије самог лансирања Skajlaba, у љето [[1975]]. премјештен је у [[Лондон]] у функцији потпредсједника -{East West Tradea}- за -{Rockwell International Company}- задуженог за развој трговинских односа са земљама [[Источна Европа|источне Европе]], те је тиме напустио рад у НАСА. Ипак, цијели ток мисије провео је као специјални НАСА-ин извјеститељ додијељен [[Би-Би-Си|Би-Би-Си-ју]].<ref name="zvjezdarnica"/>{{напомена|За вријеме рада у Контроли лета у Хјустону био је и специјални НАСА-ин извјеститељ за радио емисије -{Voice of America}- на руском, њемачком, енглеском и српско-хрватском језику.<ref name="zvjezdarnica"/>}}


На новом радном мјесту је радио на пословима развоја трговинске сарадње с земљама [[Савјет узајамне економске помоћи|Источног блока]], па су тако авиони Аерофлота који су летјели изван [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] ускоро били опремљени апаратима за контролу, навигаију и комуникацију -{Rockwell Collinsa}-, на [[Камаз]]ове камионе су се почеле уграђивати погонске осовине и кочнице произведене у -{Rockwollu}-, а остварена је и сарадња на развоју авиона [[Јак–40]].<ref name="zvjezdarnica"/> Руководио је заједничким америчко-пољским развојем пољопривредног авиона [[М–10 Дромадер]], којег и данас производи [[пољска]] компанија [[ПЗЛ Миелец]].<ref name="zvjezdarnica"/> Од [[1981]]. године радио је у америчкој телефонској компанији [[ATT]] на послу огранизовања и руковођења новим огранком -{ATT Inc}-. у [[Њујорк]]у.<ref name="zvjezdarnica"/> Послије пет година рада у -{ATT}--u, 1986. године, је заједно са супругом купио компанију -{Ideal Electric}- у Менсфилду, [[Охајо]] с 200 радника. Након више од 20 година, продао је компанију [[Јужна Кореја|јужнокорејској]] компанији [[Хјундаи]].<ref>[http://www.idealelectricco.com/about/history.php -{Hyundai Ideal Electric co: About — History}-] {{en}}</ref>
На новом радном мјесту је радио на пословима развоја трговинске сарадње с земљама [[Савјет узајамне економске помоћи|Источног блока]], па су тако авиони [[Аерофлот]]а који су летјели изван [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] ускоро били опремљени апаратима за контролу, навигацију и комуникацију Роквел Колинса, на [[Камаз]]ове камионе су се почеле уграђивати погонске осовине и кочнице произведене у Роквелу, а остварена је и сарадња на развоју авиона [[Јак–40]].<ref name="zvjezdarnica"/> Руководио је заједничким америчко-пољским развојем пољопривредног авиона [[М-10 дромадер]], којег и данас производи [[пољска]] компанија [[ПЗЛ Миелец]].<ref name="zvjezdarnica"/> Од [[1981]]. године радио је у америчкој телефонској компанији [[ATT]] на послу огранизовања и руковођења новим огранком -{ATT Inc}- у [[Њујорк]]у.<ref name="zvjezdarnica"/> Послије пет година рада у -{ATT}--u, 1986. године, је заједно са супругом купио компанију -{Ideal Electric}- у Менсфилду, [[Охајо]] с 200 радника. Након више од 20 година, продао је компанију [[Јужна Кореја|јужнокорејској]] компанији [[Хјундаи]].<ref>[http://www.idealelectricco.com/about/history.php -{Hyundai Ideal Electric co: About — History}-] {{en}}</ref>


У септембру [[2009]]. на позив Министарства дијаспоре Владе Републике Србије заједно с колегом [[Славољуб Вујић|Славољубом Вујићем]] је послије 30 година посјетио [[Београд]]. Одржали су предавање на Машинском факултету гдје су представили своја сазнања с циљем да младе људе подстакну да свој таленат примјене у Србији. Такође одржали су и предавање у Ваздухопловном савезу у Београду.<ref>[http://www.phy.bg.ac.yu/documents/Predavanje_na_Masinskom_fakultetu.pdf Позив на предавање на Машинском факултету у Београду] {{sr}}</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/193121/Srbi+u+NASA+programu.html?email=yes RTS: Srbi u NASA programu, 29. septembar 2009.] {{sr}}</ref>
У септембру [[2009]]. на позив Министарства дијаспоре Владе Републике Србије заједно с колегом [[Славољуб Вујић|Славољубом Вујићем]] је послије 30 година посјетио [[Београд]]. Одржали су предавање на Машинском факултету гдје су представили своја сазнања с циљем да младе људе подстакну да свој таленат примјене у Србији. Такође одржали су и предавање у Ваздухопловном савезу у Београду.<ref>[http://www.phy.bg.ac.yu/documents/Predavanje_na_Masinskom_fakultetu.pdf Позив на предавање на Машинском факултету у Београду] {{sr}}</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/193121/Srbi+u+NASA+programu.html?email=yes RTS: Srbi u NASA programu, 29. septembar 2009.] {{sr}}</ref>

Верзија на датум 11. септембар 2012. у 21:23

Милојко Мајк Вуцелић
Лични подаци
Датум рођења11. јун 1930.
Место рођењаГарешница, Краљевина Југославија, данас Хрватска
Датум смрти7. септембар 2012.
Место смртиЛа Џола, САД
ОбразовањеТрећа мушка гимназија, Загреб
Стројарски факултет Свеучилишта у Загребу
Научни рад
Пољедипл. инжењер машинства
ИнституцијаМерцедес Бенц, Форд, North American Aviation, НАСА, ATT, Ideal Electric
НаградеПредсједничка медаља слободе

Милојко Мајкл Вуцелић (енгл. Michael Vucelic; Гарешница, 11. јун 1930 — Ла Џола, 7. септембар 2012) је био амерички инжењер машинства српског поријекла,[1][2] који је био руководилац пројекта, а у периоду 1966—1978. и један од директора америчког свемирског програма Аполо.[3] За рад на пројекту Аполо добио је више награда и признања, од којих је најважније највише америчко цивилно одликовање Предсједничка медаља слободе.[4] Након што је напустио НАСА-у, радио је у властитој компанији Ideal Electric. Живи са супругом у Менсфилду у америчкој савезној држави Охајо.[5]

Образовање

Милојко Вуцелић родио се 11. јуна 1930. у Гарешници — у обитељи Љубице (рођене Хрговић) и Јосифа — надзорника пруге у Државним железницама Краљвеине Југославије са службом на колодвору Мишулиновац.[6] Основну школу и првих седам разреда гимназије завршио је у Бјеловару, а 1948. године је матурирао у Трећој мушкој гимназији у Загребу.[7] Године 1954. је на Стројарском факултету Свеучилишта у Загребу диполомирао теоријску механику[4] у класи професора Базјанца.[7] Током студија се почео бавити ваздухопловством. Тако је у Ваздухопловном центру у Вршцу завршио једриличарски и пилотски курс, а током читавог студија био је активни члан Аероклуба Загреб, те је радио као техничар у Авионској радионици. Након стјецања дипоме емигирао је у Њемачку, гдје прво радио у компанији Мерцедес Бенц у Штутгарту, а затим и у компанији Форд у Келну.[а][4]

Рад у НАСА

Капсула за спасавање пилота, коришћена у бомбардеру B-58 хастлер

Након двије године рада у Њемачкој, 1956. одлази у САД, гдје се запослио у компанији Цесна Еркрафт. У компанији је радио на пројектовању авиона Цесна C182RG. Радио је на пројектовању првих увлачећих стајних органа за тај тип авиона. Послије тога се заполсио у компанији Норт Америкен авиејшн, у којој је радио као пројкетант уређаја за спасавање пилота из авиона пресретача F-104 старфајтер и стратешког бомбардера B-58 хастлер.[б][4]

Аполо

Од фебруара 1962, тј. самог почетка програма, судјеловао је у програму Аполо,[7] као запосленик компаније Норт Америкен авиејшн, касније Норт Америкен Роквел', која је по уговору са НАСА-ом, радила на матичном свемирском броду Аполо.[1] Недуго прије тога, у децембру 1961. године добио је америчко држављанство. Радио је на анализама различитих концепција слијетања на Мјесец и на одређивању спецификација разних система матичног борда и других система и уређаја.[1][4] Рад на програму Аполо започео је као инжењер, да би касније постао директор, тј. менаџер, у НАСА-ином центру у Хјустону, гдје је био задужен за отклањање свих грешака до којих би могло доћи током лета, па су га колеге звали „менаџером за проблеме”.[1][4] У том је периоду интензивно сарађивао са главним контролором лета Џином Кранцом.[8]

„Име Мајка Вуцелица неће бити познато као оно Армстронга, Олдрина и Колинса, али је управо он, као и стотине инжињера, права снага програма Аполло.“
Текст Асошијетед преса „Неопевани хероји подухвата Аполло“, објављен након слијетања Апола 11.[8]

У интервјуу из 2004. за портал Хрватске свемирске агенције изјавио је да својим највећим постигнућем током рада на програму Аполо сматра мисију Апола 8, лансирану 21. децембра 1968, када је увјерио руковдство програма да умјесто трошења ресурса тростепене ракете Сатурн V за још једно понављање мисије у орбити око Земље, Аполо 8 може кренути у мисију око Мјесеца. Током мисије астронаути су Мјесец облетили десет пута и успјешно се вратили на Земљу.[в]

Послије историјске мисије спуштања на Мјесец Апола 11 20. јула 1969. НАСА је одустлала од мисија 18, 19 и 20. Вуцелић је тада добио задатак да прошири могућности матичног брода за истраживање Мјесеца из орбите (енгл. Lunar Orbital Science Missions) у задње три мисије — 15, 16 и 17 додавањем додатних истраживачких инструмената, као и да руководи испитивањима из Мјесечеве орбите.[7]

„Сигурно је да у космосу постоје и друга интелектуална бића сем људи. Али, када ванземаљци одозго посматрају Земљу и виде да је она плава, јер већину планете чини вода, сигурно је да су своју експедицију послали у Тихи океан, а не на копно. Ванземаљци су били на Земљи и у више наврата причали са делфинима. А дефлини покушавају деценијама да нама људима нешто кажу, али ми смо људи толики егоисти, да не желимо да чујемо поруке које ове животиње желе да нам пренесу од бића са других планета.“
Шаљива анегдота о ванземаљцима.[9]
Вуцелић је носитељ Предсједничке медаље слободе, највишег америчког цивилног одликовања

Послије рутинске мисије Апола 12, на идућој мисији почео се користити нови систем пражњења резервоара с текућим кисеоником гријањем истих. Током припрема за мисију вршена су пражњења текућег кисеоника, приликом чега је изгорила сва изолација на електричним кабловима у резервоару, и нитко није био свјестан да је мисија послана на лет с неисправним инсталацијама. Након 55 сати лета, прије планираног спавања астронаута, требало је укључити гријаче у резервоару број 2 како би се повисио притисак и спријечило активирање аларма ниског притиска за вријеме њиховог спавања. Када га је астронаут Jack Swigart укључио дошло је до кратког споја и резервоар број два је експлодирао.[7] Вуцелић је руководио успјешним спашавањем астронаута, те га је као члана тима мисије Аполо 13, 18. априла 1970. тадашни амерички предсједник Ричард Никсон одликовао највишим америчким цивилним одликовањем Предсједничком медаљом слободе.[4]

Судјеловао је и на програму прве америчке орбиталне свемирске станице — Скајлабу, ланскираној 1973. године. Када је завршен програм Аполо, НАСИ су преостала три неискоришћена свемирска брода с три ЛЕМ модула, као и по три тростепене ракете Сатурн V и двостепене Сатурн I B, те је Вуцелић добио задатак да им пронађе могућу примјену. Још од октобра 1969. године, када се састао с совјетским козмонаутом Береговојем, пошто је знао руски језик, постао је руководитељ програма америчко-совјетске сарадње у свемирским програмима, чији је иницијатор био амерички предсједник Ричард Никсон. Неишкоришћени свемирски бродови су тако нашли употребу у оквиру америчко-совјетског свемирског програма Аполо-Сојуз. Радио је на прилагодби свемирских бродова за спајање са совјетским Сојузом. При томе је сарађивао са совјетским козмонаутом Алексејом Леоновим и америчким астронаутом Томом Старфордом. Прије самог лансирања Skajlaba, у љето 1975. премјештен је у Лондон у функцији потпредсједника East West Tradea за Rockwell International Company задуженог за развој трговинских односа са земљама источне Европе, те је тиме напустио рад у НАСА. Ипак, цијели ток мисије провео је као специјални НАСА-ин извјеститељ додијељен Би-Би-Си-ју.[7][г]

На новом радном мјесту је радио на пословима развоја трговинске сарадње с земљама Источног блока, па су тако авиони Аерофлота који су летјели изван Совјетског Савеза ускоро били опремљени апаратима за контролу, навигацију и комуникацију Роквел Колинса, на Камазове камионе су се почеле уграђивати погонске осовине и кочнице произведене у Роквелу, а остварена је и сарадња на развоју авиона Јак–40.[7] Руководио је заједничким америчко-пољским развојем пољопривредног авиона М-10 дромадер, којег и данас производи пољска компанија ПЗЛ Миелец.[7] Од 1981. године радио је у америчкој телефонској компанији ATT на послу огранизовања и руковођења новим огранком ATT Inc у Њујорку.[7] Послије пет година рада у ATT-u, 1986. године, је заједно са супругом купио компанију Ideal Electric у Менсфилду, Охајо с 200 радника. Након више од 20 година, продао је компанију јужнокорејској компанији Хјундаи.[10]

У септембру 2009. на позив Министарства дијаспоре Владе Републике Србије заједно с колегом Славољубом Вујићем је послије 30 година посјетио Београд. Одржали су предавање на Машинском факултету гдје су представили своја сазнања с циљем да младе људе подстакну да свој таленат примјене у Србији. Такође одржали су и предавање у Ваздухопловном савезу у Београду.[11][12]

Поријекло

Године 1704. послије Велике сеобе Срба по вођством патријарха Арсенија III Црнојевића Вућечићи су се преселили из Колашина у данашњој Црној Гори у село Горње Дубраве поред Огулина у тадашњој Хабзбуршкој монархији.[1][13] Милојков прадјед, официр Слуњске пуковније, Рафаел Вуцелић је од цара Франца Јозефа добио племићку титулу.[1][13] Вуцелић је на темељу племићке титуле коју је носио његов прадјед био члан Хрватског племићког збора.[13][2] Био је једини Србин који је био члан тога друштва.[2]

Вуцелићва бака и деда по мајчиној страни су прије Првог свјетског рата живели у САД, а у родни крај су се вратили између два рата, јер им се у Америци није хтјела придружити и његова мајка.[1] Након проглашења НДХ деду су му стрељале усташе с првих 200 Срба које су ухапсиле, а баку одвели у Јасеновац, док им је кућа заплијењена.[1]

Помагао је у обнови православне цркве Св. Петке у Горњим Дубравама, која је порушена и запаљена 1943. године.[14] Обнову је 1972. године започео његов отац који је рођен у истом мјесту, док га је Милојко финансијски подржао — црква је тада обновљена, али не у изворном облику.[14] Након што је црква оштећена и 1992. године, 2009. је уз помоћ Града Огулина и Минстарства културе започела њена обнова.[14] Годину дана касније Вуцелић је, након посјете мјесту на позив огулинског пароха, изразио спремност да се опет укључи у обнову.[14]

Ожененио се Њемицом Инге (рођена Прецл) из Минхена, докторком психологије, с којом је имао два сина, Александра и Николу и петоро унучади. Дуги низ година је живио у Менсфилду у Охају,[1] а пред крај живота се преселио у Ла Џолу у Калифорнији.

Дјела

  • Apollo XIII javlja ... Houston, imamo problem, Техничка књига, Загреб, 1970.

Напомене

  1. ^ У интревјуима датим листовима с подручја бивше Југославије не наводи карактер емиграције. Тек је у интервјуу за београдски лист Данас о свом сусрету с Титом рекао: „Знате, мене су водили као бегунца из земље.“[8]
  2. ^ Систем за спасавање пилота на бомбардеру B–58 је ријешен у облику капсуле под тлаком, која се могла катапултирати при брзини од 2 маха и висини од преко 21.000 m. Исти концепт, развијен у компанији Норт Америкен авиејшн, је у конкуренцији с концептима компанија Даглас и Локид, успјешно примијењен за спуштање свемирске летјелице Аполо на Земљу, која је за спуштање на воду користила три падобрана.[7]
  3. ^ Астронаут Франк Борман је након повратка на Земљу кренуо на тријумфално путовање по свијету на којем је посјетио и тадашњу Југославију и Титу описао и Вуцелићеву улогу у мисији,[7] те је, према Вуцелићевим ријечима, успио издејиствовати да бјегунац Вуцелић може посјетити Југославију. Недуго потом приликом Вуцелићеве посјете Југославији, Тито му је предложио стварање југословенског свемирског програма. Током посјете, преко Миливоја Југина је договрена успостава сарадње између совјетских козмонаута и америчких астронаута, што је и остварено на програму Аполо-Сојуз.[8]
  4. ^ За вријеме рада у Контроли лета у Хјустону био је и специјални НАСА-ин извјеститељ за радио емисије Voice of America на руском, њемачком, енглеском и српско-хрватском језику.[7]

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Политика: Српски Вернер фон Браун, 3. октобар 2009. (језик: српски)
  2. ^ а б в Aerosvijet: In memoriam inž. Milojko Mike Vucelić (језик: хрватски)
  3. ^ РТРС: Прва и једина шетња човјека по Мјесецу, 20. јул 2009. (језик: српски)
  4. ^ а б в г д ђ е Биографија Милојка Вуцелића (језик: српски)
  5. ^ Вечерње новости: Осморица Срба направила „Аполо 11", 18. јул 2009 (језик: српски)
  6. ^ Krugoval 93,1 MHz — Info Portal Grada Garešnice: Od Garešnice do Mjeseca (језик: хрватски)
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к zvjezdarnica.com: Program Apollo: Mike Vucelich — interview (језик: хрватски)
  8. ^ а б в г Дневни лист Данас: Милојко и Славољуб из васионе, 10. јул 2009. (језик: српски)
  9. ^ Ogledalo, Nezavisni mesečni list Srba u Sjedinenim Američkim Državama: SAD VANZEMALJCI PRIČAJU SA DELFINIMA (језик: српски)
  10. ^ Hyundai Ideal Electric co: About — History (језик: енглески)
  11. ^ Позив на предавање на Машинском факултету у Београду (језик: српски)
  12. ^ RTS: Srbi u NASA programu, 29. septembar 2009. (језик: српски)
  13. ^ а б в Jutarnji list: Mike Vucelic: Kako sam poslao Amere na Mjesec, 19. jul 2009. (језик: хрватски)
  14. ^ а б в г ogulin-info.com: Amerikanac iz programa Apollo 11, Milojko (Mike) Vucelich, posjetio Ogulin i Gornje Dubrave (језик: хрватски)

Види још

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милојко_Вуцелић&oldid=5985071”