Linux кернел — разлика између измена

Линукс
Верзија оперативног система Јуникс-олики
	Линукс језгро 3.0 снимак екрана
Програмер	ГНУ пројекат, Линус Торвалдс и многи други
Написан у	Асемблер, C
Радно стање	Развија се
Изворни модел	Софтвер слободног и отвореног кода
Маркетиншки циљ	Стони рачунари, сервери
Доступан на	енглески
Платформе	DEC Alpha, ARM, AVR32, Blackfin, ETRAX CRIS, FR-V, H8/300, Itanium, M32R, m68k, Microblaze, MIPS, MN103, PA-RISC, PowerPC, s390, S+core, SuperH, SPARC, TILE64, Unicore32, x86, Xtensa
Тип кернела	Монолитно језгро
Лиценца	GPL-2.0
Званични веб-сајт	kernel.org

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 28. август 2024. у 23:26

Линукс je кернел оперативних система налик Јуниксу. Спада у најпознатије примере слободног софтвера и софтвера развијаног путем отвореног кода.

Линукс се као појам раније односио само на кернел линукса, јер уз њега као део оперативног система најчешће долази мноштво библиотека и алата из Пројекта ГНУ, који не припадају пројекту Линукс. У свакодневном говору се, међутим, усталило да представља назив за све дистрибуције које се базирају на кернелу Линукса. Склоп кернела и корисничких алата се назива дистрибуција, којих тренутно постоји преко 300 различитих врста.

У почетку, линукс је био развијан и користили су га углавном појединци ентузијасти. Од тада линукс је придобио подршку од гиганта из информатичке индустрије почев од IBM-a до HP-a, као алтернатива за власничке верзије Јуникса и Windows-a на пољу сервера.

Линукс такође постаје све популарнији као оперативни систем за стоне рачунаре. Поклоници и аналитичари приписују овај успех његовој независности од добављача, ниским трошковима коришћења, безбедности и поузданости.

Линукс је у почетку био развијен за Intel-ове 386 микропроцесоре а данас подржава мноштво архитектура. Користи се у апликацијама у опсегу од стоних рачунара до суперрачунара и система за уградњу као што су мобилни телефони и лични видео-рекордери.

Линукс је настао као академски пројекат Линуса Торвалдса почетком деведесетих година прошлог века док је још увек студирао информатику на универзитету у Хелсинкију, Финска.^[1]

Линус је комплетан свој рад, линукс, објавио на Интернету где су програмери и инжењери из целог света могли да се придруже развоју.

Историја

За Линуса Торвалдса писање линукс језгра у почетку је био хоби, за време студија на Хелсиншком универзитету у Финској. Торвалдс је провобитно користио Миникс (Minix), поједностављено језгро којег је написао Ендру Таненбаум за потребе предавања из дизајна оперативних система. Међутим, Таненбаум није подржавао проширивање свог оперативног система, што је навело Торвалдса да напише замену за Миникс. Иако је Миникс првобитно био потребан да би се написао и компајлирао линукс, линукс систем је убрзо превазишао Миникс по својој функционалности.

Прва верзија језгра линукса је објављена на Интернету септембра 1991. под ознаком 0.02, са другом верзијом која је уследила кратко после тога у октобру. Од тада, хиљаде програмера из целог света се прикључило пројекту. Есеј Ерика С. Рејмонда „Катедрала и пијаца: Размишљања о Линуксу и Отвореном кôду од случајног револуционара“ (The Cathedral and the Bazaar: Musings on Linux and Open Source by an Accidental Revolutionary) расправља о развојном моделу линукса и њему сличног софтвера.

Историја језгра линукса је уско повезана са историјом ГНУ-а, истакнутог пројекта слободног софтвера кога води Ричард Столман. Пројекат ГНУ је започет 1983. са циљем развоја комплетног оперативног система налик јуниксу, укључујући развојне алате и корисничке апликативне програме, у целости од слободног софтвера. До издавања прве верзије линукс језгра, ГНУ пројекат је направио све неопходне компоненте овог система осим језгра. Торвалдс и други рани развијачи линукса прилагодили су своје језгро тако да оно ради са ГНУ компонентама и програмима корисничког окружења да би направили у потпуности функционалан оперативни систем. Линукс језгро и оперативни систем су лиценцирани под ГНУ-овом Општом јавном лиценцом (ОЈЛ) која захтева да се све модификације изворног кода и дела која проистекну из њега такође лиценцирају под ОЈЛ-ом. Линус Торвалдс је 1997. изјавио да је објављивање линукса под ОЈЛ-ом дефинитивно најбоља ствар коју је он икада урадио.^[2]

Пингвин Тукс (Tux) је маскота линукса. Име Линукс није сковао сам Торвалдс, већ Ари Лемке, администратор на ftp.funet.fi, који је тако назвао директоријум из кога је линукс први пут био доступан. Робна марка „Linux“ је власништво Линуса Торвалдса.

Дистрибуције

Развијено је више верзија линукса, међу којима су најпопуларније Слаквер (Slackware), Дебиан (Debian), Ред Хет (Red Hat), СуСЕ (SuSE), Мандрива (Mandriva), Убунту (Ubuntu), Линукс Минт, Џенту (gentoo). У последњих неколико година развија се линукс-Кнопикс (Knoppix), верзија оперативног система који није потребно инсталирати на рачунар, већ систем ради директно са CD-a. Кнопикс је прелазна варијанта линукса која осим оперативног система садржи и пакет програма за канцеларијско коришћење Опен Офис (паралелан програмима пакета Microsoft Office), програме за техничко цртање, рад са фотографијама, пакет мултимедијалног софтвера за слушање музике и гледање филмова, и интернет-претраживач (Mozilla Firefox). Сам Кнопикс се развио у много праваца, јер поседује уграђену помоћ за промену софтвера који се налази на CD-у, те је тако релативно једноставно направити дистрибуцију Кнопикса за своју специфичну намену.

Напади на линукс

Заразна популарност је довела до масовне употребе линукса у мрежним и серверским применама. Наравно, разлог није само што је бесплатан већ што је изузетно поуздан и издржљив. Они који су га тада користили нису ни очекивали да буде привлачан и лак за употребу. Тражили су само поуздан оперативни систем пошто су сви Мајкрософтови серверски производи били скупи и неадекватни.

Међутим, када је почело прилагођавање изгледа и свих аспеката примене за обичног корисника, дошло је до честих реакција Мајкрософта, као и аутора Гну софтвера. Кампања Мајкрософта је имала за циљ да прикаже линукс као систем за кога се не зна ко га одржава, који није ни распрострањен па га зато ниједан вирус нити хакер и не напада и тако даље.^[3] У том пропагандном рату су се појављивале тврдње да Мајкрософт ангажује независне фирме^[4] да потврде како је линукс скупљи у употреби, да су склопили уговоре о сарадњи са фирмама које ће заузврат оптужити линукс да је плагијат и украдени код.^[5]

Референце

^ „What is Linux?”. Linux.com | The source for Linux information (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2018.
^ „Tokyo Linux Users Group, "Linus Torvalds Interview"”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2007. г. Приступљено 4. 5. 2013.
^ „CNet News, "Microsoft's waffling on Linux"”. Архивирано из оригинала 12. 07. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2013.
^ „Linux.com, "SCO/Microsoft's attack on Linux is backfiring"”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 4. 5. 2013.
^ „Microsoft Claims Open-Source Technology Violates 235 of Its Patents” (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2018.

Литература

Torvalds, Linus; Diamond, David (2001). Just for Fun: The Story of an Accidental Revolutionary (audio tape, abridged ed., read by David Diamond - on the beginnings of the Linux kernel). HarperBusiness. ISBN 978-0066620732.
Bezroukov, Nikolai. „Ch 4: A benevolent dictator”. Portraits of Open Source Pioneers (e-book). Softpanorama.
„LinkSys and binary modules”. LWN.net Weekly Edition. 16. 10. 2003.
FreeBSD/Linux kernel source code cross-reference (Browsable Linux (and other operating system) kernel source cross-reference).
LXR: The Linux Cross-Reference project (Browsable Linux kernel source). Архивирано из оригинала 8. 10. 2001. г. Приступљено 29. 10. 2013.
KernelHQ (A browsable kernel source tree - with all versions present, and with browsable diffs).
„The LWN 2001 Linux Timeline”.
„Everyone's Favorite Linux Mascot”.
„Linux Timeline”. ^{[мртва веза]}
„History of Linux”. Архивирано из оригинала 10. 9. 2006. г. Приступљено 29. 10. 2013.
Pranevich, Joseph (децембар 2003). „The Wonderful World of Linux 2.6”. Архивирано из оригинала 16. 7. 2003. г. Приступљено 29. 10. 2013.
Aas, Josh (17. 2. 2005). „Understanding the Linux 2.6.8.1 CPU Scheduler”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2007. г.
„LinuxChanges”.
„Seminar Paper on Linux Kernel 2.6”. Архивирано из оригинала 2. 2. 2007. г. Приступљено 29. 10. 2013.
Linux Device Drivers.
Understanding the Linux Kernel (Book).
„Linux: The GPL And Binary Modules”. Архивирано из оригинала 15. 7. 2012. г. Приступљено 29. 10. 2013.
„Anatomy of the Linux kernel”.

Спољашње везе

линуксо. орг - линукс форум
линукс.org
„Оперативни системи: јуникс и линукс“ (језик: српски)

[1] „What is Linux?”. Linux.com | The source for Linux information (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2018.

[2] „Tokyo Linux Users Group, "Linus Torvalds Interview"”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2007. г. Приступљено 4. 5. 2013.

[3] „CNet News, "Microsoft's waffling on Linux"”. Архивирано из оригинала 12. 07. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2013.

[4] „Linux.com, "SCO/Microsoft's attack on Linux is backfiring"”. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 4. 5. 2013.

[5] „Microsoft Claims Open-Source Technology Violates 235 of Its Patents” (на језику: енглески). Приступљено 6. 10. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{About|кернелу оперативног система|оперативни систем|Линукс|остало|Линукс (вишезначна одредница)}}
-{{Прерађивање|||||Рачунарство и информатика‎}}
+{{чишћење|разлог=|датум=}}
-{{About2|језгру оперативног система|оперативни систем|Линукс|остало|Линукс (вишезначна одредница)}}
 {{Инфокутија ОС
-| назив = Линукс
+| име = Линукс
-| лого = Tux.svg
+| логотип = Tux.svg
+| величина_логотипа = 100п
-| лого_величина = 50п
 | снимак_екрана = Linux 3.0.0 boot.png
-| опис_слике = Линукс језгро 3.0 снимак екрана
+| натпис = Линукс језгро 3.0 снимак екрана
-| издавач = [[ГНУ пројекат]], [[Линус Торвалдс]] и многи други
+| програмер = [[ГНУ пројекат]], [[Линус Торвалдс]] и многи други
 | програмиран_у = [[Асемблер]], [[C (програмски језик)|-{C}-]]
-| група_ос = [[Јуникс-олики]]
+| верзија = [[Јуникс-олики]]
 | радно_стање = Развија се
 | изворни_модел = [[Слободни софтвер|Софтвер слободног и отвореног кода]]
@@ Ред 16: / Ред 16: @@
 | датум_стабилне_верзија = [[20. август]] [[2016]].<ref>[https://git.kernel.org/cgit/linux/kernel/git/stable/linux-stable.git/diff/?id=v4.7.2&id2=v4.7.1&dt=2], Приступљено 20. 8. 2016.</ref>
 | нестабилна_верзија = 4.8--{rc}-4
-| датум_нестабилне_верзија = [[28. август]] [[2016]].<ref>[https://www.kernel.org/ The Linux Kernel Archives], Приступљено 28. 8. 2016.</ref>
+| датум_нестабилне_верзија = [[28. август]] [[2016]].<ref>{{cite web|author= |url=https://www.kernel.org/ |title=The Linux Kernel Archives |date= |website= |publisher= |access-date=28. 8. 2016}}</ref>
 | често_ажурирање =
 | маркетиншки_циљ = Стони рачунари, сервери
-| врста_језгра = [[Монолитно језгро]]
+| тип_језгра = [[Монолитно језгро]]
 | кориснички_простор =
+| корисничко_интерфејс =
-| корисничко_окружење = [[Grafički korisnički interfejs|ГКО]], [[Интерфејс командне линије|ИКЛ]]
-| језик = Вишејезични
+| језик = енглески
 | подржане_платформе = -{[[DEC Alpha]]}-, [[ARM архитектура|-{ARM}-]], -{[[AVR32]]}-, -{[[Blackfin]]}-, -{[[ETRAX CRIS]]}-, -{[[FR-V]]}-, -{[[H8/300]]}-, -{[[Itanium]]}-, -{[[M32R]]}-, -{[[m68k]]}-, -{[[Microblaze]]}-, -{[[MIPS]]}-, -{[[MN103]]}-, -{[[PA-RISC]]}-, -{[[PowerPC]]}-, -{[[s390]]}-, -{[[S+core]]}-, -{[[SuperH]]}-, -{[[SPARC]]}-, -{[[TILE64]]}-, -{[[Unicore32]]}-, -{[[x86]]}-, -{[[Xtensa]]}-
+| модел_ажурирања =
-| метода_ажурирања =
+| управљач_пакетима =
-| управљање_пакетом =
+| лиценца = GPL-2.0
-| лиценца = [[ГНУ-ова општа јавна лиценца]], [[BSD лиценца]], [[Апач лиценца]], [[МИТ лиценца]] и друге
-| веб_страница = [http://www.kernel.org/ -{kernel.org}-]
+| веб-сајт = [http://www.kernel.org/ -{kernel.org}-]
 }}
-[[Датотека:Tux.svg|десно|180п|мини|Пингвин Тукс (''-{Tux}-''), званична маскота линукса]]
 [[Датотека:Ubuntu_10.04_screenshot.png|220п|мини|десно|[[Ubuntu|Убунту 10.04 Луцидни Рис]]]]
-'''Линукс''' je [[језгро оперативног система|језгро]] оперативних система налик [[Јуникс]]у. Спада у најпознатије примере [[слободни софтвер|слободног софтвера]] и софтвера развијаног путем [[отворени код|отвореног кода]].
+'''Линукс''' je [[кернел]] оперативних система налик [[Unix|Јуниксу]]. Спада у најпознатије примере [[слободни софтвер|слободног софтвера]] и софтвера развијаног путем [[отворен код|отвореног кода]].
-Линукс се као појам раније односио само на језгро линукса, јер уз њега као део оперативног система најчешће долази мноштво библиотека и алата из Пројекта [[ГНУ]], који не припадају пројекту Линукс. У свакодневном говору се, међутим, усталило да представља назив за све дистрибуције које се базирају на језгру Линукс. Склоп језгра и корисничких алата се назива дистрибуција, којих тренутно постоји преко 300 различитих врста.
+Линукс се као појам раније односио само на кернел линукса, јер уз њега као део оперативног система најчешће долази мноштво библиотека и алата из Пројекта [[GNU|ГНУ]], који не припадају пројекту Линукс. У свакодневном говору се, међутим, усталило да представља назив за све дистрибуције које се базирају на кернелу Линукса. Склоп кернела и корисничких алата се назива дистрибуција, којих тренутно постоји преко 300 различитих врста.
-У почетку, линукс је био развијан и користили су га углавном појединци ентузијасти. Од тада линукс је придобио подршку од гиганта из информатичке индустрије почев од [[IBM]]-a до [[Hjulet-Pakard|HP]]-a, као алтернатива за власничке верзије Јуникса и [[Мајкрософт виндоус|MS Windows]]-a на пољу сервера.
+У почетку, линукс је био развијан и користили су га углавном појединци ентузијасти. Од тада линукс је придобио подршку од гиганта из информатичке индустрије почев од [[IBM]]-a до [[Hjulet-Pakard|HP]]-a, као алтернатива за власничке верзије Јуникса и [[Microsoft Windows|Windows]]-a на пољу сервера.
 Линукс такође постаје све популарнији као оперативни систем за стоне рачунаре. Поклоници и аналитичари приписују овај успех његовој независности од добављача, ниским трошковима коришћења, безбедности и поузданости.
-Линукс је у почетку био развијен за [[Intel]]-ове 386 [[микропроцесор]]е а данас подржава мноштво архитектура. Користи се у [[апликација]]ма у опсегу од стоних рачунара до [[суперрачунар]]а и система за уградњу као што су [[мобилни телефон]]и и лични видео-рекордери.
+Линукс је у почетку био развијен за [[Intel]]-ове 386 [[микропроцесор]]е а данас подржава мноштво архитектура. Користи се у [[апликативни софтвер|апликацијама]] у опсегу од стоних рачунара до [[суперрачунар]]а и система за уградњу као што су [[мобилни телефон]]и и лични видео-рекордери.
-Линукс је настао као академски пројекат [[Линус Торвалдс|Линуса Торвалдса]] почетком деведесетих година прошлог века док је још увек студирао [[информатика|информатику]] на универзитету у [[Хелсинки]]ју, [[Финска]]<ref name=autogenerated1>[http://www.linux.org/info/ Linux online, "About the linux operating system"], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>.
+Линукс је настао као академски пројекат [[Линус Торвалдс|Линуса Торвалдса]] почетком деведесетих година прошлог века док је још увек студирао [[информатика|информатику]] на универзитету у [[Хелсинки]]ју, [[Финска]].<ref>{{Cite web|url=https://www.linux.com/what-is-linux|title=What is Linux?|last=|first=|date=|website=Linux.com {{!}} The source for Linux information|language=en|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=6. 10. 2018}}</ref>
 [[Датотека:Linus Torvalds.jpeg|мини|десно|Линус Торвалдс]]
@@ Ред 52: / Ред 51: @@
 Прва верзија језгра линукса је објављена на Интернету септембра [[1991]]. под ознаком 0.02, са другом верзијом која је уследила кратко после тога у октобру. Од тада, хиљаде програмера из целог света се прикључило пројекту. Есеј Ерика С. Рејмонда „Катедрала и пијаца: Размишљања о Линуксу и Отвореном кôду од случајног револуционара“ (''-{The Cathedral and the Bazaar: Musings on Linux and Open Source by an Accidental Revolutionary}-'') расправља о развојном моделу линукса и њему сличног софтвера.
-Историја језгра линукса је уско повезана са историјом ГНУ-а, истакнутог пројекта слободног софтвера кога води [[Ричард Столман]]. Пројекат ГНУ је започет [[1983]]. са циљем развоја комплетног оперативног система налик јуниксу, укључујући развојне алате и корисничке апликативне програме, у целости од слободног софтвера. До издавања прве верзије линукс језгра, ГНУ пројекат је направио све неопходне компоненте овог система осим језгра. Торвалдс и други рани развијачи линукса прилагодили су своје језгро тако да оно ради са ГНУ компонентама и програмима корисничког окружења да би направили у потпуности функционалан оперативни систем. Линукс језгро и оперативни систем су лиценцирани под ГНУ-овом Општом јавном лиценцом (ОЈЛ) која захтева да се све модификације изворног кода и дела која проистекну из њега такође лиценцирају под ОЈЛ-ом. Линус Торвалдс је [[1997]]. изјавио да је објављивање линукса под ОЈЛ-ом дефинитивно најбоља ствар коју је он икада урадио.<ref>[http://www.tlug.jp/docs/linus.html Tokyo Linux Users Group, "Linus Torvalds Interview"], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>
+Историја језгра линукса је уско повезана са историјом ГНУ-а, истакнутог пројекта слободног софтвера кога води [[Ричард Столман]]. Пројекат ГНУ је започет [[1983]]. са циљем развоја комплетног оперативног система налик јуниксу, укључујући развојне алате и корисничке апликативне програме, у целости од слободног софтвера. До издавања прве верзије линукс језгра, ГНУ пројекат је направио све неопходне компоненте овог система осим језгра. Торвалдс и други рани развијачи линукса прилагодили су своје језгро тако да оно ради са ГНУ компонентама и програмима корисничког окружења да би направили у потпуности функционалан оперативни систем. Линукс језгро и оперативни систем су лиценцирани под ГНУ-овом Општом јавном лиценцом (ОЈЛ) која захтева да се све модификације изворног кода и дела која проистекну из њега такође лиценцирају под ОЈЛ-ом. Линус Торвалдс је [[1997]]. изјавио да је објављивање линукса под ОЈЛ-ом дефинитивно најбоља ствар коју је он икада урадио.<ref>{{cite web |author= |url=http://www.tlug.jp/docs/linus.html |title=Tokyo Linux Users Group, "Linus Torvalds Interview" |date= |website= |publisher= |access-date=4. 5. 2013 |archive-date=26. 08. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070826212454/http://www.tlug.jp/docs/linus.html |url-status= }}</ref>
-Пингвин [[Тукс]] (''-{Tux}-'') је [[маскота]] линукса. Име Линукс није сковао сам Торвалдс, већ [[Ари Лемке]], администратор на -{ftp.funet.fi}-, који је тако назвао директоријум из кога је линукс први пут био доступан. [[Бренд|Робна марка]] „-{Linux}-“ је власништво Линуса Торвалдса.
+Пингвин [[Тукс]] (''-{Tux}-'') је [[маскота]] линукса. Име Линукс није сковао сам Торвалдс, већ [[Ари Лемке]], администратор на -{ftp.funet.fi}-, који је тако назвао директоријум из кога је линукс први пут био доступан. [[Робна марка]] „-{Linux}-“ је власништво Линуса Торвалдса.
 == Дистрибуције ==
-Развијено је више верзија линукса, међу којима су најпопуларније Слаквер (''Slackware''), [[Дебиан]] (''Debian''), Ред Хет (''Red Hat''), СуСЕ (''SuSE''), [[Мандрива]] (''Mandriva''), [[Ubuntu|Убунту]] (''Ubuntu''),Линукс Минт, Џенту (''gentoo''). У последњих неколико година развија се линукс-Кнопикс (''Knoppix''), верзија оперативног система који није потребно инсталирати на рачунар, већ систем ради директно са [[Компакт-диск|CD]]-a. Кнопикс је прелазна варијанта линукса која осим оперативног система садржи и пакет програма за канцеларијско коришћење Опен Офис(паралелан програмима пакета [[Мајкрософт офис|Мајкрософт Офис]]), програме за техничко цртање, рад са [[фотографија]]ма, пакет мултимедијалног софтвера за слушање музике и гледање филмова, и интернет-претраживач (Mozilla Firefox). Сам Кнопикс се развио у много праваца, јер поседује уграђену помоћ за промену софтвера који се налази на CD-у, те је тако релативно једноставно направити дистрибуцију Кнопикса за своју специфичну намену.
+Развијено је више верзија линукса, међу којима су најпопуларније Слаквер (''Slackware''), [[Дебиан]] (''Debian''), Ред Хет (''Red Hat''), СуСЕ (''SuSE''), [[Мандрива]] (''Mandriva''), [[Ubuntu|Убунту]] (''Ubuntu''), Линукс Минт, Џенту (''gentoo''). У последњих неколико година развија се линукс-Кнопикс (''Knoppix''), верзија оперативног система који није потребно инсталирати на рачунар, већ систем ради директно са [[Компакт-диск|CD]]-a. Кнопикс је прелазна варијанта линукса која осим оперативног система садржи и пакет програма за канцеларијско коришћење Опен Офис (паралелан програмима пакета [[Microsoft Office]]), програме за техничко цртање, рад са [[фотографија]]ма, пакет мултимедијалног софтвера за слушање музике и гледање филмова, и интернет-претраживач (Mozilla Firefox). Сам Кнопикс се развио у много праваца, јер поседује уграђену помоћ за промену софтвера који се налази на CD-у, те је тако релативно једноставно направити дистрибуцију Кнопикса за своју специфичну намену.
 == Напади на линукс ==
 Заразна популарност је довела до масовне употребе линукса у мрежним и серверским применама. Наравно, разлог није само што је бесплатан већ што је изузетно поуздан и издржљив. Они који су га тада користили нису ни очекивали да буде привлачан и лак за употребу. Тражили су само поуздан оперативни систем пошто су сви Мајкрософтови серверски производи били скупи и неадекватни.
-Међутим, када је почело прилагођавање изгледа и свих аспеката примене за обичног корисника, дошло је до честих реакција Мајкрософта, као и аутора Гну софтвера. Кампања Мајкрософта је имала за циљ да прикаже линукс као систем за кога се не зна ко га одржава, који није ни распрострањен па га зато ниједан вирус нити хакер и не напада и тако даље.<ref>[http://archive.is/20120712112419/http://news.com.com/2100-1001-222674.html CNet News, "Microsoft's waffling on Linux"], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> У том пропагандном рату су се појављивале тврдње да Мајкрософт ангажује ''независне фирме''<ref>[http://www.linux.com/feature/31138 Linux.com, "SCO/Microsoft's attack on Linux is backfiring"], Приступљено 4. 5. 2013.</ref> да потврде како је линукс скупљи у употреби, да су склопили уговоре о сарадњи са фирмама које ће заузврат оптужити линукс да је плагијат и украдени код<ref>[http://www.cbronline.com/article_news.asp?guid=B64949DF-6D27-4B0F-8C1A-D3A1E6F61343 Technology News Industry Research - Computer Business Review, "Microsoft claims open source infringes 235 patents"], Приступљено 4. 5. 2013.</ref><ref>[http://www.linux-watch.com/news/NS9242003502.html Linux Watch "Microsoft set to attack Linux with patents?"], Приступљено 4. 5. 2013.</ref><ref>[http://digg.com/linux_unix/Torvalds_attacks_Microsoft_show_us_the_235_Linux_patent_violations Digg, "Torvalds attacks Microsoft: show us the 235 Linux patent violations"], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>
+Међутим, када је почело прилагођавање изгледа и свих аспеката примене за обичног корисника, дошло је до честих реакција Мајкрософта, као и аутора Гну софтвера. Кампања Мајкрософта је имала за циљ да прикаже линукс као систем за кога се не зна ко га одржава, који није ни распрострањен па га зато ниједан вирус нити хакер и не напада и тако даље.<ref>{{cite web |author= |url=http://news.com.com/2100-1001-222674.html |title=CNet News, "Microsoft's waffling on Linux" |date= |website= |publisher= |access-date=4. 5. 2013 |archive-date=12. 07. 2012 |archive-url=https://archive.today/20120712112419/http://news.com.com/2100-1001-222674.html |url-status=unfit }}</ref> У том пропагандном рату су се појављивале тврдње да Мајкрософт ангажује ''независне фирме''<ref>{{cite web |author= |url=http://www.linux.com/feature/31138 |title=Linux.com, "SCO/Microsoft's attack on Linux is backfiring" |date= |website= |publisher= |access-date=4. 5. 2013 |archive-date=30. 09. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070930204826/http://www.linux.com/feature/31138 |url-status= }}</ref> да потврде како је линукс скупљи у употреби, да су склопили уговоре о сарадњи са фирмама које ће заузврат оптужити линукс да је плагијат и украдени код.<ref>{{Cite news|url=https://phys.org/news/2007-05-microsoft-open-source-technology-violates-patents.html|title=Microsoft Claims Open-Source Technology Violates 235 of Its Patents|last=|first=|date=|work=|access-date=6. 10. 2018|archive-url=|archive-date=|dead-url=|language=en}}</ref>
 == Референце ==
@@ Ред 68: / Ред 67: @@
 == Литература ==
+{{Литература}}
-{{Refbegin|2}}
-* {{Cite book |ref= harv|last1=Torvalds|first1=Linus|last2=Diamond|first2=David|year=2001|title=Just for Fun: The Story of an Accidental Revolutionary|publisher=HarperBusiness|isbn=978-0066620732|type=audio tape, abridged ed., read by David Diamond - on the beginnings of the Linux kernel|separator=.|postscript=.}}
+* {{Cite book| ref=harv|last=Torvalds|first=Linus|last2=Diamond|first2=David|year=2001|title=Just for Fun: The Story of an Accidental Revolutionary| url=https://archive.org/details/justforfun00linu|publisher=HarperBusiness|isbn=978-0066620732|location=|pages=|type=audio tape, abridged ed., read by David Diamond - on the beginnings of the Linux kernel}}
-* {{Cite book |ref= harv|last=Bezroukov|first=Nikolai|url=http://www.softpanorama.org/People/Torvalds/index.shtml|title=Portraits of Open Source Pioneers|chapter=Ch 4: A benevolent dictator|publisher=Softpanorama|type=e-book|separator=.|postscript=.}}
+* {{Cite book| ref=harv|last=Bezroukov|first=Nikolai|url=http://www.softpanorama.org/People/Torvalds/index.shtml|title=Portraits of Open Source Pioneers|location=|pages=|chapter=Ch 4: A benevolent dictator|publisher=Softpanorama|year=|id=|type=e-book}}
-* {{cite web|url=http://lwn.net/Articles/53780/|title=LinkSys and binary modules|publisher=LWN.net Weekly Edition|date = 16. 10. 2003.}}
+* {{cite web|url=http://lwn.net/Articles/53780/|title=LinkSys and binary modules|last=|first=|website=|publisher=LWN.net Weekly Edition|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=|date=16. 10. 2003}}
-* {{Cite book |ref= harv|url=http://fxr.watson.org/|title=FreeBSD/Linux kernel source code cross-reference|type=Browsable Linux (and other operating system) kernel source cross-reference|separator=.|postscript=.}}
+* {{Cite book| ref=harv|url=http://fxr.watson.org/|title=FreeBSD/Linux kernel source code cross-reference|last=|first=|publisher=|year=|id=|location=|pages=|type=Browsable Linux (and other operating system) kernel source cross-reference}}
-* {{Cite book |ref= harv|url=http://lxr.linux.no/source/|title=LXR: The Linux Cross-Reference project|type=Browsable Linux kernel source|separator=.|postscript=.}}
+* {{Cite book| ref=harv|url=http://lxr.linux.no/source/|title=LXR: The Linux Cross-Reference project|last=|first=|publisher=|year=|id=|location=|pages=|type=Browsable Linux kernel source|access-date=29. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20011008070924/http://lxr.linux.no/source/|archive-date=8. 10. 2001|url-status=dead}}
-* {{Cite book |ref= harv|url=http://www.kernelhq.org|title=KernelHQ|type=A browsable kernel source tree - with ''all'' versions present, and with browsable diffs|separator=.|postscript=.}}
+* {{Cite book| ref=harv|url=http://www.kernelhq.org|title=KernelHQ|last=|first=|publisher=|year=|id=|location=|pages=|type=A browsable kernel source tree - with ''all'' versions present, and with browsable diffs}}
-* {{cite web|url=http://old.lwn.net/2001/features/Timeline/|title=The LWN 2001 Linux Timeline}}
+* {{cite web|url=http://old.lwn.net/2001/features/Timeline/|title=The LWN 2001 Linux Timeline|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}
-* {{cite web|url=http://www.nd.edu/~ljordan/linux/tuxhistory.html|title=Everyone's Favorite Linux Mascot}}
+* {{cite web|url=http://www.nd.edu/~ljordan/linux/tuxhistory.html|title=Everyone's Favorite Linux Mascot|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}
-* {{cite web|url=http://www.linuxjournal.com/article.php?sid=6000|title=Linux Timeline}}
+* {{cite web|url=http://www.linuxjournal.com/article.php?sid=6000|title=Linux Timeline|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}{{Мртва веза}}
-* {{cite web|url=https://netfiles.uiuc.edu/rhasan/linux|title=History of Linux}}
+* {{cite web|url=https://netfiles.uiuc.edu/rhasan/linux|title=History of Linux|last=|first=|date=|website=|access-date=29. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20060910125820/https://netfiles.uiuc.edu/rhasan/linux/|archive-date=10. 9. 2006|url-status=dead}}
+*
-* {{cite web|url=http://www.codemonkey.org.uk/docs/post-halloween-2.6.txt|title=Upgrade to 2.6 kernel}}
-* {{cite web|url=http://kniggit.net/wwol26.html|title=The Wonderful World of Linux 2.6|last=Pranevich|first=Joseph|date=December 2003}}
+* {{cite web|url=http://kniggit.net/wwol26.html|title=The Wonderful World of Linux 2.6|last=Pranevich|first=Joseph|date=децембар 2003|website=|access-date=29. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20030716054145/http://www.kniggit.net/wwol26.html|archive-date=16. 7. 2003|url-status=dead|df=}}
-* {{cite web|url=https://web.archive.org/web/20070929213411/http://josh.trancesoftware.com/linux/|title=Understanding the Linux 2.6.8.1 CPU Scheduler|last=Aas|first=Josh|date = 17. 2. 2005.}}
+* {{cite web|url=http://josh.trancesoftware.com/linux/|title=Understanding the Linux 2.6.8.1 CPU Scheduler|last=Aas|first=Josh|date=17. 2. 2005|website=|archive-url=https://web.archive.org/web/20070929213411/http://josh.trancesoftware.com/linux/|archive-date=29. 09. 2007|dead-url=unfit|access-date=}}
-* {{cite web|url=http://wiki.kernelnewbies.org/LinuxChanges|title=LinuxChanges}}
+* {{cite web|url=http://wiki.kernelnewbies.org/LinuxChanges|title=LinuxChanges|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}
-* {{cite web|url=http://engineeringproject.net/seminars/linux.htm|title=Seminar Paper on Linux Kernel 2.6}}
+* {{cite web|url=http://engineeringproject.net/seminars/linux.htm|title=Seminar Paper on Linux Kernel 2.6|last=|first=|date=|website=|access-date=29. 10. 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20070202002917/http://www.engineeringproject.net/seminars/linux.htm|archive-date=2. 2. 2007|url-status=dead|df=}}
-* {{Cite book |ref= harv|url=http://lwn.net/Kernel/LDD3/|title=Linux Device Drivers|edition=3rd|separator=.|postscript=.}}
+* {{Cite book| ref=harv|url=http://lwn.net/Kernel/LDD3/|title=Linux Device Drivers|last=|first=|publisher=|year=|id=|location=|pages=}}
-* {{Cite book |ref= harv|url=http://www.oreilly.com/catalog/understandlk/|title=Understanding the Linux Kernel|edition=3rd|type=Book|separator=.|postscript=.}}
+* {{Cite book| ref=harv|url=http://www.oreilly.com/catalog/understandlk/|title=Understanding the Linux Kernel|last=|first=|publisher=|year=|id=|location=|pages=|type=Book}}
-* {{cite web|url=http://kerneltrap.org/node/1735|title=Linux: The GPL And Binary Modules|archiveurl=http://archive.is/Nf55|archivedate = 15. 7. 2012.}}
+* {{cite web|url=http://kerneltrap.org/node/1735|title=Linux: The GPL And Binary Modules|last=|first=|date=|website=|archiveurl=https://archive.today/20120715090324/http://kerneltrap.org/node/1735|archivedate=15. 7. 2012|access-date=29. 10. 2013|url-status=dead|df=}}
-* {{cite web|url=http://www.ibm.com/developerworks/linux/library/l-linux-kernel/|title=Anatomy of the Linux kernel}}
+* {{cite web|url=http://www.ibm.com/developerworks/linux/library/l-linux-kernel/|title=Anatomy of the Linux kernel|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}
+{{Литература крај}}
-{{Refend}}
 == Спољашње везе ==
-{{портал|Информатика}}
 {{Други пројекти
 | commons     = Linux
@@ Ред 106: / Ред 104: @@
 * [https://web.archive.org/web/20160830055945/http://www.conwex.info/draganp/books_OS_Unix_Linux.html „Оперативни системи: јуникс и линукс“] {{sr}}
+{{нормативна контрола}}
-[[Категорија:Оперативни системи]]
+{{Портал бар|Информатика}}
-[[Категорија:Линукс]]
-[[Категорија:Јуникс]]
+[[Категорија:Linux]]
 [[Категорија:Бесплатни софтвер програмиран у Ц-у]]