Антоан-Жозеф Дезалје д'Аргенвил — разлика између измена
м нормативна контрола |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Научник |
{{Научник |
||
| име = Антоан-Жозеф Дезалје д' |
| име = Антоан-Жозеф Дезалје д'Аржонвил |
||
| слика = Dézallier d’Argenville Vanghelisty.jpg |
| слика = Dézallier d’Argenville Vanghelisty.jpg |
||
| ширина = |
| ширина = |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
}} |
}} |
||
'''Антоан-Жозеф Дезалје д' |
'''Антоан-Жозеф Дезалје д'Аржонвил''' (Antoine-Joseph Dezallier d'Argenville, 1680–1765) [[Француска|француски]] [[Хортикултура|хортикултуриста]] и [[Малакологија|малаколог]] чувен по књизи "Теорија и пракса вртларстава". |
||
== Теорија и пракса вртларстава == |
== Теорија и пракса вртларстава == |
||
[[Датотека:Bosquets, La Théorie et la pratique du jardinage, d'Argenville, 1709.jpg|мини|лево|250п|<center>Боскети у књизи<br>La Théorie et la pratique du jardinage.]] |
[[Датотека:Bosquets, La Théorie et la pratique du jardinage, d'Argenville, 1709.jpg|мини|лево|250п|<center>Боскети у књизи<br>La Théorie et la pratique du jardinage.]] |
||
[[Датотека:Parterres, La Théorie et la pratique du jardinage, d'Argenville, 1709.jpg|мини|лево|250п|<center>Партери у књизи<br>La Théorie et la pratique du jardinage.]] |
[[Датотека:Parterres, La Théorie et la pratique du jardinage, d'Argenville, 1709.jpg|мини|лево|250п|<center>Партери у књизи<br>La Théorie et la pratique du jardinage.]] |
||
У књизи Теорија и пракса вртларстава (La Théorie et la pratique du jardinage), која је анонимно публикована 1709, д' |
У књизи Теорија и пракса вртларстава (La Théorie et la pratique du jardinage), која је анонимно публикована 1709, д'Аржонвил је сакупио искуства свог учитеља [[Андре ле Нотр|Ле Нотра]], пруживши најбољи опис и теоретску обраду [[Барокни врт|француских вртова]]. Она постаје кодекс за подизање [[врт]]ова ван Француске, јер су до тада у Француској направљени сви значајни [[барок]]ни вртови. Д'Аржонвил узима у разматрање све околности које сматра пресудним за оснивање врта. О томе да је вртна уметност домаћин свих других [[уметност]]и и да уметник мора да има многоструко образовање Д'Аржонвил пише овако: |
||
{{цитат2|Он мора донекле да буде геометар, да се разуме у [[Архитектура|архитектуру]], да зна добро да црта, да влада орнаментиком и познаје особености и деловање свег растиња које користи у лепим вртовима; треба да ствара лако, да је бистрог ума и да има од природе добар укус којим у себи одмерава лепо, а критикујући лоше улази широко у уметност вртова.|}} |
{{цитат2|Он мора донекле да буде геометар, да се разуме у [[Архитектура|архитектуру]], да зна добро да црта, да влада орнаментиком и познаје особености и деловање свег растиња које користи у лепим вртовима; треба да ствара лако, да је бистрог ума и да има од природе добар укус којим у себи одмерава лепо, а критикујући лоше улази широко у уметност вртова.|}} |
||
Четири основна правила за уређење вртова по д' |
Четири основна правила за уређење вртова по д'Аржонвилу су: |
||
# уметност треба да чини уступке [[Природа|природи]], тј. да јој се до извесне мере повинује; |
# уметност треба да чини уступке [[Природа|природи]], тј. да јој се до извесне мере повинује; |
||
# врт не сме да је у сенци; |
# врт не сме да је у сенци; |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
# остварени део врта треба да делује као да је много већи од својих стварних размера. |
# остварени део врта треба да делује као да је много већи од својих стварних размера. |
||
У погледу саме композиције д' |
У погледу саме композиције д'Аржонвил разликује следеће главне просторне елементе француских барокних вртова: |
||
# Партер |
# Партер |
||
# Главну перспективу |
# Главну перспективу |
||
Ред 51: | Ред 51: | ||
{{нормативна контрола}} |
{{нормативна контрола}} |
||
{{DEFAULTSORT:Дезалје д' |
{{DEFAULTSORT:Дезалје д'Аржонвил, Антоан-Жозеф}} |
||
[[Категорија:Рођени 1980.]] |
[[Категорија:Рођени 1980.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1765.]] |
[[Категорија:Умрли 1765.]] |
Верзија на датум 2. октобар 2024. у 13:26
Антоан-Жозеф Дезалје д'Аржонвил | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. јун 1680. |
Место рођења | Париз, Краљевина Француска |
Датум смрти | 29. новембар 1765.85 год.) ( |
Место смрти | Париз, Краљевина Француска |
Научни рад | |
Поље | Хортикултура, Малакологија |
Познат по | књизи „Теорија и пракса вртларстава“ |
Антоан-Жозеф Дезалје д'Аржонвил (Antoine-Joseph Dezallier d'Argenville, 1680–1765) француски хортикултуриста и малаколог чувен по књизи "Теорија и пракса вртларстава".
Теорија и пракса вртларстава
У књизи Теорија и пракса вртларстава (La Théorie et la pratique du jardinage), која је анонимно публикована 1709, д'Аржонвил је сакупио искуства свог учитеља Ле Нотра, пруживши најбољи опис и теоретску обраду француских вртова. Она постаје кодекс за подизање вртова ван Француске, јер су до тада у Француској направљени сви значајни барокни вртови. Д'Аржонвил узима у разматрање све околности које сматра пресудним за оснивање врта. О томе да је вртна уметност домаћин свих других уметности и да уметник мора да има многоструко образовање Д'Аржонвил пише овако:
„ | Он мора донекле да буде геометар, да се разуме у архитектуру, да зна добро да црта, да влада орнаментиком и познаје особености и деловање свег растиња које користи у лепим вртовима; треба да ствара лако, да је бистрог ума и да има од природе добар укус којим у себи одмерава лепо, а критикујући лоше улази широко у уметност вртова. | ” |
Четири основна правила за уређење вртова по д'Аржонвилу су:
- уметност треба да чини уступке природи, тј. да јој се до извесне мере повинује;
- врт не сме да је у сенци;
- врт не сме да је превише разоткривен;
- остварени део врта треба да делује као да је много већи од својих стварних размера.
У погледу саме композиције д'Аржонвил разликује следеће главне просторне елементе француских барокних вртова:
- Партер
- Главну перспективу
- Plat-bandе (тракасте цветне леје)
- Алеје
- Bois et bosquetes (шуме и шумарци) и
- Декоративне елементе
Литература
- Грбић, М. (2015): Историја вртне уметности. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-227-4
Спољашње везе
- La Théorie et la pratique du jardinage (1709) на сајту Gallica