Сливница — разлика између измена
Нема описа измене |
Исправљање координата, ситна измена ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
(Нису приказане 3 међуизмене 2 корисника) | |||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{друга значења}} |
|||
{{Друго значење2|Сливница}} |
|||
{{Град у Бугарској |
{{Град у Бугарској |
||
| назив = Сливница |
| назив = Сливница |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
| слика = Slivnica.JPG |
| слика = Slivnica.JPG |
||
| величина_слике = 250п |
| величина_слике = 250п |
||
| опис_слике = Главни трг у Сливници са спомеником Српско-Бугарског рата 1885 |
| опис_слике = Главни трг у Сливници са спомеником Српско-Бугарског рата 1885. |
||
| градска_застава = |
| градска_застава = |
||
| опис_заставе = |
| опис_заставе = |
||
Ред 13: | Ред 13: | ||
| област = [[Софијска област]] |
| област = [[Софијска област]] |
||
| оснивање = |
| оснивање = |
||
| становништво = |
| становништво = 7.554 |
||
| извор_становништво = |
| извор_становништво = |
||
| година_становништво = |
| година_становништво = |
||
| густина = |
| густина = |
||
| агломерација = |
| агломерација = |
||
| површина = 42.86 |
| површина = 42.86 |
||
| надморска_висина = 551 |
| надморска_висина = 551 |
||
| градови-побратими = [[Бабушница]] (Србија), [[Красногорск]] (Русија) |
| градови-побратими = [[Бабушница]] (Србија), [[Красногорск]] (Русија) |
||
Ред 24: | Ред 24: | ||
| веб-страна = |
| веб-страна = |
||
| градоначелник = |
| градоначелник = |
||
| гшир = 42. |
| гшир = 42.852054 |
||
| гдуж = 23. |
| гдуж = 23.037748 |
||
}} |
}} |
||
'''Сливница''' ({{jez-bg|Сливница}}) је [[град]] |
'''Сливница''' ({{jez-bg|Сливница}}) је [[град]] у западном делу [[Бугарска|Бугарске]]. Налази се у [[Софијска област|софијској области]], а административни је центар [[Општина Сливница|општине Сливница]]. Има 7.901 становника. |
||
Сливница је појам значајан за српску историју, јер је тај спољашње гледано велики пораз покренуо многа унутрашња питања и освестио Србе. Управо због те "националне срамоте", дошло је до националног отрежњења и буђења огромног потенцијала. Од тада је кренуло српство узлазном путањом, чистих рачуна и великог елана у величанствену националну епопеју. Краљ Милан је пред смрт исповедио: ''Не само да се кајем за Сливницу, него налазим да је она највећа заслуга моје двадесетогодишње владавине у Србији.''<ref>Петар В. Крстић: "Нововековне српске династије у мемоаристици", Београд 2007.</ref> Сливница је најпре била прича у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-Бугарском рату 1885]]. године. Српска војска је ту доживела велики пораз од бугарске војске, 17-19. новембра 1885. године. Погинуло је током битке 3.000 Срба и 2.500 Бугара. У српском памћењу пораз у Сливници је остао "непреболна рана". Песник [[Војислав Илић Млађи]] је посветио трагедији Сливнице, једну родољубиву песму.<ref>Војислав Илић млађи: "Песме", Београд 1920.</ref> Прилика за освећење настала је у лето 1913. године, када су Срби потукли "до ногу" Бугаре у чувеној [[Брегалничка битка|Брегалничкој бици]]. Борила се победничка српска војска силовито, надахнута паролом - аманетом<ref>"Илустрована ратна хроника", Београд 1913.</ref>: '''За Сливницу - Брегалницу!''' Тада се говорило и ''Косово је освећено - Сливница је покајана!''.<ref>"Балкански рат у слици и речи", Београд 1913.</ref> |
Сливница је појам значајан за српску историју, јер је тај спољашње гледано велики пораз покренуо многа унутрашња питања и освестио Србе. Управо због те "националне срамоте", дошло је до националног отрежњења и буђења огромног потенцијала. Од тада је кренуло српство узлазном путањом, чистих рачуна и великог елана у величанствену националну епопеју. Краљ Милан је пред смрт исповедио: ''Не само да се кајем за Сливницу, него налазим да је она највећа заслуга моје двадесетогодишње владавине у Србији.''<ref>Петар В. Крстић: "Нововековне српске династије у мемоаристици", Београд 2007.</ref> Сливница је најпре била прича у [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-Бугарском рату 1885]]. године. Српска војска је ту доживела велики пораз од бугарске војске, 17-19. новембра 1885. године. Погинуло је током битке 3.000 Срба и 2.500 Бугара. У српском памћењу пораз у Сливници је остао "непреболна рана". Песник [[Војислав Илић Млађи]] је посветио трагедији Сливнице, једну родољубиву песму.<ref>Војислав Илић млађи: "Песме", Београд 1920.</ref> Прилика за освећење настала је у лето 1913. године, када су Срби потукли "до ногу" Бугаре у чувеној [[Брегалничка битка|Брегалничкој бици]]. Борила се победничка српска војска силовито, надахнута паролом - аманетом<ref>"Илустрована ратна хроника", Београд 1913.</ref>: '''За Сливницу - Брегалницу!''' Тада се говорило и ''Косово је освећено - Сливница је покајана!''.<ref>"Балкански рат у слици и речи", Београд 1913.</ref> |
||
Ред 42: | Ред 42: | ||
== Географија == |
== Географија == |
||
Град Сливница (од 1964. има статус) се налази у [[Софијска котлина|софијској котлини]] на 30 -{km}- од [[Софија|Софије]] и на 25 -{km}- од границе са [[Србија|Србијом]]. |
Град Сливница (од 1964. има статус) се налази у [[Софијска котлина|софијској котлини]] на 30 -{km}- од [[Софија|Софије]] и на 25 -{km}- од границе са [[Србија|Србијом]]. |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{референце}} |
|||
{{reflist}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{Commonscat|Slivnitsa}} |
|||
* [http://www.guide-bulgaria.com/SW/Sofia/Slivnitsa Slivnitsa municipality - facts, maps and information about town and villages] |
* [http://www.guide-bulgaria.com/SW/Sofia/Slivnitsa Slivnitsa municipality - facts, maps and information about town and villages] |
||
⚫ | |||
{{клица-град-Бугарска}} |
|||
⚫ | |||
<!-- nema pobratime po vikipodacima--> |
|||
[[Категорија:Градови у Бугарској]] |
[[Категорија:Градови у Бугарској]] |
Тренутна верзија на датум 19. новембар 2024. у 15:32
Сливница Сливница | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Бугарска |
Област | Софијска област |
Становништво | |
Становништво | |
— | 7.554 |
— густина | 176,25 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 51′ 07″ С; 23° 02′ 16″ И / 42.852054° С; 23.037748° И |
Апс. висина | 551 m |
Површина | 42,86 km2 |
Сливница (буг. Сливница) је град у западном делу Бугарске. Налази се у софијској области, а административни је центар општине Сливница. Има 7.901 становника.
Сливница је појам значајан за српску историју, јер је тај спољашње гледано велики пораз покренуо многа унутрашња питања и освестио Србе. Управо због те "националне срамоте", дошло је до националног отрежњења и буђења огромног потенцијала. Од тада је кренуло српство узлазном путањом, чистих рачуна и великог елана у величанствену националну епопеју. Краљ Милан је пред смрт исповедио: Не само да се кајем за Сливницу, него налазим да је она највећа заслуга моје двадесетогодишње владавине у Србији.[1] Сливница је најпре била прича у Српско-Бугарском рату 1885. године. Српска војска је ту доживела велики пораз од бугарске војске, 17-19. новембра 1885. године. Погинуло је током битке 3.000 Срба и 2.500 Бугара. У српском памћењу пораз у Сливници је остао "непреболна рана". Песник Војислав Илић Млађи је посветио трагедији Сливнице, једну родољубиву песму.[2] Прилика за освећење настала је у лето 1913. године, када су Срби потукли "до ногу" Бугаре у чувеној Брегалничкој бици. Борила се победничка српска војска силовито, надахнута паролом - аманетом[3]: За Сливницу - Брегалницу! Тада се говорило и Косово је освећено - Сливница је покајана!.[4]
Историја
[уреди | уреди извор]Сливница се по турски звала Халкалија, а име је добило то место по истоименој реци. Неки ту реку Сливницу која тече од Србије зову "Алдомировачка река". Када је путописац Дриш 1719. године свратио у Сливницу (Слибник) није видео ни једно дрво. Сва околина је била гола каменита.
То место је 1881. године било "велико село" са 140 кућа. Она је била као у рату освојена у српским рукама, па је остављена Русима. Сливница је по српским захтевима за територијално разграничење на Берлинском конгресу (1878), требало да припадне кнежевини Србији; али није се у томе успело. Сливницу су и Грци[5] додељивали Србији, као што се могло видети на њиховој експертској карти из 1876. године. Становништво је желело да потпадне под Србију и тада се у Сливници чуло: Стари су нам били Срби, и ни (ми) хоћеме да сме Срби.[6]
За време Велике источне кризе (1875-1878) српска војска је ослободила више градова и села у тзв. Западној Бугарској. По заповести подпуковника Ђукнића српска војска је заузела нека села Софијске нахије, у којима је срески начелник поставио кметове (кнезове). Међутим Руси су из њих узели млађе становнике за регруте, као у Сливници. Али када су они изјавили да су српске националности и да их је српска војска у ствари ослободила, били су пуштени. Писао је писмо 8/20. маја 1878. године кнезу Милану Обреновићу, председник суда у Сливници Георгије Антин, у име села Понор, Опицвет, Боговци, Безден и Сливница. У писму је изражена жеља да та села подпадну под Србију, јер их Бугари из Софије малтретирају и терају да буду Бугари, иако они то нису, да их кнез оружјем избави од бугарског комитета.[7]
У Сливници је православни храм посвећен Св. Ћирилу и Методију, подигнут 1877. године.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Сливница (од 1964. има статус) се налази у софијској котлини на 30 km од Софије и на 25 km од границе са Србијом.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Петар В. Крстић: "Нововековне српске династије у мемоаристици", Београд 2007.
- ^ Војислав Илић млађи: "Песме", Београд 1920.
- ^ "Илустрована ратна хроника", Београд 1913.
- ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913.
- ^ "Отаџбина", Београд 1890.
- ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
- ^ "Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.