Извор странице Google

{{About|компанији|претраживач|Google претрага}}
{{Distinguish|Гугол}}
{{Предузеће 
| назив_компаније = Google LLC 
| лого = [[Датотека:Google 2015 logo.svg|150px]]<br/><br/>[[Датотека:Googleplex HQ (cropped).jpg|230px]]<br/>Комплекс зграда које чине седиште Гугл-а – ''Гуглплекс'' (''Googleplex'')<ref>[https://en.wikipedia.org/wiki/Googleplex en.wikipedia.org/Googleplex]</ref> у [[Сан Хосе|Сан Хозеу]]
| лого_величина = 
| врста_компаније = јавна
| делатност = [[интернет]], [[Софтвер|рачунарски софтвер]]
| основана = {{start date and age|1998|9|27}}
| место_оснивања = [[Менло Парк (Калифорнија)|Менло Парк]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| оснивачи = [[Сергеј Брин]]<br />[[Лари Пејџ]]
| седиште = [[Маунтин Вју (Калифорнија)|Маунтин Вју]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| руководиоци = [[Сундар Пичај]]
| производи = [[Списак Гугл производа]]
| приход = {{Профит}} 23,651 милијарди [[амерички долар|долара]] (2009)<ref name="prihod">{{cite web|url=http://investor.google.com/fin_data.html|title=Alphabet Investor Relations|website=Alphabet Investor Relations}}</ref>
| оперативни_приход = {{Профит}} 8,312 милијарди [[амерички долар|долара]] (2009)<ref name="prihod"/>
| профит = {{Профит}} 6,520 милијарди [[амерички долар|долара]] (2009)<ref name="prihod"/>
| укупна_актива = {{Профит}} 40,49 милијарди [[амерички долар|долара]] (2009)<ref name="prihod"/>
| укупни_капитал = {{Профит}} 36,004 милијарди [[амерички долар|долара]] (2009)
| број_радника = {{Профит}} 85.050 (2018)<ref name="EmployeesAsOf2018Q1">{{cite press release|date=23. 4. 2018|title=Alphabet Announces First Quarter 2018 Results|url=https://abc.xyz/investor/pdf/2018Q1_alphabet_earnings_release.pdf|url-status=live|format=PDF|type=Press release|location=Mountain View, California|publisher=[[Alphabet Inc.]]|archive-url=https://web.archive.org/web/20180517163443/https://abc.xyz/investor/pdf/2018Q1_alphabet_earnings_release.pdf|archive-date=17. 5. 2018|accessdate=17. 5. 2018|quote=Alphabet Inc. (NASDAQ: GOOG, GOOGL) today announced financial results for the quarter ended March 31, 2018.&nbsp;[...] Q1 2018 financial highlights[:] The following summarizes our consolidated financial results for the quarters ended March 31, 2017 and 2018&nbsp;[...]:&nbsp;[...] Number of employees [as of] Three Months Ended March 31, 2018 [is] 85,050[.]|pages=1}}</ref>
| слоган = 
| веб_страница = {{URL|https://www.google.com}}
| информација = 
| матична = ''независна'' <small>(1998—2015)</small><br />[[Alphabet Inc.|Алфабет]] <small>(2015—данас)</small>}}
'''-{Google}-''' ({{транскр|Гугл}}) јесте [[Сједињене Америчке Државе|америчка]] јавна [[корпорација]], специјализована за [[интернет]] претрагу и рекламирање на интернету. Седиште компаније је у месту [[Маунтин Вју (Калифорнија)|Маунтин Вју]] ([[Калифорнија]]).

Компанија је [[30. јун]]а [[2007]]. имала 13.748 стално запослених радника.<ref>"[https://www.google.com/press/pressrel/revenues_q207.html Google Announces Second Quarter 2007 Results]." 19. јул 2007. Приступљено [[22. август]]а, 2007.</ref> Гуглов пословни циљ је „да организује светске информације и учини их светски доступним и корисним“.<ref>"[https://www.google.com/corporate/ Google Corporate Information: Company Overview]." ''Google.'' Приступљено [[6. јануар]]а, 2007.</ref> Гуглова пословна филозофија укључује изјаве као што су „Не будите зли“ и „Посао би требало да буде изазован и изазов треба да буде забаван“, приказујући тако опуштену пословну културу.

Гугл су основали [[Лари Пејџ]] и [[Сергеј Брин]] док су били студенти на [[Станфорд (универзитет)|Универзитету Станфорд]] и компанија је прво основана као приватна предузетничка компанија [[7. септембар|7. септембра]] [[1998]]. Гуглова прва јавна продаја акција одржала се [[19. август]]а [[2004]]. подижући вредност компаније са 1,67 милијарди [[Амерички долар|америчких долара]] на 23 милијарде долара. Преко серије нових производа, аквизиција и партнерства, компанија је проширила своју основну делатност претраге и рекламирања у друга подручја, укључујући [[Електронска пошта|електронску пошту]], онлајн мапе, приказ видео формата, и остало.

== Историја ==
[[Датотека:Google1998.png|мини|лево|Гугл 1998. године]]
{{Главни чланак|Историја Гугла}}
Гугл су започели као истраживачки пројекат јануара [[1996]]. [[Лари Пејџ]] и [[Сергеј Брин]], два доктора наука, бивши студенти Универзитета Станфорд из [[Калифорнија|Калифорније]].<ref name="milestones">"[https://www.google.com/intl/en/corporate/history.html Corporate Information: Google Milestones]." ''Google.'' Приступљено [[23. фебруар]]а, [[2007]].</ref> Они су засновали [[хипотеза|хипотезу]] да претраживач који анализира односе између веб-сајтова треба да даје боље резултате од тада постојећих технологија, које рангирају резултате према броју појављивања траженог појма на страници.<ref>Page, Lawrence; Brin, Sergey; Motwani, Rajeev; Winograd, Terry. "[http://dbpubs.stanford.edu:8090/pub/1999-66 The PageRank Citation Ranking: Bringing Order to the Web] {{Wayback|url=http://dbpubs.stanford.edu:8090/pub/1999-66 |date=20080912112513 }}." [[11. новембар]] [[1999]].</ref> Њихов претраживач се првобитно називао -{''BackRub''}- јер је систем проверавао повратне везе како би израчунао вредност сајта.<ref>Battelle, John. "[http://www.wired.com/wired/archive/13.08/battelle.html?tw=wn_tophead_4 The Birth of Google]." ''Wired Magazine.'' август, 2005.</ref> Мали претраживач по имену -{''Rankdex''}- је већ имао сличну стратегију.<ref>Li, Yanhong. "[http://ieeexplore.ieee.org/search/wrapper.jsp?arnumber=707687 Toward a qualitative search engine] {{Wayback|url=http://ieeexplore.ieee.org/search/wrapper.jsp?arnumber=707687 |date=20070914063743 }}." ''Internet Computing, IEEE.'' '''2 (4),''' јул-август, 1998, 24-29.{{dead link|date=март 2017}}</ref> Убеђени да странице са највише веза ка њима, са осталих веома важних страница, морају бити најбитније странице повезане са претрагом, Пејџ и Брин су тестирали тезу као део својих студија, и поставили камен темељац за свој претраживач. Првобитни претраживач користио је сајт Станфордског универзитета на адреси [http://google.stanford.edu/ google.stanford.edu]. Домен -{google.com}- је регистрован [[15. септембар|15. септембра]] [[1997]]. године,<ref>{{cite web|url=http://whois.dnsstuff.com/tools/whois.ch?ip=google.com | title=WHOIS - google.com | accessdate=10. 8. 2007 | archiveurl=https://archive.today/20120529002442/http://whois.dnsstuff.com/tools/whois.ch?ip=google.com | archivedate=29. 5. 2012 |url-status=dead | df= }}</ref> а компанија је регистрована као ''-{Google Inc.}-'' [[17. септембар|17. септембра]] [[1998]]. у пријатељевој гаражи у Менло Парку у [[Калифорнија|Калифорнији]]. Укупан почетни [[фонд]] је порастао за нову компанију за скоро 1,1 милион долара, укључујући 100.000 долара од Ендија Бехтолшајма, једног од оснивача [[Сан Микросистем]]а.<ref>Google. "[https://www.google.com/intl/en/corporate/history.html Google Milestones]." Приступљено [[12. јул]]а, [[2006]].</ref><ref>{{Cite journal|last=Brin|first=Sergey|author-link=Sergey Brin|last2=Page|first2=Lawrence|author-link2=Larry Page|year=1998|title=The anatomy of a large-scale hypertextual Web search engine|url=http://infolab.stanford.edu/pub/papers/google.pdf|journal=Computer Networks and ISDN Systems|volume=30|issue=1–7|citeseerx=10.1.1.115.5930|doi=10.1016/S0169-7552(98)00110-X| pages = 107–117 | issn=0169-7552}}</ref><ref>{{cite journal |last=Barroso |first=L.A. |last2=Dean |first2=J. |last3=Holzle |first3=U. |date=29. 4. 2003 |title=Web search for a planet: the google cluster architecture |journal=IEEE Micro |volume=23 |issue=2 |doi=10.1109/mm.2003.1196112 |quote=We believe that the best price/performance tradeoff for our applications comes from fashioning a reliable computing infrastructure from clusters of unreliable commodity PCs.|url=https://semanticscholar.org/paper/8db8e53c92af2f97974707119525aa089f6ed53a | pages = 22–28 }}</ref>

У [[март]]у [[1998]], компанија је преселила своје канцеларије у [[Пало Алто (Калифорнија)|Пало Алто]] у [[Калифорнија|Калифорнији]]<ref name="165univave">Fried, Ian. "[https://archive.today/20120718033452/http://news.com.com/2100-1040-960790.html A building blessed with tech success]." ''[[CNET]].'' 4. октобар 2002. Приступљено [[25. фебруар]]а, 2007.</ref>.

Гуглов претраживач је привукао одане кориснике од растућег броја корисника интернета, који су заволели једноставан дизајн и лаку употребу.<ref name="simpledesign">Thompson, Bill. "[http://news.bbc.co.uk/1/hi/technology/3334531.stm Is Google good for you?]" ''[[BBC News]].'' [[19. децембар]] [[2003]], Приступљено 25. фебруара 2007.</ref> Године [[2000]]. Гугл је почео са продајом реклама повезаних са кључним речима претраге.<ref name="milestones"/> Рекламе су биле текстуалне како би се уклопиле у једноставан дизајн страница, и како би убрзале брзину учитавања страница.<ref name="milestones"/> Кључне речи су продаване базирајући се на комбинацији цена и кликова, са износима почевши од 0,05 долара по клику.<ref name="milestones"/> Пионир овог модела продаје реклама је [[Yahoo|Јаху]].<ref name="goto strong">Sullivan, Danny. "[https://archive.today/20121209054322/http://searchenginewatch.com/article/2064471/GoTo-Going-Strong GoTo Going Strong]." ''The Search Engine Report.'' [[1. јул]] [[1998]].</ref><ref name="cnet p4p">Pelline, Jeff. "[https://archive.today/20121208124417/http://news.com.com/Pay-for-placement+gets+another+shot/2100-1023_3-208309.html Pay-for-placement gets another shot]." ''CNET.'' [[19. фебруар]] 1998.</ref><ref name="glaser">Glaser, Ken. "Who Will GoTo.com?" [http://www.onlinepress.com/ OnlinePress.com].'' [[20. фебруар]], 1998.</ref> Док су многи ривали пропадали на новом интернет тржишту, Гугл се тихо уздизао зарађујући.<ref name="milestones"/>

Патент који је део Гугловог механизма за рангирање ({{јез-енгл|PageRank}}) је одобрен [[4. септембар|4. септембра]] [[2001]]. године.<ref name="patent">Page, Lawrence. "[http://v3.espacenet.com/textdoc?DB=EPODOC&IDX=US6285999 Method for node ranking in a linked database] {{Wayback|url=http://v3.espacenet.com/textdoc?DB=EPODOC&IDX=US6285999 |date=20081007231702 }}." ''European Patent Organisation.'' [[4. септембар]] [[2001]], Приступљено 25. фебруара 2007.</ref> Патент је приписан Универзитету Станфорд и приписује се [[Лари Пејџ|Ларију Пејџу]].

Након брзог прерастања друга два популарна претраживачка сајта, компанија је [[2003]]. године изнајмила комплекс зграда у [[Маунтин Вју (Калифорнија)|Маунтин Вјуу]], [[Санта Клара (Калифорнија)|Санта Клара]], [[Калифорнија]], на адреси Амфитеатар Парквеј 1600 од [[Silicon Graphics|Силикон Графикса]].<ref name="sgibldg">Olsen, Stefanie. "[https://archive.today/20121205160330/http://news.com.com/Googles+movin+on+up/2110-1032_3-1025111.html Google's movin' on up]." ''CNET.'' [[11. јул]] 2003, Приступљено 25. фебруара 2007.</ref> Компанија је на тој локацији остала све до сада, и комплекс се од тада назива [[Гуглплекс]] (игра речи на реч гоголплекс, јединица праћена са гогол нула). Гугл је [[2006]]. откупио посед од Силикон Графикса за 319 милиона долара.<ref name="googleplexpurchase">Staff Writer. "{{cite journal |author= |date= |title= |url=http://sanjose.bizjournals.com/sanjose/stories/2006/06/19/newscolumn3.html |journal= |volume= |issue= |pages= |doi= }}Google to buy headquarters building from Silicon Graphics]." ''Silicon Valley / San Jose Business Journal.'' [[16. јун]] 2006, Приступљено 25. фебруара 2007.</ref>

=== Порекло имена ===
Име Гугл долази од погрешног изговора речи [[гугол]]<ref>"[http://graphics.stanford.edu/~dk/google_name_origin.html Origin of the name, "Google."] {{Wayback|url=http://graphics.stanford.edu/~dk/google_name_origin.html |date=20120627081942 }} ''Stanford University.'' јануар, 2004.</ref><ref>Hanley, Rachael. "[http://daily.stanford.org/article/2003/2/12/fromGoogolToGoogle From Googol to Google: Co-founder returns] {{Wayback|url=http://daily.stanford.org/article/2003/2/12/fromGoogolToGoogle |date=20061214223016 }}." ''The Stanford Daily.'' [[12. фебруар]] [[2003]], Приступљено [[14. јул]]а, [[2006]].</ref> што је назив за број 10<sup>100</sup> (цифра 1 праћена са стотину нула). Наиме, Лари Пејџ и Сергеј Брин када су одлучили да региструју интернет домен -{googol.com}-, установили су да је већ заузет те су морали мало да га модификују пошто нису хтели да одустану и траже друго име. Проналазећи употребу у свакодневном језику, енглеска реч -{''google''}- је [[2006]]. додата у енглески речник [[Меријам Вебстер (речник)|Меријам Вебстер]] и [[Оксфордски речник]] чије је значење „употреба Гугл претраживача у проналажењу информација на интернету“.<ref>Harris, Scott D. [https://web.archive.org/web/20070206065348/http://www.mercurynews.com/mld/mercurynews/business/14985574.htm „Dictionary adds verb: ''to google''”]. ''San Jose Mercury News''. 7. јул 2006. Приступљено 7. јул 2006.</ref><ref>Bylund, Anders. "[https://archive.today/20060707062623/http://msnbc.msn.com/id/13720643/ To Google or Not to Google]." ''The Motley Fool преко MSNBC.'' [[5. јул]] 2006, Приступљено 7. јула 2006.</ref> Такође, у српском жаргону се употребљава глагол „гуглати“ са истим значењем.

=== Финансије и прве јавне продаје акција ===
Прва зарада Гугла као компаније је била 100.000 америчких долара које је поклонио [[Анди Бехтолшајм]], један од оснивача [[Сан Микросистем]]а; донирао је компанији која још није постојала.<ref name="Bechtolsheim">Kopytoff, Verne; Fost, Dan. "[http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?file=/chronicle/archive/2004/04/29/MNGLD6CFND34.DTL For early Googlers, key word is $$$]." ''San Francisco Chronicle.'' [[29. април]] [[2004]], Приступљено [[25. фебруар]]а, [[2007]].</ref> Око шест месеци касније, објављена је много већа зарада.<ref name="Bechtolsheim"/>

Гуглова јавна продаја акција је почела [[19. август]]а [[2004]]. године. Понуђено је 19.605.052 акција по цени од 85 долара по акцији.<ref name="IPO">Elgin, Ben. "[https://archive.today/20120903212818/http://www.businessweek.com/stories/2004-08-18/google-whiz-kids-or-naughty-boys Google: Whiz Kids or Naughty Boys?]" ''Business Week.'' 19. август 2004, Приступљено 25. фебруара 2007.</ref> Од тога, 14.142.135 (још једна математичка референца као квадратни корен од 2 ≈ 1.4142135) је Гугл сам ставио на понуду, а 5.462.917 су продавали акционари. Продаја је порасла на 1,67 милијарди, и то је дало Гуглу тржишну вредност више од 23 милијарде долара.<ref name="washpost">Webb, Cynthia L. "[http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A14939-2004Aug19.html Google's IPO: Grate Expectations]." ''Washington Post.'' 19. август 2004. Приступљено 25. фебруара 2007.</ref> Већина од 271 милиона акција је остала под Гугловом контролом. Многи од запослених у Гуглу су постали милионери. Јаху, конкурент Гугла, такође је профитирао од продаје акција јер је поседовао 8,4 милиона Гуглових акција од [[9. август]]а [[2004]], десет дана пре саме продаје.<ref name="yahooshares">Kuchinskas, Susan. "[http://www.internetnews.com/bus-news/article.php/3392781 Yahoo and Google Settle]." ''[http://www.internetnews.com/ internetnews.com].'' 9. август 2004, Приступљено 25. фебруара 2007.</ref>

Стање акција након продаје је и даље било веома добро, са ценом до 500 долара по акцији до [[2007]], због јаке продаје и зараде у рекламирању, као и због издавања нових производа као што су [[Гугл десктоп]] и персонализована почетна страница<ref name="bowlingforgoogle">La Monica, Paul R. "[http://money.cnn.com/2005/05/25/technology/techinvestor/lamonica/index.htm Bowling for Google]." ''[[CNN]].'' [[25. мај]] [[2005]], Приступљено [[28. фебруар]]а 2007.</ref>. Висину акција су одржавали индивидуални [[инвеститор]]и, насупрот великим инвеститорима и заједничким [[фонд]]овима.<ref name="bowlingforgoogle"/>

Компанија се налази на списку -{[[Nasdaq|NASDAQ]]}--а под симболом -{GOOG}-.

=== Раст ===
Док је примарна делатност компаније била везана за садржај на [[интернет]]у, Гугл је почео да експериментише и на осталим пољима, као што су [[радио]] и [[штампа (уметност)|штампа]]. Гугл је [[17. јануар]]а [[2006]]. објавио да је купио компанију за рекламирање на радију -{dMarc}-, која има аутоматизован систем који нуди фирмама да се рекламирају на радију.<ref>Levingston, Steven. "[http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/01/17/AR2006011701333.html Google Buys Company To Expand Into Radio]." ''Washington Post.'' [[18. јануар]] 2006.</ref> Ово ће дозволити Гуглу да комбинује две врсте рекламирања, интернет и радио, дајући му способност да се фокусира на захтевније кориснике. Такође, почели су експеримент продаје реклама својих клијената у штампаним медијима ([[новине]] и [[часопис]]и).<ref>Gonsalves, Antone. "[https://archive.today/20130111020036/http://www.informationweek.com/google-confirms-testing-ads-in-sun-times/175803378 Google Confirms Testing Ads in Sun-Times Newspaper]." ''Information Week.'' " [[10. јануар]] 2006.</ref> Заузимали су рекламни простор у новинама који је обично био кориштен за постојеће рекламе.

Гугл је додат у [[берза]]нски индекс [[S&P 500]] [[30. март]]а [[2006]]. Заменили су -{''Burlington Resources''}-, главног [[нафта|нафтног]] произвођача смештеног у [[Хјустон]]у.

=== Аквизиције ===
{{види још|Списак Гуглових аквизиција}}
Од [[2001]], Гугл је купио неколико малих стартних компанија, који су најчешће имали иновативне тимове и производе. Једна од најранијих компанија коју је Гугл купио је била -{[[Pyra Labs|''Pyra Labs'']]}-. Они су креирали [[Блогер]], платформу за публикацију [[блог]]ова, који се први пут појавио [[1999]]. године. [[Аквизиција]] је довела до много бесплатних опција у самом Блогеру. Ивн Вилијамс, оснивач -{''Pyra Labs''}--а је напустио Гугл [[2004]]. Почетком [[2006]]. Гугл је купио ''-{Upstartle}-'', компанију која је радила на програму и технологији за онлајн писање докумената, ''-{Writely}-''. Технологију овог производа је касније употребио Гугл како би направио свој [[Гугл докс]].

[[Фебруар]]а [[2006]], софтверска компанија ''-{Adaptive Path}-'' је продала Гуглу ''-{Measure Map}-'', апликацију за статистике блогова. Регистрација за овај сервис је од тада онемогућена.

Крајем [[2006]]. Гугл је купио онлајн видео сајт [[YouTube|Јутјуб]] за 1,65 милијарди долара у акцијама.<ref>La Monica, Paul R. "[http://money.cnn.com/2006/10/09/technology/googleyoutube_deal/index.htm?cnn=yes Google to buy YouTube for $1.65 billion]." ''CNN'' [[9. октобар]] [[2006]].</ref> Убрзо затим, [[31. октобар|31. октобра]] [[2006]]. Гугл је објавио да је купио -{[[JotSpot|''JotSpot'']]}-, креатора [[вики]] технологије за веб-сајтове на којима корисници међусобно сарађују.<ref>[http://www.crackgoogle.com/content/view/23/ Google Buys Wiki Startup JotSpot]. [[31. октобар]] 2006. {{Wayback|url=http://www.crackgoogle.com/content/view/23/ |date=20071011050411 }}</ref>

Гугл је [[13. април]]а [[2007]]. склопио уговор о куповини [[Дабл клик|Даблклика]]. Пристали су да купе компанију за 3,1 милијарду долара<ref name="DoubleClicknyt"> Louise Stort and Miguel Helft. "[http://www.nytimes.com/2007/04/14/technology/14DoubleClick.html?ref=technology Google Buys DoubleClick for $3.1 Billion]." ''The New York Times''. [[14. април]] 2007, Приступљено 13. априла 2007.</ref>.

Дана [[9. јул]]а 2007. године, Гугл је објавио да је потписао коначан уговор о куповини компаније [[Постини]], која пружа сигурносне услуге на Интернету везане за заштиту електронске поште.<ref>{{cite web|url=https://www.google.com/intl/en/press/pressrel/postini_20070709.html|title=Google to acquire Postini|publisher=Google (Press release)|accessdate=18. 7. 2007|date=9. 7. 2007}}</ref>

=== Пословни партнери ===

Године [[2005]]. Гугл је ушао у пословну сарадњу са осталим компанијама и владиним [[агенција]]ма у циљу унапређења својих сервиса и производа. Објавили су сарадњу са [[Наса|НАСА]]-ом како би саградили канцеларије и радили на истраживачким пројектима везаним за [[нанотехнологија|нанотехнологију]], [[рачунарство]], и [[свемир]]ску индустрију.<ref name="nasaames">Mills, Elinor. "[https://archive.today/20130628220559/http://news.com.com/Can+Google+beat+the+new-office+curse/2100-1030_3-5884957.html Can Google beat the new-office curse?]" ''CNET.'' [[28. септембар]] [[2005]], Приступљено [[25. фебруар]]а, [[2007]].</ref> Гугл је такође ушао у партнерство са [[Sun Microsystems|Сан Мајкросистемсом]] у [[Октобар|октобру]] како би помогао у међусобном дељењу и дистрибуирању њихових технологија.<ref name="googlesun">Kessler, Michelle; Acohido, Byron. "[http://www.usatoday.com/tech/news/2005-10-03-google-sun-team_x.htm Google, Sun make 'big deal' together]." ''USA Today.'' [[3. октобар]] 2005, Приступљено 25. фебруара 2007.</ref> Склопили су уговор и са [[Тајм Варнер]]ом, [[АОЛ]]-ом,<ref name="googleaol">Mills, Elinor. "[https://archive.today/20130628233401/http://news.com.com/What+the+Google-AOL+deal+means+for+users/2100-1024_3-6010327.html What the Google-AOL deal means for users]." ''CNET.'' [[28. децембар]] 2005, Приступљено 25. фебруара 2007.</ref> да би унапредили своје сервисе за претраживање [[видео формат]]а.

Гугл и медијска новинска агенција [[Фокс Интерактив Медија]] су склопили уговор вредан 900 милиона долара како би омогућили претрагу и рекламирање у популарном корисничком мрежном сајту [[Myspace|Мајспејсу]].<ref name="googlemyspace">Staff Writer. "[http://findarticles.com/p/articles/mi_m0EIN/is_2006_August_7/ai_n16610613 Fox Interactive Media Enters into Landmark Agreement with Google Inc.; Multi-Year Pact Calls for Google to Provide Search and Advertising across Fox Interactive Media's Growing Online Network Including the MySpace Community]." ''Business Wire.'' [[7. август]] [[2006]], Приступљено 25. фебруара 2007.</ref>

== Производи ==
{{Главни чланак|Списак Гуглових производа}}
Гугл је креирао сервисе и алатке за јавну употребу, пословне кориснике, укључујући веб апликације, рекламне мреже и бизнис солуције.

=== Рекламирање ===

Већина Гуглових прихода долази из рекламних програма. За фискалну [[2006]]. годину, компанија је пријавила зараду од 10,492 милијарде долара од рекламирања и само 112 милиона долара од лиценцирања и осталих зарада<ref name="10-K">{{Cite web|url=http://www.sec.gov/Archives/edgar/data/1288776/000119312507044494/d10k.htm|title=Form 10-K -- Annual Report|accessdate=14. 7. 2007|publisher=SEC|work=EDGAR}}</ref>. [[Гугл Адвордс]] ({{Јез-енгл|Google AdWords}}) дозвољава веб оглашивачима да прикажу рекламе у Гугловим резултатима претраге и Гугловом мрежном садржају, преко цена-по-клику или цена-по-прегледу шема. Корисници [[Гугл Адсенс]] ({{Јез-енгл|Google AdSense}}) програма могу да прикажу рекламе на сопственом сајту и да зараде новац сваки пут када се на рекламу кликне.

=== Апликације ===
Гугл је добро познат по својој претрази, која је главни фактор успеха компаније. Од децембра [[2006]]. Гугл је најкоришћенији претраживач на Интернету са 91,47% удела, испред [[Bing|Бинга]] (2,75%) и [[Yahoo|Јахуа]] (2,25%). Гугл индексира милијарде веб страница, тако да корисници могу да претражују информације које желе преко кључних речи. Гугл је такође увео технологију претраге у друге сервисе, укључујући претрагу слика, [[Гугл вести]], сајт за поређење цена, интерактивне [[Гугл групе]], [[Гугл мапе]] и друге.

Године [[2004]]. Гугл је покренуо свој лични сервис бесплатне електронске поште, познат као [[Gmail|Џимејл]].<ref name="gmail2004">Staff Writer. "[http://money.cnn.com/2004/04/01/technology/google_email/index.htm Google + e-mail = gmail]." ''CNN.'' [[1. август]] [[2004]], Приступљено 23. фебруара 2007.</ref> Гмејл садржи филтрирање е-поште и могућност претраге поште уз Гуглову технологију претраге. Сервис зарађује приказујући рекламе са [[Адворд]]а који су повезани са садржајем тренутне поруке.

Почетком [[2006]]. компанија је покренула [[Гугл видео]], сервис који дозвољава корисницима да бесплатно гледају и претражују доступне [[филм]]ове и [[видео-клип|видео клипове]].

Гугл је такође направио неколико десктоп апликација, укључујући [[Google Earth|Гугл Земљу]], интерактивни програм са сателитским снимцима Земље који покрива већи део планете Земље. За Гугл Земљу се сматра да је изузетно прецизна и веома детаљна. Многи већи градови имају толико детаљне слике да се може приближити до те мере да се виде аутомобили и пешаци изблиза. Упркос томе, националне сигурносне агенције су забринуте због оволико детаљних слика. Сателитски снимци се не освежавају често.

Многи други производи су доступни преко [[Гугл лабораторија|Гугл лабораторије]], која чини колекцију недовршених програма који се и даље тестирају за јавну употребу.

Гугл промовише своје производе на различите начине. У [[Лондон]]у, Гугл свемир је постављен на [[aerodrom|аеродрому]] [[Аеродром Хитроу|Хитроу]], показујући неколико производа укључујући Џимејл, Гугл Земљу и [[Пикаса|Пикасу]].<ref name="googlespace">"[https://web.archive.org/web/20061205103359/http://www.google.co.uk/googlespace/ Googlespace Website]." ''Google.'', Приступљено 26. 2. 2007.{{dead link|date=март 2017}}</ref><ref name="heathrow">Donoghue, Andrew. "[http://news.zdnet.co.uk/internet/0,1000000097,39237536,00.htm Google turns Heathrow into testing lab] {{Wayback|url=http://news.zdnet.co.uk/internet/0,1000000097,39237536,00.htm |date=20070924011257 }}." ''ZDNet.'' [[24. новембар]] [[2005]].</ref> Такође, слична страница је покренута за америчке студенте под називом „Студентски живот, преко Гугла“ ({{јез-енгл|College Life, Powered by Google}}).<ref name="collegelife">"[https://web.archive.org/web/20080509143242/http://services.google.com/university/ College Life, Powered by Google Website]." Приступљено [[25. фебруар]]а, 2007.</ref>

=== Предузетнички производи ===
Гугл је [[2007]]. године покренуо [[Гугл премијум апликације]], софтвер пакет за предузећа који садржи е-пошту, инстант поруке, [[календар]], рад са документима, као и програм за рад са [[табела]]ма.<ref name="graham">Graham, Jefferson. "[http://www.usatoday.com/tech/products/2007-02-22-google-apps_x.htm?csp=15 Google goes after Microsoft with software suite]." ''USA Today.'' [[22. фебруар]] [[2007]], Приступљено [[23. фебруар]]а, 2007.</ref> Овај производ је намењен примарно за правне кориснике, и стваран је у циљу конкуренције [[Microsoft Office Сјут]] пакету, чија је цена отприлике 50 долара по кориснику за годину дана за [[Microsoft Office]].<ref name="graham"/> Велики корисник Гугл апликација је Универзитет у Лејкхеду, Тандер Беј, Онтарио, Канада, са 38.000 инсталација<ref name="rickwood">Rickwood, Lee. "[http://www.pcworld.ca:80/news/column/8088b6470a01040800f483b40707b39a/pg1.htm Google Apps: Killer software or killer decision?] {{Wayback|url=http://www.pcworld.ca/news/column/8088b6470a01040800f483b40707b39a/pg1.htm |date=20070928025717 }}." ''[http://www.pcworld.ca/ PCWorld.ca] {{Wayback|url=http://www.pcworld.ca/ |date=20071225093754 }}.'' [[23. март]] 2007, Приступљено [[25. март]]а, 2007.</ref>.

== Афере и култура ==

Гугл је познат по својој опуштеној корпорацијској култури, која је позната као [[дот-ком бум]]. У [[јануар]]у [[2007]]. [[магазин Форчун]] (''-{Fortune Magazine}-'') је ставио Гугл на прво место од 100 компанија у којој је најбоље радити.<ref name="best_company">"[http://money.cnn.com/magazines/fortune/bestcompanies/2007/full_list/ 100 Best Companies to Work For 2007]." ''Fortune Magazine (link published by [[CNN]]).'' [[22. јануар]] [[2007]], Приступљено [[8. јануар]]а, 2007.</ref> Пословна филозофија Гугла је базирана на много уобичајених принципа укључујући, „Можете стећи новац не чинећи зло“, „Можете бити озбиљни без одела“ и „Посао би требало да буде изазован и изазов треба да буде забаван“.<ref>"[https://www.google.com/corporate/tenthings.html Google Corporate Philosophy]." ''Google.'' Приступљено [[31. август]]а, [[2006]].</ref> Њихова опуштена пословна култура се може видети и преко празничних варијација Гугловог логотипа.

Гугл критикују због доприноса нижих од индустријских стандарда. На пример, неки систем-администратори зарађују највише 35.000 долара годишње што је релативно ниско за ту врсту посла у Сан Франциску.

== Види још ==
* [[Argumentum ad Google]]
* [[Гугол]]
* [[Alphabet Inc.|Алфабет (компанија)]]
* [[Списак спајања и припајања компаније Alphabet|Списак компанија које је купио Гугл]]
* [[Списак Гуглових производа]]

== Референце ==
{{reflist|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|title=The Mobile Wave: How Mobile Intelligence Will Change Everything | url=https://archive.org/details/mobilewavehowmob0000sayl|last=Saylor |first=Michael |authorlink=Michael J. Saylor |year=2012 |publisher=Perseus Books/Vanguard Press |isbn=978-1593157203|pages=}}

== Спољашње везе ==
{{Други пројекти
| commons     = Google
| wikispecies = 
| wiktionary  = 
| wikiversity = 
| wikibooks   = 
| wikisource  = 
| wikiquote   = 
| wikinews    = Гугл
}}
* {{Званични веб-сајт|https://www.google.com|mobile=https://m.google.com}}
** [https://www.google.com/about/company/ О компанији]
** [https://www.google.com/intl/en/about/company/history/ Историјат компаније]
* {{Twitter | id = @Google}}

{{Alphabet Inc.}}
{{Велика предузећа која производе софтвер}}
{{Силицијумска долина}}
{{нормативна контрола}}

__NOTC__
[[Категорија:Гугл| ]]
[[Категорија:Предузећа из Маунтин Вјуа]]
[[Категорија:Интернет компаније у САД]]
[[Категорија:Мрежна места]]
[[Категорија:Алфабет (компанија)]]
[[Категорија:Силицијумска долина]]