Пређи на садржај

Антоан-Жозеф Дезалје д'Аргенвил — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м нормативна контрола
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Научник
{{Научник
| име = Антоан-Жозеф Дезалје д'Аргенвил
| име = Антоан-Жозеф Дезалје д'Аржонвил
| слика = Dézallier d’Argenville Vanghelisty.jpg
| слика = Dézallier d’Argenville Vanghelisty.jpg
| ширина =
| ширина =
Ред 21: Ред 21:
}}
}}


'''Антоан-Жозеф Дезалје д'Аргенвил''' (Antoine-Joseph Dezallier d'Argenville, 1680–1765) [[Француска|француски]] [[Хортикултура|хортикултуриста]] и [[Малакологија|малаколог]] чувен по књизи "Теорија и пракса вртларстава".
'''Антоан-Жозеф Дезалје д'Аржонвил''' (Antoine-Joseph Dezallier d'Argenville, 1680–1765) [[Француска|француски]] [[Хортикултура|хортикултуриста]] и [[Малакологија|малаколог]] чувен по књизи "Теорија и пракса вртларстава".


== Теорија и пракса вртларстава ==
== Теорија и пракса вртларстава ==
[[Датотека:Bosquets, La Théorie et la pratique du jardinage, d'Argenville, 1709.jpg|мини|лево|250п|<center>Боскети у књизи<br>La Théorie et la pratique du jardinage.]]
[[Датотека:Bosquets, La Théorie et la pratique du jardinage, d'Argenville, 1709.jpg|мини|лево|250п|<center>Боскети у књизи<br>La Théorie et la pratique du jardinage.]]
[[Датотека:Parterres, La Théorie et la pratique du jardinage, d'Argenville, 1709.jpg|мини|лево|250п|<center>Партери у књизи<br>La Théorie et la pratique du jardinage.]]
[[Датотека:Parterres, La Théorie et la pratique du jardinage, d'Argenville, 1709.jpg|мини|лево|250п|<center>Партери у књизи<br>La Théorie et la pratique du jardinage.]]
У књизи Теорија и пракса вртларстава (La Théorie et la pratique du jardinage), која је анонимно публикована 1709, д'Аргенвил је сакупио искуства свог учитеља [[Андре ле Нотр|Ле Нотра]], пруживши најбољи опис и теоретску обраду [[Барокни врт|француских вртова]]. Она постаје кодекс за подизање [[врт]]ова ван Француске, јер су до тада у Француској направљени сви значајни [[барок]]ни вртови. Д'Аргенвил узима у разматрање све околности које сматра пресудним за оснивање врта. О томе да је вртна уметност домаћин свих других [[уметност]]и и да уметник мора да има многоструко образовање Д'Аргенвил пише овако:
У књизи Теорија и пракса вртларстава (La Théorie et la pratique du jardinage), која је анонимно публикована 1709, д'Аржонвил је сакупио искуства свог учитеља [[Андре ле Нотр|Ле Нотра]], пруживши најбољи опис и теоретску обраду [[Барокни врт|француских вртова]]. Она постаје кодекс за подизање [[врт]]ова ван Француске, јер су до тада у Француској направљени сви значајни [[барок]]ни вртови. Д'Аржонвил узима у разматрање све околности које сматра пресудним за оснивање врта. О томе да је вртна уметност домаћин свих других [[уметност]]и и да уметник мора да има многоструко образовање Д'Аржонвил пише овако:
{{цитат2|Он мора донекле да буде геометар, да се разуме у [[Архитектура|архитектуру]], да зна добро да црта, да влада орнаментиком и познаје особености и деловање свег растиња које користи у лепим вртовима; треба да ствара лако, да је бистрог ума и да има од природе добар укус којим у себи одмерава лепо, а критикујући лоше улази широко у уметност вртова.|}}
{{цитат2|Он мора донекле да буде геометар, да се разуме у [[Архитектура|архитектуру]], да зна добро да црта, да влада орнаментиком и познаје особености и деловање свег растиња које користи у лепим вртовима; треба да ствара лако, да је бистрог ума и да има од природе добар укус којим у себи одмерава лепо, а критикујући лоше улази широко у уметност вртова.|}}


Четири основна правила за уређење вртова по д'Аргенвилу су:
Четири основна правила за уређење вртова по д'Аржонвилу су:
# уметност треба да чини уступке [[Природа|природи]], тј. да јој се до извесне мере повинује;
# уметност треба да чини уступке [[Природа|природи]], тј. да јој се до извесне мере повинује;
# врт не сме да је у сенци;
# врт не сме да је у сенци;
Ред 35: Ред 35:
# остварени део врта треба да делује као да је много већи од својих стварних размера.
# остварени део врта треба да делује као да је много већи од својих стварних размера.


У погледу саме композиције д'Аргенвил разликује следеће главне просторне елементе француских барокних вртова:
У погледу саме композиције д'Аржонвил разликује следеће главне просторне елементе француских барокних вртова:
# Партер
# Партер
# Главну перспективу
# Главну перспективу
Ред 51: Ред 51:
{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}


{{DEFAULTSORT:Дезалје д'Аргенвил, Антоан-Жозеф}}
{{DEFAULTSORT:Дезалје д'Аржонвил, Антоан-Жозеф}}
[[Категорија:Рођени 1980.]]
[[Категорија:Рођени 1980.]]
[[Категорија:Умрли 1765.]]
[[Категорија:Умрли 1765.]]

Верзија на датум 2. октобар 2024. у 13:26

Антоан-Жозеф Дезалје д'Аржонвил
Лични подаци
Датум рођења(1680-06-01)1. јун 1680.
Место рођењаПариз,  Краљевина Француска
Датум смрти29. новембар 1765.(1765-11-29) (85 год.)
Место смртиПариз,  Краљевина Француска
Научни рад
ПољеХортикултура, Малакологија
Познат покњизи „Теорија и пракса вртларстава“

Антоан-Жозеф Дезалје д'Аржонвил (Antoine-Joseph Dezallier d'Argenville, 1680–1765) француски хортикултуриста и малаколог чувен по књизи "Теорија и пракса вртларстава".

Теорија и пракса вртларстава

Боскети у књизи
La Théorie et la pratique du jardinage.
Партери у књизи
La Théorie et la pratique du jardinage.

У књизи Теорија и пракса вртларстава (La Théorie et la pratique du jardinage), која је анонимно публикована 1709, д'Аржонвил је сакупио искуства свог учитеља Ле Нотра, пруживши најбољи опис и теоретску обраду француских вртова. Она постаје кодекс за подизање вртова ван Француске, јер су до тада у Француској направљени сви значајни барокни вртови. Д'Аржонвил узима у разматрање све околности које сматра пресудним за оснивање врта. О томе да је вртна уметност домаћин свих других уметности и да уметник мора да има многоструко образовање Д'Аржонвил пише овако:

Четири основна правила за уређење вртова по д'Аржонвилу су:

  1. уметност треба да чини уступке природи, тј. да јој се до извесне мере повинује;
  2. врт не сме да је у сенци;
  3. врт не сме да је превише разоткривен;
  4. остварени део врта треба да делује као да је много већи од својих стварних размера.

У погледу саме композиције д'Аржонвил разликује следеће главне просторне елементе француских барокних вртова:

  1. Партер
  2. Главну перспективу
  3. Plat-bandе (тракасте цветне леје)
  4. Алеје
  5. Bois et bosquetes (шуме и шумарци) и
  6. Декоративне елементе

Литература

  • Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-227-4

Спољашње везе