Извор странице Фармакологија

{{infobox
| abovestyle  = background:violet;
| above       = Фармакологија
| image       =[[File:Constant tempertature bath for isolated organs Wellcome M0013241.jpg|250px]]
| caption     = Дијаграмски приказ купке за органе која се користи за проучавање дејства изолованих ткива.
| label1      = MeSH Unique ID
| data1       = [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/mesh/68010600 D010600]
}}

'''Фармакологија''' (грч. '''φάρμακον''' - [[лек]], [[отров]]; '''λόγος''' - наука) је грана [[медицина|медицине]], [[биологија|биологије]] и [[pharmaceutical sciences|фармацеутских наука]] која проучава дејство [[лек]]ова,<ref>{{cite journal | vauthors = Vallance P, Smart TG | title = The future of pharmacology | journal = British Journal of Pharmacology | volume = 147 Suppl 1 | issue = S1 | pages = S304–7 | date = January 2006 | pmid = 16402118 | pmc = 1760753 | doi = 10.1038/sj.bjp.0706454 }}</ref><ref name="Goodman_Gilman">{{GoodmanGilman11th}}</ref>, њихове [[физика|физичке]] и [[хемија|хемијске]] карактеристике<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref>, примену у лечењу, у [[фармакотерапија|фармакотерапији]], као и [[метаболизам]] лека.<ref name="Lehninger">{{Lehninger4th}}</ref> Слободно се може рећи да се она бави узајамним дејствима лековитих супстанци и живог организма с основним циљем да се унапреди лечење болесног човека. Поред тога што је значајна за медицину, значајна је и за [[фармација|фармацију]] те представља и једну од кључних додирних тачака медицине са фармацијом. Њену основу чине [[фармакокинетика]] која изучава дејство организма на лек и хемијске промене лека и [[фармакодинамика]] која се бави деловањем лека на организам.

== Етимологија ==

Реч ''фармакологија'' потиче од [[старогрчки језик|грчког]] {{lang|grc|[[wiktionary:φάρμακον|φάρμακον]]}}, -{''pharmakon''}-, „лек, [[отров]]“ и {{lang|grc|[[wiktionary:-λογία|-λογία]]}}, ''[[wiktionary:-logia|-logia]]'' „проучавање“, „знање о“<ref>{{cite web | url = http://www.etymonline.com/index.php?term=pharmacy | title = Pharmacy (n.) | work = Online Etymology Dictionary }}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.etymonline.com/index.php?term=pharmacology | title = Pharmacology | work = Online Etymology Dictionary }}</ref> (уп. [[фармација#Etymology|етимологију ''фармације'']]). Фармакон је повезан са фармакосом, ритуалном жртвом или прогонством људског [[scapegoat|жртвеника]] или жртве у [[старогрчка религија|древној грчкој религији]].

Савремени термин ''фармакон'' се користи шире од термина ''[[лек]]'' јер укључује [[endogen|ендогене]] супстанце, и биолошки активне супстанце које се не користе као лекови. Обично укључује фармаколошке [[agonist (farmakologija)|агонисте]] и [[antagonist (farmakologija)|антагонисте]], али и инхибиторе [[ензим]]а (као што су инхибитори [[amin oksidaza (sadrži flavin)|моноамин оксидазе]]).<ref>{{cite journal | pmid =8877846 |title = Interlaboratory study of log P determination by shake-flask and potentiometric methods | volume=14 | issue=11 | date=Aug 1996 | pages=1405–13|last1 = Takács-Novák |first1 = K. |last2 = Avdeef |first2 = A. |journal = Journal of Pharmaceutical and Biomedical Analysis |doi = 10.1016/0731-7085(96)01773-6 }}</ref>

== Историја ==

{{multiple image
 | align             = <!-- right (default), left, center, none --> 
 | direction         = vertical
 | background color  = <!-- box background -->
 | width             = 250px
 | caption_align     = <!-- left (default), center, right -->

<!-- Header -->
 | header_background = 
 | header_align      = <!-- center (default), left, right -->
 | header            =

<!--image 1-->
 | image1            = Raw_opium.jpg
 | width1            = 250px
 | alt1              = 
 | link1             = 
 | thumbtime1        =
 | caption1          = Природно добијен [[опијум]] из [[mak|опијумског мака]] користи се као дрога од пре 1100. године п. н. е..<ref name="Kritikos">{{cite journal|title=The early history of the poppy and opium| vauthors = Kritikos PG, Papadaki SP  |journal=Journal of the Archaeological Society of Athens|date=January 1, 1967}}</ref>
 | image2            = Morphin_-_Morphine.svg
 | width2            = 250px
 | alt2              = 
 | link2             = 
 | thumbtime2        =
 | caption2          = Главни активни састојак опијума, [[морфин|морфијум]], први пут је изолован 1804. године и сада је познато да делује као [[opioid|опиоидни агонист]].<ref name=Luch2009>{{cite book |url = https://books.google.com/books?id=MtOiLVWBn8cC&pg=PA20 |page = 20 |title = Molecular, clinical and environmental toxicology | veditors = Luch A |publisher = Springer |year = 2009 |isbn = 978-3-7643-8335-0 }}</ref><ref>{{cite journal | first = Friedrich | last = Sertürner | date = 1805 | url = https://books.google.com/books?id=8A09AAAAcAAJ&pg=PA229 | title = Untitled letter to the editor | archive-url = https://web.archive.org/web/20160817101928/https://books.google.com/books?id=8A09AAAAcAAJ&pg=PA229 | archive-date=17 August 2016 | journal = Journal der Pharmacie für Aerzte, Apotheker und Chemisten (Journal of Pharmacy for Physicians, Apothecaries, and Chemists) | volume = 13 | pages = 229–243 }}; see especially "III. Säure im Opium" (acid in opium), pp. 234–235, and  "I. Nachtrag zur Charakteristik der Säure im Opium" (Addendum on the characteristics of the acid in opium), pp. 236–241.</ref>
 | footer_background = 
 | footer_align      = 
 | footer            = 
}}

Почеци [[clinical pharmacology|клиничке фармакологије]] датирају из [[средњи век|средњег века]], са [[фармакогнозија|фармакогнозијом]] и [[Ибн Сина|Авицениним]] ''[[Канон медицине|Медицинским каноном]]'', ''Коментаром о Исаку'' [[Peter of Spain (author)|Петра Шпанског]] и ''Коментаром о Антедотару од Николаса'' [[Јована од Светог Аманда]].<ref>{{cite journal | vauthors = Brater DC, Daly WJ | title = Clinical pharmacology in the Middle Ages: principles that presage the 21st century | journal = Clinical Pharmacology and Therapeutics | volume = 67 | issue = 5 | pages = 447–50 | date = May 2000 | pmid = 10824622 | doi = 10.1067/mcp.2000.106465 | s2cid = 45980791 }}</ref> Рана фармакологија се фокусирала на [[фармакогнозија|хербализам]] и природне супстанце, углавном биљне екстракте. Описи лекова су прикупљени у књигама које се зову [[фармакопеја|фармакопеје]]. [[Crude drug|Сирови лекови]] су се користили још од праисторије као припрема супстанци из природних извора. Међутим, [[active ingredient|активни састојак]] сирових лекова није пречишћен и супстанца је прикривена са другим супстанцама.

У [[17. век]]у енглески лекар [[Nicholas Culpeper|Николас Калпепер]] је преводио и користио фармаколошке текстове. Калпепер је детаљно описао биљке и услове које могу да лече. У 18. веку, велики део клиничке фармакологије основан је радом [[William Withering|Вилијама Витеринга]].<ref>{{cite book | first = Mannfred A. | last = Hollinger | date = 2003 | url = https://books.google.com/books?id=bx-WfLwrVH8C&pg=PA4 | title = Introduction to pharmacology | publisher = [[CRC Press]] | page = 4 | isbn = 0-415-28033-8 }}</ref> Фармакологија као научна дисциплина није напредовала све до средине 19. века, кад је дошло до великог биомедицинског оживљавања.<ref name="rang2006">{{cite journal | vauthors = Rang HP | title = The receptor concept: pharmacology's big idea | journal = British Journal of Pharmacology | volume = 147 Suppl 1 | issue = S1 | pages = S9-16 | date = January 2006 | pmid = 16402126 | pmc = 1760743 | doi = 10.1038/sj.bjp.0706457 }}</ref> Пре друге половине деветнаестог века, изузетна моћ и специфичност деловања лекова као што су [[морфин|морфијум]], [[кинин]] и [[дигиталис]] објашњавани су нејасно и са освртом на изузетне хемијске моћи и афинитете према одређеним органима или ткивима.<ref name="AHM2002">{{cite journal | vauthors = Maehle AH, Prüll CR, Halliwell RF | s2cid = 205479063 | title = The emergence of the drug receptor theory | journal = Nature Reviews. Drug Discovery | volume = 1 | issue = 8 | pages = 637–41 | date = August 2002 | pmid = 12402503 | doi = 10.1038/nrd875 }}</ref> Прво одељење за фармакологију је основао [[Rudolf Buchheim|Рудолф Бухејм]] 1847. године, пропознавши потребу за развојем разумевања како терапеутски лекови и отрови производе своје ефекте.<ref name="rang2006" /> Након тога, први [[Department of Pharmacology at University College London, 1905 – 2007|одсек за фармакологију]] у [[Енглеска|Енглеској]] основан је 1905. на [[Лондонски универзитетски колеџ|Универзитетском колеџу у Лондону]].

Фармакологија се развила у 19. веку као биомедицинска наука која је примењивала принципе научног експериментисања у терапијским контекстима.<ref name="rang">{{cite book|title=Pharmacology|url=https://archive.org/details/pharmacology0000pazd| vauthors = Rang HP, Dale MM, Ritter JM, Flower RJ |publisher=[[Elsevier]]|year=2007|isbn=978-0-443-06911-6|location=[[Кина|China]]}}</ref> Напредак истраживачких техника подстакао је фармаколошка истраживања и разумевање. Развој препарата за [[organ bath|купање органа]], где се узорци ткива повезују са уређајима за снимање, као што је [[myograph|миограф]], а физиолошки одговори се бележе након примене лека, омогућио је анализу ефеката лекова на ткива. Развој [[ligand binding assay|теста везивања лиганда]] 1945. омогућио је квантификацију [[affinity constant|афинитета везивања]] лекова на хемијским циљевима.<ref name=MWP2>{{cite book|title=Ligand-binding assays development, validation, and implementation in the drug development arena|year=2009|publisher=John Wiley & Sons|location=Hoboken, N.J.|isbn=978-0470541494|editor1=Masood N. Khan |editor2=John W. Findlay }}</ref> Савремени фармаколози користе технике из [[генетика|генетике]], [[молекуларна биологија|молекуларне биологије]], [[биохемија|биохемије]] и других напредних алата да трансформишу информације о молекуларним механизмима и циљевима у терапије усмерене против болести, дефеката или патогена, и креирају методе за превентивну негу, дијагностику и ултиматно [[personalized medicine|персонализовану медицину]].

== Подела ==
Фармакологијом као медицинском дисциплином се баве фармаколози. Међу њеним поддисциплинама су: 
* ''[[клиничка фармакологија]]'' - утицај лекова на људе
* ''[[неурофармакологија|''неуро-'']] и ''[[психофармакологија]]'' (утицај лекова на понашање и функционисање нервног система), 
* ''[[фармакогенетика]]'' (клиничко тестирање генетских варијација које доводе до различитих реакција на лекове)
* ''[[фармакогеномика]]'' (примена геномичких технологија на откривање нових лекова и даљу карактеризацију већ постојећих)
* ''[[фармакоепидемиологија]]'' (проучавање утицаја лекова на велики број људи)
* ''[[токсикологија]]'' проучавање штетних утицаја лекова
* ''[[теоретска фармакологија]]''
* ''[[посологија]]'' - дозирање лекова
* ''[[фармакогнозија]]'' - добијање лекова из биљака

=== Системи тела ===
[[Датотека:Pharmacologyprism.jpg|thumb|250px|Различите теме везане за фармакологију, укључујући [[neurofarmakologija|неурофармакологију]], реналну фармакологију, људски [[метаболизам]], интрацелуларни метаболизам и интрацелуларну регулацију.]]

Фармакологија се такође може фокусирати на специфичне [[људско тело#Systems|системе]] који чине тело. Одељења која се односе на телесне системе проучавају ефекте лекова у различитим системима тела. То укључује [[neurofarmakologija|неурофармакологију]], у [[централни нервни систем|централном]] и [[периферни нервни систем|периферном нервном систему]]; [[имунски систем|имунофармакологија]] у имунском систему. Остале области укључују [[циркулаторни систем|кардиоваскуларну]], [[уринарни систем|бубрежну]] и [[ендокрини систем|ендокрину]] фармакологију. [[Психофармакологија]] је проучавање употребе лекова који утичу на [[psyche (psychology)|психу]], ум и понашање (нпр. антидепресиви) у лечењу менталних поремећаја (нпр. депресије).<ref>{{Cite web|title=Psychopharmacology {{!}} Psychology Today International|url=https://www.psychologytoday.com/intl/basics/psychopharmacology|access-date=2020-07-23|website=www.psychologytoday.com}}</ref><ref>{{Cite web|title=What is Psychopharmacology|url=https://ascpp.org/resources/information-for-patients/what-is-psychopharmacology/|access-date=2020-07-23|website=ascpp.org}}</ref> То обухвата приступе и технике из неурофармакологије, понашања животиња и бихејвиоралне неуронауке, а фокус је на бихејвиоралним и неуробиолошким механизмима деловања психоактивних лекова. Сродна област [[neuropsihofarmakologija|неуропсихофармакологија]] фокусира се на ефекте лекова на граници између нервног система и психе.

[[Pharmacometabolomics|Фармакометаболомика]], такође позната као фармакометабономика, је област која потиче од [[metabolomika|метаболомике]], квантификације и анализе [[metabolit|метаболита]] које тело производи.<ref name="daouk-weinshilboum2008" /><ref name="daouk-weinshilboum2014" /> Она се односи на директно мерење [[metabolit|метаболита]] у телесним течностима појединца, како би се предвидео или проценио [[метаболизам]] [[лек|фармацеутских]] једињења, и да би се боље разумео фармакокинетички профил лека.<ref name="daouk-weinshilboum2008" /><ref name="daouk-weinshilboum2014" /> Фармакометаболомика се може применити за мерење нивоа [[metabolit|метаболита]] након примене лека, како би се пратили ефекти лека на метаболичке путеве. [[Pharmacomicrobiomics|Фармакомикробиомика]] проучава ефекат варијација микробиома на диспозицију, дејство и токсичност лека.<ref>{{cite journal | vauthors = Rizkallah MR, Saad R, Aziz RK | title = The Human Microbiome Project, personalized medicine and the birth of pharmacomicrobiomics. | journal = Current Pharmacogenomics and Personalized Medicine | date = September 2010 | volume = 8 | issue = 3 | pages = 182–93 | doi = 10.2174/187569210792246326 }}</ref>  Фармакомикробиомика се бави интеракцијом између лекова и цревног [[Microbiome of humans|микробиома]]. [[Farmakogenomika|Фармакогеномика]] је примена геномских технологија на [[otkrivanje lekova|откривање лекова]] и даљу карактеризацију лекова који се односе на цео геном организма. За фармакологију у вези са појединачним генима, [[farmakogenomika|фармакогенетика]] проучава како генетске варијације доводе до различитих одговора на лекове. [[Pharmacoepigenetics|Фармакоепигенетика]] проучава основне обрасце [[епигенетика|епигенетског]] обележавања који доводе до варијација у одговору појединца на медицински третман.<ref>{{cite journal | vauthors = Gomez A, Ingelman-Sundberg M | title = Pharmacoepigenetics: its role in interindividual differences in drug response | url = https://archive.org/details/sim_clinical-pharmacology-and-therapeutics_2009-04_85_4/page/426 | journal = Clinical Pharmacology and Therapeutics | volume = 85 | issue = 4 | pages = 426–30 | date = April 2009 | pmid = 19242404 | doi = 10.1038/clpt.2009.2 | s2cid = 39131071 }}</ref>

=== Клиничка пракса и откривање лекова ===
[[File:Toxicology Research at FDA (NCTR 1193) (6009043040).jpg|thumb|right|250px|Токсиколог који ради у лабораторији.]]

Фармакологија се може применити у оквиру клиничких наука. [[Clinical pharmacology|Клиничка фармакологија]] је примена фармаколошких метода и принципа у проучавању лекова код људи.<ref>{{cite web|url=https://www.ascpt.org/Resources/Knowledge-Center/What-is-Clinical-Pharmacology|title=What is Clinical Pharmacology?|website=ascpt.org|accessdate=31 October 2021}}</ref> Пример за то је дозирање, што је студија о начину на који се лекови дозирају.<ref>{{cite web|url=https://www.pharmamad.com/posology/|title=Posology, Factors Influencing Dose, Calculation of Doses|date=23 January 2019|accessdate=31 October 2021|website=pharmamad.com|archive-date=31. 10. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211031021837/https://www.pharmamad.com/posology/|url-status=}}</ref>

Фармакологија је уско повезана са [[токсикологија|токсикологијом]]. Фармакологија и токсикологија су научне дисциплине које се фокусирају на разумевање својстава и деловања хемикалија.<ref name="pharmtox">{{cite web|url=https://www.pharmtox.utoronto.ca/science-pharmacology-toxicology|title=The Science of Pharmacology & Toxicology |publisher=Faculty of Medicine, University of Toronto|access-date=July 16, 2019}}</ref> Међутим, фармакологија наглашава терапеутске ефекте хемикалија, обично лекова или једињења која би могла да постану лекови, док је токсикологија проучавање штетних ефеката хемикалија и процена ризика.<ref name="pharmtox" />

==== Откривање лекова ====

[[Otkrivanje lekova|Откривање лекова]] је област проучавања која се бави стварањем нових лекова. Обухвата подобласт [[dizajn leka|дизајна]] и [[развој лекова|развоја лекова]].<ref name="sd">{{cite web|url=https://www.sciencedirect.com/topics/nursing-and-health-professions/drug-development/|accessdate=31 October 2021|title=Drug Development|date=2013|website=sciencedirect.com}}</ref> Откривање лекова почиње дизајном лекова, што је [[проналазач|инвентивни]] процес проналажења нових лекова.<ref name="isbn0-415-...">{{cite book | last1 = Madsen | first1 = Ulf | last2 = Krogsgaard-Larsen | first2 = Povl | last3 = Liljefors | first3 = Tommy V | title = Textbook of Drug Design and Discovery | publisher = Taylor & Francis | location = Washington, DC | year = 2002 | isbn = 978-0-415-28288-8 }}</ref> У најосновнијем смислу, ово укључује дизајн молекула који су комплементарни по [[oblik|облику]] и [[наелектрисање|наелектрисању]] за дату биомолекуларну мету.<ref>{{cite web|url=https://www.chem.uwec.edu/Chem491_W09/Topic7-2.pdf|title=Introduction to Drug Design|accessdate=31 October 2021}}</ref> Након што је [[vodeće jedinjenje|водеће једињење]] идентификовано кроз откривање лека, развој лека укључује довођење лека на тржиште.<ref name="sd"/> Откривање лекова је повезано са [[farmakoekonomija|фармакоекономијом]], што је поддисциплина [[zdravstvena ekonomija|здравствене економије]] која разматра вредност лекова.<ref>{{cite journal | vauthors = Mueller C, Schur C, O'Connell J | title = Prescription drug spending: the impact of age and chronic disease status | url = https://archive.org/details/sim_american-journal-of-public-health_1997-10_87_10/page/1626 | journal = American Journal of Public Health | volume = 87 | issue = 10 | pages = 1626–9 | date = October 1997 | pmid = 9357343 | pmc = 1381124 | doi = 10.2105/ajph.87.10.1626 }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Arnold RJ, Ekins S | s2cid = 23088517 | title = Time for cooperation in health economics among the modelling community | journal = PharmacoEconomics | volume = 28 | issue = 8 | pages = 609–13 | year = 2010 | pmid = 20513161 | doi = 10.2165/11537580-000000000-00000 }}</ref> Фармакоекономија процењује цену и користи лекова како би водила оптималну алокацију ресурса за здравствену заштиту.<ref>{{cite web|url=https://www.sciencedirect.com/topics/nursing-and-health-professions/pharmacoeconomics|title=Pharmacoeconomics - an overview|accessdate=31 October 2021|website=sciencedirect.com}}</ref> Технике које се користе за [[otkrivanje lekova|откривање]], [[Pharmaceutical formulation|формулацију]], производњу и контролу квалитета откривања лекова проучава [[pharmaceutical engineering|фармацеутско инжењерство]], грана [[инжењерство|инжењерства]].<ref>{{cite journal| vauthors = Reklaitis GV, Khinast J, Muzzio F |date=November 2010|title=Pharmaceutical engineering science—New approaches to pharmaceutical development and manufacturing|journal=Chemical Engineering Science|volume=65|issue=21|pages=iv–vii|doi=10.1016/j.ces.2010.08.041}}</ref> [[Safety pharmacology|Безбедносна фармакологија]] је специјализована за откривање и истраживање потенцијалних нежељених ефеката лекова.<ref>{{Cite journal|last=Hite|first=Mark|date=2016-06-25|title=Safety Pharmacology Approaches|url=https://journals.sagepub.com/doi/10.1080/109158197227332|journal=International Journal of Toxicology|language=en|volume=16|pages=23–32|doi=10.1080/109158197227332|s2cid=71986376}}</ref> [[Развој лекова]] је од виталног значаја за [[медицина|медицину]], али такође има снажне [[economical|економске]] и [[политика|политичке]] импликације. Да би заштитиле [[потрошач]]а и спречиле злоупотребу, многе владе регулишу производњу, продају и администрацију лекова. У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]], главно тело које регулише фармацеутске производе је [[Uprava za hranu i lekove|Управа за храну и лекове]]; они спроводе [[Technical standard|стандарде]] које је поставила [[United States Pharmacopoeia|Фармакопеја Сједињених Држава]].<ref>{{Cite web|title = National Formulary|url = http://www.medicinenet.com/script/main/art.asp?articlekey=25605|website = MedicineNet|access-date = 2015-12-11|archive-date = 04. 04. 2019|archive-url = https://web.archive.org/web/20190404101255/https://www.medicinenet.com/script/main/art.asp?articlekey=25605|url-status = }}</ref> У [[Европска унија|Европској унији]], главно тело које регулише фармацеутске производе је [[Evropska agencija za lekove|ЕМА]], а они спроводе стандарде које поставља [[European Pharmacopoeia|Европска фармакопеја]].<ref name=EP-background>{{cite web|url=https://www.edqm.eu/en/european-pharmacopoeia-background-50.html|title=European Pharmacopoeia (Ph. Eur.) – Background & Mission|website=www.EDQM.eu|publisher=[[European Directorate for the Quality of Medicines|European Directorate for the Quality of Medicines & HealthCare]] (EDQM)|access-date=8 November 2016|archive-date=24. 05. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170524221756/http://www.edqm.eu/en/european-pharmacopoeia-background-50.html|url-status=}}</ref> 

Метаболичка стабилност и реактивност библиотеке кандидата за једињења лека треба да се процени за метаболизам лека и токсиколошке студије. Предложене су многе методе за квантитативна предвиђања у метаболизму лекова; један пример недавног рачунарског метода је -{SPORCalc}-.<ref>{{cite journal | vauthors = Smith J, Stein V | title = SPORCalc: A development of a database analysis that provides putative metabolic enzyme reactions for ligand-based drug design | url = https://archive.org/details/sim_computational-biology-and-chemistry_2009-04_33_2/page/149 | journal = Computational Biology and Chemistry | volume = 33 | issue = 2 | pages = 149–59 | date = April 2009 | pmid = 19157988 | doi = 10.1016/j.compbiolchem.2008.11.002 }}</ref> Мала измена хемијске структуре медицинског једињења могла би да промени његова лековита својства, у зависности од тога како се промена односи на структуру супстрата или рецепторског места на које делује: то се назива однос структурне активности (-{SAR}-). Када се идентификује корисна активност, хемичари направе многа слична једињења која се зову аналози, како би покушали да максимизирају жељене медицинске ефекте. Ово може да потраје од неколико година до деценије или више, и веома је скупо.<ref name="ReviseALChem">{{cite book|title=Revise A2 Chemistry|last1=Newton|first1=David| first2 = Alasdair | last2 = Thorpe | first3 = Chris | last3 = Otter |publisher=[[Heinemann Educational Publishers]]|year=2004|isbn=0-435-58347-6|pages=1}}</ref> Такође се мора утврдити колико је лек сигуран за конзумирање, његову стабилност у људском телу и најбољи облик за испоруку у жељени систем органа, као што су таблете или аеросол. Након опсежног тестирања, које може да потраје и до шест година, нови лек је спреман за маркетинг и продају.<ref name="ReviseALChem" />

=== Шири контексти ===

Фармакологија се може проучавати у односу на шири контекст од физиологије појединаца. На пример, [[pharmacoepidemiology|фармакоепидемиологија]] се тиче варијација ефеката лекова у или између популација, она је мост између [[clinical pharmacology|клиничке фармакологије]] и [[епидемиологија|епидемиологије]].<ref>{{Cite book|last=Ritter|first=James|title=Rang and Dale's pharmacology|others=Flower, R. J. (Rod J.), 1945-, Henderson, Graeme,, Loke, Yoon Kong,, MacEwan, David J.,, Rang, H. P.|year=2020|isbn=978-0-7020-8060-9|edition=Ninth|location=Edinburgh|oclc=1081403059}}</ref><ref>{{Cite book|title=Textbook of pharmacoepidemiology|url=https://archive.org/details/textbookofpharma0000unse_u6g3_2ndedi|date=2013|publisher=Wiley Blackwell|others=Strom, Brian L., Kimmel, Stephen E., Hennessy, Sean.|isbn=978-1-118-34484-2|edition=Second|location=Chichester, West Sussex, UK|pages=[https://archive.org/details/textbookofpharma0000unse_u6g3_2ndedi/page/21 21]–23|oclc=826123173}}</ref> [[Environmental impact of pharmaceuticals and personal care products|Фармакоенвиронментологија]] или фармакологија животне средине је проучавање ефеката коришћених фармацеутских производа и производа за личну негу (PPCP) на животну средину након њиховог елиминације из организма.<ref>{{cite journal | vauthors = Rahman SZ, Khan RA, Gupta V, Uddin M | title = Pharmacoenvironmentology--a component of pharmacovigilance | journal = Environmental Health | volume = 6 | issue = 1 | pages = 20 | date = July 2007 | pmid = 17650313 | pmc = 1947975 | doi = 10.1186/1476-069X-6-20 }}</ref> Људско здравље и екологија су блиско повезани тако да фармакологија животне средине проучава [[pharmaceuticals and personal care products in the environment|утицај]] лекова и фармацеутских производа и производа за личну негу на животну средину.<ref>{{Cite journal|last1=Jena|first1=Monalisa|last2=Mishra|first2=Archana|last3=Maiti|first3=Rituparna|date=2019-03-26|title=Environmental pharmacology: source, impact and solution|url=http://www.degruyter.com/view/j/reveh.2019.34.issue-1/reveh-2018-0049/reveh-2018-0049.xml|journal=Reviews on Environmental Health|volume=34|issue=1|pages=69–79|doi=10.1515/reveh-2018-0049|pmid=30854834|s2cid=73725468|issn=2191-0308}}</ref>

Лекови такође могу имати етнокултуролошки значај, тако да [[народна медицина|етнофармакологија]] проучава етничке и културне аспекте фармакологије.<ref name="int-soc-ethnopharm">{{Cite web|title=International Society for Ethnopharmacology|url=https://ethnopharmacology.org/|access-date=2021-02-04|website=International Society for Ethnopharmacology|language=en-US}}</ref>

=== Поља у настајању ===

[[Photopharmacology|Фотофармакологија]] је приступ у настајању у [[медицина|медицини]] у коме се лекови активирају и деактивирају [[светлост|светлошћу]]. Енергија светлости се користи за промену облика и хемијских својстава лека, што резултира различитом биолошком активношћу.<ref>{{cite journal | vauthors = Ricart-Ortega M, Font J, Llebaria A | s2cid = 76664855 | title = GPCR photopharmacology | journal = Molecular and Cellular Endocrinology | volume = 488 | pages = 36–51 | date = May 2019 | pmid = 30862498 | doi = 10.1016/j.mce.2019.03.003 | url = http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0303720719300796 | hdl = 10261/201805 | hdl-access = free }}</ref> Ово се ради како би се на крају постигла контрола када и где су лекови активни на реверзибилан начин, како би се спречили [[kontraindikacija|нежељени ефекти]] и загађење животнe срединe лековима.<ref>{{cite journal | vauthors = Velema WA, Szymanski W, Feringa BL | title = Photopharmacology: beyond proof of principle | journal = Journal of the American Chemical Society | volume = 136 | issue = 6 | pages = 2178–91 | date = February 2014 | pmid = 24456115 | doi = 10.1021/ja413063e | url = https://www.rug.nl/research/portal/files/13153399/ja_2013_13063e_photopharma_revised.pdf | hdl = 11370/d6714f52-c2c8-4e48-b345-238e98bcc776 | hdl-access = free }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Broichhagen J, Frank JA, Trauner D | title = A roadmap to success in photopharmacology | journal = Accounts of Chemical Research | volume = 48 | issue = 7 | pages = 1947–60 | date = July 2015 | pmid = 26103428 | doi = 10.1021/acs.accounts.5b00129 }}</ref>

== Види још ==
* [[Goodman & Gilman|Гоодман & Гилман]]
* [[Фармација]]
* [[Фармакокинетика]]
* [[Фармакодинамика]]
* [[Лек]]
* [[Токсикологија]]
* [[Фармакогнозија]]
* [[Фармацеутска хемија]]
* [[Клиничка фармакологија]]
* [[Медицина]]

== Референце ==
{{reflist|refs=
<ref name=daouk-weinshilboum2008>{{cite journal | vauthors = Kaddurah-Daouk R, Kristal BS, Weinshilboum RM | title = Metabolomics: a global biochemical approach to drug response and disease | url = https://archive.org/details/sim_annual-review-of-pharmacology-and-toxicology_2008_48/page/653 | journal = Annual Review of Pharmacology and Toxicology | volume = 48 | pages = 653–83 | year = 2008 | pmid = 18184107 | doi = 10.1146/annurev.pharmtox.48.113006.094715 }}</ref>
<ref name=daouk-weinshilboum2014>{{cite journal | vauthors = Kaddurah-Daouk R, Weinshilboum RM | title = Pharmacometabolomics: implications for clinical pharmacology and systems pharmacology | url = https://archive.org/details/sim_clinical-pharmacology-and-therapeutics_2014-02_95_2/page/154 | journal = Clinical Pharmacology and Therapeutics | volume = 95 | issue = 2 | pages = 154–67 | date = February 2014 | pmid = 24193171 | doi = 10.1038/clpt.2013.217 | s2cid = 22649568 }}</ref>
}}

== Литература ==
{{Литература|}}
* {{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Y9bsUpefYW0C&pg=PA51|title=Textbook of Receptor Pharmacology, Second Edition|last1=Foreman|first1=John C.|last2=Johansen|first2=Torben|last3=Gibb|first3=Alasdair J. |publisher=CRC Press|year=2009|isbn=9781439887578}}
* {{cite book|title=Goodman and Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics |edition=12 |url=https://en.wikipedia.org/wiki/Goodman_%26_Gilman%27s_The_Pharmacological_Basis_of_Therapeutics|year=2011|first1=Laurence |last1=Brunton |editor1-last=Brunton |editor1-first=L. L. |editor2-last=Chabner |editor2-first=Bruce |editor3-last=Knollmann |editor3-first=Björn C. |isbn=978-0-07-162442-8|location=New York |publisher=McGraw-Hill }}
* {{cite book|title=Lippincott Illustrated Reviews: Pharmacology|first1=Karen|last1=Whalen |year=2014}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Pharmacology}}
* [http://www.aspet.org American Society for Pharmacology and Experimental Therapeutics]
* [http://www.bps.ac.uk British Pharmacological Society]
* [http://www.ich.org/ International Conference on Harmonisation]
* [http://www.usp.org US Pharmacopeia]
* [http://www.iuphar.org International Union of Basic and Clinical Pharmacology]
* [http://www.iuphar-db.org IUPHAR Committee on Receptor Nomenclature and Drug Classification] {{Wayback|url=http://www.iuphar-db.org/ |date=20190323064157 }}
* [http://www.guidetopharmacology.org/ IUPHAR/BPS Guide to Pharmacology]

{{Фармакологија}}
{{Медицинска хемија}}
{{Биологија}}
{{Групе лекова}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Фармација]]
[[Категорија:Фармакологија|*]]
[[Категорија:Биохемија]]