Пређи на садржај

Берлин — разлика између измена

Уреди везе
Координате: 52° 30′ 59″ С; 13° 22′ 39″ И / 52.516389° С; 13.3775° И / 52.516389; 13.3775
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Обележја и симболи: Nakon rednog broja ne ide slovni nastavak. 2001. godine A ne 2001.-ve
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Уклањање шаблона "кратак опис" уз пребацивање на Википодатке
(Није приказано 48 међуизмена 16 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{друге употребе}}
{{otheruses}}
{{кратак опис|Берлин је насеље у Немачкој}}
{{Град у Немачкој
{{Град у Немачкој
| назив = Берлин
| назив = Берлин
| изворни_назив = {{јез-нем|Berlin}}
| изворни_назив = {{јез-нем|Berlin}}
| слика = Berlin Montage 4.jpg
| слика = {{multiple image
| total_width = 280
| опис_слике = У смеру казаљке на сату: [[Палата Шарлотенбург]], [[Берлински телевизијски торањ]], [[Рајхстаг]], [[Берлинска катедрала]], [[Стара национална галерија]], [[Потсдамер плац]] и [[Бранденбуршка капија]]
| border = infobox
| perrow = 1/3/2/2
| caption_align = center
| image1 = Museumsinsel Berlin Juli 2021 1 (cropped).jpg
| caption1 = [[Шпреја]], [[Музејско острво]] и [[Берлински телевизијски торањ|ТВ торањ]]
| image2 = Siegessäule_2.JPG
| caption2 = [[Берлински стуб победе|Стуб победе]]
| image3 = Berlin_-_Schloss_Charlottenburg_Reiterstandbild_&_Schlossturm.jpg
| caption3 = [[Палата Шарлотенбург|Шарлотенбург]]
| image4 = Ayuntamiento Rojo, Berlín, Alemania, 2016-04-22, DD 34-36 HDR.jpg
| caption4 = Градска кућа
| image5 = Berlin - 0266 - 16052015 - Brandenburger Tor.jpg
| caption5 = [[Бранденбуршка капија]]
| image6 = Reichstagsgebäude von Westen.jpg
| caption6 = [[Рајхстаг]]
| image7 = 141227 Berliner Dom.jpg
| caption7 = [[Берлинска катедрала]]
| image8 = Hochhäuser am Potsdamer Platz, Berlin, 160606, ako.jpg
| caption8 = [[Потсдамер плац]]
⚫
}}
| опис_слике =
| слика_мапа =
| слика_мапа =
| ширина_мапе =
| ширина_мапе =
Ред 12: Ред 32:
| грб = Coat of arms of Berlin.svg
| грб = Coat of arms of Berlin.svg
| покрајина = Берлин
| покрајина = Берлин
| становништво = 3397469
| становништво = 3.576.873
| извор_становништво = <ref name="populacija">{{cite web|url=https://recht.nrw.de/lmi/owa/br_vbl_detail_text?anw_nr=6&vd_id=13946&ver=8&val=13946&sg=&menu=1&vd_back=N | title = Fortgeschriebene Bevölkerungszahlen vom 31. Juli 2013| work = [[Amt für Statistik Berlin-Brandenburg]]|year=2013| accessdate=16. 12. 2013.| language = German}}</ref>
| извор_становништво =<ref name="populacija">{{cite web|url=https://recht.nrw.de/lmi/owa/br_vbl_detail_text?anw_nr=6&vd_id=13946&ver=8&val=13946&sg=&menu=1&vd_back=N | title = Fortgeschriebene Bevölkerungszahlen vom 31. Juli 2013| work = [[Amt für Statistik Berlin-Brandenburg]]|year=2013| accessdate=16. 12. 2013.| language = German}}</ref>
| година_становништво =
| година_становништво =2024
| густина = 3.831
| густина = 3.831
| агломерација = 6.144.600
| агломерација = 6.144.600
Ред 27: Ред 47:
| регистарска_ознака = B, I
| регистарска_ознака = B, I
| веб-страна = [https://www.berlin.de/ berlin.de]
| веб-страна = [https://www.berlin.de/ berlin.de]
| градоначелник = [[Михаел Милер]]
| градоначелник = [[Кај Вегнер]]
| странка = [[Социјалдемократска партија Немачке|СПД]]
| странка = [[Хришћанско-демократска унија Немачке]]
}}
}}
⚫
'''Берлин''' ({{јез-нем|Berlin}}, {{јез-длс|Barliń}}) је [[главни град]] [[Немачка|Савезне Републике Немачке]] и истовремено једна од њених шеснаест [[административна подела Немачке|држава]].<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=135}}</ref>Са преко 3,4 милиона становника је [[Списак немачких градова по броју становника|најмногољуднији]] и са површином од 892&nbsp;km² највећи град у земљи. [[Највећи градови Европске уније|Други је највећи град]] у [[Европска унија|Европској унији]] и центар шестомилионске [[Метрополитанска регија Берлин/Бранденбург|метрополитанске регије Берлин/Бранденбург]] те [[Агломерација Берлин|агломерације]] која броји 4,4 милиона људи. Град је управно подељен на [[Берлински окрузи|дванаест градских округа]]. Поред река [[Шпреја|Шпреје]] и [[Хафел]]а, на којима град почива, на подручју града се налазе и бројни други, мањи, водени токови, као и бројна [[Списак језера у Берлину|језера]] и шуме.


⚫
'''Берлин''' ({{јез-нем|Berlin}}, {{јез-длс|Barliń}}) је [[главни град]] [[Немачка|Савезне Републике Немачке]] и истовремено једна од њених шеснаест [[административна подела Немачке|држава]].<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=135}}</ref>Са преко 3,4 милиона становника је [[Списак градова у Немачкој|најмногољуднији]] и са површином од 892&nbsp;km² највећи град у земљи.<ref>{{Cite web|url=https://www.nationsonline.org/oneworld/Germany/berlin.htm|title=Berlin|url-status=live}}</ref> [[Највећи градови Европске уније|Други је највећи град]] у [[Европска унија|Европској унији]] и центар шестомилионске метрополитанске регије Берлин/Бранденбург те агломерације која броји 4,4 милиона људи. Град је управно подељен на дванаест градских округа.<ref>{{Cite web|url=https://academic-accelerator.com/encyclopedia/boroughs-and-neighborhoods-of-berlin|title=Boroughs And Neighborhoods Of Berlin|url-status=|access-date=01. 02. 2024|archive-date=01. 02. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240201105639/https://academic-accelerator.com/encyclopedia/boroughs-and-neighborhoods-of-berlin}}</ref> Поред река [[Шпреја|Шпреје]] и [[Хафел]]а, на којима град почива, на подручју града се налазе и бројни други, мањи, водени токови, као и бројна језера и шуме.<ref>{{Cite web|url=https://berlin-info.info/havel_berlin/|title=Havel (River Berlin)|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://nomadandinlove.com/outdoor-activities-in-berlin/|title=19 Best Outdoor Activities In Berlin For Nature Lovers: Lake and Forest Guide|url-status=live}}</ref>
⚫
Поменут први пут у 13. веку, Берлин је кроз историју био седиште и главни град [[Маркгрофовија Бранденбург|Маркгрофовије Бранденбург]], [[Пруско краљевство|Пруске]] и [[Немачки Рајх ( начелно)|Немачког Рајха]], кроз различите [[Облик владавине|облике владавине]] кроз које су ови пролазили. Након [[1949]]. град је [[Подела Берлина|подељен]] и [[Источни Берлин|источни део Берлина]] је ''de facto'' служио као главни град [[Источна Немачка|Источне Немачке]]. [[Пад Берлинског зида|Падом берлинског зида]] и [[Уједињење Немачке 1990.|уједињењем Немачке]] [[1990]], Берлин је поново постао главни град целе Немачке, те следствено и седиште савезних институција државе, као што су [[Савезна влада Савезне Републике Немачке|влада]], [[Председник Савезне Републике Немачке|председник]], [[Бундестаг]] и [[Бундесрат]], бројна [[Савезно министарство (Немачка)|савезна министарстава]] и [[Списак дипломатских представништава у Немачкој|амбасаде]], а која су се пре налазила у [[Бон]]у.

⚫
Поменут први пут у 13. веку, Берлин је кроз историју био седиште и главни град [[Маркгрофовија Бранденбург|Маркгрофовије Бранденбург]], [[Пруско краљевство|Пруске]] и [[Немачки Рајх ( начелно)|Немачког Рајха]], кроз различите [[Облик владавине|облике владавине]] кроз које су ови пролазили.<ref name="Именован-20240418092230">{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Berlin/History|title=History of Berlin|url-status=live}}</ref> Након [[1949]]. град је [[Подела Берлина|подељен]] и [[Источни Берлин|источни део Берлина]] је ''de facto'' служио као главни град [[Источна Немачка|Источне Немачке]]. [[Пад Берлинског зида|Падом берлинског зида]] и [[Уједињење Немачке 1990.|уједињењем Немачке]] [[1990]], Берлин је поново постао главни град целе Немачке, те следствено и седиште савезних институција државе, као што су влада, председник, [[Бундестаг]] и [[Бундесрат]], бројна савезна министарстава и амбасаде, а која су се пре налазила у [[Бон]]у.<ref>{{Cite web|url=https://www.iwm.org.uk/history/what-was-the-berlin-wall-and-how-did-it-fall|title=What was the Berlin Wall and how did it fall?|url-status=live}}</ref><ref name="Именован_2-20240418092230">{{Cite web|url=https://www.newworldencyclopedia.org/entry/Berlin|title=Berlin|url-status=live}}</ref>


Берлин је светски град културе, политике, медија и науке.<ref name="GPCI2011">[http://www.mori-m-foundation.or.jp/english/research/project/6/pdf/GPCI2011_English.pdf Global Power City Index 2011] (PDF; 1,3 MB).. Приступљено 24. јун 2015.</ref><ref>Revealed: ''[http://edition.cnn.com/2010/BUSINESS/04/10/cities.dominate.world/?hpt=C2 Cities that rule the world — and those on the rise]'' , CNN... Приступљено 24. јун 2015.</ref><ref>[http://www.lboro.ac.uk/gawc/rb/rb146.html#t5 Leading cities in cultural globalisations/Media] , GaWC... Приступљено 24. јун 2015.</ref> Европско је саобраћајно чвориште и једно од најпосећенијих места на [[Европа|континенту]]. Спортске манифестације, универзитети, истраживачки центри и берлински музеји уживају међународни углед.<ref>[http://www.thesportsconsultancy.com/news/london-crowned-as-sportbusiness-2012-ultimate-sports-city/ London crowned as SportBusiness’ 2012 Ultimate Sports City]</ref> Од преласка у други миленијум, град се развио у магнет за осниваче бизниса и фирми, креативне људе и имигранте.<ref>''[http://articles.latimes.com/2007/jul/06/entertainment/et-berlinart6 A wild art scene now stays within the lines]''. In: ''[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]]''.. Приступљено 24. јун 2015.</ref> Архитектура, фестивали, ноћни живот и разнолики животни услови овог града су светски познати.<ref>[http://www.nytimes.com/2008/06/22/travel/22berlin.html?pagewanted=all&_r=0 Berlin, the Big Canvas], ''[[International Herald Tribune]]''.. Приступљено 24. јун 2015.</ref>
Берлин је светски град културе, политике, медија и науке.<ref name="GPCI2011">[http://www.mori-m-foundation.or.jp/english/research/project/6/pdf/GPCI2011_English.pdf Global Power City Index 2011] (PDF; 1,3 MB).. Приступљено 24. јун 2015.</ref><ref>Revealed: ''[http://edition.cnn.com/2010/BUSINESS/04/10/cities.dominate.world/?hpt=C2 Cities that rule the world — and those on the rise]'' , CNN... Приступљено 24. јун 2015.</ref><ref>[http://www.lboro.ac.uk/gawc/rb/rb146.html#t5 Leading cities in cultural globalisations/Media] , GaWC... Приступљено 24. јун 2015.</ref> Европско је саобраћајно чвориште и једно од најпосећенијих места на [[Европа|континенту]]. Спортске манифестације, универзитети, истраживачки центри и берлински музеји уживају међународни углед.<ref>[http://www.thesportsconsultancy.com/news/london-crowned-as-sportbusiness-2012-ultimate-sports-city/ London crowned as SportBusiness’ 2012 Ultimate Sports City]</ref> Од преласка у други миленијум, град се развио у магнет за осниваче бизниса и фирми, креативне људе и имигранте.<ref>''[http://articles.latimes.com/2007/jul/06/entertainment/et-berlinart6 A wild art scene now stays within the lines]''. In: ''[[Лос Анђелес тајмс|Los Angeles Times]]''.. Приступљено 24. јун 2015.</ref> Архитектура, фестивали, ноћни живот и разнолики животни услови овог града су светски познати.<ref>[http://www.nytimes.com/2008/06/22/travel/22berlin.html?pagewanted=all&_r=0 Berlin, the Big Canvas], ''[[International Herald Tribune]]''.. Приступљено 24. јун 2015.</ref>


== Етимологија ==
== Етимологија ==
[[Немачки језик|Немачко]] име Берлин је [[германиз]]овани облик [[Словенски језици|словенског]] имена града. [[Лужичкосрпски језици|Лужичкосрпско]] име града Берлина је Барљин ({{јез-длс|Barliń}}) или Брљин, и једна од теорија порекла имена је да потиче од великог броја баруштина (или брља<ref>{{Cite web |author=Јасмина Корјенић |title=Речник мање познатих речи и израза |url=https://www.scribd.com/doc/262764996/Recnik-Manje-Poznatih-Reci-i-Izraza |publisher=scribd.com}}</ref>) и кровињара облепљених блатом, које су постојале на подручју града у време његовог оснивања.<ref name="porekloImena">{{Cite web |author=Божидар Дикић |title=Брљин је постао Берлин |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/13461/%D0%91%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%BD-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD |publisher=Политика}}</ref>
[[Немачки језик|Немачко]] име Берлин је [[германиз]]овани облик [[Словенски језици|словенског]] имена града. [[Лужичкосрпски језици|Лужичкосрпско]] име града Берлина је Барљин ({{јез-длс|Barliń}}) или Брљин, и једна од теорија порекла имена је да потиче од великог броја баруштина (или брља<ref>{{Cite web |author=Јасмина Корјенић |title=Речник мање познатих речи и израза |url=https://www.scribd.com/doc/262764996/Recnik-Manje-Poznatih-Reci-i-Izraza |publisher=scribd.com}}</ref>) и кровињара облепљених блатом, које су постојале на подручју града у време његовог оснивања.<ref name="porekloImena">{{Cite web |author=Божидар Дикић |title=Брљин је постао Берлин |url=http://www.politika.rs/scc/clanak/13461/%D0%91%D1%80%D1%99%D0%B8%D0%BD-%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BE-%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%BB%D0%B8%D0%BD |publisher=Политика}}</ref> Постоје и приче да је назив потекао од немачке речи ''Bär'', што значи [[Медведи (породица)|медвед]].


== Географија ==
== Географија ==
Ред 46: Ред 67:
Према [[Кепенова класификација климата|Кепеновој класификацији климата]] Берлин има [[Умереноконтинентална клима|умереноконтиненталну климу]].
Према [[Кепенова класификација климата|Кепеновој класификацији климата]] Берлин има [[Умереноконтинентална клима|умереноконтиненталну климу]].


[[Лето|Лета]] су топла са средњом максималном температуром између 22 и 25&nbsp;°C, и средњом минималном температуром у интервалу од 12 до 14&nbsp;°C, док су [[Зима|зиме]] хладне са просечном највишом температуром од 4&nbsp;°C и просечном најнижом температуром између -2 и 0&nbsp;°C. [[Пролеће]] и [[јесен]] су обично прохладни. Центар Берлина поседује своју микроклиму, јер зграде задржавају топлоту. Због тога, температуре у граду могу бити и до 4&nbsp;°C веће од температура у приградским областима.
[[Лето|Лета]] су топла са средњом максималном температуром између 22 и 25&nbsp;°C, и средњом минималном температуром у интервалу од 12 до 14&nbsp;°C, док су [[Зима|зиме]] хладне са просечном највишом температуром од 4&nbsp;°C и просечном најнижом температуром између -2 и 0&nbsp;°C. [[Пролеће]] и [[јесен]] су обично прохладни. Центар Берлина поседује своју микроклиму, јер зграде задржавају топлоту. Због тога, температуре у граду могу бити и до 4&nbsp;°C веће од температура у приградским областима.<ref name="Именован_2-20240418092230"/>


Киша пада равномерно током целе године, а годишњи просек падавина је 570&nbsp;mm. Иако лаке снежне падавине обично трају од децембра до марта, снежни покривач се не задржава дуго. Међутим, зима [[2009]]/[[2010]]. је била изузетак, јер је снежни покривач био присутан од краја децембра до почетка марта.<ref name="worldweather">{{cite web|url=http://www.worldweather.org/016/c00059.htm| title = Climate figures| work = World Weather Information Service| accessdate=10. 4. 2011}}</ref>
Киша пада равномерно током целе године, а годишњи просек падавина је 570&nbsp;mm. Иако лаке снежне падавине обично трају од децембра до марта, снежни покривач се не задржава дуго. Међутим, зима [[2009]]/[[2010]]. је била изузетак, јер је снежни покривач био присутан од краја децембра до почетка марта.<ref name="worldweather">{{cite web|url=http://www.worldweather.org/016/c00059.htm| title = Climate figures| work = World Weather Information Service| accessdate=10. 4. 2011}}</ref>
Ред 95: Ред 116:
== Политика Берлина ==
== Политика Берлина ==
=== Држава ===
=== Држава ===
Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]]. године, и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред [[Хамбург]]а и [[Бремен]]а).
Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]]. године,<ref>{{Cite web|url=https://www.berlin.de/en/events/2716319-2842498-day-of-german-unity.en.html|title=Day of German Unity Celebrations|url-status=live}}</ref> и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред [[Хамбург]]а и [[Бремен]]а).


Бивши [[Западни Берлин]], је био држава од оснивања [[Западна Немачка|Западне Немачке]] [[23. мај]]а [[1949]]. године, али је био ослоњен на западне војне савезнике, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град [[Источна Немачка|Источне Немачке]] од 1949. до 1990. године, што је било противно договору четири највеће силе.
Бивши [[Западни Берлин]], је био држава од оснивања [[Западна Немачка|Западне Немачке]] [[23. мај]]а [[1949]]. године, али је био ослоњен на западне војне савезнике, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град [[Источна Немачка|Источне Немачке]] од 1949. до 1990. године, што је било противно договору четири највеће силе.<ref>{{Cite web|url=https://libnews.binghamton.edu/specialcollections/2017/05/23/on-this-day-in-1949-the-federal-republic-of-germany-is-established/|title=On this day in 1949 the Federal Republic of Germany is established|url-status=live}}</ref>


Берлином управља извршни орган по имену [[Сенат Берлина]], који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Франциски Гифеј (СПД). Погледајте [[списак градоначелника Берлина|листу досадашњих градоначелника Берлина]].
Берлином управља извршни орган по имену [[Сенат Берлина]], који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Франциски Гифеј (СПД). Погледајте [[списак градоначелника Берлина|листу досадашњих градоначелника Берлина]].
Ред 105: Ред 126:
=== Градске општине ===
=== Градске општине ===
{{Посебан чланак|Општине Берлина}}
{{Посебан чланак|Општине Берлина}}
Берлин је подељен на 12 општина.
Берлин је подељен на 12 општина.<ref>{{Cite web|url=https://www.businesslocationcenter.de/en/business-location/berlin-at-a-glance/surface-area-of-berlin|title=Surface area of Berlin|url-status=live}}</ref>


Свака општина има владу ({{јез-нем|Bezirksamt}}), коју чине пет министара и општински градоначелник (нем. ''Bezirksbürgermeister'').
Свака општина има владу ({{јез-нем|Bezirksamt}}),<ref>{{Cite web|url=https://toriboeck.com/blog/2022/1/15/a-gentle-introduction-to-government-in-berlin|title=A gentle introduction to government structures in Berlin|url-status=live}}</ref> коју чине пет министара и општински градоначелник (нем. ''Bezirksbürgermeister'').


== Историја ==
== Историја ==


=== Први досељеници ===
=== Први досељеници ===
Око [[720]]. године два [[Словени|словенска]] племена, населила су Берлински регион. [[Хевелери]] су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Кепеник, населили су се [[Шпревани]].
Око [[720]]. године два [[Словени|словенска]] племена, населила су Берлински регион. [[Хевелери]] су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Кепеник, населили су се [[Шпревани]].<ref name="Именован_2-20240418092230"/>


Хевелери су основали друго место поред реке Хафел око [[750]]. Оно је тада било најближе данашњем Берлину, и звало се Шпандов (данашњи [[Шпандау]]). Шпандау и [[Кепеник]], заштићени зидинама око [[825]], су биле главне насеобине све до [[11. век]]а.
Хевелери су основали друго место поред реке Хафел око [[750]]. Оно је тада било најближе данашњем Берлину, и звало се Шпандов (данашњи [[Шпандау]]). Шпандау и [[Кепеник]], заштићени зидинама око [[825]], су биле главне насеобине све до [[11. век]]а.<ref>{{Cite web|url=http://www.os-ppreradovica-zd.skole.hr/upload/os-ppreradovica-zd/newsattach/562/Berlin_PV.pdf|title=Zašto Berlin?|url-status=live}}</ref>


Претпоставља се да име Берлин долази од полапске речи за мочвару.{{sfn|Berger|1999|pp=}}
Претпоставља се да име Берлин долази од полапске речи за мочвару.{{sfn|Berger|1999|pp=}}
Ред 126: Ред 147:


=== Урбанизам између 15. и 17. века ===
=== Урбанизам између 15. и 17. века ===
Прва градска палата је грађена поред обале реке Шпреје од [[1443]]. до [[1451]]. У то време [[Берлин-Келн]] је имао око осам хиљада становника. [[1576]]. [[бубонска куга]] је убила око 4000 људи у граду. Током [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] (1618—1648), број становника у Берлину је опао са 10.000 на 6.000. Године 1640, [[Фридрих Вилхелм, изборник од Бранденбурга|Фридрих Вилхелм]] преузео је власт у Брандебургу. Током његове владавине, Берлин је достигао 20.000 становника и постао значајан централноевропски град. Булевар са шест редова дрвећа је постављен између парка [[Тиргартен]] и Палате [[1647]]. године. Булевар је назван [[Унтер ден Линден]]. Неколико година касније, конструисан је Доротенштад на северозападу реке Шпреја — на Шпре острву где се налазила Палата. Од [[1688]]. Фридрихсштад је изграђен и насељен.
Прва градска палата је грађена поред обале реке Шпреје од [[1443]]. до [[1451]]. У то време [[Берлин-Келн]]<ref name="Именован-20240418092230"/> је имао око осам хиљада становника. [[1576]]. [[бубонска куга]] је убила око 4000 људи у граду.<ref>{{Cite web|url=https://www.myguideberlin.com/usefulinfo/berlin-history|title=Berlin History|url-status=live}}</ref> Током [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] (1618—1648), број становника у Берлину је опао са 10.000 на 6.000. Године 1640, [[Фридрих Вилхелм, изборник од Бранденбурга|Фридрих Вилхелм]] преузео је власт у Брандебургу. Током његове владавине, Берлин је достигао 20.000 становника и постао значајан централноевропски град. Булевар са шест редова дрвећа је постављен између парка [[Тиргартен]] и Палате [[1647]]. године. Булевар је назван [[Унтер ден Линден]]. Неколико година касније, конструисан је Доротенштад на северозападу реке Шпреја — на Шпре острву где се налазила Палата. Од [[1688]]. Фридрихсштад је изграђен и насељен.


=== Пруска ===
=== Пруска ===
Дана [[18. јануар]]а [[1701]], [[Фридрих I од Пруске|Фридрих III]] је крунисан као краљ Фридрих I од Пруске, који је Берлин прогласио за главни град [[Пруско краљевство|Пруске]].
Дана [[18. јануар]]а [[1701]], [[Фридрих I од Пруске|Фридрих III]] је крунисан као краљ Фридрих I од Пруске, који је Берлин прогласио за главни град [[Пруско краљевство|Пруске]].<ref>{{Cite web|url=http://www.prolog-berlin.com/en/berlin-history.htm|title=Berlin's (hi)story|url-status=live}}</ref>


Године 1709, Берлин-Келн се заједно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом ујединио под именом Берлин са 60.000 становника.
Године 1709, Берлин-Келн се заједно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом ујединио под именом Берлин са 60.000 становника.<ref>{{Cite web|url=https://realty-germany.com/articles/berlin-stolitsa-germanii/|title=Berlin - the city and capital of Germany|url-status=live}}</ref>


=== Вајмарска република и Трећи рајх ===
=== Вајмарска република и Трећи рајх ===
[[Датотека:View from Humboldtbox - Berlin Cathedral.jpg|мини|лево|200п|[[Берлинска катедрала]]]]
[[Датотека:View from Humboldtbox - Berlin Cathedral.jpg|мини|лево|200п|[[Берлинска катедрала]]]]
Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у 20. веку. Исто тако, био је седиште пруских краљева. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког царства ([[1871]]). Био је главни град Немачке Вајмарске Републике и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, [[Адолф Хитлер]] је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету. [[Алберт Шпер]] је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина. Након замишљене нацистичке победе у рату, нови и преуређени Берлин требало је да добије име [[Главни град света Германија]].
Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у 20. веку. Исто тако, био је седиште пруских краљева. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког царства ([[1871]]).<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/place/Germany|title=Germany|url-status=live}}</ref> Био је главни град Немачке Вајмарске Републике и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, [[Адолф Хитлер]] је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету.<ref name="Именован_3-20240418092230">{{Cite web|url=https://www.fattiretours.com/forgotten-nazi-sites-in-berlin/|title=Forgotten Nazi Sites in Berlin|url-status=live}}</ref> [[Алберт Шпер]] је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина. Након замишљене нацистичке победе у рату, нови и преуређени Берлин требало је да добије име [[Главни град света Германија]].<ref name="Именован_3-20240418092230"/><ref>{{Cite web|url=https://academic-accelerator.com/encyclopedia/germania-city|title=Germania City|url-status=|access-date=01. 02. 2024|archive-date=01. 02. 2024|archive-url=https://web.archive.org/web/20240201152548/https://academic-accelerator.com/encyclopedia/germania-city}}</ref>


На месту где се [[Рајхстаг]] данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250-{m}- висока и седам пута већа од Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 m а дугачка 56 -{km}-. На другом крају, требало је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродром [[Темпелхоф]].
На месту где се [[Рајхстаг]] данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250-{m}- висока и седам пута већа од Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 m а дугачка 56 -{km}-. На другом крају, требало је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродром [[Темпелхоф]].<ref>{{Cite web|url=https://onlybyland.com/tempelhof-airport/|title=Inside Hitler’s Tempelhof Airport – Nazi Architecture|url-status=live}}</ref>


Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелхоф, [[Олимпијски Стадион]], и улична расвета на неколико места у граду. Хитлерову Канцеларија рајха су уништили Совјети, а остаци су послужили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептовер парку у Берлину.
Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелхоф, [[Олимпијски Стадион]], и улична расвета на неколико места у граду. Хитлерову Канцеларија рајха су уништили Совјети, а остаци су послужили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептовер парку у Берлину.
Ред 159: Ред 180:
== Становништво ==
== Становништво ==
{{...}}
{{...}}
У Берлину живи 777.345 људи који су мигрирали из европских или ваневропских држава. 529.975 становника Берлина су немачки држављани који су дошли из неког другог дела Немачке.{{Демографија

|2010=3.460.725
{{Демографија
|2010=3460725
|2017=
|2017=
|1750=113.289|1815=197.717|1852=438.958|1871=826.341|1890=1.578.794|1900=1.888.848|1910=2.071.257|1920=3.879.409|1933=4.221.024|1939=4.330.640|1945=3.064.629|1950=3.336.026|1960=3.274.016|1970=3.208.719|1980=3.048.759|1990=3.433.695|2000=3.382.169|2020=3.664.088|2022=3.755.251}}
⚫
}}


== Туристичке атракције ==
== Туристичке атракције ==
Ред 190: Ред 210:
[[Датотека:Humboldt University And Bebelplatz.jpg|мини|мини|десно|250п|[[Хумболтов универзитет]] у градској општини [[Мите]].]]
[[Датотека:Humboldt University And Bebelplatz.jpg|мини|мини|десно|250п|[[Хумболтов универзитет]] у градској општини [[Мите]].]]


У Берлину је концентрисан велики број научних и истраживачких установа. У зимском семестру 2012/13 године је на укупно тридесет и једном универзитету и високој школи, међу којим 4 факултета уметности, студирало око 160.000 студената.<ref>[http://www.tagesspiegel.de/wissen/ansturm-auf-die-unis-berlin-rekord-bei-studierenden-/7452782.html Berlin: Rekord bei Studierenden], Tagesspiegel.. Приступљено 25.06.2015.</ref> На четири највећа берлинска универзитета од овог укупног броја, студира око 100.000 студената (стање: ЗС 2008/2009). То су [[Хумболтов универзитет у Берлину|Хумболтов универзитет]] са око 27.000 студената (без универзитетске болнице [[Шарите]]), [[Слободни универзитет у Берлину]] са око 31.500 студената (искључујући Шарите), [[Технички универзитет у Берлину]] са око 27.000 студената, те [[Универзитет уметности Берлин]] са око 4500 студената. На универзитетској клиници Шарите, коју сачињавају факултети медицине Хумболтовог и Слободног универзитета у Берлину, студира још 7200 студената. Осим поменутих, у Берлину постоји и велики број приватних универзитета и других високошколских установа.
У Берлину је концентрисан велики број научних и истраживачких установа. У зимском семестру 2012/13 године је на укупно тридесет и једном универзитету и високој школи, међу којим 4 факултета уметности, студирало око 160.000 студената.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.tagesspiegel.de/wissen/ansturm-auf-die-unis-berlin-rekord-bei-studierenden-/7452782.html |title=Berlin: Rekord bei Studierenden |date= |website= |publisher= |access-date=25. 6. 2015}}, Tagesspiegel.</ref> На четири највећа берлинска универзитета од овог укупног броја, студира око 100.000 студената (стање: ЗС 2008/2009). То су [[Хумболтов универзитет у Берлину|Хумболтов универзитет]] са око 27.000 студената (без универзитетске болнице [[Шарите]]), [[Слободни универзитет у Берлину]] са око 31.500 студената (искључујући Шарите), [[Технички универзитет у Берлину]] са око 27.000 студената, те [[Универзитет уметности Берлин]] са око 4500 студената. На универзитетској клиници Шарите, коју сачињавају факултети медицине Хумболтовог и Слободног универзитета у Берлину, студира још 7200 студената. Осим поменутих, у Берлину постоји и велики број приватних универзитета и других високошколских установа.


[[Датотека:Freie Universitaet Berlin - Gebaeudekomplex Rost- und Silberlaube.jpg|мини|лево|мини|300п|Слободни берлински универзитет у [[Далем (Берлин)|Берлин-Далему]] је један од два елитна универзитета у граду.]]
[[Датотека:Freie Universitaet Berlin - Gebaeudekomplex Rost- und Silberlaube.jpg|мини|лево|мини|300п|Слободни берлински универзитет у [[Далем (Берлин)|Берлин-Далему]] је један од два елитна универзитета у граду.]]
Ред 228: Ред 248:
* [[Музеј саобраћаја и технике]]
* [[Музеј саобраћаја и технике]]
* [[Muzej istorije medicine u Berlinu|Музеј историје медицине]]
* [[Muzej istorije medicine u Berlinu|Музеј историје медицине]]
* Документациони центар Берлинског зида <ref>{{cite web | url = http://www.berliner-mauer-dokumentationszentrum.de/index_e.html | title = Gedenkstätte Berliner Mauer | publisher = Berliner-mauer-dokumentationszentrum.de | date = | accessdate = 24. 6. 2010. | archive-date = 30. 06. 2007 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070630062632/http://www.berliner-mauer-dokumentationszentrum.de/index_e.html | url-status = dead }}</ref>
* Документациони центар Берлинског зида<ref>{{cite web | url = http://www.berliner-mauer-dokumentationszentrum.de/index_e.html | title = Gedenkstätte Berliner Mauer | publisher = Berliner-mauer-dokumentationszentrum.de | date = | accessdate = 24. 6. 2010. | archive-date = 30. 06. 2007 | archive-url = https://web.archive.org/web/20070630062632/http://www.berliner-mauer-dokumentationszentrum.de/index_e.html | url-status = dead }}</ref>
* Пруске палате и паркови у Берлину
* Пруске палате и паркови у Берлину
* Музеј Источне Немачке (''DDR Museum'')
* Музеј Источне Немачке (''DDR Museum'')
Ред 262: Ред 282:
* Kato
* Kato
* Kinzo
* Kinzo
* Knaack Club [https://web.archive.org/web/20050119090722/http://www.knaack-berlin.de/ knaack-berlin.de]
* {{cite web |author=Knaack Club |url=http://www.knaack-berlin.de/ |title=knaack-berlin.de |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=19. 01. 2005 |archive-url=https://web.archive.org/web/20050119090722/http://www.knaack-berlin.de/ |url-status=unfit }}
* Ma Baker Club Berlin [http://www.mabaker.de/ mabaker.de]
* Ma Baker Club Berlin [http://www.mabaker.de/ mabaker.de]
* Magnet [http://www.magnet-club.de/ magnet-club.de]
* Magnet [http://www.magnet-club.de/ magnet-club.de]
* Maria am Ostbahnhof [http://www.clubmaria.de/ clubmaria.de] {{Wayback|url=http://www.clubmaria.de/ |date=20051228035259 }}
* {{cite web |author=Maria am Ostbahnhof |url=http://www.clubmaria.de/ |title=clubmaria.de |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=28. 12. 2005 |archive-url=https://web.archive.org/web/20051228035259/http://www.clubmaria.de/ |url-status= }}
* Matrix
* Matrix
* Polar.tv
* Polar.tv
Ред 271: Ред 291:
* SO36
* SO36
* [[Soda Club at Kulturbrauerei]]
* [[Soda Club at Kulturbrauerei]]
* Steinhaus [https://web.archive.org/web/20041211134336/http://www.steinhaus-berlin.de/ steinhaus-berlin.de]
* {{cite web |author=Steinhaus |url=http://www.steinhaus-berlin.de/ |title=steinhaus-berlin.de |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=11. 12. 2004 |archive-url=https://web.archive.org/web/20041211134336/http://www.steinhaus-berlin.de/ |url-status=unfit }}
* Sternradio
* Sternradio
* [[Tresor]]
* [[Tresor]]
* Watergate [http://www.water-gate.de/ water-gate.de]
* Watergate [http://www.water-gate.de/ water-gate.de]
* WMF (Café Moskau) [http://www.wmfclub.de/ wmfclub.de] {{Wayback|url=http://www.wmfclub.de/ |date=20041230091453 }}
* WMF (Café Moskau) {{cite web |author= |url=http://www.wmfclub.de/ |title=wmfclub.de |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=30. 12. 2004 |archive-url=https://web.archive.org/web/20041230091453/http://www.wmfclub.de/ |url-status= }}
* 90°
* 90°


Ред 345: Ред 365:


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Porter| first = Darwin| last2=Prince| first2 = Danforth| title = Frommer's Portable Berlin| url = https://books.google.com/books?id=1J0gyPtvQUQC&pg=PA117|year=2003| publisher = John Wiley & Sons|isbn=978-0-7645-4266-4|pages=117-}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Porter| first = Darwin| last2=Prince| first2 = Danforth| title = Frommer's Portable Berlin| url = https://books.google.com/books?id=1J0gyPtvQUQC&pg=PA117|year=2003| publisher = John Wiley & Sons|isbn=978-0-7645-4266-4|pages=117-}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Berger| first = Dieter| title = Geographische Namen in Deutschland| publisher = Bibliographisches Institut|year=1999|isbn=978-3-411-06252-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Berger| first = Dieter| title = Geographische Namen in Deutschland| publisher = Bibliographisches Institut|year=1999|isbn=978-3-411-06252-2|pages=}}


{{refend}}
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

{{Портал бар|Немачка}}
{{Други пројекти
| commons = Berlin
| wikispecies =
| wiktionary = Берлин
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote = Берлин
| wikinews = Берлин
}}
{{википутовања|Berlin}}
* {{званични веб-сајт|https://www.berlin.de/}}
* {{званични веб-сајт|https://www.berlin.de/}}
* [http://www.panorama-cities.net/berlin/berlin_germany.html Панораме Берлина]
* [http://www.panorama-cities.net/berlin/berlin_germany.html Панораме Берлина]
* [http://www.alt-berlin.info/ Alt-Berlin] {{Wayback|url=http://www.alt-berlin.info/ |date=20100424025116 }} Архива историјских мапа Берлина, од 1738. до данас. ''(На немачком)''
* {{cite web |author= |url=http://www.alt-berlin.info/ |title=Alt-Berlin |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=24. 04. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100424025116/http://www.alt-berlin.info/ |url-status= }} Архива историјских мапа Берлина, од 1738. до данас. ''(На немачком)''
* [https://web.archive.org/web/20190530044049/http://www.berlinphotos.co.uk/ Слике берлина од 1989. до 1999.]
* {{cite web |author= |url=http://www.berlinphotos.co.uk/ |title=Слике берлина од 1989. до 1999. |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=30. 05. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190530044049/http://www.berlinphotos.co.uk/ |url-status=unfit }}


{{Европски главни градови}}
{{Европски главни градови}}
{{Олимпијски градови домаћини-летњи}}
{{Олимпијски градови домаћини-летњи}}
{{Европска престоница културе}}
{{Европска престоница културе}}
{{Државе Њемачке}}
{{Државе Немачке}}
{{Подножје|Европа|Немачка|Европска унија|Географија}}
{{нормативна контрола}}


[[Категорија:Берлин| ]]
[[Категорија:Берлин| ]]

Верзија на датум 8. јул 2024. у 22:42

За друге употребе, погледајте страницу Берлин (вишезначна одредница).
Берлин
нем. Berlin
Шпреја, Музејско острво и ТВ торањ
Стуб победе
Шарлотенбург
Градска кућа
Бранденбуршка капија
Рајхстаг
Берлинска катедрала
Потсдамер плац
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Немачка
Савезна државаБерлин
Становништво
Становништво‍
 — 2024.3.576.873 [1]
 — густина4.009,95 ст./km2
Агломерација6.144.600
Географске карактеристике
Координате52° 30′ 59″ С; 13° 22′ 39″ И / 52.516389° С; 13.3775° И / 52.516389; 13.3775
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина34 -115 m
Површина892 km2
Берлин на карти Немачке
Берлин
Берлин
Берлин на карти Немачке
Остали подаци
ГрадоначелникКај Вегнер (Хришћанско-демократска унија Немачке)
Поштански број10115–14199
Позивни број030
Регистарска ознакаB, I
Веб-сајт
berlin.de

Берлин (нем. Berlin, длсрп. Barliń) је главни град Савезне Републике Немачке и истовремено једна од њених шеснаест држава.[2]Са преко 3,4 милиона становника је најмногољуднији и са површином од 892 km² највећи град у земљи.[3] Други је највећи град у Европској унији и центар шестомилионске метрополитанске регије Берлин/Бранденбург те агломерације која броји 4,4 милиона људи. Град је управно подељен на дванаест градских округа.[4] Поред река Шпреје и Хафела, на којима град почива, на подручју града се налазе и бројни други, мањи, водени токови, као и бројна језера и шуме.[5][6]

Поменут први пут у 13. веку, Берлин је кроз историју био седиште и главни град Маркгрофовије Бранденбург, Пруске и Немачког Рајха, кроз различите облике владавине кроз које су ови пролазили.[7] Након 1949. град је подељен и источни део Берлина је de facto служио као главни град Источне Немачке. Падом берлинског зида и уједињењем Немачке 1990, Берлин је поново постао главни град целе Немачке, те следствено и седиште савезних институција државе, као што су влада, председник, Бундестаг и Бундесрат, бројна савезна министарстава и амбасаде, а која су се пре налазила у Бону.[8][9]

Берлин је светски град културе, политике, медија и науке.[10][11][12] Европско је саобраћајно чвориште и једно од најпосећенијих места на континенту. Спортске манифестације, универзитети, истраживачки центри и берлински музеји уживају међународни углед.[13] Од преласка у други миленијум, град се развио у магнет за осниваче бизниса и фирми, креативне људе и имигранте.[14] Архитектура, фестивали, ноћни живот и разнолики животни услови овог града су светски познати.[15]

Етимологија

Немачко име Берлин је германизовани облик словенског имена града. Лужичкосрпско име града Берлина је Барљин (длсрп. Barliń) или Брљин, и једна од теорија порекла имена је да потиче од великог броја баруштина (или брља[16]) и кровињара облепљених блатом, које су постојале на подручју града у време његовог оснивања.[17] Постоје и приче да је назив потекао од немачке речи Bär, што значи медвед.

Географија

Берлин се налази на североистоку Немачке, у мочварној и шумовитој равничарској низији, која је део простране Средњоевропске низије (простире се од северне Француске до западне Русије). Берлин се налази на надморској висини од 34 m. Налази се на обали река Шпреја, Хафел и Даме. У предграђу Шпандау, на западу Берлина, Шпреја се улива у реку Хафел, која тече од севера ка југу кроз западни Берлин. Ток Хафела личи на ланац језера, од којих су највећа Тегел и Гросер Ванзе. У реку Шпреју, у горњем делу њеног тока, уливају се реке које истичу из већег броја језера, док Шпреја у источном Берлину протиче кроз језеро Велики Мигел.[18]

Клима

Предграђа Берлина су покривена шумом и бројним језерима.

Према Кепеновој класификацији климата Берлин има умереноконтиненталну климу.

Лета су топла са средњом максималном температуром између 22 и 25 °C, и средњом минималном температуром у интервалу од 12 до 14 °C, док су зиме хладне са просечном највишом температуром од 4 °C и просечном најнижом температуром између -2 и 0 °C. Пролеће и јесен су обично прохладни. Центар Берлина поседује своју микроклиму, јер зграде задржавају топлоту. Због тога, температуре у граду могу бити и до 4 °C веће од температура у приградским областима.[9]

Киша пада равномерно током целе године, а годишњи просек падавина је 570 mm. Иако лаке снежне падавине обично трају од децембра до марта, снежни покривач се не задржава дуго. Међутим, зима 2009/2010. је била изузетак, јер је снежни покривач био присутан од краја децембра до почетка марта.[19]

Клима Берлина
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,2
(59,4) 		18,6
(65,5) 		25,1
(77,2) 		30,9
(87,6) 		33,2
(91,8) 		35,0
(95) 		37,9
(100,2) 		37,7
(99,9) 		34,2
(93,6) 		27,5
(81,5) 		19,5
(67,1) 		15,7
(60,3) 		37,9
(100,2)
Средњи максимум, °C (°F) 2,9
(37,2) 		4,2
(39,6) 		8,5
(47,3) 		13,2
(55,8) 		18,9
(66) 		21,6
(70,9) 		23,7
(74,7) 		23,6
(74,5) 		18,8
(65,8) 		13,4
(56,1) 		7,1
(44,8) 		4,4
(39,9) 		13,4
(56,1)
Просек, °C (°F) 0,5
(32,9) 		1,4
(34,5) 		4,9
(40,8) 		8,8
(47,8) 		14
(57) 		17
(63) 		19,1
(66,4) 		18,9
(66) 		14,7
(58,5) 		9,9
(49,8) 		4,7
(40,5) 		1,9
(35,4) 		9,7
(49,5)
Средњи минимум, °C (°F) −1,9
(28,6) 		−1,5
(29,3) 		−1,3
(29,7) 		4,2
(39,6) 		9,0
(48,2) 		12,3
(54,1) 		14,3
(57,7) 		14,1
(57,4) 		10,6
(51,1) 		6,4
(43,5) 		2,2
(36) 		−0,4
(31,3) 		5,7
(42,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −21,0
(−5,8) 		−26,0
(−14,8) 		−16,5
(2,3) 		−6,7
(19,9) 		−2,9
(26,8) 		0,8
(33,4) 		5,4
(41,7) 		4,7
(40,5) 		−0,5
(31,1) 		−9,6
(14,7) 		−16,1
(3) 		−20,2
(−4,4) 		−26,0
(−14,8)
Количина падавина, mm (in) 42
(16,5) 		33
(13) 		41
(16,1) 		37
(14,6) 		54
(21,3) 		69
(27,2) 		56
(22) 		58
(22,8) 		45
(17,7) 		37
(14,6) 		44
(17,3) 		55
(21,7) 		571
(224,8)
Извор: World Weather, Погода и Климат

Политика Берлина

Држава

Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења 3. октобра 1990. године,[20] и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред Хамбурга и Бремена).

Бивши Западни Берлин, је био држава од оснивања Западне Немачке 23. маја 1949. године, али је био ослоњен на западне војне савезнике, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град Источне Немачке од 1949. до 1990. године, што је било противно договору четири највеће силе.[21]

Берлином управља извршни орган по имену Сенат Берлина, који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Франциски Гифеј (СПД). Погледајте листу досадашњих градоначелника Берлина.

Градски и државни парламент се назива „Abgeordnetenhaus“ или кућа представника грађана.

Градске општине

Главни чланак: Општине Берлина

Берлин је подељен на 12 општина.[22]

Свака општина има владу (нем. Bezirksamt),[23] коју чине пет министара и општински градоначелник (нем. Bezirksbürgermeister).

Историја

Први досељеници

Око 720. године два словенска племена, населила су Берлински регион. Хевелери су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Кепеник, населили су се Шпревани.[9]

Хевелери су основали друго место поред реке Хафел око 750. Оно је тада било најближе данашњем Берлину, и звало се Шпандов (данашњи Шпандау). Шпандау и Кепеник, заштићени зидинама око 825, су биле главне насеобине све до 11. века.[24]

Претпоставља се да име Берлин долази од полапске речи за мочвару.[25]

Берлин и Келн

Берлин је један од најмлађих европских градова, који је основан у 12. веку. Град се састојао од два насеља, Берлина и Келна (Köln), на обе стране реке Шпреје, у данашњем насељу Мите (Mitte — средина, центар). Келн се први пут помиње у документима 28. октобра 1237, а Берлин 1244. Градски центар изгорео је 1830, када је уништено велики број списа из тадашњег времена. Оба насеља су формирала трговачку унију 1307, и партиципирала у Ханзи. Њихово јединство трајало је око 400 година, све док се Келн и Берлин нису ујединили под именом Берлин 1709, укључујући и приградска насеља Фридрихсвердер, Доротенштад и Фридрихсштад.

Није остало много трагова од ових некадашњих насеља, али неки се могу видети у Николаифиртелу поред Ротес Ратхаус (Црвена Скупштина) и Клостеркирхе (Клостер цркве) поред Александерплаца.

Поглед са Александерплаца

Урбанизам између 15. и 17. века

Прва градска палата је грађена поред обале реке Шпреје од 1443. до 1451. У то време Берлин-Келн[7] је имао око осам хиљада становника. 1576. бубонска куга је убила око 4000 људи у граду.[26] Током Тридесетогодишњег рата (1618—1648), број становника у Берлину је опао са 10.000 на 6.000. Године 1640, Фридрих Вилхелм преузео је власт у Брандебургу. Током његове владавине, Берлин је достигао 20.000 становника и постао значајан централноевропски град. Булевар са шест редова дрвећа је постављен између парка Тиргартен и Палате 1647. године. Булевар је назван Унтер ден Линден. Неколико година касније, конструисан је Доротенштад на северозападу реке Шпреја — на Шпре острву где се налазила Палата. Од 1688. Фридрихсштад је изграђен и насељен.

Пруска

Дана 18. јануара 1701, Фридрих III је крунисан као краљ Фридрих I од Пруске, који је Берлин прогласио за главни град Пруске.[27]

Године 1709, Берлин-Келн се заједно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом ујединио под именом Берлин са 60.000 становника.[28]

Вајмарска република и Трећи рајх

Берлинска катедрала

Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у 20. веку. Исто тако, био је седиште пруских краљева. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког царства (1871).[29] Био је главни град Немачке Вајмарске Републике и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, Адолф Хитлер је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету.[30] Алберт Шпер је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина. Након замишљене нацистичке победе у рату, нови и преуређени Берлин требало је да добије име Главни град света Германија.[30][31]

На месту где се Рајхстаг данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250m висока и седам пута већа од Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 m а дугачка 56 km. На другом крају, требало је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродром Темпелхоф.[32]

Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелхоф, Олимпијски Стадион, и улична расвета на неколико места у граду. Хитлерову Канцеларија рајха су уништили Совјети, а остаци су послужили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептовер парку у Берлину.

Подељени град

Пред крај Другог светског рата, Берлин је био значајно оштећен савезничим бомбардовањима и уличним борбама. Велики Берлин је подељен у четири сектора од стране Савезника[2], Лондонским протоколом (1944):

Берлин је био смештен усред совјетске окупационе зоне Немачке и постао природна тачка супротстављених страна у Хладном рату. Када је 26. јуна отпочела Стаљинова Берлинска блокада, западни савезници су Западни Берлин снабдевали ваздушним мостом (die Luftbrücke).

Берлински совјетски сектор, Источни Берлин, је постао главни град источне Немачке, када је формирана од Совјетске окупационе зоне у октобру 1949. Западна Немачке је формирана 23. маја 1949. од америчке, британске, и француске зоне, главни град је био Бон. 13. августа 1961. подигнут је Берлински зид, раздвојивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке.[2]

Шездесетих година 20. века, Западни Берлин је био центар европских студентских протеста.

Поновно уједињење

Берлински зид је пробијен 9. новембра 1989. У периоду око Немачког уједињења 3. октобра 1990, зид је скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, који највише служе као подсетници и туристичке атракције. Немачки Бундестаг је јуна 1991. изгласао одлуку да главни град Немачке уместо дотадашњег Бона буде Берлин. Министри и владина администрација су се у Берлин преселили 1997/1998.[2]

Становништво

У Берлину живи 777.345 људи који су мигрирали из европских или ваневропских држава. 529.975 становника Берлина су немачки држављани који су дошли из неког другог дела Немачке.

Популација (ист.): Берлин
Година17501815185218711890190019101920193319391945195019601970198019902000201020202022
Становништво113.289197.717438.958826.3411.578.7941.888.8482.071.2573.879.4094.221.0244.330.6403.064.6293.336.0263.274.0163.208.7193.048.7593.433.6953.382.1693.460.7253.664.0883.755.251

Туристичке атракције

Потсдамер Плац

Историјске грађевине у центру града

Бранденбуршка капија
Рајхстаг (лето 2000)

Знаменитости модерног Берлина

Обележја и симболи

Најпознатија грађевина у свету а истовремено и обележје Берлина је Бранденбуршка Капија. Друге грађевине познате изван Немачке су Рајхстаг, Телевизијски торањ и Колона Победе. Симбол на грбу Берлина је медвед. Берлински медведи-другари Buddy Bears који су били креирани 2001.године важе данас као неофицијелни симбол модерног, отвореног Берлина, који, како је Бан ки-Мон рекао „у свету преносе поруку хармоније и мира”.

Зоолошки вртови

Берлински зоолошки врт поседује више од 13.000 животиња.[33]

Берлински зоолошки врт, старији од два зоо-врта, смештен у центру града, је основан 1844. године,[34] и данас се сматра за најбогатију збирку различитих живих врста на свету.[35][36] Између осталог, био је дом поларном медведу Кнуту,[37] који је у њему и рођен, децембра 2006.[38]

Други берлински зоо-врт, Тирпарк, основан 1955. године у парку историјског замка Фридрихсфелде у предграђу Лихтенберга као зоолошки врт Источног Берлина. По својој површини је највећи зоолошки врт у Европи. У односу на Берлински зоолошки врт поседује већу збирку рептила.[тражи се извор]

Наука и образовање

Универзитети

Хумболтов универзитет у градској општини Мите.

У Берлину је концентрисан велики број научних и истраживачких установа. У зимском семестру 2012/13 године је на укупно тридесет и једном универзитету и високој школи, међу којим 4 факултета уметности, студирало око 160.000 студената.[39] На четири највећа берлинска универзитета од овог укупног броја, студира око 100.000 студената (стање: ЗС 2008/2009). То су Хумболтов универзитет са око 27.000 студената (без универзитетске болнице Шарите), Слободни универзитет у Берлину са око 31.500 студената (искључујући Шарите), Технички универзитет у Берлину са око 27.000 студената, те Универзитет уметности Берлин са око 4500 студената. На универзитетској клиници Шарите, коју сачињавају факултети медицине Хумболтовог и Слободног универзитета у Берлину, студира још 7200 студената. Осим поменутих, у Берлину постоји и велики број приватних универзитета и других високошколских установа.

Слободни берлински универзитет у Берлин-Далему је један од два елитна универзитета у граду.

Као већ напоменуто, медицински факултети Хумболтовог универзитета и Слободног универзитета у Берлину су 2003. године спојени у универзитетску болницу „Шарите“, чиме је ова постала највећи медицински факултет у Европи.[40]

У оквиру „иницијативе за изузетност“ (нем. Exzellenzinitiative), програма немачке државе и покрајина за поспешивање науке и истраживања, Хумболтов универзитет и Слободни универзитет у Берлину су у тростепено критерисаном оцењивању позитивно оцењени, чиме су оба универзитета понела титуле „елитног универзитета“ и ушла у круг 11 најпрестижнијих немачких универзитета од 108 колико их је укупно у земљи.[41][42][43]

Библиотеке

Култура

Музеји

Unter den Linden
Музејско острво
  • Музејско острво на коме се налазе Стари музеј (Altes Museum), Музеј Пергамон (Pergamonmuseum) и Стара национална галерија (Alte Nationalgalerie)
  • Немачки музеј технологије
  • Немачки историјски музеј
  • Музеј поште и телекомуникација
  • Нова национална галерија, једно од последњих дела Лудвиг Миес ван дер Рохеа
  • Стара национална галерија, 19. век — слике и скулптуре
  • Јеврејски музеј
  • Хамбуршка железничка станица
  • Музеј европске културе
  • Берлинска државна галерија
  • Музеј Баухаус
  • Broehan Museum
  • Deutsche Guggenheim Museum
  • Немачки музеј филма
  • Музеј Кете Колвиц (Käthe Kollwitz Museum)
  • Музеј европске културе
  • Vitra Design Museum
  • Бергруенска колекција (Пикасо и његово доба)
  • Берлинска галерија слика
  • Ф. Ц. Флик колекција
  • Природњачки музеј
  • Музеј саобраћаја и технике
  • Музеј историје медицине
  • Документациони центар Берлинског зида[44]
  • Пруске палате и паркови у Берлину
  • Музеј Источне Немачке (DDR Museum)
  • Музеј Штазија
  • Музеј фотографије

Позоришта

Позориште запада (Theater des Westens)
  • Schaubühne [1]
  • Volksbühne [2]
  • Немачко народно позориште [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2010)
  • Берлински ансамбл [4]
  • Позориште запада [5]
  • Grips-позориште
  • Позориште Максим Горки [6]
  • Ренесансно позориште
  • Friedrichstadt-Palast [7]

Опере

Клубови

Спорт

Привреда

Саобраћај

Јавни градски саобраћај

Главни чланак: Берлински метро

Аеродроми

Међународни аеродром Тегел


Од 2020. године аеродром Берлин-Бранденбург (BER) је једини комерцијални аеродром у Берлину. Након отварања новог међународног аеродрома затворени су међународни аеродроми Тегел (TXL) и Шенефелд (SXF).

Берлински аеродром, Темпелхоф (THF) затворен је 2008. године.

Луке

  • Westhafen (Западна лука) — највећа лука у Берлину 173000 m², за пшеницу и тешка добра.
  • Südhafen (Јужна лука) — површине од око 103000 m², за пшеницу и тешка добра.
  • Berlin Osthafen (Источна лука) — површине 57500 m², и даље у употреби, али је део под реконструкцијом.
  • Hafen Berlin Neukölln (Лука Нојкелн) — са само 19000 m², најмања лука, за грађевинске материјале.

Организација спортских манифестација

  • Берлин је био домаћин Летњих Олимпијских игара 1936. године.
  • Берлин је учествовао у организацији Светског првенства у фудбалу 2006.
  • Берлин је 2009. организовао Светско првенство у атлетици.

Партнерски градови

Берлин је побратимљен са следећим градовима:[тражи се извор]

Референце

  1. ^ „Fortgeschriebene Bevölkerungszahlen vom 31. Juli 2013”. Amt für Statistik Berlin-Brandenburg (на језику: German). 2013. Приступљено 16. 12. 2013. 
  2. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 135. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „Berlin”. 
  4. ^ „Boroughs And Neighborhoods Of Berlin”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2024. г. Приступљено 01. 02. 2024. 
  5. ^ „Havel (River Berlin)”. 
  6. ^ „19 Best Outdoor Activities In Berlin For Nature Lovers: Lake and Forest Guide”. 
  7. ^ а б „History of Berlin”. 
  8. ^ „What was the Berlin Wall and how did it fall?”. 
  9. ^ а б в „Berlin”. 
  10. ^ Global Power City Index 2011 (PDF; 1,3 MB).. Приступљено 24. јун 2015.
  11. ^ Revealed: Cities that rule the world — and those on the rise , CNN... Приступљено 24. јун 2015.
  12. ^ Leading cities in cultural globalisations/Media , GaWC... Приступљено 24. јун 2015.
  13. ^ London crowned as SportBusiness’ 2012 Ultimate Sports City
  14. ^ A wild art scene now stays within the lines. In: Los Angeles Times.. Приступљено 24. јун 2015.
  15. ^ Berlin, the Big Canvas, International Herald Tribune.. Приступљено 24. јун 2015.
  16. ^ Јасмина Корјенић. „Речник мање познатих речи и израза”. scribd.com. 
  17. ^ Божидар Дикић. „Брљин је постао Берлин”. Политика. 
  18. ^ „Satellite Image Berlin”. Google Maps. Приступљено 18. 8. 2008. 
  19. ^ „Climate figures”. World Weather Information Service. Приступљено 10. 4. 2011. 
  20. ^ „Day of German Unity Celebrations”. 
  21. ^ „On this day in 1949 the Federal Republic of Germany is established”. 
  22. ^ „Surface area of Berlin”. 
  23. ^ „A gentle introduction to government structures in Berlin”. 
  24. ^ „Zašto Berlin?” (PDF). 
  25. ^ Berger 1999.
  26. ^ „Berlin History”. 
  27. ^ „Berlin's (hi)story”. 
  28. ^ „Berlin - the city and capital of Germany”. 
  29. ^ „Germany”. 
  30. ^ а б „Forgotten Nazi Sites in Berlin”. 
  31. ^ „Germania City”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2024. г. Приступљено 01. 02. 2024. 
  32. ^ „Inside Hitler’s Tempelhof Airport – Nazi Architecture”. 
  33. ^ Porter & Prince 2003, стр. 117.
  34. ^ Porter & Prince 2003, стр. 117
  35. ^ „Zoologischer Garten und Zoo-Aquarium Berlin (Berlin Zoo)”. www.goodzoos.com. Архивирано из оригинала 7. 10. 2010. г. Приступљено 17. 9. 2010. 
  36. ^ „Zoologischer Garten Berlin”. www.zoo-infos.de. Приступљено 17. 9. 2010. 
  37. ^ Moore, Tristana (23. 3. 2007). „Baby bear becomes media star”. BBC News. Приступљено 17. 9. 2010. 
  38. ^ Boyes, Roger (13. 12. 2007). „Berlin Zoo culls creator of the cult of Knut”. The Times. London. Приступљено 17. 9. 2010. 
  39. ^ „Berlin: Rekord bei Studierenden”. Приступљено 25. 6. 2015. , Tagesspiegel.
  40. ^ „Dichte – Vielfalt – Exzellenz” (PDF). berlin-sciences.com. Приступљено 25. 6. 2015. 
  41. ^ „Entscheidungen in der zweiten Programmphase der Exzellenzinitiative” (Pressemitteilung Nr. 26). dfg.de. 15. 6. 2012. Приступљено 26. 6. 2015. 
  42. ^ „Exzellenzinitiative für Spitzenforschung an Hochschulen”. bmbf.de. 15. 8. 2012. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 26. 6. 2015. 
  43. ^ Warnecke, Tilmann (15. 6. 2012). „Berlin hat jetzt zwei Eliteunis”. Der Tagesspiegel. Приступљено 26. 6. 2015. 
  44. ^ „Gedenkstätte Berliner Mauer”. Berliner-mauer-dokumentationszentrum.de. Архивирано из оригинала 30. 06. 2007. г. Приступљено 24. 6. 2010. 

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Берлин&oldid=27904621”