Пређи на садржај

Leukotrien — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
(Није приказано 30 међуизмена 12 корисника)
Ред 1: Ред 1:
[[Image:Leukotriene A4.svg|thumb|right|[[Leukotrien A4|LTA<sub>4</sub>]] Molekul sadrži četiri dvostruke veze, tri od kojih su konjugovane. Ovo je zajednička osobina A4, B4, C4, D4, i E4 molekula.]]
[[Датотека:Leukotriene A4.svg|мини|десно|[[Leukotrien A4|LTA<sub>4</sub>]] Molekul sadrži četiri dvostruke veze, tri od kojih su konjugovane. Ovo je zajednička osobina A4, B4, C4, D4, i E4 molekula.]]
[[Image:Leukotriene B4.svg|right|thumb|[[Leukotrien B4|LTB<sub>4</sub>]]]]
[[Датотека:Leukotriene B4.svg|десно|мини|[[Leukotrien B4|LTB<sub>4</sub>]]]]
[[Image:Leukotriene C4.svg|thumb|right|[[Leukotrien C4|LTC<sub>4</sub>]] je cisteinil leukotrien]]
[[Датотека:Leukotriene C4.svg|мини|десно|[[Leukotrien C4|LTC<sub>4</sub>]] je cisteinil leukotrien]]
[[Image:Leukotriene D4.svg|thumb|right|[[Leukotrien D4|LTD<sub>4</sub>]]]]
[[Датотека:Leukotriene D4.svg|мини|десно|[[Leukotrien D4|LTD<sub>4</sub>]]]]
[[Image:Leukotriene E4.svg|thumb|right|[[Leukotrien E4|LTE<sub>4</sub>]]]]
[[Датотека:Leukotriene E4.svg|мини|десно|[[Leukotrien E4|LTE<sub>4</sub>]]]]


'''Leukotrieni''' su masni molekuli imunskog sistema koji doprinose inflamaciji kod [[astma|astme]] i [[Alergijski rinitis|alergijskog rinitisa]]. [[Leukotrienski antagonist|Leukotrienski]] antagonist se koriste za lečenje tih bolesti.
'''Leukotrieni''' su masni molekuli imunskog sistema koji doprinose inflamaciji kod [[astma|astme]] i [[Alergijski rinitis|alergijskog rinitisa]]. [[Leukotrienski antagonist|Leukotrienski]] antagonist se koriste za lečenje tih bolesti.
Ред 9: Ред 9:
Leukotrieni su prirodni [[eikosanoid]]ni [[lipid signaling|lipidni posrednici]]. Leukotrieni koriste [[autokrina signalizacija|autokrinu]] i [[parakrina signalizacija|parakrinu signalizaciju]] za regulaciju telesnog responsa. Leukotrieni se proizvode u telu iz [[arahidonska kiselina|arahidonske kiseline]] [[enzim]]om 5-[[lipoksigenaza]]. Njihovo formiranje je obično praćeno nastankom [[histamin]]a.
Leukotrieni su prirodni [[eikosanoid]]ni [[lipid signaling|lipidni posrednici]]. Leukotrieni koriste [[autokrina signalizacija|autokrinu]] i [[parakrina signalizacija|parakrinu signalizaciju]] za regulaciju telesnog responsa. Leukotrieni se proizvode u telu iz [[arahidonska kiselina|arahidonske kiseline]] [[enzim]]om 5-[[lipoksigenaza]]. Njihovo formiranje je obično praćeno nastankom [[histamin]]a.


==Tipovi==
== Tipovi ==


Primeri leukotriena su LTA<sub>4</sub>, LTB<sub>4</sub>, LTC<sub>4</sub>, LTD<sub>4</sub>, LTE<sub>4</sub>, i LTF<sub>4</sub>.
Primeri leukotriena su LTA<sub>4</sub>, LTB<sub>4</sub>, LTC<sub>4</sub>, LTD<sub>4</sub>, LTE<sub>4</sub>, i LTF<sub>4</sub>.
Ред 16: Ред 16:


== Istorija i ime ==
== Istorija i ime ==
Ime ''leukotrien'', koje je uveo švedski biohemičar Bengt Samuelson [[1979]]., potiče od reči ''[[leukocit]]'' i ''trien'' (što ukazuje na činjenicu da ova jedinjenja imaju tri [[Konjugovani sistem|konjugovane]] dvostruke veze). Molekul koji je kasnije nazvan leukotrien C, "sporo reagujuća supstanca koja stimuliše glatke mišiće" (SRS) je originalno otkrivena između [[1938]] i [[1940]] od strane Feldberga i Kelaveja.<ref>{{cite journal |author=Feldberg W, Kellaway CH. |title=Liberation of histamine and formation of lyscithin-like substances by cobra venom. |journal=J Physiol |year=1938 |volume=94 |pages=187-226.}-</ref><ref>{{cite journal |author=Feldberg W, Holden HF, Kellaway CH. |title=The formation of lyscithin and of a muscle-stimulating substance by snake venoms. |journal=J Physiol |year=1938 |volume=94 |pages=232-248}}</ref><ref>{{cite journal| url=http://ep.physoc.org/cgi/reprint/30/2/121 |author=Kellaway CH, Trethewie ER. |title=The liberation of a slow reacting smooth-muscle stimulating substance in anaphylaxis |journal= Q J Exp Physiol | date= April 1, 1940 |volume=30|pages=121–145|format=pdf|issue=2}}</ref> Istraživači su izolovali SRS iz tkiva pluća posle dužeg period nakon izlaganja [[otrov]]u zmije i [[histamin]]u.
Ime ''leukotrien'', koje je uveo švedski biohemičar Bengt Samuelson [[1979]], potiče od reči ''[[leukocit]]'' i ''trien'' (što ukazuje na činjenicu da ova jedinjenja imaju tri [[Konjugovani sistem|konjugovane]] dvostruke veze). Molekul koji je kasnije nazvan leukotrien C, "sporo reagujuća supstanca koja stimuliše glatke mišiće" (SRS) je originalno otkrivena između [[1938]] i [[1940]] od strane Feldberga i Kelaveja.<ref>{{cite journal |vauthors=Feldberg W, Kellaway CH |title=Liberation of histamine and formation of lyscithin-like substances by cobra venom. |journal=J Physiol |year=1938 |volume=94 |pages=187-226.}}</ref><ref>{{cite journal |vauthors=Feldberg W, Holden HF, Kellaway CH |title=The formation of lyscithin and of a muscle-stimulating substance by snake venoms. |journal=J Physiol |year=1938 |volume=94 |pages=232-248}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://ep.physoc.org/cgi/reprint/30/2/121|vauthors=Kellaway CH, Trethewie ER|title=The liberation of a slow reacting smooth-muscle stimulating substance in anaphylaxis|journal=Q J Exp Physiol|date=1. 4. 1940.|volume=30|pages=121–145|format=pdf|issue=2|access-date=12. 12. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20090205151853/http://ep.physoc.org/cgi/reprint/30/2/121|archive-date=05. 02. 2009|url-status=dead}}</ref> Istraživači su izolovali SRS iz tkiva pluća posle dužeg period nakon izlaganja [[otrov]]u zmije i [[histamin]]u.


==Literatura==
== Biohemija ==
<!--[[Image:Eicosanoid synthesis.svg|thumb|320px|left|Sinteza eikosanoida. (Leukotrieni su na desnoj strani.)]]-->
⚫
{{reflist|2}}
=== Sinteza ===

Leukotrieni su sintetisani u ćeliji iz [[arahidonska kiselina|arahidonske kiseline]] [[5-lipoksigenaza|5-lipoksigenazom]]. Katalitički mehanizam obuhvata umetanje [[kiseonik]]a na specifičnoj poziciji arahidonske kiseline.

Put lipoksigenaze je aktivan u [[leukocit]]ima, ([[mast ćelija]]ma, [[eozinofil]]ima, [[neutrofil]]ima, [[monocit]]ima, i [[bazofil]]ima. Kad su te ćelije aktivirane, arahidonska kiselina se otpušta iz fosfolipidne ćelijske membrane [[fosfolipaza A2|fosfolipazom A2]].

== Референце ==
⚫
{{reflist|30em}}

== Dodatna literatura ==
{{Литература|2}} -{
* Lipkowitz, Myron A. and Navarra, Tova (2001) ''The Encyclopedia of Allergies'' (2nd ed.) Facts on File, New York, {{page|year=|isbn=0-8160-4404-X|pages=167,}}
* Samuelsson, Bengt (ed.) (2001) ''Advances in prostaglandin and leukotriene research: basic science and new clinical applications: 11th International Conference on Advances in Prostaglandin and Leukotriene Research: Basic Science and New Clinical Applications, Florence, Italy, June 4–8, 2000'' Kluwer Academic Publishers, Dordrecht, {{ISBN|978-1-4020-0146-8}}
* Bailey, J. Martyn (1985) ''Prostaglandins, leukotrienes, and lipoxins: biochemistry, mechanism of action, and clinical applications'' Plenum Press, New York, {{ISBN|978-0-306-41980-5}}}-
{{Литература крај}}

== Spoljašnje veze ==
* {{MeshName|Leukotrienes}}
{{-}}
{{Lipidi-lat}}
{{Eikozanoidi-lat}}

{{normativna kontrola}}

[[Категорија:Еикозаноиди]]

Верзија на датум 7. април 2024. у 22:53

LTA4 Molekul sadrži četiri dvostruke veze, tri od kojih su konjugovane. Ovo je zajednička osobina A4, B4, C4, D4, i E4 molekula.
LTB4
LTC4 je cisteinil leukotrien
LTD4
LTE4

Leukotrieni su masni molekuli imunskog sistema koji doprinose inflamaciji kod astme i alergijskog rinitisa. Leukotrienski antagonist se koriste za lečenje tih bolesti.

Leukotrieni su prirodni eikosanoidni lipidni posrednici. Leukotrieni koriste autokrinu i parakrinu signalizaciju za regulaciju telesnog responsa. Leukotrieni se proizvode u telu iz arahidonske kiseline enzimom 5-lipoksigenaza. Njihovo formiranje je obično praćeno nastankom histamina.

Tipovi

Primeri leukotriena su LTA4, LTB4, LTC4, LTD4, LTE4, i LTF4.

LTC4, LTD4 i LTE4 se često nazivaju cisteinilnim leukotrienima usled prisustva aminokiseline cisteina u njihovoj strukturi. Cisteinilni leukotrieni su sporo-reagujuće supstance anafilakse (SRS-A).

Istorija i ime

Ime leukotrien, koje je uveo švedski biohemičar Bengt Samuelson 1979, potiče od reči leukocit i trien (što ukazuje na činjenicu da ova jedinjenja imaju tri konjugovane dvostruke veze). Molekul koji je kasnije nazvan leukotrien C, "sporo reagujuća supstanca koja stimuliše glatke mišiće" (SRS) je originalno otkrivena između 1938 i 1940 od strane Feldberga i Kelaveja.[1][2][3] Istraživači su izolovali SRS iz tkiva pluća posle dužeg period nakon izlaganja otrovu zmije i histaminu.

Biohemija

Sinteza

Leukotrieni su sintetisani u ćeliji iz arahidonske kiseline 5-lipoksigenazom. Katalitički mehanizam obuhvata umetanje kiseonika na specifičnoj poziciji arahidonske kiseline.

Put lipoksigenaze je aktivan u leukocitima, (mast ćelijama, eozinofilima, neutrofilima, monocitima, i bazofilima. Kad su te ćelije aktivirane, arahidonska kiselina se otpušta iz fosfolipidne ćelijske membrane fosfolipazom A2.

Референце

  1. ^ Feldberg W, Kellaway CH (1938). „Liberation of histamine and formation of lyscithin-like substances by cobra venom.”. J Physiol. 94: 187—226. 
  2. ^ Feldberg W, Holden HF, Kellaway CH (1938). „The formation of lyscithin and of a muscle-stimulating substance by snake venoms.”. J Physiol. 94: 232—248. 
  3. ^ Kellaway CH, Trethewie ER (1. 4. 1940). „The liberation of a slow reacting smooth-muscle stimulating substance in anaphylaxis”. Q J Exp Physiol. 30 (2): 121—145. Архивирано из оригинала (pdf) 05. 02. 2009. г. Приступљено 12. 12. 2010. 

Dodatna literatura

  • Lipkowitz, Myron A. and Navarra, Tova (2001) The Encyclopedia of Allergies (2nd ed.) Facts on File, New York, ISBN 0-8160-4404-X. стр. 167,.
  • Samuelsson, Bengt (ed.) (2001) Advances in prostaglandin and leukotriene research: basic science and new clinical applications: 11th International Conference on Advances in Prostaglandin and Leukotriene Research: Basic Science and New Clinical Applications, Florence, Italy, June 4–8, 2000 Kluwer Academic Publishers, Dordrecht, ISBN 978-1-4020-0146-8
  • Bailey, J. Martyn (1985) Prostaglandins, leukotrienes, and lipoxins: biochemistry, mechanism of action, and clinical applications Plenum Press, New York, ISBN 978-0-306-41980-5

Spoljašnje veze

  • Leukotrienes на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Leukotrien&oldid=27557252”