Извор странице Шпански грађански рат

{{malo_inlajn_referenci}}
{{Инфокутија Војни сукоб
| рат = Шпански грађански рат
| слика = Collage guerra civile spagnola.png
| ширина_слике = 300п
| опис_слике = ''Колаж слика шпанског грађанског рата''
| време = [[17. јул]] [[1936]]. — [[1. април]] [[1939]].
| локација = [[Пиринејско полуострво|Континентална Шпанија]], [[Мароко|Шпански Мароко]], [[Сахара|Шпанска Сахара]], [[Канарска острва]], [[Балеарска острва]], [[Гвинеја|Шпанска Гвинеја]], [[Средоземно море]], [[Северно море]]
| узрок = 
| територија = 
| резултат = Победа националистичких снага
* Укидање [[Друга шпанска република|Друге шпанске републике]]
* Увођење диктатуре [[Франсиско Франко|Франсиска Франка]]
| страна1 = '''Републиканци''':<br />• {{зас слика|Anarchy-symbol.svg}} [[Анархизам|Анархисти]]<br />• {{зас слика|Golden Hammer and Sickle.svg}} [[Комунизам|Комунисти]]<br /> Подршка:<br />• {{зас|СССР|1936}} [[Совјетски Савез|СССР]]<br />• {{зас|МЕК}} [[Мексико]]<br />• {{зас слика|Flag of the International Brigades.svg}} [[Интернационалне бригаде]]<br />
| страна2 = '''Националисти''':<br />• {{зас слика|Yoke and Arrows.svg}} [[Фаланга (Шпанија)|Фаланга]]<br /> Подршка:<br />• {{зас слика|Legion Condor Links.svg}} [[Легија Кондор]]<br />• {{зас слика|Flag of German Reich (1935–1945).svg}} [[Нацистичка Њемачка|Нацистичка Немачка]]<br />• {{зас слика|Flag of Italy (1861-1946).svg}} [[Фашистичка Италија (1922—1943)|Фашистичка Италија]]<br />• {{зас слика|Flag of Portugal.svg}} [[Португалија|Португал]]
| заповедник1 = {{зас слика|Flag of Spain (1931—1939).svg}} [[Мануел Азања]]<br /> {{зас слика|Flag of Spain (1931—1939).svg}} [[Хуан Негрин]]<br /> {{зас слика|Flag of Spain (1931—1939).svg}} [[Франсиско Ларго Кабаљеро]]<br /> {{зас слика|Flag of Spain (1931—1939).svg}} [[Висенте Рохо]]<br /> {{зас слика|Flag of Spain (1931—1939).svg}} [[Хуан Модесто]]<br /> {{зас слика|Flag of Spain (1931—1939).svg}} [[Хуан Ернандес Саравија]]<br />{{зас слика|Flag of Spain (1931—1939).svg}} [[Хосе Мијаха]]<br />{{зас слика|Flag of Spain (1931—1939).svg}} [[Енрике Листер]]<br />{{зас|Француска}} [[Андре Марти]]<br />{{зас|СССР|1936}} [[Карол Швјерчевски|генерал Валтер]]
| заповедник2 = {{зас слика|Flag of Spain (1938—1945).svg}} [[Франсиско Франко]]<br /> {{зас слика|Flag of Spain (1938—1945).svg}} [[Емилио Мола]] †<br /> {{зас слика|Flag of Spain (1938—1945).svg}} [[Хосе Санхурхо]] †<br />{{зас слика|Flag of Spain (1938—1945).svg}} [[Гонсало Кипо де Љано]]<br /> {{зас слика|Flag of Spain (1938—1945).svg}} [[Хуан Јагве]]<br /> {{зас слика|Flag of Spain (1938—1945).svg}} [[Фидел Давила]]
| јачина1 = 450.000 бораца<br />350 авиона<br />200 артиљеријских батерија
| јачина2 = 600.000 бораца<br />600 авиона<br />290 артиљеријских батерија
| губици1 = 175.000 војника<ref name="Sandler">{{Cite book|last=Sandler|first=Stanley|title=Ground Warfare: An International Encyclopedia|year=2002|publisher=ABC-CLIO|url=https://books.google.com/books?id=L_xxOM85bD8C&pg=PA160&lpg=PA160&dq=#v=onepage&q&f=false|page = 160}}</ref><br />100.000—130.000 цивила убијено на територији под контролом Националиста<ref name = "ref_duplicada_1">Manuel Álvaro Dueñas, 2009, стр. 126</ref>
| губици2 = 110.000 војника<ref name="Sandler"/><br />50.000 цивила убијено на територији под контролом Републиканаца<ref>Casanova, 1999.</ref>
| губици3 = укупно страдало око 500.000 људи
}}

{{Битке шпанског грађанског рата}}
'''Шпански грађански рат''' је био [[сукоб]] у коме су се актуелна [[Друга шпанска република]] и левичарске групе бориле против побуне десничарских фашиста и [[Национализам|националиста]] предвођене [[генералисимус]]ом [[Франсиско Франко|Франсиском Франком]], који је у државном удару успео да свргне републиканску владу и успостави [[Диктатура|диктатуру]]. Овај сукоб је био резултат комплексних политичких, економских и културних подела између, како је то познати шпански писац и песник, [[Антонио Мачадо]] описао, ''две Шпаније''.

Републиканце је чинио дијапазон лево оријентисаних групација које су се кретале од центриста који су подржавали изборну демократију, до поборника комунистичких или анархистичких револуционарних промена; њихова снага је имала првенствено урбани (мада су међу њима били и сељаци беземљаши) и секуларни карактер, а били су посебно јаки у [[Каталонија|Каталонији]] и у релативно конзервативној [[Баскија|Баскији]] — два региона којима је републиканска влада дала велику аутономију. Фашистички побуњеници који су на крају извојевали победу имали су првенствено подршку великих и богатих земљопоседника и цркве, који су подржавали централизацију власти. [[Војна тактика]] овог рата је у много аспеката наговестила акције у [[Други светски рат|Другом светском рату]].

Иако је рат трајао само три године, политичка ситуација је већ била затегнута и пуна насиља у претходних неколико година. Број жртава је споран; процене најчешће говоре о бројци између 500.000 и 1.000.000 мртвих. Многе од ових жртава, међутим, нису биле резултат борбених дејстава, већ последица бруталних масовних погубљења која су чиниле обе стране. Рат је почео војним устанцима широм Шпаније и њених колонија, који су били праћени републиканским репресалијама против оних који су сматрани савезницима побуњеника: цркве. Чињени су масакри над католичким свештенством, цркве и манастири су били спаљивани. Дванаест [[бискуп]]а, 283 калуђерице, 2.365 [[монаштво|калуђера]] и 4.184 [[свештеник]]а је убијено.{{ref|Carroll}} У освит рата, Франков режим је иницирао темељно чишћење шпанског друштва од свега што је имало везе с левичарским партијама и уопште свега што је било повезано с Другом републиком, укључујући трговачке синдикате и политичке партије. Архиве су биле заплењене, извођени су претреси кућа, а непожељни појединци су често затварани, протеривани у [[егзил]], или убијани.

Након рата, шпанској [[економија|економији]] су биле потребне деценије да се опорави (''види [[шпанско чудо]]''). Политичке последице рата су одзвањале и ван граница Шпаније и подгревале су страсти у међународним интелектуалним и политичким круговима. Симпатизери републиканаца су овај рат прогласили борбом између "[[тиранија|тираније]] и [[демократија|демократије]]", или "[[фашизам|фашизма]] и [[слобода|слободе]]", и много младих идеалиста је тридесетих година 20. века ступило у [[интернационалне бригаде]] сматрајући да је спасавање Шпанске републике идеалистички циљ те ере. Франкови поборници, међутим, видели су рат као битку између „црвених хорди“ ([[комунизам|комунизма]] и [[анархизам|анархизма]]) и "[[хришћанство|хришћанске]] [[цивилизација|цивилизације]]". Али ова два супротстављена става су неизбежно била превелика поједностављења: обе стране су имале различите, и често конфликтне [[идеологија|идеологије]] у својим редовима.

== Увод ==
=== Политичка позадина ===
Од [[1934]]. до [[1936]], [[Друга шпанска република|Другом Шпанском Републиком]] је управљала коалиција деснице и центра, у којој је била и [[Католичка црква|католичка]] ''[[Confederación Española de Derechas Autónomas]]'' (СЕДА) као и либерални политичари. Ова коалиција је стекла власт по аутоматизму након што је конзервативна влада изгубила општинске изборе 1934. године. Уочи разбуктавања социјалних немира, влада је побегла. Унутрашње супротности у влади су довеле до ограничене способности за делање и доношење одлука. У овом периоду, беснели су генерални штрајкови у [[Валенсија|Валенсији]] и [[Сарагоса|Сарагоси]], улични сукоби у [[Мадрид]]у и [[Барселона|Барселони]], и [[Шпанска револуција 1934.|рударски устанак (Шпанска револуција 1934.)]], који је силом угушиле трупе генерала [[Лопез Очоа|Лопеза Очое]] и [[Шпанска легија|легионари]] којима је командовао [[Хуан Јагве]] (''Juan Yagüe''), под управом министра рата, [[Дијего Идалго|Дијега Идалга]].

Унутрашња неслагања су се гомилала у коалицији, и следила је радикализација ситуације у земљи. Штрајкови су били учестали, насиље узело маха, а комунисти и анархисти су убијали клерике, спаљивали цркве и прогонили људе које су сматрали конзервативним. Након серије криза владе, избори одржани [[16. фебруар]]а, 1936. су довели на власт влади [[Народни фронт (Шпанија)|Народног фронта]], коју су подржавале партије левице и центра, а противила јој се десница. Нова влада је била нестабилна, и [[7. април]]а 1936, председника [[Нисето Алкала-Замора]] (''Niceto Alcalá-Zamora'') је парламент разрешио дужности, и поставио премијера [[Мануел Азања|Мануела Азању]] за новог председника.
[[Датотека:SalvadorDali-SoftConstructionWithBeans.jpg|мини|десно|200п|Предосећање сукоба - слика [[Салвадор Дали|Салвадора Далија]]]]

У овом периоду растућих тензија, према званичним изворима, 330 људи је убијено, а 1.511 је рањено у политички мотивисаном насиљу; подаци су забележили 213 неуспео покушај [[atentat|атентата]], 113 генералних штрајкова, и уништење 160 религијских објеката;{{ref|Carroll}} стварне цифре могу бити и више. [[12. јул]]а 1936, [[Хосе Кастиљо (Шпански грађански рат)|Хосеа Кастиља]], поручника у Јуришној гарди и члана Социјалистичке партије је убила радикална десничарска група у Мадриду. Наредног дана, група официра Јуришне гарде се осветила убивши [[Хосе Калво Сотело|Хосеа Калва Сотела]] (''José Calvo Sotelo''), члана парламента и једног од вођа екстремне антирепубликанске опозиције, као и бившег министра финансија под диктатуром [[Мигел Примо де Ривера|Мигела Прима де Ривере]] (''Miguel Primo de Rivera''). Овај атентат је подстакао следеће догађаје.

Дана [[17. јул]]а 1936. је почела побуна конзервативаца, које се дуго плашила левичарска влада Народног фронта премијера [[Сантијаго Касарес Кирога|Сантијага Касареса Кироге]] (''Santiago Casares Quiroga''). Касарес Кирога, који је наследио Азању као премијер је у претходним недељама отерао у егзил војне официре осумњичене за заверу, међу којима су били генерал [[Мануел Годед и Љопис]] (''Manuel Goded y Llopis'') и генерал [[Франсиско Франко]], који су послати на [[Балеарска острва]] и [[Канарска острва]], тим редом. Побуна није била само војни пуч; она је такође имала значајну цивилну компоненту. Побуњеници су се надали да ће одмах стећи контролу над престоницом, Мадридом, и над свим осталим значајним градовима Шпаније. [[Севиља]], [[Памплона]], [[Кадиз]], [[Херез де ла Фронтера]], [[Кордоба]], [[Сарагоса]] и [[Овиједо]] су пали под контролу побуњеника, али они нису успели да освоје [[Барселона|Барселону]] и Мадрид. Као резултат је уследио продужени грађански рат.

Активни учесници рата су покривали целу скалу политичких позиција и идеологија тог времена. Франкова побуњеничка страна је укључивала фашистичке [[Фаланга (Шпанија)|фаланге]], [[карлисти|карлисте]] и [[легитимисти|легитимисте]] монархисте; шпанске националисте; и већину конзервативаца. На републиканској страни су се борили већина либерала, [[баски]]јски и [[Каталонци|каталонски]] националисти, [[социјализам|социјалисти]], [[стаљинизам|стаљинистички]] и [[троцкизам|троцкистички]] [[комунизам|комунисти]], и [[анархизам|анархисти]] разних [[идеологија]].

Из друге перспективе, стране се могу поделити на побуњеничку коју је чинила већина католичког свештенства и верујућих католика (изван баскијског региона), важни елементи војске, већина земљопоседника, и многи пословни људи. Републиканску страну је чинила већина урбаног радништва, сељаштво, и велики део образоване средње класе, посебно они који нису били предузетници.

Вође побуне су били генерали Франсиско Франко, [[Емилио Мола]], и [[Хосе Санхурхо]] (''José Sanjurjo''). Санхурхо је био неприкосновени вођа устанка, али је погинуо у авионској несрећи 20. јула, док се враћао у Шпанију да преузме контролу над побуњеничком страном. Франко, командант шпанске армије од 1933. и већ познати профашиста, је побегао са Канарских острва у шпанске колоније у [[Мароко|Мароку]], и тамо преузео команду. Током наредне три године рата, Франко је био ефективни командант свих побуњеника.

Један од главних мотива конзервативаца, проглашен у време почетка њиховог устанка, био је да се конфронтирају са [[антиклерикализам|антиклерикализмом]] републиканског режима, и да одбране [[Католичка црква|Римокатоличку цркву]], која је била под ударом због своје подршке монархији, и коју су многи републиканци кривили за зла у држави. У првим данима рата цркве, манастири, и друге црквене зграде су биле спаљиване, а републиканске власти нису предузимале кораке како би ово спречиле. Чланови 24 и 26 Устава републике су забрањивали [[исусовци|језуите]], што је дубоко вређало многе конзервативце. Упркос овим религиозним питањима, баскијски националисти, који су готово сви били на страни републике, су у већини били верујући католици. [[Папа Јован Павле II]] је касније канонизовао неколико ових [[мученици Шпанског грађанског рата|мученика Шпанског грађанског рата]], који су били убијени зато што су били свештеници или монаси.

=== Страно мешање ===
Побуни се супротставила влада (са трупама које су остале лојалне републици), као и [[социјализам|социјалистичке]], [[комунизам|комунистичке]] и [[анархизам|анархистичке]] групе. [[Уједињено Краљевство|Британска]] влада је званично остала неутрална, али је ипак одржавала ембарго на увоз оружја Шпанији и активно је радила против антифашистичког учешћа у рату својих грађана. Задњи председник, Хуан Негрин, се надао да ће са почетком Другог светског рата, европске силе (највише Британија и Француска) коначно пружити помоћ, али ни Британија ни Француска нису подржале републику. И [[Фашистичка Италија (1922—1943)|Фашистичка Италија]] под [[Бенито Мусолини|Бенитом Мусолинијем]] и [[Нацистичка Њемачка]] под [[Адолф Хитлер|Адолфом Хитлером]] су слале трупе, авионе и оружје као подршку Франку. Италијанска подршка је износила преко 60.000 војника у врхунцу рата. Добровољци су долазили и из других држава у подршку фашистима, попут [[Еоин О’Дафи|Еоина О’Дафија]] из [[Ирска|Ирске]], и католичких интелектуалаца попут песника [[Рој Кембел|Роја Кембела]]. Дана [[27. јул]]а 1936. прва ескадрила италијанских авиона, које је послао Бенито Мусолини, је стигла у Шпанију.{{ref|Mussolini1}}

Захваљујући француско-британском ембаргу на оружје, влада републике је могла да прима помоћ и купује оружје само од [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], који је био удаљен хиљадама километара, и сам у економским проблемима. Оружје које је стигло из Совјетског Савеза је укључивало 1.000 авиона, 900 тенкова, 1.500 артиљеријских оруђа, 300 оклопних возила, стотине хиљада комада ручног оружја, и 30.000 тона муниције (од које је одређени проценат био неисправан). За исплату овог наоружања, републиканци су искористили 500 милиона америчких долара из златних резерви. На почетку рата Шпанија је по златним резервама била четврта држава света са око 750 милиона долара [https://web.archive.org/web/20060111025450/http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/SPrussia.htm], мада је одређена средства замрзла француска влада. Мада су неки тврдили да је совјетска влада била мотивисана жељом да прода оружје, и да је наплаћивала изнуђивачке цене [https://web.archive.org/web/20051204095406/http://flag.blackened.net/revolt/spain/review_arms_gold.html], треба рећи да су Совјети такође послали више од 2.000 људи, махом тенковских посада и пилота који су активно учествовали у рату, укључујући и борбе на републиканској страни.<ref>[http://www.oneparty.co.uk/compass/compass/com12301.html].</ref>

[[Мексико]] је такође слао помоћ републиканцима у пушкама и храни. Током рата, напори изабране владе да се одупре побуњеничкој војсци су били отежавани франко-британском политиком 'не-интервенисања', која је резултовала развученим линијама снабдевања и нередовним испорукама оружја несталног квалитета.

Добровољци из многих земаља су се борили у Шпанији - већина на страни републиканаца. 40.000 мушкараца и жена се борило у [[Интернационалне бригаде|Интернационалним бригадама]], организованим у спрези са [[Коминтерна|Коминтерном]]. Други су се борили као чланови [[ЦНТ]] и [[ПОУМ]] милиција.

'Шпанија' је постала ''[[cause celebre]]'' левичарске и интелигенције која је тежила левици широм западног света, и многи истакнути уметници и писци су се ставили у службу Републици (као и већи број левичара из радничке класе, за које рат није представљао само идеалистичку авантуру, већ бекство од пост-депресионе незапослености). Међу славнијим странцима који су се борили на страни Републике су били [[Ернест Хемингвеј]] и [[Џорџ Орвел]], који је своја искуства описао у делу ''[[Каталонији у част]]''. Орвелова новела ''[[Животињска фарма]]'' је благо инспирисана његовим искуствима, а искуства других троцкиста у рукама стаљиниста из периода када су почеле унутрашње борбе у Националном фронту су инспирисала сцене мучења из ''[[хиљаду деветсто осамдесет четврта|1984]]''. Хемингвејева новела ''[[За ким звона звоне]]'' је била инспирисана његовим искуствима из Шпаније. Трећи део аутобиографске трилогије ''Тренутак рата'' (''A Moment of War'') [[Лори Ли|Лорија Лија]] је такође базиран на искуствима из Шпанског грађанског рата, (мада је тачност неких сећања оспоравана). [[Норман Бетун]] (''Norman Bethune'') је користио прилику да развије посебне вештине у ратној медицини. Као повремени посетилац, [[Ерол Флин]] је користио лажне вести о својој смрти на фронту како би промовисао своје филмове.

Фашисти су добили значајну и нескривену помоћ у виду оружја и људства од Немачке и Италије. Републиканци нису добили помоћ ни од једне велике светске силе изузев Совјетског Савеза, од кога су могли да купују оружје, захваљујући контроли над шпанским златним резервама које су се налазиле у Мадриду почетком рата. У овом периоду, Британија и Француска су биле дубоко политички подељене и имале су слабе владе, док су Сједињене Државе биле изолационистичке, неутралистичке, и мало су се бринуле за оно шта су понајвише сматрале унутрашњим питањем једне европске земље. И поред тога, од самог почетка рата, фашисти су добили значајну подршку од неких елемената америчке привреде. ''Вакјум ојл'', нафтна компанија у америчком власништву, на пример, је одбила да продаје нафту републиканским бродовима, а ''Тексас ојл компани'' је снабдевала Франка горивом на кредит до краја рата. Многи у овим земљама су такође били шокирани насиљем које су испољавале анархистичке и ПОУМ милиције, и плашили су се стаљинистичког утицаја на републиканску владу. Репресалијама, убиствима и осталим зверствима у побуњеничким зонама, наравно, није придавана ни приближно једнака медијска пажња.

Немачка и СССР су користиле рат за испробавање бржих тенкова и авиона који су били тек произведени у то доба. Ловац [[Месершмит Bf 109]] и транспортер/бомбардер [[Јункерс Ju 52]] су коришћени у Шпанском грађанском рату. Совјети су доставили ловце [[Поликарпов И-15]] и [[Поликарпов И-16]]. Шпански грађански рат је такође био пример [[тотални рат|тоталног рата]] у коме је [[Легија Кондор]] [[бомбардовање Гернике|бомбардовала баскијски град Гернику]], што је [[Пабло Пикасо]] приказао на својој чувеној слици [[Герника (слика)|Герника]]. Ово је предсказало догађаје из [[Други светски рат|Другог светског рата]] попут бројних ваздушних кампања [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафеа]] или [[бомбардовање Дрездена у Другом светском рату|бомбардовања Дрездена]] и [[бомбардовање Београда (1944)|савезничко бомбардовање Београда]].

== 1936. ==
[[Датотека:Guerra Civil Española.svg|370п|мини|Шпанија током грађанског рата

{{col-begin}}
{{col-break}}
{{legend|#C5B358|Почетна Националистичка зона - јул 1936.}}
{{legend|#BDB76B|Националистичко напредовање до септембра 1936.}}
{{legend|#C2B280|Националистичко напредовање до октобра 1937.}}
{{legend|#E68FAC|Националистичко напредовање до новембра 1938.}}
{{legend|#F4C2C2|Националистичко напредовање до фебруара 1939.}}
{{legend|#FBCCE7|Последња област под контролом на републиканаца}}
[[Датотека:Solid blue.png|10px]] Главни националистички центри

[[Датотека:Red-square.gif|10px]] Главни републикански центри

{{col-break}}
[[Датотека:Panzer aus Zusatzzeichen 1049-12.svg|25px]] Копнене битке

[[Датотека:Vattenfall.svg|25px]] Поморске битке

[[Датотека:Icon vojn.svg|25px]] Бомбардовани градови

[[Датотека:City locator 4.svg|25px]] Логори

[[Датотека:Gatunek trujący.svg|25px]] Масакри

[[Датотека:Red dot.svg|10px]] Избеглички кампови
{{col-end}}
]]

:''За детаљнију хронологију види: [[Хронологија Шпанског грађанског рата]].

У раним данима рата, преко 50.000 људи који су се нашли на „погрешној“ страни фронта је убијено. Број убијених на обе стране је вероватно сличан. У овим шетњама ({{јез-шп|paseos}}), како су егзекуције називане, жртве су наоружани људи изводили и стрељали ван градова. Вероватно најпознатија жртва ових масовни егзекуција је био песник [[Федерико Гарсија Лорка]]. Избијање рата је пружило повод за измиривање рачуна, и разрешавање старих размирица. У већини области, обе стране су вршиле убиства.

Све наде у брзи крај рата су пресахнуле [[21. јул]]а, петог дана побуне, када су фашистичке снаге заробиле главну шпанску морнаричку базу код [[Ферол]]а у северозападној Шпанији. Ово је охрабрило фашистичке државе у Европи да помогну Франку, који је већ контактирао владе Немачке и Италије претходног дана. 26. јула, [[Силе Осовине]] су се сврстале на фашистичку страну. Франкове снаге су извојевале још једну велику победу [[27. септембар|27. септембра]] када су освојиле град [[Толедо]].

Фашистички гарнизон под пуковником Москардом је држао утврђење у центру града од почетка побуне, пружајући отпор хиљадама републиканских војника који су потпуно окружили изоловану грађевину (неспособност да се освоји утврђење је била јак ударац престижу Републике, јер је сматрана необјашњивом у светлу бројчане надмоћи у области). Два дана касније, Франко се прогласио ''[[генералисимус]]ом'' и ''[[каудиљо]]м'' („вођа“) уједињујући разне [[Фаланга (Шпанија)|фалангистичке]] и ројалистичке елементе. У октобру, фашисти су организовали велику офанзиву према [[Мадрид]]у, али је појачани отпор од стране владе и долазак добровољаца из Совјетског Савеза зауставио напредовање до [[8. новембар|8. новембра]]. У међувремену, републиканска влада се пребацила из Мадрида у [[Валенсија|Валенсију]], изван борбене зоне, [[6. новембар|6. новембра]].

Дана [[18. новембар|18. новембра]], Немачка и Италија су званично признале Франков режим, а [[23. децембар|23. децембра]], Италија је послала своје добровољце да се боре на страни фалангиста.

== 1937. ==
[[Датотека:Map of the Spanish Civil War in October 1937.png|мини|десно|Територије под контролом националиста и републиканаца, октобар 1937.]]

Како су му редови били попуњени италијанским војницима, и шпанским колонијалним војницима из Марока, Франко је поново покушао да освоји Мадрид у јануару и фебруару 1937, али поново није успео. Дана [[21. фебруар]]а забрана за стране „добровољце“, од стране Комитета за не-интервенцију Лиге народа, је ступила на снагу. Велики град, [[Малага]], је освојена [[8. фебруар]]а, а [[28. април]]а Франкови људи су ушли у [[Герника|Гернику]], у Баскији, два дана након што је град бомбардовала немачка Легија Кондор опремљена авионима [[Хајнкел He 51|Хајнкел -{He 51}-]] (легија је стигла у Шпанију [[7. мај]]а). Након пада Гернике, влада је почела да узвраћа са повећаним успехом.

У јулу, влада је кренула у поновно освајање [[Сеговија|Сеговије]], приморавши Франка да повуче трупе са мадридског фронта како би зауставио ово напредовање. Мола, Франков први подређени, је убијен 3. јуна, и почетком јула, упркос паду [[Билбао|Билбаа]] у јуну, влада је започела јаку контраофанзиву у области Мадрида, коју су фашисти одбили уз тешкоће. Сукоб је назван „Битка за Брунет“ (Брунет је градић у провинцији Мадрид).

Након тога, Франко је повратио иницијативу, извршивши инвазију на [[Арагон]] у августу, и затим узевши град [[Сантандер]] (данас у [[Кантабрија|Кантабрији]]). Уследила су два месеца огорчених борби, и упркос одлучном астуријанском отпору, [[Хихон]] (у [[Кнежевина Астурија|Астурији]]) је пао крајем октобра, што је практично окончало рат на северу.

У међувремену, [[28. август]]а, [[Ватикан]] је признао Франка (могуће под притиском Мусолинија), а крајем новембра, како су се фашисти ближили [[Валенсија|Валенсији]], влада се поново пребацила, овај пут у [[Барселона|Барселону]].

Од [[24. август]]а до [[7. септембар|7. септембра]] борбе су вођене код [[Битка код Белћите|Белћите]], недалеко од [[Сарагоса|Сарагосе]]. Републиканци су у тој бици однели тактичку победу.

== 1938. ==
[[Датотека:Map of the Spanish Civil War in July 1938.png|мини|десно|Стање из јула 1938.]]
[[Битка за Теруел]] је представљала значајан сукоб између фашиста и републиканаца. Град је припадао републиканцима на почетку битке, али су га побуњеници освојили у јануару. Републиканска влада је организовала офанзиву да поврати град, међутим, фашисти су га коначно освојили [[22. фебруар]]а. [[14. април]]а, фашисти су се пробили до [[Средоземно море|Средоземног мора]], пресекавши територију коју су држали републиканци на два дела. Влада је покушала да преговара о миру у мају, али је Франко захтевао безусловну предају, па се рат наставио.

Влада је лансирала свеопшту кампању за поновно спајање своје територије у [[Битка на Ебру (1938)|бици за Ебро]], која је почела [[24. јул]]а и трајала је до [[26. новембар|26. новембра]]. Кампања је била војно успешна, али је била фатално поткопана француско-британским благим ставом према Хитлеру у [[Минхенски споразум|Минхену]]. Припајање [[Чехословачка|Чехословачке]] је уништило све трагове морала републиканаца, окончавши све наде у антифашистички савез великих сила. Повлачење са Ебра нипошто није одлучило исход рата. Осам дана пре нове године, Франко је узвратио ударац, започевши масовну инвазију на [[Каталонија|Каталонију]].

== 1939. ==
[[Датотека:Spain final-guerra-civil.jpg|мини|Франко проглашава крај рата.]]
Фашисти су освојили Каталонију у жестокој кампањи током прва два месеца 1939. [[Тарагона]] је пала [[14. јануар]]а, [[Барселона]] [[26. јануар]]а, а [[Ђирона]] [[5. фебруар]]а. Пет дана након пада Ђироне, последњи отпор у Каталонији је сломљен.

Дана [[27. фебруар]]а, владе [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]] и [[Француска|Француске]] су признале Франков режим.

Владиним снагама су остали само Мадрид и још неколико утврђења. [[28. март]]а, уз помоћ профранкових снага унутар града ("[[пета колона]]" коју је генерал Мола споменуо у пропагандним обраћањима 1936), Мадрид су освојили фашисти. Сутрадан се предала и [[Валенсија]], која је одолевала нападима фашиста готово две године. Победа је проглашена [[1. април]]а, када су се и последње републиканске трупе предале.

== Социјална револуција ==
{{Главни чланак|Шпанска револуција}}

У областима које су контролисали анархисти, [[Арагон]]у и [[Каталонија|Каталонији]], осим привремених војних успеха, дошло је и до велике [[социјална револуција|социјалне револуције]] у којој су радници и сељаци [[колективизација|колективизовали]] [[земља|земљу]] и индустрију, и успоставили савете паралелне парализованој влади. Овој револуцији су се противили и комунисти које су подржавали Совјети, и демократски републиканци. Аграрни колективи су постигли значајне успехе, упркос противљењима и недостатку ресурса, јер је Франко већ освојио делове земље који су имали неке од најбогатијих природних ресурса. Ове успехе либерални револуционари сматрају примером да анархистичко друштво може да процвета под правим условима — или бар под опсадним стањем, одговарају противници.

Како је рат напредовао, влада и комунисти су стекли приступ совјетском оружју, и успели да поврате контролу над ратним напорима, употребом дипломатије и силе. Анархисти и [[ПОУМ]] су били интегрисани са редовном војском, мада уз отпор; ПОУМ је стављен ван закона, након што је био лажно оптужен да је инструмент фашиста. У ''[[Мајски дани у Барселони|Мајским данима]]'' [[1937]], стотине или хиљаде антифашистичких војника су се међусобно поубијале у борбама за контролу над стратешким местима у [[Барселона|Барселони]].

[[Датотека:Brigde at Ronda, Spain.jpg|мини|десно|300п|[[Пуенте нуево]], мост који повезује два дела [[Ронда (Малага)|Ронде]] у Шпанији. Иза прозора близу средишта моста се налази затворска ћелија. Прича се да су током грађанског рата фашисти бацали људе који су подржавали републиканце са овог моста у Ел Тахо кањон.]]
[[Датотека:View from Bridge at Ronda, Spain.jpg|десно|мини|300п|Дно кањона.]]

== Види још ==
* [[Југословени у Шпанском грађанском рату]]
* [[Бомбардовање Гернике]]
* [[Анархизам у Шпанији]]
* [[Грађански рат]]
* [[Историја Шпаније]]

== Референце ==
{{извори|30em}}

== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Sandler|first=Stanley|title=Ground Warfare: An International Encyclopedia|year=2002|publisher=ABC-CLIO|url=https://books.google.com/books?id=L_xxOM85bD8C&pg=PA160&lpg=PA160&dq=#v=onepage&q&f=false| pages = 160}}

== Људи ==
{{...}}

=== Личности које су биле на страни републиканаца ===
* [[Норман Бетун]] (''Norman Bethune'')
* [[Мануел Азања]]
* [[Хоакин Ардеријус]] (''Joaquín Arderíus'')
* [[Буенавентура Дурути]] (''Buenaventura Durruti'')
* [[Педро Гарсија Кабрера]]
* [[Федерико Гарсија Лорка]]
* [[Хосе Хирал Переира]] (''José Giral Pereira'')
* [[Валентин Гонзалез]]
* [[Ернест Хемингвеј]]
* [[Мигел Ернандез]]
* [[Франсиско Ларго Кабаљеро]]
* [[Андре Малро]]
* [[Дијего Мартинез Барио]] (''Diego Martínez Barrio'')
* [[Хосе Мијаха]] (''Jose Miaja'')
* [[Хуан Модесто]]
* [[Хуан Негрин]]
* [[Џорџ Орвел]]
* [[Индалесио Пријето]] (''Indalecio Prieto'')
* [[Висенте Рохо Љук]] (''Vicente Rojo Lluch'')
* [[Анри Рол-Танги]] (''Henri Rol-Tanguy'') (вођа Слободних француских снага током устанка у Паризу 1944.)
* [[Долорес Ибарури]]
* [[Мигел де Унамуно]]

=== Новинари и шпијуни ===
* [[Иља Еренбург]] (''Ilya Ehrenburg'')
* [[Самуел Крафсур]] (''Samuel Krafsur'')
* [[Карл Марцани]] (''Carl Marzani'')
* [[Роберт Талбот Милер III]] (''Robert Talbott Miller III'')
* [[Пабло Неруда]]
* [[Ким Филби]]

==== Амерички пилоти ====
* [[Еди Огуст Шнајдер]] (''Eddie August Schneider'') (1911—1940)
* [[Берт Акоста]]
* [[Френк Глазгоу Тинкер]] (''Frank Glasgow Tinker'')

=== Личности идентификоване са фашистичком страном ===
* [[Франсиско Франко]]
* [[Мигел Кабанељас]] (''Miguel Cabanellas'')
* [[Хосе Санхурхо]]
* [[Емилио Мола]]
* [[Гонзало Кеипо де Љано]] (''Gonzalo Queipo de Llano'')
* [[Хуан Јагуе]] (''Juan Yagüe'')
* [[Хосе Енрике Варела]]
* [[Рафаел Гарсија Валињо]]
* [[Луис Кареро Бланко]]
* [[Фидел Давила]] (''Fidel Dávila'')
* [[Хосе Миљан Астрај]] (''José Millán Astray'')
* [[Рој Кембел]]

{{Историја Шпаније|
caption=|
image=|}}
== Политичке партије и организације ==
=== Народни фронт ===

Народни фронт је био изборна алијанса коју су формирале разне левичарске и центристичке партије за парламентарне изборе [[1936]], на којим је ова алијанса освојила већину мандата.
* УР ([[Републиканска унија]] - ''Unión Republicana''): под вођством [[Дијего Мартинез Барио|Дијега Мартинеза Бариа]], је формирана [[1934]]. Формирали су је чланови Републиканске радикалне партије ПРР (''Partido Republicano Radical'') који су дали оставку због неслагања са коалицијом [[Алехандро Леру|Алехандра Леруа]] (''Alejandro Lerroux'') са [[Шпанска конфедерација аутономних права|Шпанском Конфедерацијом аутономних права]] СЕДА (''Confederación Española de Derechas Autónomas'')]. Ова партија је црпела главну подршку од обучених радника и прогресивних бизнисмена.
* ИР (''Izquierda Republicana'' - Републиканска левица): коју је водио бивши премијер, [[Мануел Азања]] након што се његова партија ''Acción Republicana'' спојила са Партијом за галицијску незвисност [[Сантијаго Касарес Квариога|Сантијага Касареса Квариоге]] и са Социјалистичком радикалном републиканском партијом (''Partido Republicano Radical Socialista''). Главну подршку су давали обучени радници, ситни бизнисмени и службеници. Азања је водио Народни фронт, и постао председник Шпаније. ИР је формирала окосницу прве владе након победе Народног фронтта, са члановима УР-а и ЕРК-а.
** ЕРК ([[Републиканска левица Каталоније]] (''Esquerra Republicana de Catalunya'')): [[Каталонија|каталонска]] фракција Азањиних републиканаца, које је водио [[Љуис Компанис]] (''Lluis Companys'').
* ПСОЕ ([[Шпанска социјалистичка радничка партија]] (''Partido Socialista Obrero Español'')): Формирана [[1879]], њен савез са партијом ''Acción Republicana'' на општинским изборима [[1931]]. је освојио победу која је довела до краљеве абдикације, и стварања Друге републике. Ове две партије су освојиле наредне опште изборе, али је ПСОЕ напустила коалицију [[1933]]. У време грађанског рата, ПСОЕ се поделила на десно крило под [[Индалесио Прието|Индалесиом Приетом]] (''Indalecio Prieto'') и [[Хуан Негрин|Хуаном Негрином]], и десно крило под [[Ларго Кабаљеро|Ларгом Кабаљером]] (''Largo Caballero''). Након победе Народног фронта, била је друга по величини партија у парламенту, након ЦЕДА; подржавала је Азању и Квариогу, али није активно учествовала док није почео грађански рат. Главну подршку су јој давали урбани физички радници.
** УХТ ([[Општи раднички синдикат]] (''Unión General de Trabajadores'')): Социјалистички трговачки синдикат. УГТ је званично био повезан са ПСОЕ, и већина чланова синдиката је била за Кабаљера.
** Федерација социјалистичке омладине (''Federacion de Juventudes Socialistas'')
* ПСУК (Уједињена социјалистичка партија Каталоније (''Partit Socialista Unificat de Catalunya'')): алијанса разних социјалистичких партија из Каталоније, формирана лета 1936. Контролисао ју је ПЦЕ.
* ХСУ ([[Уједињена социјалистичка омладина]] (''Juventudes Socialistas Unificadas'')): Милитантна омладинска група формирана спајањем социјалистичких и комунистичких омладинских група. Њен вођа, [[Сантијаго Кариљо]], је дошао из Социјалистичке омладине, али је тајно ступио у Комунистичку омладину пре спајања, и групом је ускоро доминирала ПКЕ.
* ПКЕ ([[Комунистичка партија Шпаније]] (''Partido Comunista de España'')): под вођством [[Хосе Дијаз|Хосеа Дијаза]] у грађанском рату. Била је минорна партија током раних година Републике, али је почела да доминира Народним фронтом након што је Негрин постао премијер.
* ПОУМ (Радничка партија марксистичког уједињења (''Partido Obrero de Unificación Marxista'')): партија бивших [[троцкизам|троцкиста]] коју је [[1935]]. формирао [[Андреу Нин]].
** ХКИ (Иберијска комунистичка омладина (''Juventud Comunista Ibérica'')): омладински покрет ПОУМ-а.

=== Присталице народног фронта ===
* [[Републикански антифашистички војни савез]] (''Unión Militar Republicana Antifascista''): формирали су га војни официри као супротност Шпанском војном савезу (''Unión Militar Española'').
* ''[[Либерални социјализам|Либералне]] или [[анархизам|анархистичке]] групе. ''Либерали су бојкотовали парламентарне изборе 1936, и у прво време били против владе Народног фронта, али су се придружили током грађанског рата, када еј Ларго Кабаљеро постао премијер.
** КНТ ([[Национална конфедерација рада]] (''Confederación Nacional del Trabajo'')): конфедерација [[анархосиндикализам|анархо-синдикалистичких]] трговинских синдиката.
** ФАИ ([[Иберијска анархистичка федерација]] (''Federación Anarquista Ibérica'')): федерација анархистичких група, врло активна у републиканским милицијама.
** [[Слободне жене]] (''Mujeres Libres''): анархистичка [[феминизам|феминистичка]] организација.
** ФИХЛ ([[Иберијска федерација либералне омладине]] (''Federación Ibérica de Juventudes Libertarias''))
* ''[[Баски]]јски сепаратисти.''
** ПНВ ([[Баскијска националистичка партија]] (''Partido Nacionalista Vasco'')): католичка конзервативна партија под вођством [[Хосе Антонио Агире|Хосеа Антониа Агиреа]] (''José Antonio Aguirre''), која се залагала за већу аутономију или независност Баскијског региона. Имала је мандате у парламенту, и подржавала Народни фронт пре и током грађанског рата.
** АНВ ([[Баскијска националистичка акција]] (''Acción Nacionalista Vasca'')): социјалистичка партија која се залагала за независност Баскијског региона.
** СТВ ([[Баскијска радничка солидарност]] (''Solidaridad de Trabajadores Vascos'')): трговински синдикат у Баскијском региону, са снажном католичком традицијом.
* СРИ ([[Црвена помоћ|Међународна црвена помоћ]] (''Socorro Rojo Internacional'')): организација у савезу са [[Коминтерна|Коминтерном]] која је пружала значајну помоћ републиканским цивилима и војницима.

=== Фашисти ===
* [[Шпански војни савез]] (''Unión Militar Española'') - конзервативна политичка организација официра оружаних снага, која је укључивала и познате критичаре републике попут [[Франсиско Франко|Франциска Франка]]. Формиран је 1934. Од свог зачећа, УМЕ је тајно радио са фашистичком Италијом. Након изборне победе Народног фронта, почео је да планира пуч са монахистичким и фашистичким групама у Шпанији. Пред почетак грађанског рата, вође су били [[Емилио Мола]] и [[Хосе Санхурхо]], а касније је вођа постао Франко.
* ''Алфонсински монархисти'' - поборници враћања на власт [[Алфонсо XIII од Шпаније|Алфонса XIII]]. Многи армијски официри, аристократе и земљопоседници су били алфонсинци, али је овај покрет имао мало подршке у народу.
** [[Шпанска обнова]] (''Renovación Española'') - главна алфонсинска политичка партија.
** [[Шпанска акција]] (''Acción Española'') - фашистичка организација под вођством [[Хосе Калво Сотело|Хосеа Калва Сотела]] (''Jose Calvo Sotelo''), основана 1933. око новинског листа истог имена који је издавао [[Рамиро де Маецу]] (''Ramiro de Maeztu'').
*** Национални блок (''Bloque Nacional'') - покрет милиције који је основао Калво Сотело.
* ''[[Карлисти]] монархисти'' - подржавали су [[Алфонсо Карлос I де Борбон и Аустриа-Есте|Алфонса Карлоса I]] који је имао претензије на шпански трон, и сматрао је да је алфонсинска линија ослабљена [[либерализам|либерализмом]]. Након што је Алфонсо Карлос умро, Карлисти су се поделили - неки су подржавали Карлосовог прописаног регента, [[Франциско-Ксавијер де Борбон-Парма|Франциска Ксавијера]], а други су подржавали Алфонса XIII или Фаланге. Карлисти су били тврдокорни поборници клерикализма предвођени аристократијом, са базом у народу међу фармерима и руралним радницима [[Навара|Наваре]], који су попуњавали милицију.
** [[Комунион традиционалиста]] (''Comunión Tradicionalista'') - карлистичка политичка партија
*** ''Requetés'' (Добровољци) - покрет милиције.
*** Пелајос (''Pelayos'') - милитантни омладински покрет, назван по [[Пелајо од Астурије|Пелају од Астурије]].
*** Маргаритас - женски покрет, назван по [[Маргарита де Борбон-Парма|Маргарити де Борбон-Парма]], супрузи карлистичког претендента на престо.
* [[Фаланга (Шпанија)|Фаланге]]:
** ФЕ (''Falange Española de las JONS'') - настали 1934. спајањем две фашистичке организације, [[Хосе Антонио Примо де Ривера|Примо де Ривериних]] (''José Antonio Primo de Rivera'') Фаланги, основаних 1933, и [[Рамиро Ледесма|Рамрио Ледесминих]] (''Ramiro Ledesma'') ЈОНС (''Juntas de Ofensiva Nacional-Sindicalista'' - Зборови национал-синдикалистичке офанзиве), основаних 1931. Постао је масовни покрет након пораза ПРР-а и колапса ЦЕДА-е на општим изборима 1936, када му се придружила ''Acción Popular'' [[Хосе Марија Хил-Роблес|Хосеа Марије Хил-Роблеса]] (''Jose Maria Gil-Robles''), и ''Acción Católica'', предвођена [[Рамон Серано Суњер|Рамоном Сераном Суњером]] (''Ramón Serrano Súñer'').
*** ОЈЕ (''Organización Juvenil Española'') - милитантни омладински покрет.
*** Женски одељак (''Sección Femenina'') - женски покрет за социјалну помоћ.
** ''FET (Falange Española Tradicionalista y de las JONS)'' - основани [[1937]], спајањем ФЕ-а и Карлистичке партије, што је довело остатак политичких и паравојних елемената са фашистичке стране под Франкову врховну власт.

== Напомене ==
* {{note|Carroll}} Статистике о убиствима, уништавању религиозних објеката, итд. непосредно пред почетак рата су узете из ''The Last Crusade: Spain: 1936'' Ворена Керола (''Christendom Press, 1998''). Он је податке сакупио из вероватно најпознатије књиге о религиозном прогону у Шпанији, ''Historia de la Persecución Religiosa en España (1936—1939)'' Антониа Монтера Морена (''Biblioteca de Autores Cristianos, 3rd edition, 1999'').
* {{note|Mussolini1}} [[:wikisource:Speech delivered by Premier Benito Mussolini. Rome, Italy, February 23, 1941|Говор премијера Бенита Мусолинија. Рим, Италија, 23. фебруар 1941.]]

== Додатна литература ==
* {{Cite book| ref=harv | last=Brenan| first = Gerald|authorlink = Џералд Бренан| title = The Spanish Labyrinth: An Account of the Social and Political Background of the Spanish Civil War| url=https://archive.org/details/spanishlabyrinth0000bren_h6s7 | location = Cambridge| publisher = Cambridge University Press, 1950. Reissued|year=1991|isbn=978-0-521-39827-5|pages=}}.
* Џералд Хаусон, ''Arms For Spain. New York: St. Martin’s Press: 1998''.
* [[Џорџ Орвел]], ''[[Омаж Каталонији]]. New York: Harcourt Brace & Company, 1952 (first published in 1938)''.
* Данте Пузо, ''Spain and the Great Powers, 1936-1941. New York and London: Columbia University Press, 1962''.
* [[Роналд Радош]], [[Mary Habeck]], [[Grigory Sevostianov]], ''Spain Betrayed. New Haven and London: Yale University Press, 2001''.
* [[Хју Томас]], ''The Spanish Civil War. New York: Harper & Row, 1961''.
* {{Cite book| ref=harv | last=Beevor| first = Antony| title = The Spanish Civil War|year=2001| origyear=1983| url =https://archive.org/details/spanishcivilwar0000beev|publisher=Penguin Books| origpublisher = Peter Bedrick Books| location = |isbn=978-0-14-100148-7|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv | last=Jackson| first = Gabriel| title = The Spanish Republic and the Civil War, 1931-39.| location = |publisher=Princeton University Press |year=1965|isbn=978-0-691-00757-1|pages=}}
* Стенли Г. Пејн, ''The Spanish Civil War, the Soviet Union and Communism, Yale University Press. {{page|year=|isbn=978-0-300-10068-6|pages=}}; Daniel Kowalsky, La Union Sovietica y la Guerra Civil Espanola, Barcelona: Critica. {{page|year=|isbn=978-84-8432-490-4|pages=}}''
* [[Артур Кестлер]], ''Dialogue With Death''.
* [[Андре Малару]], ''Man's Fate. New York: Modern Library, 1941''.

== Филмови ==
* ''За ким звона звоне'' ([[Сем Вуд]], 1943, по новели [[Ернест Хемингвеј|Ернеста Хемингвеја]])
* ''Ај, Кармела!'' (Режисер [[Карлос Саура]], Шпанија/Италија 1990.) Име филма је наслов [[Ај Кармела (песма)|познате песме]].
* ''[[За земљу и слободу]]'' ([[Кен Лоуч]], 1995.)
* ''Libertarias'' ([[Висенте Аранда]], 1996.)
* ''Лептир'' (''La Lengua de las mariposas'', [[Хосе Луис Куерда]], 1999.)
* ''Soldados de Salamina'' ([[Давид Труеба]], 2002.)
* ''Превртљива слава'' ([[Агусти Виљаронга]], 2017.)

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Spanish Civil War}}
{{wikisource|:en:Relations of Members of the United Nations with Spain}}
{{wikisource|:en:Condecoraciones otorgadas por Francisco Franco a Benito Mussolini y a Adolf Hitler}}
* [https://istorijskacitanka.wordpress.com/2018/04/01/spanski-gradjanski-rat/ Шпански грађански рат]
* [https://hronotopija.wordpress.com/2018/04/01/crnjanski-spanija-1937/ Шпански грађански рат у репортажама Црњанског]
* [http://www.weisbord.org/ Колекција есеја] Алберта и Вере Вајсборд, са неколицином есеја написаних током Шпанског грађанског рата
* [https://web.archive.org/web/20121130013459/http://flag.blackened.net/revolt/spaindx.html Анархизам у шпанској револуцији]
* [http://www.gmu.edu/departments/economics/bcaplan/spain.htm The Анархо-статисти Шпаније], различит поглед на анархисте у Шпанском грађанском рату
* [http://www.spunk.org/library/places/spain/sp001532.html Одговор] анархисте на овај став
* [http://www.vatican.va/news_services/liturgy/saints/ns_lit_doc_20010311_sanz-compagni_sp.html Опис, према Ватикану, религијских прогона које су претрпели католици током Шпанског грађанског рата] (на шпанском).
* [https://web.archive.org/web/20091004014007/http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/Spanish-Civil-War.htm Информације о Шпанском грађанском рату] - Спартакус
* [https://znaci.org/poezija.php#spanske Поезија шпанске револуције]

{{Шпански грађански рат}}
{{Подножје|Историја|Шпанија}}

[[Категорија:Шпански грађански рат| ]]
[[Категорија:Грађански ратови|Шпански грађански рат]]
[[Категорија:1936.]]
[[Категорија:1937.]]
[[Категорија:1938.]]
[[Категорија:1939.]]