Пређи на садржај

Fenilaceton — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м .
 
(Није приказано 5 међуизмена 3 корисника)
Ред 176: Ред 176:
}}
}}
'''Fenilaceton''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 9 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 134,175 [[Јединица атомске масе|-{''Da''}-]].
'''Fenilaceton''' je [[organsko jedinjenje]], koje sadrži 9 [[atom]]a [[ugljenik]]a i ima [[Молекулска маса|molekulsku masu]] od 134,175 [[Јединица атомске масе|-{''Da''}-]].
{{Methamphetamine pharmacokinetics-lat}}
== Osobine ==
== Osobine ==


Ред 197: Ред 199:


== Reference ==
== Reference ==
{{reflist}}
{{reflist|2}}


== Literatura ==
== Literatura ==
{{Литература}}
{{refbegin}}
* {{Clayden1st}}
* {{Clayden1st}}
* {{March6th}}
* {{March6th}}
* {{Katritzky2nd}}
* {{Katritzky2nd}}
{{Литература крај}}
{{refend}}
== Spoljašnje veze ==
== Spoljašnje veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat-lat|Phenylacetone}}
{{Commonscat-lat|Phenylacetone}}
* {{PubChemInCheKey|QCCDLTOVEPVEJK-UHFFFAOYSA-N|Phenylacetone}}
* {{PubChemInCheKey|QCCDLTOVEPVEJK-UHFFFAOYSA-N|Phenylacetone}}

{{normativna kontrola}}


[[Категорија:Кетони]]
[[Категорија:Кетони]]
[[Категорија:Фенил једињења]]
[[Категорија:Амфетамин]]

Тренутна верзија на датум 10. април 2024. у 02:11

Fenilaceton
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.002.859
KEGG[1]
UNII
  • CC(=O)Cc1ccccc1
Svojstva
C9H10O
Molarna masa 134,175
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Fenilaceton je organsko jedinjenje, koje sadrži 9 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 134,175 Da.


Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 1
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 1,6
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -2,2
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 17,1
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]