Извор странице Ускрс

{{Инфокутија празник
| ијек = да
| назив = Ускрс
| слика = Resurrection (24).jpg
| величина_слике = 200п
| опис_слике = [[Икона]] [[Isusovo vaskrsenje|Васкрсења]] која приказује [[Исус|Христа]] како је разорио врата пакла и извадио [[Адам]]а и [[Ева|Еву]] из гроба. Христос је окружен свецима, а [[Враг]], приказан као старац, везан је и окован.
| тип = 
| званичан_назив = Васкрс
| уобичајен_назив = Ускрс
| такође = 
| значење = Прослављање [[Isusovo vaskrsenje|Исусовог ускрснућа]]
| установљен = Како је у прва три вијека Хришћанства долазило до несугласица око датума слављења Васкрса (разлика између синоптичара и јеванђелисте [[Апостол Јован|Јована]] у погледу датума Христове смрти), црква је на [[Први васељенски сабор|Првом васељенском сабору]] у Никеји 325. године, донијела општеважећу одлуку ο датуму празновања Васкрса: слави у прву недељу после првог пуног мјесеца који дође после прољећне равнодневице и после јеврејске [[Пасха|Пасхе]].
| творац = 
| обележавају = [[Хришћани]]
| од = 
| до = 
| датум = Промјенљив, одређује се [[Рачунање датума Ускрса|рачунањем]]
| датум2025 = [[20. април]] 
| датум2024 = [[31. март]] (западни)<br />[[5. мај]] (источни)
| датум2023 = [[9. април]] (западни)<br />[[16. април]] (источни)
| датум2022 = [[17. април]] (западни)<br />[[24. април]] (источни)
| празновање = [[Молитва]], ускршње бдење
| традиција = Служба у цркви, породична гозба, фарбање [[Ускршња јаја|ускршњих јаја]], даривање поклона
| повезано_са = [[Месопусна недеља]], [[Масленица (празник)|Масленица]], [[Недеља праштања]], [[Велики пост]], [[Цвети|Цвијети]], [[Светла недеља]], [[Спасовдан]], [[Свето Тројство]].
}}
'''Ускрс''' или '''Васкрс''' ({{јез-стсл|въскрьсъ}}), по неким крајевима и '''Велигдан''', а код неких [[Православна црква|православних хришћана]] још се назива и '''хришћанска Пасха''' ({{јез-грч|Χριστιανικό Πάσχα}}),<ref name="Ferguson2009">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=xC9GAdUGX5sC&pg=PA351|title=Baptism in the Early Church: History, Theology, and Liturgy in the First Five Centuries|last=Ferguson|first=Everett|publisher=Wm. B. Eerdmans Publishing|year=2009|isbn=978-0802827487|page=351|quote=The practices are usually interpreted in terms of baptism at the pasch (Easter), for which compare Tertullian, but the text does not specify this season, only that it was done on Sunday, and the instructions may apply to whenever the baptism was to be performed.|accessdate=26. 11. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20200801082126/https://books.google.com/books?id=xC9GAdUGX5sC&pg=PA351|archive-date=1. 8. 2020|url-status=live}}</ref><ref name="Etymology">{{cite book|url=https://archive.org/details/europehistory00norm|title=Europe: A History|last=Davies|first=Norman|publisher=HarperCollins|year=1998|isbn=978-0060974688|page=[https://archive.org/details/europehistory00norm/page/201 201]|quote=In most European languages Easter is called by some variant of the late Latin word ''Pascha'', which in turn derives from the Hebrew ''pesach'', meaning ''passover''.|url-access=registration}}</ref> а код хришћанске заједнице на [[Средњи исток|Средњем истоку]] '''Ускршња недјеља''' ({{ек|Ускршња недеља}}; {{јез-ар|أحد القيامة}}),<ref name="GammanBindon2014">{{cite book |last1=Gamman |first1=Andrew |last2=Bindon |first2=Caroline |title=Stations for Lent and Easter |year=2014 |publisher=Kereru Publishing Limited |isbn=978-0473276812 |page=7 |quote=Easter Day, also known as Resurrection Sunday, marks the high point of the Christian year. It is the day that we celebrate the resurrection of Jesus Christ from the dead.}}</ref><ref name="BodaSmith2006">{{cite book|last1=Boda|first1=Mark J.|last2=Smith|first2=Gordon T.|title=Repentance in Christian Theology|url=https://books.google.com/books?id=lseYbjrdXhAC&pg=PA316 |accessdate=26. 11. 2023|year=2006|publisher=Liturgical Press|isbn=978-0814651759|page=316|quote=Orthodox, Catholic, and all Reformed churches in the Middle East celebrate Easter according to the Eastern calendar, calling this holy day "Resurrection Sunday," not Easter.|archive-date=4. 8. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200804060401/https://books.google.com/books?id=lseYbjrdXhAC&pg=PA316|url-status=live}}</ref> највећи је [[Хришћанство|хришћански]] празник којим се прославља [[Исусово ускрснуће|Bаскрсење]] из мртвих [[Исус Христ|Исуса Христа]], које је у [[Нови завет|Новом завјету]] описано да се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти након његовог [[Исусово распеће|распећа]] од стране [[Римљани|Римаљана]] на [[Голгота|Голготи]], односно прве недеље послије [[Велики петак|Великог петка]].<ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=gDbKexa1jfcC&q=easter+central+feast&pg=PA224 |title=Anniversaries and Holidays |first1=Bernard |last1=Trawicky |first2=Ruth Wilhelme |last2=Gregory |publisher=American Library Association|quote = Easter is the central celebration of the Christian liturgical year. It is the oldest and most important Christian feast, celebrating the Resurrection of Jesus Christ. The date of Easter determines the dates of all movable feasts except those of Advent. |year=2000 |isbn = 978-0838906958|accessdate=26. 11. 2023|archive-date = 12. 10. 2017|archive-url = https://web.archive.org/web/20171012025026/https://books.google.com/books?id=gDbKexa1jfcC|url-status = live}}</ref><ref>{{cite book | last = Aveni | first = Anthony | title = "The Easter/Passover Season: Connecting Time's Broken Circle", ''The Book of the Year: A Brief History of Our Seasonal Holidays'' | publisher = [[Oxford University Press]] |year=2004 | pages = 64–78 | url = https://books.google.com/books?id=4Mmmvol6DvkC | isbn = 0-19-517154-3 |accessdate=26. 11. 2023| archive-date=8. 2. 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20210208133723/https://books.google.com/books?id=4Mmmvol6DvkC | url-status = live}}</ref> То је покретни празник и празнује се после [[Јевреји|јеврејске]] [[Пасха|Пасхе]] ({{јез-хеб|pessach}}) у прву недељу после пуног мјесеца, који пада на сам дан прољећне равнодневнице или непосредно послије ње. Сматра се врхунцем страдања Исуса Христа, којем претходи [[Велики пост]], 40-дневни период [[пост]]а, [[Молитва|молитве]] и [[Епитимија|покајања]].

Хришћани који поштују Ускрс обично означавају недељу прије њега [[Велика седмица|Великом седмицом]], која у западном хришћанству почиње на [[Цвети|Цвијети]], чиме се обиљежава Исусов улазак у Јерусалим. Седмица укључује [[Велика среда|Велику сриједу]], на којој се оплакује издаја Исуса,<ref name=Cooper2013>{{cite book |last=Cooper |first=J.HB. |title=Dictionary of Christianity |date=23. 10. 2013 |publisher=Routledge |isbn=9781134265466 |page=124 |quote=Holy Week. The last week in LENT. It begins on Palm Sunday; the fourth day is called Spy Wednesday; the fifth is Maundy Thursday or Holy Thursday; the sixth is Good Friday; and the last 'Holy Saturday', or the 'Great Sabbath'.}}</ref> а садржи и дане Васкршњег тродневља, укључујући [[Велики четвртак]], сјећање на Велику и [[Тајна вечера|Тајну вечеру]],<ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=dyWqm3hCMC0C&pg=PA113|title = The Companion to the Book of Common Worship|author = Peter C. Bower|publisher=Geneva Press|quote = Maundy Thursday (or ''le mandé''; Thursday of the ''Mandatum'', Latin, commandment). The name is taken from the first few words sung at the ceremony of the washing of the feet, "I give you a new commandment" (John 13:34); also from the commandment of Christ that we should imitate His loving humility in the washing of the feet (John 13:14–17). The term ''mandatum'' (maundy), therefore, was applied to the rite of foot-washing on this day.|accessdate=26. 11. 2023|isbn = 978-0664502324|date=2003 |archive-date = 8. 6. 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20210608184343/https://books.google.com/books?id=dyWqm3hCMC0C&pg=PA113|url-status = live}}</ref><ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=Tbb9axN6qFwC&pg=PA33|title = Three Day Feast: Maundy Thursday, Good Friday, and Easter|publisher=Augsburg Fortress|first=Gail |last=Ramshaw|quote = In the liturgies of the Three Days, the service for Maundy Thursday includes both, telling the story of Jesus' last supper and enacting the footwashing.|date=2004|accessdate=26. 11. 2023|isbn = 978-1451408164|archive-date = 5. 11. 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20211105035735/https://books.google.com/books?id=Tbb9axN6qFwC&pg=PA33|url-status = live}}</ref> као и [[Велики петак]], сјећање на распеће и смрт Исуса и [[Велика субота|Велику суботу]].<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=uZFRAAAAYAAJ&pg=PT125|title=New century reference library of the world's most important knowledge: complete, thorough, practical, Volume 3|publisher=Syndicate Pub. Co.|first=Leonard |last=Stuart|quote=Holy Week, or Passion Week, the week which immediately precedes Easter, and is devoted especially to commemorating the passion of our Lord. The Days more especially solemnized during it are Holy Wednesday, Maundy Thursday, Good Friday, and Holy Saturday. |year=1909 |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=5. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211105035735/https://books.google.com/books?id=uZFRAAAAYAAJ&pg=PT125|url-status=live}}</ref> У источном хришћанству, исти дани и догађаји се обиљежавају називима дана који сви почињу са „Свети“, “Велики“ или „Свети и Велики“; а сам Васкрс се негдје назива „Велика и Света Пасха“, „Васкршња недеља“, „Васкрс“ или „Недеља Васкрса“; у западном хришћанству се недеља прије Ускрса назива Страсна седмица, у коју спада Шпијунска сриједа, Добри или Велики четвртак и петак и Страсна субота. У западном хришћанству, Ускрс, или Ускршња сезона, почиње на Ускрс и траје седам недеља, завршавајући се доласком 50. дана, [[Духови (празник)|Недељом Педесетнице]]. У источном хришћанству, пасхално вријеме се завршава и Педесетницом, али се Велики празник Васкрс напушта 39. дана, дан уочи празника [[Спасовдан|Вазнесења]].

Ускрс и с њим повезани празници су [[Покретни празници код православаца|покретни празници]], који не падају на одређени датум; [[Рачунање датума Ускрса|његов датум]] се рачуна на основу [[Лунисоларни календар|лунисоларног календара]] (соларна година плус мјесечева фаза), сличног [[Јеврејски календар|хебрејском календару]]. [[Први Никејски сабор]] (325. године) успоставио је само два правила, односно независност од хебрејског календара и једнообразност широм свијета. Нису наведени детаљи за прорачун, већ су разрађени у пракси, што је процес који је трајао вјековима и изазвао бројне контроверзе. Долази прве недеље после црквеног пуног мјесеца који наступа 21. марта или најраније после тога.<ref name="oikoumene.org">{{cite web|url=http://www.oikoumene.org/en/resources/documents/wcc-commissions/faith-and-order-commission/i-unity-the-church-and-its-mission/frequently-asked-questions-about-the-date-of-easter.html|title=Frequently asked questions about the date of Easter|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=22. 4. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110422235601/http://www.oikoumene.org/en/resources/documents/wcc-commissions/faith-and-order-commission/i-unity-the-church-and-its-mission/frequently-asked-questions-about-the-date-of-easter.html}}</ref> Ако се рачуна на основу грегоријанског календара, датум тог пуног мјесеца понекад се разликује од датума првог астрономског пуног мјесеца после мартовске равнодневице.<ref>{{cite journal|url=http://adsabs.harvard.edu/full/1923JRASC..17..141W |title=Clarence E. Woodman, "Easter and the Ecclesiastical Calendar" in ''Journal of the Royal Astronomical Society of Canada'' |bibcode=1923JRASC..17..141W |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=12. 5. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190512191909/http://adsabs.harvard.edu/full/1923JRASC..17..141W |url-status=live |last=Woodman |first=Clarence E. |journal=Journal of the Royal Astronomical Society of Canada |date=1923 |volume=17 |page=141}}</ref> Код [[Источно хришћанство|источних хришћана]], Васкрс најраније може да буде [[4. април]]а, а најкасније [[8. мај]]а, а код западних хришћана увијек буде између [[22. март]]а и [[25. април]]а. Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује [[Јерусалимска патријаршија]], која се и даље држи [[Јулијански календар|јулијанског календара]]), и цркве које иначе користе [[новојулијански календар]], као што су [[Грчка православна црква|Грчка]] и [[Румунска православна црква|Румунска]], славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са јулијанским ни са [[Грегоријански календар|грегоријанским календаром]].

У већини европских језика и хришћански Ускрс и јеврејска [[Пасха]] називају се истим именом; и у старијим енглеским верзијама [[Библија|Библије]] такође је термин Ускрс коришћен за превод Пасхе.<ref>{{cite book|first=Francis X.|last=Weiser|url=https://archive.org/details/handbookofchrist0000weis/page/214|title=Handbook of Christian Feasts and Customs|page=[https://archive.org/details/handbookofchrist0000weis/page/214 214]|location=New York|publisher=Harcourt, Brace and Company |year=1958 |isbn=0-15-138435-5}}</ref> Енглески термин -{Easter}- потиче од саксонског прољећњег фестивала Еостре;<ref name="Gamber2014">{{cite book |last1=Gamber |first1=Jenifer |title=My Faith, My Life, Revised Edition: A Teen's Guide to the Episcopal Church |date=9. 2014 |publisher=Church Publishing |isbn=978-0-8192-2962-5 |page=96|quote=The word "Easter" comes from the Anglo-Saxon spring festival called Eostre. Easter replaced the pagan festival of Eostre.}}</ref> Ускрс је по свом називу везан за јеврејску Пасху, због свог поријекла (по поријеклу [[Синоптичка јеванђеља|синоптичких јеванђеља]], као и због тога што су се распеће и васкрсење десили током недеље Пасхе)<ref>{{Cite web|title=5 April 2007: Mass of the Lord's Supper - Benedict XVI|url=http://www.vatican.va/content/benedict-xvi/en/homilies/2007/documents/hf_ben-xvi_hom_20070405_coena-domini.html |accessdate=26. 11. 2023|website=vatican.va|archive-date=5. 4. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210405050523/http://www.vatican.va/content/benedict-xvi/en/homilies/2007/documents/hf_ben-xvi_hom_20070405_coena-domini.html|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite news|last=Reno|first=R. R.|date=14. 4. 2017|title=The Profound Connection Between Easter and Passover |work=The Wall Street Journal|url=https://www.wsj.com/articles/the-profound-connection-between-easter-and-passover-1492173908 |accessdate=26. 11. 2023|issn=0099-9660|archive-date=17. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211217090449/https://www.wsj.com/articles/the-profound-connection-between-easter-and-passover-1492173908|url-status=live}}</ref> и по великом дјелу своје симболике, као и по положају у календару.

Ускршње традиције варирају у читавом хришћанском свијету и укључују службе изласка сунца или касноноћна бдења, узвике и размјену пасхалних поздрава, украшавање крста цвијећем,<ref name="Whitehouse2022">{{cite book |last1=Whitehouse |first1=Bonnie Smith |title=Seasons of Wonder: Making the Ordinary Sacred Through Projects, Prayers, Reflections, and Rituals: A 52-week devotional |date=15. 11. 2022 |publisher=Crown Publishing Group |isbn=978-0-593-44332-3 |page=95-96}}</ref> ношење ускршњих капа од стране жена, „грљење цркве“<ref>{{cite Oxford Reference |url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198607663.001.0001/acref-9780198607663-e-201 | title=clipping the church | publisher=Oxford University Press | work=Oxford Reference | doi=10.1093/acref/9780198607663.001.0001 | date=2003 | last1=Simpson | first1=Jacqueline | last2=Roud | first2=Steve | isbn=9780198607663 |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=12. 4. 2020 | archive-url=https://web.archive.org/web/20200412143800/http://www.oxfordreference.com/view/10.1093/acref/9780198607663.001.0001/acref-9780198607663-e-201 | url-status=live }}</ref> и декорацију и заједничко ломљење ускршњих јаја, што представља симбол празног гроба.<ref name="Jordan2000">{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=mzKVPZthGHUC&q=easter+egg+Christian&pg=PA51|title = Christianity|publisher=Nelson Thornes|first=Anne |last=Jordan|quote = Easter eggs are used as a Christian symbol to represent the empty tomb. The outside of the egg looks dead but inside there is new life, which is going to break out. The Easter egg is a reminder that Jesus will rise from His tomb and bring new life. Eastern Orthodox Christians dye boiled eggs red to represent the blood of Christ shed for the sins of the world. |year=2000 |accessdate=26. 11. 2023|isbn=978-0748753208 |archive-date=8. 2. 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20210208133819/https://books.google.com/books?id=mzKVPZthGHUC&q=easter+egg+Christian&pg=PA51|url-status = live}}</ref><ref name="tomb1">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=hPMVAAAAYAAJ&pg=PA119|title=The Guardian, Volume 29|publisher=H. Harbaugh|quote=Just so, on that first Easter morning, Jesus came to life and walked out of the tomb, and left it, as it were, an empty shell. Just so, too, when the Christian dies, the body is left in the grave, an empty shell, but the soul takes wings and flies away to be with God. Thus you see that though an egg seems to be as dead as a stone, yet it really has life in it; and also it is like Christ's dead body, which was raised to life again. This is the reason we use eggs on Easter. (In olden times they used to color the eggs red, so as to show the kind of death by which Christ died, – a ''bloody'' death.) |date=1878 |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=4. 8. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200804014344/https://books.google.com/books?id=hPMVAAAAYAAJ&pg=PA119|url-status=live}}</ref><ref name="tomb2">{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=Wn-38NunUnAC&pg=PT120|title = Christian belief and practice|publisher=Heinemann|first=Gordon|last=Geddes|first2=Jane|last2=Griffiths|quote = Red eggs are given to Orthodox Christians after the Easter Liturgy. They crack their eggs against each other's. The cracking of the eggs symbolizes a wish to break away from the bonds of sin and misery and enter the new life issuing from Christ's resurrection.|year=2002 |accessdate=26. 11. 2023|isbn = 978-0435306915|archive-date = 29. 7. 2020|archive-url = https://web.archive.org/web/20200729113653/https://books.google.com/books?id=Wn-38NunUnAC&pg=PT120|url-status = live}}</ref> Ускршњи љиљан, симбол васкрсења у западном хришћанству,<ref>{{cite news|title=Easter Lily Tradition and History|url=http://guardianlv.com/2014/04/easter-lily-tradition-and-history/|last=Collins|first=Cynthia|date=19. 4. 2014|newspaper=The Guardian|accessdate=26. 11. 2023|quote=The Easter Lily is symbolic of the resurrection of Jesus Christ. Churches of all denominations, large and small, are filled with floral arrangements of these white flowers with their trumpet-like shape on Easter morning.|archive-date=17. 8. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200817151814/https://guardianlv.com/2014/04/easter-lily-tradition-and-history/|url-status=live}}</ref><ref>{{cite book|last=Schell|first=Stanley |title=Easter Celebrations|url=https://archive.org/details/EasterCelebrations |date=1916 |publisher=Werner & Company|page=[https://archive.org/details/EasterCelebrations/page/n96 84]|quote=We associate the lily with Easter, as pre-eminently the symbol of the Resurrection.}}</ref> традиционално украшава припрате цркава током Ускрса.<ref>{{cite book|title=Luther League Review: 1936–1937|url=https://books.google.com/books?id=4GDTAAAAMAAJ |year=1936|publisher=Luther League of America|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=3. 8. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200803094720/https://books.google.com/books?id=4GDTAAAAMAAJ|url-status=live}}</ref> Додатни обичаји који су постали повезани са Ускрсом и које практикују и хришћани и неки нехришћани, укључују ускршње параде, заједнички плес (источна Европа), [[Ускршњи зец|Ускршњег зеца]] и лов на [[Ускршња јаја]].<ref name="Duchak2002" /><ref name="Sifferlin2015" /><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=GZsHDG1-4X0C&pg=PT109|title=The Church Standard, Volume 74|publisher=Church Publishing, Inc.|quote=In parts of Europe, the eggs were dyed red and were then cracked together when people exchanged Easter greetings. Many congregations today continue to have Easter egg hunts for the children after the services on Easter Day.|first=Vicki K. |last=Black |year=2004|accessdate=26. 11. 2023|isbn=978-0819225757|archive-date=4. 8. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200804005753/https://books.google.com/books?id=GZsHDG1-4X0C&pg=PT109|url-status=live}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=c4FPAAAAYAAJ&pg=PA844|title=The Church Standard, Volume 74|publisher=Walter N. Hering|quote=When the custom was carried over into Christian practice the Easter eggs were usually sent to the priests to be blessed and sprinkled with holy water. In later times the coloring and decorating of eggs was introduced, and in a royal roll of the time of Edward I., which is preserved in the Tower of London, there is an entry of 18d. for 400 eggs, to be used for Easter gifts.|year=1897|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=30. 8. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200830235433/https://books.google.com/books?id=c4FPAAAAYAAJ&pg=PA844|url-status=live}}</ref><ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=if70Aqo36WYC&pg=PR5|title = From Preparation to Passion|quote = So what preparations do most Christians and non-Christians make? Shopping for new clothing often signifies the belief that Spring has arrived, and it is a time of renewal. Preparations for the Easter Egg Hunts and the Easter Ham for the Sunday dinner are high on the list too.|date=2010 |accessdate=26. 11. 2023|isbn = 978-1609577650|last = Brown|first=Eleanor Cooper| publisher=Xulon Press |archive-date=4. 8. 2020|archive-url = https://web.archive.org/web/20200804020716/https://books.google.com/books?id=if70Aqo36WYC&pg=PR5|url-status = live}}</ref> Постоји и традиционална ускршња храна која се разликује у зависности од региона и културе.

== Етимологија ==

На латинском и грчком, хришћански празник се звао и још увијек се зове Пасха (грчки: Πασχα), ријеч која потиче од [[Арамејски језик|арамејске]] ријечи פסחא (-{Paskha}-), сродне хебрејској ријечи פסח (-{Pesach}-). Ријеч је првобитно означавала јеврејски фестивал познат као [[Пасха]], у знак сјећања на излазак Јевреја из ропства у Египту.<ref name="HC">{{cite web | url=http://www.history.com/topics/history-of-easter/videos#history-of-the-holidays-easter-video | title=History of Easter | publisher=A&E Television Networks | work=The History Channel website |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=31. 5. 2013 | archive-url=https://web.archive.org/web/20130531191802/http://www.history.com/topics/history-of-easter/videos#history-of-the-holidays-easter-video | url-status=live}}</ref><ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=PB-zfFmR0I0C&pg=PA21|title = The Antenicene Pascha: A Rhetorical History|first = Karl|last=Gerlach|publisher = Peeters Publishers|quote = The second century equivalent of easter and the paschal Triduum was called by both Greek and Latin writers "Pascha (πάσχα)", a Greek transliteration of the Aramaic form of the Hebrew פֶּסַח, the Passover feast of Ex. 12.|page = xviii|year=1998 |isbn = 978-9042905702|accessdate=26. 11. 2023|archive-date = 8. 8. 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20210808003356/https://books.google.com/books?id=PB-zfFmR0I0C&pg=PA21|url-status = live}}</ref> Још 50-их година 1. вијека [[апостол Павле]] је, пишући из [[Ефес]]а хришћанима у Коринту,<ref>{{bibleverse|1 Corinthians|5:7}}</ref> примијенио тај термин на Исуса, а сматра се да је мало вјероватно да су [[Рано хришћанство|ефески и коринтски хришћани]] први чули тумачење Изласка 12. говорећи о [[Исусово распеће|Исусовој смрти]], а не само о јеврејском ритуалу Пасхе.<ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=PB-zfFmR0I0C&q=%22Pascha%22+name&pg=PA21|title = The Antenicene Pascha: A Rhetorical History|first = Karl|last=Gerlach|publisher = Peters Publishers|quote = For while it is from Ephesus that Paul writes, "Christ our Pascha has been sacrificed for us," Ephesian Christians were not likely the first to hear that Ex 12 did not speak about the rituals of Pesach, but the death of Jesus of Nazareth.|page = 21|date=1998 |isbn = 978-9042905702|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=28. 12. 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20211228004322/https://books.google.com/books?id=PB-zfFmR0I0C&q=%22Pascha%22+name&pg=PA21|url-status = live}}</ref> У већини језика, изузеци су [[германски језици]] као што је енглески, празник је познат по називима који потичу од грчког и латинског Пасха.<ref name="Etymology"/><ref name="Passover"/> Пасха је такође име по коме се у Православној Цркви памти и сам Исус, посебно у вези са његовим васкрсењем и временом његовог празновања.<ref>{{cite web|url=https://www.newliturgicalmovement.org/2022/04/the-paschal-stichera-of-byzantine-rite.html?m=1 |title=The Paschal Stichera of the Byzantine Rite in English|work=newliturgicalmovement.org|date=27. 4. 2022|accessdate=26. 11. 2023|first=Gregory|last=Dipippo}}</ref> Други празник називају „Недеља Васкрсења“ или „Васкрсење“, по грчком Αναστασις (Анастасис), „дан васкрсења“.<ref name="GammanBindon2014" /><ref name="BodaSmith2006" /><ref>{{cite web|url=https://www.simplycatholic.com/easter-or-resurrection-day/|publisher=Simply Catholic|title=Easter or Resurrection day?|date=17. 1. 2019|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=8. 6. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210608184717/https://www.simplycatholic.com/easter-or-resurrection-day/|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web|url=https://www.christianpost.com/news/easter-facts-about-resurrection-sunday.html|publisher=Christian Post|title=Easter: 5 facts you need to know about resurrection sunday|date=1. 4. 2018|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=22. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211122123930/https://www.christianpost.com/news/easter-facts-about-resurrection-sunday.html|url-status=live}}</ref> Васкрс и [[васкрсење]] су црквенословенски називи [[Старословенски језик#Српска редакција|српске редакције]], док су Ускрс и [[Васкрсење|ускрснуће]] народни облици.<ref>{{Cite book|last=Клајн|first=Иван|authorlink=Иван Клајн|title=Речник језичких недоумица|year=2008|isbn=978-86-515-0212-8|pages=одредница Васкрс, pp. 33}}</ref> У употреби у Србији су још и Воскрес и [[Васкрсење|воскресеније]], као црквенословенски називи из [[Старословенски језик#Руска редакција|руске редакције]] и Велигдан на југу Србије ([[призренско-тимочки дијалект]]).

[[Датотека:PimonenkoNK PashalZautrRYB.jpg|мини|Чекајући на освештање хране у [[Руска Империја|Руској Империји]], цртеж Николаја Пимоненка из 1891. године.]]

У јужнословенским и другим источнословенским језицима постоји и назив Велигдан ({{јез-буг|Великден}}, {{јез-мак|Велигден}}, {{јез-блр|Вялікдзень}}, {{јез-укр|Великдень}}, {{јез-стсл|Великъ дьнь}}), према старом правопису [[Једначење сугласника по звучности|неизједначено]] Великден, у значењу „велики дан”. Словеначки и западнословенски језици користе назив Велика ноћ, односно Великоноћје ({{јез-сло|Velika noč}}, {{јез-пољ|Wielkanoc}}, {{јез-чеш|Velikonoce}}, {{јез-свк|Veľkonočé}}). Сви називи сем Пасха и Васкрс народног су поријекла.

Савремени енглески израз -{Easter}-, сродан са модерним [[Холандски језик|холандским]] -{ooster}- и [[Немачки језик|њемачким]] -{Ostern}-, развио се из [[Староенглески језик|староенглеске]] ријечи која се обично појављује у облику -{Ēastrun}-, -{Ēastron}- или -{Ēastran}-; али и као -{Ēastru}-, -{Ēastro}-; и -{Ēastre}- или -{Ēostre}-. [[Беда Поштовани|Беда]] је пружио једини документарни извор за етимологију те ријечи, у својој књизи „Рачунању времена“ из осмог вијека. Написао је да је -{Ēosturmōnaþ}- (староенглески за мјесец -{Ēostre}-, преведен у његово вријеме као „Пасхални мјесец”) енглески мјесец који одговара априлу, за који каже да се некада звао по њиховој богињи по имену -{Ēostre}-, у чију су се част у том мјесецу прослављали фестивали и правиле гозбе.<ref>{{cite book|last=Wallis|first=Faith|title=Bede: The Reckoning of Time|date=1999 |publisher=Liverpool University Press|isbn=0853236933|page=[https://books.google.com/books?id=yFsw-Vaup6sC&pg=PA53 54]}}</ref> У истом речнику се напомиње и да је ова богиња могла да буде и измишљена и да је њено постојање само „могуће”.<ref>{{cite web|url=http://germazope.uni-trier.de/Projects/WBB/woerterbuecher/dwb/wbgui?lemid=GO02447|title=Bd. 13, Sp. 1371|accessdate=26. 11. 2023|archiveurl=https://web.archive.org/web/20230406212220/http://germazope.uni-trier.de/Projects/WBB/woerterbuecher/dwb/wbgui?lemid=GO02447|archivedate=06. 04. 2023|url-status=}}</ref>

== Теолошки значај ==

[[Датотека:26 Lorenzo Veneziano, Resurrection. 1371 Castello Sforzesco, Milan.jpg|мини|лево|Васкрсење Христово, цртеж Лоренца Венецијана 1371. [[Милано]].]]

Из [[теологија|теолошке]] перспективе, Ускрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне побједе сина [[Бог|Божјег]] над смрћу и прогонством; њиме се слави Исусово натприродно васкрсење из мртвих, што је једно од главних начела хришћанске вјере.<ref>{{cite book |last1=Torrey |first1=Reuben Archer|title=Torrey's New Topical Textbook |chapter-url=http://www.ccel.org/ccel/torrey/ttt.html |accessdate=26. 11. 2023|date=1897 |chapter=The Resurrection of Christ |archive-date=20. 11. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211120170816/https://www.ccel.org/ccel/torrey/ttt.html |url-status=live}}</ref> Апостол Павле је написао да је за оне који вјерују у Исусову смрт и васкрсење „смрт прогутана побједом“.<ref>{{cite encyclopedia | url=https://www.britannica.com/EBchecked/topic/137622/The-Letter-of-Paul-to-the-Corinthians | title=The Letter of Paul to the Corinthians | publisher=Encyclopædia Britannica | encyclopedia=Encyclopædia Britannica Online |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=24. 4. 2015 | archive-url=https://web.archive.org/web/20150424020543/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/137622/The-Letter-of-Paul-to-the-Corinthians | url-status=live}}</ref> [[Прва посланица Петрова]] изјављује да је Бог вјерницима дао „ново рођење у живу наду кроз васкрсење Исуса Христа из мртвих“.<ref>{{cite web|url=https://www.ligonier.org/learn/devotionals/living-hope |title=A Living Hope|work=ligonier.org|date=5. 4. 2005|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> Хришћанска теологија сматра да, кроз вјеру у Божије дјело, они који прате Исуса духовно ускрсну са њим како би могли да ходају новим начином живота и добију вјечно спасење и да могу да се надају да ће физички васкрснути да би живјели с њим у Царству небеском.<ref name="Jesus EB">{{cite encyclopedia|url=https://www.britannica.com/EBchecked/topic/303091/Jesus-Christ | title=Jesus Christ | publisher=Encyclopædia Britannica | encyclopedia=Encyclopædia Britannica Online|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=3. 5. 2015 | archive-url=https://web.archive.org/web/20150503100711/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/303091/Jesus-Christ | url-status=live}}</ref> По тумачењу неких протестаната, [[Велики петак]] представља највећи хришћански празник а не Ускрс, зато што се човјечанство већ Исусовом смрћу, а не његовим васкрснућем ослободило гријехова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побјеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Ускрса.

Ускрс је везан за Пасху и излазак из Египта забиљежен у [[Стари завет|Старом завјету]] кроз Тајну вечеру, патње и распеће Исусово које је претходило васкрсењу.<ref name=Passover/> Према три синоптичка јеванђеља, Исус је пасхалном оброку дао ново значење, јер је у [[Сионска Горница|горњој соби]] током Тајне вечере припремао себе и своје ученике за своју смрт.<ref name=Passover/> Хљеб и чашу вина је идентификовао као своје тијело које ће ускоро бити жртвовано и своју крв која ће ускоро бити проливена. Апостол Павле је у својој [[Прва посланица Коринћанима|Првој посланици Коринћанима]] написао: „Ослободите се старог квасца да бисте били нова смјеша без квасца – као што јесте. Јер је Христос, наше пасхално јагње, жртвовано“. То се односи на захтјев у јеврејском закону да Јевреји елиминишу сав хамет или квасац, из својих домова пре Пасхе, као и на алегорију Исуса као пасхалног јагњета.<ref>{{cite book|editor=Barker, Kenneth|title=Zondervan NIV Study Bible|url=https://archive.org/details/zondervannivstud0000unse_i2q6|publisher=Zondervan|location=Grand Rapids|date=2002|isbn=0-310-92955-5|page=[https://archive.org/details/zondervannivstud0000unse_i2q6/page/1520 1520]}}</ref><ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=PB-zfFmR0I0C|title = The Antenicene Pascha: A Rhetorical History|author = Karl Gerlach|publisher = Peeters Publishers|pages = 32, 56|date=1998 |isbn = 978-9042905702|accessdate=26. 11. 2023|archive-date = 27. 12. 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20211227231601/https://books.google.com/books?id=PB-zfFmR0I0C|url-status = live}}</ref>

== Рано хришћанство ==

[[Датотека:Last-supper-from-Kremikovtsi.jpg|мини|десно|[[Тајна вечера]] коју су славили Исус и његови ученици. И рани хришћани су је славили у знак сјећања на Исусову смрт и касније васкрсење.]]

Како Јеванђеља тврде да су и распеће и васкрсење Исусово током недеље Пасхе, први хришћани су темпирали обиљежавање годишње прославе васкрсења у односу на Пасху.<ref>{{Cite web|last=Landau|first=Brent|title=Why Easter is called Easter, and other little-known facts about the holiday|url=http://theconversation.com/why-easter-is-called-easter-and-other-little-known-facts-about-the-holiday-75025 |accessdate=26. 11. 2023|website=The Conversation |date=12. 4. 2017 |archive-date=12. 8. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210812003604/https://theconversation.com/why-easter-is-called-easter-and-other-little-known-facts-about-the-holiday-75025|url-status=live}}</ref> Директни докази за потпуније формирани хришћански празник Пасхе (Ускрс) почели су да се појављују средином 2. вијека, а сматра се да је најранији сачувани примарни извор који се односи на Ускрс пасхална бесједа из средине 2. вијека, која се приписује [[Мелитон Сардски|Мелитону Сардском]], а која карактерише прославу као добро утврђену.<ref name="Melito">
{{cite journal| last = Melito of Sardis| title = Homily on the Pascha| journal=Kerux| publisher=Northwest Theological Seminary| url=http://www.kerux.com/documents/KeruxV4N1A1.asp |accessdate=26. 11. 2023| archive-url = https://web.archive.org/web/20070312203732/http://www.kerux.com/documents/KeruxV4N1A1.asp| archive-date = 12. 3. 2007 | df = dmy-all}}</ref> Докази за другу врсту хришћанских празника који се понављају сваке године, они који служе за помен мученицима, почели су да се појављују отприлике у исто вријеме када и пасхална бесједа.{{sfn|Jones|Wainwright|Yarnold|Bradshaw|1992|p=474}}

Док су се мученички дани (обично појединачни датуми мучеништва) славили на фиксне датуме у локалном соларном календару, датум Ускрса је фиксиран помоћу локалног јеврејског лунисоларног календара.<ref>{{Cite journal|last=Genung|first=Charles Harvey|title=The Reform of the Calendar|jstor=25105305|journal=The North American Review|volume=179|issue=575|date=1904|pages=569–583}}</ref> То је у складу са прослављањем Ускрса који је ушао у хришћанство током његовог најранијег, јеврејског периода.{{sfn|Jones|Wainwright|Yarnold|Bradshaw|1992|p=459}}

Црквени историчар [[Сократ Схоластик]] приписује светковање Ускрса од стране цркве одржавању прехришћанског обичаја, као што су и многи други обичаји успостављени, наводећи да ни Исус ни његови апостоли нису налагали одржавање овог или било ког другог празника. Иако описује детаље прославе Ускрса као да произилазе из локалних обичаја, он инсистира да се сама гозба универзално поштује.<ref>{{cite web| last = Schaff| first = Philip| title = The Author's Views respecting the Celebration of Easter, Baptism, Fasting, Marriage, the Eucharist, and Other Ecclesiastical Rites.| work = Socrates and Sozomenus Ecclesiastical Histories chapter Church History, 5.22 | publisher = Calvin College Christian Classics Ethereal Library| date=13. 7. 2005|url=http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf202.ii.viii.xxiii.html |accessdate=26. 11. 2023| archive-date = 16. 3. 2010| archive-url = https://web.archive.org/web/20100316220259/http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf202.ii.viii.xxiii.html| url-status = live}}</ref>

== Датум ==

[[Датотека:Pötting Kirchenfenster 7 Osterlamm.jpg|мини|лево|upright|Витражни прозор који приказује [[Агнец|Пасхално јагње]], концепт који је саставни дио основе Ускрса.<ref name=Passover>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=CRvzTM0kev4C&pg=PA96|title = Welcome to the Church Year: An Introduction to the Seasons of the Episcopal Church|author = Vicki K. Black|publisher = Church Publishing, Inc.|quote = Easter is still called by its older Greek name, ''Pascha'', which means "Passover", and it is this meaning as the Christian Passover-the celebration of Jesus's triumph over death and entrance into resurrected life-that is the heart of Easter in the church. For the early church, Jesus Christ was the fulfillment of the Jewish Passover feast: through Jesus, we have been freed from slavery of sin and granted to the Promised Land of everlasting life.|date=2004 |isbn = 978-0819219664|accessdate=26. 11. 2023|archive-date = 8. 8. 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20210808003357/https://books.google.com/books?id=CRvzTM0kev4C&pg=PA96|url-status = live}}</ref><ref>{{cite book|url = https://books.google.com/books?id=PB-zfFmR0I0C&pg=PA21|title = The Antenicene Pascha: A Rhetorical History|author = Karl Gerlach|publisher = Peeters Publishers|quote = Long before this controversy, Ex 12 as a story of origins and its ritual expression had been firmly fixed in the Christian imagination. Though before the final decades of the 2nd century only accessible as an exegetical tradition, already in the Pauline letters the Exodus saga is deeply involved with the celebration of bath and meal. Even here, this relationship does not suddenly appear, but represents developments in ritual narrative that must have begun at the very inception of the Christian message. Jesus of Nazareth was crucified during Pesach-Mazzot, an event that a new covenant people of Jews and Gentiles both saw as definitive and defining. Ex 12 is thus one of the few reliable guides for tracing the synergism among ritual, text, and kerygma before the Council of Nicaea.|page = 21|date=1998 |isbn = 978-9042905702|accessdate=26. 11. 2023|archive-date = 8. 8. 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20210808003356/https://books.google.com/books?id=PB-zfFmR0I0C&pg=PA21|url-status = live}}</ref>]]

Ускрс и празници који су везани за њега су покретни празници, јер не падају на фиксни датум у грегоријанском или јулијанском календару (оба прате циклус сунца и годишњих доба). Умјесто тога, датум Ускрса је одређен на лунисоларном календару сличном хебрејском календару. Први Никејски сабор (325) успоставио је два правила, независност од јеврејског календара и једнообразност широм свијета, што су била једина правила која је изричито поставио Сабор. Нису наведени детаљи за прорачун; они су разрађени у пракси, што је био процес који је трајао вјековима и изазвао бројне контроверзе. Сабор није одредио да Ускрс мора пасти у недељу, али је то већ била пракса скоро свуда.<ref>{{citation |author=Sozomen|title=The Ecclesiastical History of Sozomen |url=http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf202.iii.html |accessdate=26. 11. 2023 |archive-date=10. 2. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230210105751/https://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf202.iii.html |url-status=live }} Book 7, Chapter 18</ref>

У западном хришћанству, према грегоријанском календару, Ускрс увијек пада у недељу између 22. марта и 25. априла,<ref>{{cite web|url=https://www.bbc.com/news/magazine-35880795|title=Why Can't the Date of Easter be Fixed|publisher=BBC |first=Caroline|last=Wyatt|date=25. 3. 2016|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=24. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211124001359/https://www.bbc.com/news/magazine-35880795|url-status=live}}</ref> у року од око седам дана након астрономског [[Пун месец|пуног мјесеца]].<ref>{{cite web|url=http://aa.usno.navy.mil/faq/docs/easter.php |title=The Date of Easter|work=United States Naval Observatory|date=27. 3. 2007|accessdate=26. 11. 2023|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110814045718/http://aa.usno.navy.mil/faq/docs/easter.php |archivedate=14. 8. 2011}}</ref> Следећи дан, [[Ускршњи понедељак]], је законски празник у многим земљама са претежно хришћанском традицијом.<ref>{{Cite web|title=Easter Monday in Hungary in 2021|url=https://www.officeholidays.com/holidays/easter-monday |accessdate=26. 11. 2023|website=Office Holidays |archive-date=5. 11. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211105114204/https://www.officeholidays.com/holidays/easter-monday|url-status=live}}</ref>

Источни православни хришћани базирају израчунавање датума на јулијанском календару. Због тринаестодневне разлике између календара између 1900. и 2099. године, 21. март одговара, током 21. вијека, 3. априлу по грегоријанском календару. Пошто се јулијански календар више не користи као грађански календар у земљама у којима преовлађују источнохришћанске традиције, Ускрс варира између 4. априла и 8. маја по грегоријанском календару. Пошто је јулијански „пун мјесец“ увијек неколико дана послије астрономског пуног мјесеца, Ускрс код источних хришћана је такође често каснији, у односу на видљиве [[Месечеве мене|мјесечеве мјене]], од Ускрса код западних хришћана.<ref>{{Cite web |title=calendar – The early Roman calendar|url=https://www.britannica.com/science/calendar/The-early-Roman-calendar |accessdate=26. 11. 2023|website=Britannica.com |archive-date=16. 4. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220416163118/https://www.britannica.com/science/calendar/The-early-Roman-calendar |url-status=live}}</ref>

Код [[Древноисточне цркве|оријенталних православних хришћана]], неке цркве су прешле са јулијанског на грегоријански календар, а датум Ускрса, као и за остале фиксне и покретне празнике, исти је као у западној цркви.<ref>{{cite web|url=http://sor.cua.edu/Calendar/index.html |title=Calendars of the Syriac Orthodox Church|work=sor.cua.edu|date=|accessdate=26. 11. 2023|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100224054556/http://sor.cua.edu/Calendar/index.html |archivedate=24. 2. 2010}}</ref>

=== Рачунање датума Ускрса ===
{{Главни чланак|Рачунање датума Ускрса}}

[[Датотека:17th-century unknown painters - The Resurrection of Christ - WGA23478.jpg|мини|десно|upright|Икона Васкрсења непознатог бугарског умјетника из 17. вијека.]]

Године 725. Беда је написао: „Недеља после пуног Мјесеца који пада на или после [[Равнодневица|равнодневице]] даће законит Ускрс.“<ref>{{cite book|last=Wallis|first=Faith|title=Bede: The Reckoning of Time|date=1999|publisher=Liverpool University Press|isbn=0853236933|page=[https://books.google.com/books?id=yFsw-Vaup6sC&pg=PA148 148]}}</ref> Међутим, то не одражава прецизно црквена правила. Пун мјесец који се помиње, а који се назива пасхални пун мјесец, није астрономски пун мјесец, већ 14. дан лунарног мјесеца. Друга разлика је у томе што је астрономска равнодневица природна астрономска појава, која може да падне 19, 20. или 21. марта,<ref>{{cite web|url=http://earthsky.org/astronomy-essentials/full-moon-vernal-equinox-date-of-easter |title=Why is Easter so early this year?|work=EarthSky|publisher=Astronomy Essentials|date=30. 3. 2018|accessdate=26. 11. 2023|first=Bruce|last=McClure|archiveurl=https://web.archive.org/web/20210419030303/https://earthsky.org/astronomy-essentials/full-moon-vernal-equinox-date-of-easter |archivedate=19. 4. 2021}}</ref> док је црквени датум по договору одређен 21. марта.<ref>{{cite web|url=http://isotc.iso.org/livelink/livelink/fetch/2000/2122/138351/138352/1311683/4020763/2015225/8601RevN005_Inter_Gravissimas.pdf?nodeid=2179035&vernum=0refers |title=Paragraph 7 of Inter gravissimas|work=isotc.iso.org|date=|accessdate=26. 11. 2023|archiveurl=https://web.archive.org/web/20220714160228/https://login.iso.org/idp/SSO.saml2?SAMLRequest=fVLLbsIwEPyVyPe8HMTDIpFSOBSJloikPfSCTLKAVWOnXoe2f98k0EIvXFaWdnZmdrxT5EdZs7SxB7WGjwbQOl9HqZD1jZg0RjHNUSBT%2FAjIbMny9GnJqBew2mirSy2JkyKCsUKrmVbYHMHkYE6ihJf1MiYHa2tkvi9Q29Jrq6fN3pfiBFKo9%2BsjP4jtVkuwBw9R%2B50M9bNVXhBn3voSincKVz6p90L98Ymq9vN85XW%2BKXEW85hsgircReMxn0xgwMOKB5wOYAhRWUbDakijFobYwEKh5crGhAaUusHIDQdFOGQBZXT0RpzssuaDUJVQ%2B%2FuZbM8gZI9Fkbln969gsHfeAkgy7RyyXtjcZH2flv8GTJIOdlma8bqWouxzcSvYdT9Sbdrmps966t9InXVr9txyL%2BaZbue%2BnVRK%2FTkzwC3EJCR%2Bch75fxDJDw%3D%3D&RelayState=https%3A%2F%2Ffanyv88.com%3A443%2Fhttps%2Fisotc.iso.org%2Flivelink%2Flivelink%2Ffetch%2F2000%2F2122%2F138351%2F138352%2F1311683%2F4020763%2F2015225%2F8601RevN005_Inter_Gravissimas.pdf%3Fnodeid%3D2179035%26vernum%3D0refers&SigAlg=https%3A%2F%2Ffanyv88.com%3A443%2Fhttp%2Fwww.w3.org%2F2000%2F09%2Fxmldsig%23rsa-sha1&Signature=frB%2BJ%2FurXZDghPJm9huiZCq14gY2WIeGWOFOoWlNxfvWrDpaTEOudKYAui7nbgBTBkZArsQGvs5AgK4U1au3iifHt83yClQ5j4VHpDHqXJjilPM%2FzL6hgwl1uwU1hoykZ1V8URkAUazJRUvJlSaboeRRYQtIm1bDLAZLF%2BS3t58%3D |archivedate=14. 7. 2022|quote=the vernal equinox, which was fixed by the fathers of the [first] [[First Council of Nicaea|Nicene Council]] at XII calends April [21 March]". This definition can be traced at least back to chapters 6 & 59 of Bede's ''De temporum ratione'' (725)}}</ref>

Такође, лунарне табеле јулијанског календара заостају за пет дана од грегоријанског календара, па је јулијанско израчунавање пасхалног пуног мјесеца пуних пет дана касније од астрономског пуног мјесеца. Резултат те комбинације соларних и лунарних неслагања је разлика у датуму Ускрса у већини година.<ref name="dateACC">{{cite web |title=Date of Easter |url=https://www.anglican.ca/ask/faq/easter/ |website=The Anglican Church of Canada |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=26. 12. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211226225037/https://www.anglican.ca/ask/faq/easter/ |url-status=live}}</ref>

Ускрс се одређује на основу лунисоларних циклуса. Мјесечева година се састоји од 30-дневних и 29-дневних лунарних мјесеци, који се углавном смјењују, са [[Интеркалационо правило|емболијским мјесецом]] који се повремено додаје како би се лунарни циклус ускладио са соларним циклусом. У свакој соларној години (од 1. јануара до 31. децембра), лунарни мјесец који почиње црквеним младим мјесецом који пада у периоду од 29 дана од 8. марта до 5. априла, одређен је као пасхални лунарни мјесец за ту годину.<ref name="smart.net">{{cite web|last=Montes|first=Marcos J.|url=http://www.smart.net/~mmontes/ec-cal.html |title=Calculation of the Ecclesiastical Calendar|work=smart.net|date=|accessdate=26. 11. 2023|archiveurl=https://web.archive.org/web/20081103111329/http://www.smart.net/~mmontes/ec-cal.html |archivedate=3. 11. 2008}}</ref>

Ускрс је трећа недеља у пасхалном лунарном мјесецу, односно то је недеља после 14. дана пасхалног лунарног мјесеца. Четрнаести пасхални лунарни мјесец је по договору одређен као пасхални пун мјесец, иако се 14. у лунарном мјесецу може разликовати од датума астрономског пуног мјесеца до два дана.<ref name="smart.net"/> Пошто црквени млади мјесец пада на датум од 8. марта до 5. априла, пасхални пун мјесец (14. у том лунарном мјесецу) мора да падне на датум од 22. марта до 18. априла.<ref name="dateACC"/>

Грегоријанско израчунавање Ускрса засновано је на методи коју је осмислио [[Калабрија|калабријски]] доктор Алојзије Лилије (или Лилио) за прилагођавање епакта Мјесеца,<ref>{{cite book|first=G.|last=Moyer|year=1983|url=http://articles.adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-iarticle_query?journal=grc..&year=1983&volume=book&page_ind=181 |title=Aloisius Lilius and the 'Compendium novae rationis restituendi kalendarium'|publisher=|accessdate=26. 11. 2023|page=171–188 in G.V. Coyne (ed.)|archiveurl=https://web.archive.org/web/20211012082725/http://articles.adsabs.harvard.edu/cgi-bin/nph-iarticle_query?journal=grc..&year=1983&volume=book&page_ind=181 |archivedate=12. 10. 2021}}</ref> а усвојили су га скоро сви западни хришћани и западне земље које славе Ускрс као национални празник. За Британско царство и колоније, одређивање датума Ускршње недеље коришћењем златних бројева и недељних слова дефинисано је Законом о календару (новог стила) из 1750. са његовим Анексом. То је дизајнирано да се тачно поклопи са грегоријанским прорачуном.<ref name="legislation.gov.uk-calendar">{{cite web |title=Calendar (New Style) Act 1750 |url=https://www.legislation.gov.uk/apgb/Geo2/24/23 |website=legislation.gov.uk|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=23. 4. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20230423123410/https://www.legislation.gov.uk/apgb/Geo2/24/23 |url-status=live}}</ref>

=== Контроверзе око датума ===

[[Датотека:5part-icon.jpeg|мини|лево|upright|Петодјелна руска православна икона која приказује ускршњу причу.]]

Тачан датум Ускрса повремено је био предмет спора. До друге половине 2. вијека, било је широко прихваћено да је прослава празника била пракса [[Ученик (хришћанство)|ученика]] и неоспорна традиција. Квартодециманска полемика, прва од неколико ускршњих контроверзи, настала је у вези са датумом обиљежавања празника.<ref name="NEW ADVENT 1909">{{cite encyclopedia |last=Thurston|first=Herbert| title=Easter Controversy | website=The Catholic Encyclopedia |date=1. 5. 1909|url=http://www.newadvent.org/cathen/05228a.htm |archive-url=https://web.archive.org/web/20230423124325/https://www.newadvent.org/cathen/05228a.htm |archive-date=23. 4. 2023| accessdate=26. 11. 2023|publisher=New York: Robert Appleton Company|volume=5|via=www.newadvent.org}}</ref>

Израз „квартодециманац“ се односи на праксу окончања поста на 14. нисан по хебрејском календару, који се назива „господња Пасха“.<ref>{{bibleverse|Leviticus|23:5|ESV}}</ref> Према црквеном историчару [[Јевсевије Кесаријски|Јевсевију]], квартодециманац [[Поликарп]] (епископ [[Смирна (древни град)|Смирне]], по традицији ученик [[Апостол Јован|апостола Јована]]) расправљао је о том питању са [[Папа Аницет|папом Аницетом]] (епископом Рима). Римска провинција [[Азија (провинција)|Азија]] била је квартодециманска, док су римске и александријске цркве наставиле пост до следеће недеље (недеља бесквасних хљебова), желећи да Ускрс повежу са недељом. Ни Поликарп ни Аницет нису убјеђивали један другога, али такође ту ствар нису сматрали [[раскол]]ничком, растајући се у миру и остављајући питање неријешеним.<ref name="Christian Classics Ethereal Library 2">{{cite web |first1=Philip|last1=Schaff|first2=Tim|last2=Perrine|title= NPNF2-01. Eusebius Pamphilius: Church History, Life of Constantine, Oration in Praise of Constantine|via= Christian Classics Ethereal Library| url=https://ccel.org/ccel/schaff/npnf201/npnf201.ii.html | accessdate=26. 11. 2023|series=Nicene and Post-Nicene Fathers|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20220730023344/https://ccel.org/ccel/schaff/npnf201/npnf201.i.html|archive-date=30. 7. 2022}}</ref>

Контроверза је настала када је [[Папа Виктор I|папа Виктор -{I}-]], епископ Рима генерацију послије Аницета, покушао да изопшти [[Поликрат Ефешки|Поликрата Ефешког]] и све друге епископе Азије због њиховог квартодециманизма. Према Јевсевију, сазвано је неколико синода да би се позабавиле том контроверзом, за које је он сматрао да су све донесене у прилог прославе Ускрса у недељу.<ref>{{cite book|author=Eusebius|url=https://books.google.me/books?id=LIgMFJdXwagC&printsec=frontcover&dq=Eusebius,+Church+History&hl=sr-ME&newbks=1&newbks_redir=0&source=gb_mobile_search&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Eusebius%2C%20Church%20History&f=false |title=Church History|page=5.23}}</ref> Поликрат (око 190. године) је писао Виктору у одбрани антике азијског квартодециманизма. Викторов покушај [[Изопштење|изопштења]] је вјероватно био укинут, а двије стране су се помириле на интервенцију епископа [[Иринеј Лионски|Иринеја Лионског]] и других, који су Виктора подсјетили на толерантни преседан папе Аницета.<ref name="Kelly 1978 p. ">{{cite book | last=Kelly | first=J. N. D. | title=Early Christian doctrines | publication-place=San Francisco | date=1978 | isbn=0-06-064334-X | oclc=3753468 | language=холандски | page=}}</ref><ref name="Grace Communion International 2018">{{cite web | title=The Passover-Easter-Quartodeciman Controversy | website=Grace Communion International | date=2018-11-22 | url=https://www.gci.org/articles/the-passover-easter-quartodeciman-controversy/ | accessdate=26. 11. 2023}}</ref>

Сматра се да се квартодециманизам задржао у 4. вијеку, када је Сократ Схоластик забиљежио да је неким квартодециманима [[Јован Златоусти]]<ref>Socrates, ''Church History'', 6.11, at {{cite web| last = Schaff| first = Philip| title = Of Severian and Antiochus: their Disagreement from John.| work = Socrates and Sozomenus Ecclesiastical Histories| publisher = Calvin College Christian Classics Ethereal Library| date = 13. 7. 2005| url = http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf202.ii.ix.xii.html| accessdate=26. 11. 2023| archive-date = 13. 10. 2010| archive-url = https://web.archive.org/web/20101013152952/http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf202.ii.ix.xii.html| url-status = live}}</ref> одузео цркве и да је неке малтретирао [[Несторије|Несторија]].<ref>Socrates, ''Church History'' 7.29, at {{cite web| last = Schaff| first = Philip| title = Nestorius of Antioch promoted to the See of Constantinople. His Persecution of the Heretics.| work = Socrates and Sozomenus Ecclesiastical Histories| publisher = Calvin College Christian Classics Ethereal Library| date = 13. 7. 2005| url = http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf202.ii.x.xxix.html| accessdate=26. 11. 2023| archive-date = 13. 10. 2010| archive-url = https://web.archive.org/web/20101013184700/http://www.ccel.org/ccel/schaff/npnf202.ii.x.xxix.html| url-status = live}}</ref>

Није познато колико је трајала пракса 14. нисана, али и они који су пратили прослављање Ускрса на тај дан и они који су Ускрс одредили за следећу недељу, имали су заједнички обичај да се консултују са својим јеврејским сусједима да сазнају када ће пасти мјесец нисан и да у складу са тим одреде свој празник. До краја 3. вијека, неки хришћани су почели да изражавају незадовољство обичајем да се ослањају на јеврејску заједницу да одреди датум Ускрса. Главна притужба је била да су јеврејске заједнице понекад гријешиле у одређивању Пасхе прије прољећне равнодневице на [[Северна хемисфера|сјеверној хемисфери]].<ref>{{cite book|author=Eusebius|url=https://books.google.me/books?id=LIgMFJdXwagC&printsec=frontcover&dq=Eusebius,+Church+History&hl=sr-ME&newbks=1&newbks_redir=0&source=gb_mobile_search&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Eusebius%2C%20Church%20History&f=false |title=Church History|page=7.32}}</ref><ref>{{cite web| last = Donaldson| first = Alexander| title = That Up to the Time of the Destruction of Jerusalem, the Jews Rightly Appointed the Fourteenth Day of the First Lunar Month.| work = Gregory Thaumaturgus, Dionysius the Great, Julius Africanus, Anatolius and Minor Writers, Methodius, Arnobius| publisher = Calvin College Christian Classics Ethereal Library| date = 1. 6. 2005| url = http://www.ccel.org/ccel/schaff/anf06.ix.vi.v.html| accessdate=26. 11. 2023| archive-date = 15. 4. 2009| archive-url = https://web.archive.org/web/20090415004506/http://www.ccel.org/ccel/schaff/anf06.ix.vi.v.html| url-status = live|quote=Peter of Alexandria, quoted in the Chronicon Paschale. In Alexander Roberts and James Donaldson, eds., ''Ante-Nicene Christian Library, Volume 14: The Writings of Methodius, Alexander of Lycopolis, Peter of Alexandria, And Several Fragments'', Edinburgh, 1869, p. 326}}</ref> Пасхална трпеза на Сардици<ref>MS Verona, Biblioteca Capitolare LX(58) folios 79v–80v.</ref> потврђује те жалбе, јер указује да су Јевреји неког источномедитеранског града (вјероватно Антиохије) у више наврата фиксирали 14. нисан на датуме много прије прољећне равнодневице.<ref>{{cite book|first=Sacha|last=Stern|title=Calendar and Community: A History of the Jewish Calendar Second Century BCE – Tenth Century CE|url=https://archive.org/details/calendarcommunit0000ster|location=Oxford|year=2001|page=[https://archive.org/details/calendarcommunit0000ster/page/124 124]–132}}</ref>

Због незадовољства ослањањем на јеврејски календар, неки хришћани су почели да експериментишу са независним прорачунима, док су други вјеровали да уобичајена пракса консултовања Јевреја треба да се настави, чак и ако су јеврејски прорачуни били погрешни.<ref name="NEW ADVENT (Church Fathers)">{{cite encyclopedia| title=Church History, Book II (Eusebius) |series=Nicene and Post-Nicene Fathers, second series|volume=1|publisher=Christian Literature Publishing Co.|date=1. 1. 1890|url=https://www.newadvent.org/fathers/250102.htm | via=www.newadvent.org|translator=Arthur Cushman McGiffert| accessdate=26. 11. 2023|editor1=Philip Schaff|editor2=Henry Wace}}</ref> Јевсевије је написао да је Дионисије, епископ Александрије, предложио осмогодишњи ускршњи циклус и цитирао је писмо Анатолија, епископа Лаодикије, које се односи на циклус од 19 година.<ref>{{cite book|author=Eusebius|url=https://books.google.me/books?id=LIgMFJdXwagC&printsec=frontcover&dq=Eusebius,+Church+History&hl=sr-ME&newbks=1&newbks_redir=0&source=gb_mobile_search&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=Eusebius%2C%20Church%20History&f=false |title=Church History|page=7.20, 7.31}}</ref> Пронађен је осмогодишњи циклус исписан на статуи откопаној у Риму у 17. вијеку, која датира из 3. вијека.<ref>{{cite book|first=Allen|last=Brent|title=Hippolytus and the Roman Church in the Third Century|url=https://archive.org/details/hippolytusromanc0000bren|publisher=Leiden: E.J. Brill|year=1995}}</ref>

=== Први Никејски сабор ===
{{Главни чланак|Први Никејски сабор}}

[[Датотека:Resurrection.JPG|мини|десно|upright|''Васкрсење Исуса Христа'', фреска [[Пјеро дела Франческа|Пјера дела Франческа]], 1463.]]

Контроверзу између оних који су се залагали за независна рачунања и оних који су жељели да наставе са обичајем ослањања на јеврејски календар, формално је разријешио [[Први Никејски сабор]] 325. године, на којем је одобрен прелазак на независно рачунање од стране хришћанске заједнице како би славили заједнички. То је практично захтијевало напуштање старог обичаја консултовања јеврејске заједнице на оним мјестима гдје се и даље практиковао. [[Епифаније Кипарски]] је написао средином 4. вијека:

{{blockquote|[[Константин Велики|цар]] [...] је сазвао сабор од 318 епископа [...] у граду Никеји [...] Они су на сабору поред тога донијели и одређене црквене каноне и у исто вријеме одредили се у погледу Пасхе [тј. Ускрса] да мора постојати једна једнодушна сагласност о прослављању светог и узвишеног дана Божијег. Јер људи су то различито посматрали; неки су га задржали рано, неки између [спорних датума], али други касно. И једном рјечју, тада се водила велика полемика.<ref name = Epiphianus>Epiphanius, ''Adversus Haereses'', Heresy 69, 11,1, in {{cite book | last = Willams | first = F. | title = The Panarion of Epiphianus of Salamis Books II and III | publisher = E.J. Brill |date=1994 | location = Leiden | page = 331}}</ref>}}

Канони<ref>Apostolic Canon 7: "If any bishop, presbyter, or deacon shall celebrate the holy day of Easter before the vernal equinox with the Jews, let him be deposed." ''A Select Library of Nicene and Post-Nicene Fathers of the Christian Church,'' Second Series, Volume 14: The Seven Ecumenical Councils, Eerdmans, 1956, p. 594.</ref> и проповједи<ref>St. John Chrysostom, "Against those who keep the first Passover", in ''Saint John Chrysostom: Discourses against Judaizing Christians'', translated by Paul W. Harkins, Washington, DC, 1979, pp. 47ff.</ref> који осуђују обичај рачунања датума Ускрса на основу јеврејског календара указују на то да тај обичај (који историчари називају „протопасхитом“) није замро одједном, већ је опстао неко вријеме након Никејског сабора. .<ref name="McGuckin 2011 p.223 ">{{cite book | last=McGuckin | first=John Anthony | title=The encyclopedia of Eastern Orthodox Christianity | publisher=Wiley-Blackwell | publication-place=Maldin, MA | date=2011 | isbn=978-1-4443-9253-1 | oclc=703879220 | page=223}}</ref>

[[Дионисије Мали]] и други који су га пратили, тврдили су да је 318 епископа окупљених у Никеји одредило посебан метод за одређивање датума Ускрса; каснија учења су оповргла ту традицију.<ref>{{cite book|last=Mosshammer|first=Alden A.|title=The Easter Computus and the Origins of the Christian Era|date=2008|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-954312-0|pages=50–52, 62–65}}</ref> У годинама након сабора, рачунски систем који је разрадила Александријска црква постао је нормативан. Александријски систем, није одмах усвојен у цијелој хришћанској Европи. Након трактата епископа Августалиса -{''De ratione Paschae''}- (О мјерењу Ускрса), Рим је повукао ранији осмогодишњи циклус у корист Августалисовог 84-годишњег лунисоларног календарског циклуса, који је користио до 457. године, а затим је прешао на адаптацију Александријског система од стране Викторијуса Аквитанског.<ref name="Mosshammer 2008 239–244">{{cite book|last=Mosshammer|first=Alden A.|title=The Easter Computus and the Origins of the Christian Era|date=2008|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-954312-0|pages=239–244}}</ref><ref name="Holford-Strevens, Leofranc 1999 808–809">{{cite book|last=Holford-Strevens, Leofranc|first=and Blackburn, Bonnie|title=The Oxford Companion to the Year|date=1999|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=0-19-214231-3|pages=[https://archive.org/details/oxfordcompaniont00blac/page/808 808–809]|url=https://archive.org/details/oxfordcompaniont00blac/page/808}}</ref>

Због тога што се викторијански циклус разликовао од неизмијењеног александријског циклуса по датумима неких од пасхалних пуних мјесеци и зато што је настојао да поштује римски обичај да се Ускрс фиксира за недељу у недељи од 16. до 22. лунарног мјесеца (умјесто од 15. до 21. као у Александрији), обезбјеђивањем алтернативних „латинских“ и „грчких“ датума у неким годинама, наставиле су се повремене разлике у датуму Ускрса како је утврђено Александријским правилима.<ref name="Mosshammer 2008 239–244"/><ref name="Holford-Strevens, Leofranc 1999 808–809"/> Александријска правила су усвојена на Западу по таблицама Дионисија Малог 525. године.<ref name="Declercq 2000 p.143-144">{{cite book | last=Declercq | first=Georges | title=Anno Domini : the origins of the Christian era | publication-place=Turnhout, Belgium | date=2000 | isbn=2-503-51050-7 | oclc=45243083 | page=143-144}}</ref>

Рани хришћани у Британији и Ирској такође су користили циклус од 84 године. Од 5. вијека па надаље, тај циклус је своју равнодневицу поставио на 25. март и фиксирао Ускрс за недељу која пада од 14. до 20. лунарног мјесеца.<ref>{{cite book|last=Mosshammer|first=Alden A.|title=The Easter Computus and the Origins of the Christian Era|date=2008|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-954312-0|pages=223–224}}</ref><ref>{{cite book|last=Holford-Strevens, Leofranc|first=and Blackburn, Bonnie|title=The Oxford Companion to the Year|date=1999|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=0-19-214231-3|pages=[https://archive.org/details/oxfordcompaniont00blac/page/870 870–875]|url=https://archive.org/details/oxfordcompaniont00blac/page/870}}</ref> Тај 84-годишњи циклус замијењен је александријском методом током 7. и 8. вијека. Цркве у западној континенталној Европи користиле су касноримски метод све до касног 8. вијека за вријеме владавине [[Карло Велики|Карла Великог]], када су коначно усвојиле александријски метод. Од 1582. године, када је [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] усвојила грегоријански календар, док је већина Европе користила јулијански календар, датум када се слави Ускрс поново се разликује.<ref>{{cite web |title=Orthodox Easter: Why are there two Easters? |url=https://www.bbc.co.uk/newsround/48067272 |publisher=BBC Newsround |date=20. 4. 2020 |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=23. 12. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211223235240/https://www.bbc.co.uk/newsround/48067272 |url-status=live }}</ref>

Грчко острво [[Сирос]], чије је становништво готово подједнако подијељено између католика и православаца, једно је од ријетких мјеста гдје двије цркве дијеле заједнички датум Ускрса, при чему католици прихватају православни датум, што је пракса која значајно помаже у одржавању добрих односа између двије заједнице.<ref>{{cite news | title=Easter: A date with God | url=http://www.economist.com/node/18584376 | date=20. 4. 2011 | newspaper=The Economist |accessdate=26. 11. 2023|quote=Only in a handful of places do Easter celebrants alter their own arrangements to take account of their neighbours. Finland's Orthodox Christians mark Easter on the Western date. And on the Greek island of Syros, a Papist stronghold, Catholics and Orthodox alike march to Orthodox time. The spectacular public commemorations, involving flower-strewn funeral biers on Good Friday and fireworks on Saturday night, bring the islanders together, rather than highlighting division. | archive-date=23. 4. 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180423192921/https://www.economist.com/node/18584376 | url-status=live}}</ref> Насупрот томе, православни хришћани у Финској славе Ускрс према западнохришћанском датуму.<ref>{{cite news | title=Easter: A date with God | url=http://www.economist.com/node/18584376 | date=20. 4. 2011 | newspaper=The Economist |accessdate=26. 11. 2023|quote=Finland's Orthodox Christians mark Easter on the Western date. | archive-date=23. 4. 2018 | archive-url=https://web.archive.org/web/20180423192921/https://www.economist.com/node/18584376 | url-status=live}}</ref>

=== Предложене реформе датума ===

У 20. и 21. вијеку, одређени појединци и институције су предлагали промјену начина израчунавања датума за Ускрс, а најистакнутији приједлог је недеља послије друге суботе у априлу. Упркос томе што су имали одређену подршку, приједлози за реформу датума нису спроведени.<ref name=Britannica>{{cite encyclopedia | url=https://www.britannica.com/EBchecked/topic/176858/Easter | title=Easter (holiday) | publisher=Encyclopædia Britannica | encyclopedia=Encyclopædia Britannica Online|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=3. 5. 2015 | archive-url=https://web.archive.org/web/20150503123607/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/176858/Easter | url-status=live}}</ref> Православни конгрес источно-православних епископа, који је укључивао представнике углавном [[Васељенски патријарх|цариградског]] и [[Списак поглавара Српске православне цркве|српског патријарха]], састао се у [[Константинопољ]]у 1923. године, гдје су епископи пристали на [[ревидирани јулијански календар]].<ref name="Hieromonk Cassian 1998, p.51">{{cite book|first=Hieromonk|last=Cassian|title=A Scientific Examination of the Orthodox Church Calendar|publisher=Center for Traditionalist Orthodox Studies|year=1998|pages=51–52|isbn=0-911165-31-2}}</ref>

Првобитни облик овог календара би одредио Ускрс коришћењем прецизних астрономских прорачуна заснованих на меридијану Јерусалима.<ref>{{cite Journal|first=Milutin|last=Milankovitch|title=Das Ende des julianischen Kalenders und der neue Kalender der orientalischen Kirchen|publisher=Astronomische Nachrichten|volume=200|pages=379–384|year=1924}}</ref><ref>{{cite Journal|first=Miriam Nancy|last=Shields|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1924PA.....32..407S |title=The new calendar of the Eastern churches|publisher=Popular Astronomy|volume=32|year=1924|pages=[https://web.archive.org/web/20160112122020/http://adsabs.harvard.edu/abs/1924PA.....32R.411H 407—411]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150324181450/http://adsabs.harvard.edu/abs/1924PA.....32..407S |archivedate=24. 3. 2015}}</ref> Ипак, све православне земље које су касније усвојиле ревидирани јулијански календар усвојиле су само онај дио ревидираног календара који се односио на празнике који падају на фиксне датуме у јулијанском календару. Ревидирани ускршњи прорачун који је био дио првобитног споразума из 1923. никада није трајно примијењен ни у једној православној епархији.<ref name="Hieromonk Cassian 1998, p.51"/>

У [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]], [[Парламент Уједињеног Краљевства|Парламент]] је усвојио Ускршњи закон из 1928. којим се мијења датум Ускрса тако да буде прва недеља послије друге суботе у априлу (или недеља у периоду од 9. до 15. априла). Закон ипак није примијењен, иако је остао у статуту и могао би да се примијени уз одобрење различитих хришћанских цркава.<ref>{{cite web |url=https://publications.parliament.uk/pa/ld200405/ldhansrd/vo050406/text/50406w05.htm#wa_subhd_30 |title=Hansard Reports, April 2005, regarding the Easter Act of 1928 |publisher=United Kingdom Parliament|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=8. 6. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210608213713/https://publications.parliament.uk/pa/ld200405/ldhansrd/vo050406/text/50406w05.htm#wa_subhd_30 |url-status=live}}</ref>

На самиту у [[Алеп]]у, у [[Сирија|Сирији]], 1997. године, [[Светски савет цркава|Свјетски савјет цркава]] (-{WCC}-) предложио је реформу у рачунању Ускрса која би замијенила садашње различите праксе рачунања савременим научним сазнањима, узимајући у обзир стварне астрономске примјере прољећне равнодневице и пуног мјесеца на основу меридијана Јерусалима, а такође се придржава традиције да Ускрс буде у недељу послије пуног мјесеца.<ref>{{cite web|url=http://www.oikoumene.org/index.php?id=2677 |title=WCC: Towards a common date for Easter|work=oikoumene.org|date=|accessdate=26. 11. 2023|archiveurl=https://web.archive.org/web/20071213064102/http://www.oikoumene.org/index.php?id=2677 |archivedate=13. 12. 2007}}</ref> Препоручене промјене Свјетског савјета цркава би заобишле календарска питања и елиминисале разлику у датуму између источне и западне цркве. Реформа је предложена за примјену почевши од 2001. године, и упркос поновљеним позивима на реформу, није на крају усвојена од стране ниједног члана.<ref>{{cite web |title=Why is Orthodox Easter on a different day? |url=https://uscatholic.org/articles/201504/why-do-catholics-and-orthodox-christians-celebrate-easter-on-different-days/ |publisher=U.S. Catholic magazine |date=3. 4. 2015 |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=9. 5. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210509040946/https://uscatholic.org/articles/201504/why-do-catholics-and-orthodox-christians-celebrate-easter-on-different-days/ |url-status=live}}</ref><ref>{{cite news|last=Iati |first=Marisa|title=Why Isn't Easter Celebrated on the Same Date Every Year?|url=https://www.washingtonpost.com/history/2019/04/20/why-isnt-easter-celebrated-same-date-every-year/ |newspaper=Washington Post |date=20. 4. 2019 |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=10. 12. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20201210230738/https://www.washingtonpost.com/history/2019/04/20/why-isnt-easter-celebrated-same-date-every-year/ |url-status=live}}</ref>

У јануару 2016. године, [[Англиканска заједница]], [[Коптска оријентално-православна црква|Коптска православна црква]], [[Грчка православна црква]] и Римокатоличка црква поново су разматрале договор о заједничком, универзалном датуму за Ускрс, док су такође поједноставиле рачунање тог датума, било друге или треће недеље у априлу као популаран избор.<ref>{{cite web|url=http://cathnews.com/cathnews/23940-christian-churches-close-to-deal-to-fix-common-date-for-easter |title=Christian Churches to Fix Common Date for Easter|work=cathnews.com|date=18. 1. 2016|accessdate=26. 11. 2023|archiveurl=https://web.archive.org/web/20210609102939/https://cathnews.com/cathnews/23940-christian-churches-close-to-deal-to-fix-common-date-for-easter |archivedate=9. 6. 2021}}</ref>

Цариградски патријарх је у новембру 2022. године изјавио да су почели разговори између Римокатоличке цркве и православних цркава о одређивању заједничког датума за прославу Ускрса. Очекује се да ће споразум бити постигнут за 1700. годишњицу Никејског сабора 2025. године.<ref>{{Cite web |last=Hertz |first=Joachin Meisner |date=16. 11. 2022 |title=Patriarch of Constantinople: Conversations Are Underway for Catholics and Orthodox to Celebrate Easter on the Same Date |url=https://zenit.org/2022/11/16/patriarch-of-constantinople-conversations-are-underway-for-catholics-and-orthodox-to-celebrate-easter-on-the-same-date/ |accessdate=26. 11. 2023|website=ZENIT – English |archive-date=17. 11. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20221117185458/https://zenit.org/2022/11/16/patriarch-of-constantinople-conversations-are-underway-for-catholics-and-orthodox-to-celebrate-easter-on-the-same-date/ |url-status=live}}</ref>

=== Табела датума Ускрса по грегоријанском и јулијанском календару ===

{|class="wikitable" style="float:right; margin: 0 0 1em 1em"
! colspan="3" | Датуми када се слави Ускрс,<br />[[2000]]—[[2040]]. (грегоријански календар)
|-
! год. !! [[Западно хришћанство|западни хришћани]] !! [[Источно хришћанство|источни хришћани]]
|-
|'''[[2000]].''' || [[23. април]] || [[30. април]]
|-
|'''[[2001]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[15. април]]
|-
|'''[[2002]].''' || [[31. март]] || [[5. мај]]
|-
|'''[[2003]].''' || [[20. април]] || [[27. април]]
|-
|'''[[2004]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[11. април]]
|-
|'''[[2005]].''' || [[27. март]] || [[1. мај]]
|-
|'''[[2006]].''' || [[16. април]] || [[23. април]]
|-
|'''[[2007]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[8. април]]
|-
|'''[[2008]].''' || [[23. март]] || [[27. април]]
|-
|'''[[2009]].''' || [[12. април]] || [[19. април]]
|-
|'''[[2010]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[4. април]]
|-
|'''[[2011]].''' || colspan="2" | [[24. април]]
|-
|'''[[2012]].''' || [[8. април]] || [[15. април]]
|-
|'''[[2013]].''' || [[31. март]] || [[5. мај]]
|-
|'''[[2014]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[20. април]]
|-
|'''[[2015]].''' || [[5. април]] || [[12. април]]
|-
|'''[[2016]].''' || [[27. март]] || [[1. мај]]
|-
|'''[[2017]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[16. април]]
|-
|'''[[2018]].''' || [[1. април]] || [[8. април]]
|-
|'''[[2019]].''' || [[21. април]] || [[28. април]]
|-
|'''[[2020]].''' || [[12. април]] || [[19. април]]
|-
|'''[[2021]].''' || [[4. април]] || [[2. мај]]
|-
|'''[[2022]].''' || [[17. април]] || [[24. април]]
|-
|'''[[2023]].''' || [[9. април]] || [[16. април]]
|-
|'''[[2024]].''' || [[31. март]] || [[5. мај]]
|-
|'''[[2025]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[20. април]]
|-
|'''[[2026]].''' || [[5. април]] || [[12. април]]
|-
|'''[[2027]].''' || [[28. март]] || [[2. мај]]
|-
|'''[[2028]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[16. април]]
|-
|'''[[2029]].''' || [[1. април]] || [[8. април]]
|-
|'''[[2030]].''' || [[21. април]] || [[28. април]]
|-
|'''[[2031]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[13. април]]
|-
|'''[[2032]].''' || [[28. март]] || [[2. мај]]
|-
|'''[[2033]].''' || [[17. април]] || [[24. април]]
|-
|'''[[2034]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[9. април]]
|-
|'''[[2035]].'''|| [[25. март]] || [[29. април]]
|-
|'''[[2036]].'''|| [[13. април]] || [[20. април]]
|-
|'''[[2037]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[5. април]]
|-
|'''[[2038]].''' || style="text-align:center;" colspan="2" | [[25. април]]
|-
|'''[[2039]].'''|| [[10. април]] || [[17. април]]
|-
|'''[[2040]].'''|| [[1. април]] || [[6. мај]]
|}

=== Грегоријански ===

Напомена: датуми су дати по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]]

{{Div col|colwidth=12em|small=yes}}
* 1875. 25. април
* 1876. 16. април
* 1877. 8. април
* 1878. 28. април
* 1879. 13. април
* 1880. 2. мај
* 1881. 24. април
* 1882. 9. април
* 1883. 29. април
* 1884. 20. април
* 1885. 5. април
* 1886. 25. април
* 1887. 17. април
* 1888. 6. мај
* 1889. 21. април
* 1890. 13. април
* 1891. 3. мај
* 1892. 17. април
* 1893. 9. април
* 1894. 29. април
* 1895. 14. април
* 1896. 5. април
* 1897. 25. април
* 1898. 17. април
* 1899. 30. април
* 1900. 22. април
* 1901. 14. април
* 1902. 27. април
* 1903. 19. април
* 1904. 10. април
* 1905. 30. април
* 1906. 15. април
* 1907. 5. мај
* 1908. 26. април
* 1909. 11. април
* 1910. 1. мај
* 1911. 23. април
* 1912. 7. април
* 1913. 27. април
* 1914. 19. април
* 1915. 4. април
* 1916. 23. април
* 1917. 15. април
* 1918. 5. мај
* 1919. 20. април
* 1920. 11. април
* 1921. 1. мај
* 1922. 16. април
* 1923. 8. април
* 1924. 27. април
* 1925. 19. април
* 1926. 2. мај
* 1927. 24. април
* 1928. 15. април
* 1929. 5. мај
* 1930. 20. април
* 1931. 12. април
* 1932. 1. мај
* 1933. 16. април
* 1934. 8. април
* 1935. 28. април
* 1936. 12. април
* 1937. 2. мај
* 1938. 24. април
* 1939. 9. април
* 1940. 28. април
* 1941. 20. април
* 1942. 5. април
* 1943. 25. април
* 1944. 16. април
* 1945. 6. мај
* 1946. 21. април
* 1947. 13. април
* 1948. 2. мај
* 1949. 24. април
* 1950. 9. април
* 1951. 29. април
* 1952. 20. април
* 1953. 5. април
* 1954. 25. април
* 1955. 17. април
* 1956. 6. април
* 1957. 21. април
* 1958. 13. април
* 1959. 3. мај
* 1960. 17. април
* 1961. 9. април
* 1962. 29. април
* 1963. 14. април
* 1964. 3. мај
* 1965. 25. април
* 1966. 10. април
* 1967. 30. април
* 1968. 21. април
* 1969. 13. април
* 1970. 26. април
* 1971. 18. април
* 1972. 9. април
* 1973. 29. април
* 1974. 14. април
* 1975. 4. мај
* 1976. 25. април
* 1977. 10. април
* 1978. 30. април
* 1979. 22. април
* 1980. 6. април
* 1981. 26. април
* 1982. 18. април
* 1983. 8. мај
* 1984. 22. април
* 1985. 14. април
* 1986. 4. мај
* 1987. 19. април
* 1988. 10. април
* 1989. 30. април
* 1990. 15. април
* 1991. 7. април
* 1992. 26. април
* 1993. 18. април
* 1994. 1. мај
* 1995. 23. април
* 1996. 14. април
* 1997. 27. април
* 1998. 19. април
* 1999. 11. април
* 2000. 30. април
* 2001. 15. април
* 2002. 5. мај
* 2003. 27. април
* 2004. 11. април
* 2005. 1. мај
* 2006. 23. април
* 2007. 8. април
* 2008. 27. април
* 2009. 19. април
* 2010. 4. април
* 2011. 24. април
* 2012. 15. април
* 2013. 5. мај
* 2014. 20. април
* 2015. 12. април
* 2016. 1. мај
* 2017. 16. април
* 2018. 8. април
* 2019. 28. април
* 2020. 19. април
* 2021. 2. мај
* 2022. 24. април
* 2023. 16. април
* 2024. 5. мај
* 2025. 20. април
* 2026. 12. април
* 2027. 2. мај
* 2028. 16. април
* 2029. 8. април
* 2030. 28. април
* 2031. 13. април
* 2032. 2. мај
* 2033. 24. април
* 2034. 9. април
* 2035. 29. април
* 2036. 20. април
* 2037. 5. април
* 2038. 25. април
* 2039. 17. април
* 2040. 6. мај
* 2041. 21. април
* 2042. 13. април
* 2043. 3. мај
* 2044. 24. април
* 2045. 9. април
* 2046. 26. април
* 2047. 21. април
* 2048. 5. април
* 2049. 25. април
* 2050. 17. април
* 2051. 7. мај
* 2052. 21. април
* 2053. 13. април
* 2054. 3. мај
{{Div col end}}

=== Јулијански ===

Напомена: датуми су дати по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]

{{Div col|colwidth=12em|small=yes}}
* 1875. 13. април
* 1876. 4. април
* 1877. 27. март
* 1878. 16. април
* 1879. 1. април
* 1880. 20. април
* 1881. 12. април
* 1882. 28. март
* 1883. 17. април
* 1884. 8. април
* 1885. 24. март
* 1886. 13. април
* 1887. 5. април
* 1888. 24. април
* 1889. 9. април
* 1890. 1. април
* 1891. 21. април
* 1892. 5. април
* 1893. 28. март
* 1894. 17. април
* 1895. 2. април
* 1896. 24. март
* 1897. 13. април
* 1898. 5. април
* 1899. 18. април
* 1900. 9. април
* 1901. 1. април
* 1902. 14. април
* 1903. 6. април
* 1904. 28. март
* 1905. 17. април
* 1906. 2. април
* 1907. 22. април
* 1908. 13. април
* 1909. 29. март
* 1910. 18. април
* 1911. 10. април
* 1912. 25. март
* 1913. 14. април
* 1914. 6. април
* 1915. 22. март
* 1916. 10. април
* 1917. 2. април
* 1918. 22. април
* 1919. 7. април
* 1920. 29. март	
* 1921. 18. април
* 1922. 3. април
* 1923. 26. март
* 1924. 14. април
* 1925. 6. април
* 1926. 19. април
* 1927. 11. април
* 1928. 2. април
* 1929. 22. април
* 1930. 7. април
* 1931. 30. март
* 1932. 18. април
* 1933. 3. април
* 1934. 26. март
* 1935. 15. април
* 1936. 30. март
* 1937. 19. април
* 1938. 11. април
* 1939. 27. март
* 1940. 15. април
* 1941. 7. април
* 1942. 23. март
* 1943. 12. април
* 1944. 3. април
* 1945. 23. април
* 1946. 8. април
* 1947. 31. март
* 1948. 19. април
* 1949. 11. април
* 1950. 27. март
* 1951. 16. април
* 1952. 7. април
* 1953. 23. март
* 1954. 7. април
* 1955. 4. април
* 1956. 23. април
* 1957. 8. април	
* 1958. 31. март
* 1959. 20. април
* 1960. 4. април
* 1961. 27. март
* 1962. 16. април
* 1963. 1. април
* 1964. 20. април
* 1965. 12. април
* 1966. 28. март
* 1967. 17. април
* 1968. 8. април
* 1969. 31. март
* 1970. 13. април
* 1971. 5. април
* 1972. 27. март
* 1973. 16. април
* 1974. 1. април
* 1975. 21. април
* 1976. 12. април
* 1977. 28. март
* 1978. 17. април
* 1979. 9. април
* 1980. 24. март
* 1981. 13. април
* 1982. 5. април
* 1983. 25. април
* 1984. 9. април
* 1985. 1. април
* 1986. 21. април
* 1987. 6. април
* 1988. 28. март
* 1989. 17. април
* 1990. 2. април
* 1991. 25. март
* 1992. 13. април
* 1993. 5. април
* 1994. 18. април
* 1995. 10. април
* 1996. 1. април
* 1997. 14. април
* 1998. 6. април
* 1999. 29. март
* 2000. 17. април
* 2001. 2. април
* 2002. 23. април
* 2003. 14. април
* 2004. 29. март
* 2005. 18. април
* 2006. 10. април
* 2007. 26. март
* 2008. 14. април
* 2009. 6. април
* 2010. 22. март
* 2011. 6. април
* 2012. 2. април
* 2013. 22. април
* 2014. 7. април
* 2015. 30. март
* 2016. 18. април
* 2017. 3. април
* 2018. 26. март
* 2019. 15. април
* 2020. 6. април
* 2021. 19. април
* 2022. 11. април
* 2023. 3. април
* 2024. 22. април
* 2025. 7. април
* 2026. 30. март
* 2027. 19. април
* 2028. 3. април
* 2029. 26. март
* 2030. 15. април
* 2031. 31. март
* 2032. 19. април
* 2033. 11. април
* 2034. 27. март
* 2035. 16. април
* 2036. 7. април
* 2037. 23. март
* 2038. 12. април
* 2039. 4. март
* 2040. 23. април
* 2041. 8. април
* 2042. 31. март
* 2043. 20. април
* 2044. 11. април
* 2045. 27. март
* 2046. 16. април
* 2047. 8. април
* 2048. 23. март
* 2049. 12. април
* 2050. 4. април
* 2051. 24. март
* 2052. 8. април
* 2053. 31. март
* 2054. 20. април
{{Div col end}}

== Положај у црквеној години ==
=== Западно хришћанство ===

[[Датотека:Lent calendar.svg|мини|лево|upright|Ускрс и други именовани дани и дани који се крећу око поста и Ускрса у западном хришћанству, са бројним данима поста.]]

У већини огранака западног хришћанства Ускрсу претходи Велики пост, период покајања који почиње на [[Чиста среда|Чисту сриједу]], траје 40 дана (не рачунајући недеље) и често се обиљежава постом. Недеља прије Ускрса, позната као [[Велика седмица|Страсна недеља]], је важно вријеме за посматраче да обиљеже посљедњу недељу Исусовог живота на земљи.<ref>{{cite web|title=The Meaning of Holy Week|last=MacKinnon|first=Grace|date=|publisher=Catholic Education Resource Center|url=https://www.catholiceducation.org/en/culture/catholic-contributions/the-meaning-of-holy-week.html |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=12. 5. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210512214440/https://www.catholiceducation.org/en/culture/catholic-contributions/the-meaning-of-holy-week.html|url-status=live}}</ref> Недеља прије Ускрса је [[Цвети|Цвијетна недеља]], а сриједа прије Ускрса је позната као [[Велика среда|шпијунска сриједа]] (или Велика сриједа). Последња три дана пред Ускрс су [[Велики четвртак]], [[Велики петак]] и [[Велика субота]] (понекад се назива и Тиха субота).<ref>{{Cite book |last=Sfetcu |first=Nicolae |url=https://books.google.com/books?id=t4B-AwAAQBAJ&dq=The+last+three+days+before+Easter+are+Maundy+Thursday%2C+Good+Friday+and+Holy+Saturday+%28sometimes+referred+to+as+Silent+Saturday%29&pg=PA10 |title=Easter Traditions |date=2. 5. 2014 |publisher=Nicolae Sfetcu |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=5. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230405023926/https://books.google.com/books?id=t4B-AwAAQBAJ&dq=The+last+three+days+before+Easter+are+Maundy+Thursday,+Good+Friday+and+Holy+Saturday+(sometimes+referred+to+as+Silent+Saturday)&pg=PA10 |url-status=live }}</ref>

Цвијетна недеља, Велики четвртак и Велики петак обиљежавају Исусов улазак у Јерусалим, Тајну вечеру и [[распеће]]. Велики четвртак, Велики петак и Велика субота се понекад називају Ускршњим тродневљем (латински за „три дана“). Многе цркве почињу да славе Ускрс касно увече током Велике суботе на служби званој Ускршње бденије.<ref name="Encyclopedia Britannica 1998 (Holy Saturday)">{{cite web | title=Holy Saturday | website=Encyclopedia Britannica | date=20. 7. 1998|url=https://www.britannica.com/topic/Holy-Saturday | accessdate=26. 11. 2023}}</ref>

Недеља која почиње Ускршњом недељом назива се Ускршња недеља или Осмодневница Ускрса, а сваком дану је предговор „Ускрс“, нпр. Ускршњи понедељак (у многим земљама државни празник), Ускршњи уторак (много мање распрострањен државни празник), итд. Ускршња субота је субота послије Ускршње недеље. Дан уочи Ускрса правилно се назива Велика субота. Ускрс, или Пасхалтида, доба Ускрса, почиње на Ускршњу недељу и траје до дана празника [[Духови (празник)|Духова]], који се назива и Педесетница, седам недеља касније.<ref name="Fairchild 2012">{{cite web | last=Fairchild | first=Mary | title=Holy Week Timeline: From Palm Sunday to Resurrection Day | website=Learn Religions | date=15. 3. 2012|url=https://www.learnreligions.com/holy-week-timeline-700618 |accessdate=26. 11. 2023}}</ref><ref name="Bucher 2021">{{cite web | last=Bucher | first=Meg | title=What Is Holy Week? - 8 Days of Easter You Need to Know | website=crosswalk.com | date=8. 2. 2021|url=https://www.crosswalk.com/special-coverage/easter/what-is-holy-week.html |accessdate=26. 11. 2023}}</ref><ref name="Huck Ramshaw Lathrop 1988 p. ">{{cite book | last1=Huck | first1=Gabe | last2=Ramshaw | first2=Gail | last3=Lathrop | first3=Gordon W. | title=An Easter sourcebook : the fifty days | url=https://archive.org/details/isbn_9780930467760 | publisher=Liturgy Training Publications | publication-place=Chicago | date=1988 | isbn=0-930467-76-0 | oclc=17737025}}</ref>

=== Источно хришћанство ===

У источном хришћанству, духовна припрема за Ускрс или Пасху почиње Великим постом, који почиње на чисти понедељак и траје 40 дана непрекидно (укључујући недеље). Велики пост завршава се у петак, а наредног дана је [[Врбица (празник)|Лазарева субота]]. [[Вечерња|Вечерње]] које почиње Лазаревом суботом званично приводи крају Велики пост, иако се пост наставља током следеће недеље.<ref name="BBC 2002">{{cite web | title=Religions - Christianity: Lent | website=BBC | date=2. 10. 2002|url=https://www.bbc.co.uk/religion/religions/christianity/holydays/lent_1.shtml | archive-url=https://web.archive.org/web/20230326025715/https://www.bbc.co.uk/religion/religions/christianity/holydays/lent_1.shtml | archive-date=26. 3. 2023|url-status=live |accessdate=26. 11. 2023}}</ref><ref name="McGuckin 2011 p. ">{{cite book | last=McGuckin | first=John Anthony | title=The Orthodox Church : an introduction to its history, doctrine, and spiritual culture | publication-place=Chichester, England | date=2011 | isbn=978-1-4443-9383-5 | oclc=1042251815}}</ref>

Пасхално бденије почиње Поноћницом, која је последња служба Великопосног триода и темпирана је тако да се завршава нешто прије поноћи на Велику суботу увече. У поноћ почиње и сама Ускршња слава, која се састоји од пасхалних јутрења, пасхалних часова и пасхалне божанске [[Литургија|литургије]].<ref name="Eastern Liturgy">{{cite web |last=Lash |first=Ephrem (Archimandrite) |title=On the Holy and Great Sunday of Pascha |publisher=Monastery of Saint Andrew the First Called, Manchester, England |date=25. 1. 2007|url=http://www.anastasis.org.uk/pascha.htm |accessdate=26. 11. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20070409193104/http://anastasis.org.uk/pascha.htm |archive-date=9. 4. 2007}}</ref>

Литургијски период од Ускрса до Недеље [[Сви свети|Свих Светих]] (недеља послије Педесетнице), познат је као Пентекостарион („50 дана“). Недеља која почиње на Ускрс зове се [[Светла недеља|Свијетла недеља]], у којој нема поста ни током сриједе и петка. Период послије Ускрса траје 39 дана, са аподозом (опуштање) на дан уочи празника [[Спасовдан|Вазнесења Господњег]]. Недеља Духова је 50. дан од Ускрса, а рачуна се закључно са тим даном.<ref>{{cite web|url=https://www.learnreligions.com/what-is-pentecost-sunday-542478 |title=Pentecost Sunday and the Coming of the Holy Spirit | publisher=learnreligions.com|date=9. 4. 2018|accessdate=26. 11. 2023}}</ref> У Пентекостариону који је објавио Апостолик Дијаконија из Цркве Грчке, велики празник Педесетница је забиљежен у синаксарском дјелу Јутрења као 8. недеља Ускрса, али пасхални поздрав „Христос васкрсе!“ се више не размјењује међу вјерницима послије Пасхалне Аподозе.<ref name="Holy Transfiguration Monastery">{{cite book |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date=1990 |title=The Pentecostarion |url=https://archive.org/details/pentecostarion0000orth|location=Massachusetts |publisher=Holy Transfiguration Monastery |page=[https://archive.org/details/pentecostarion0000orth/page/n11 6]-7 |isbn=0-943405-02-5}}</ref><ref name="melkite.org 2023">{{cite book |author=Liturgical Commission Of The Sisters Of The Order Of St Basil The Great| title=The Pentecostarion | date=1970 |via=melkite.org | url=https://melkite.org/wp-content/uploads/2018/08/Church-Book-Pentecostarion-2018.pdf | archive-url=https://web.archive.org/web/20230423160615/https://melkite.org/wp-content/uploads/2018/08/Church-Book-Pentecostarion-2018.pdf | archive-date=23. 4. 2023|url-status=live|accessdate=26. 11. 2023}}</ref>

== Литургијско држање ==
=== Западно хришћанство ===

[[Датотека:Easter Sunday 2016.jpg|мини|десно|Хришћански вјерници присуствују богослужењу Ускршње недеље у цркви Светог Џејмса у Лондону. Крст у припрати прекривен је бијелом [[Плаштаница|плаштаницом]], која симболизује васкрсење.<ref name="SL2023">{{cite web |title=These Are the Real Meanings behind the Colors of Easter |url=https://www.southernliving.com/holidays-occasions/easter/easter-colors#toc-white |publisher=Southern Living|accessdate=26. 11. 2023|date=14. 2. 2023 |quote=On Easter, the color white symbolizes purity, grace, and, ultimately, the resurrection of Jesus Christ, which is the joyful culmination of the Easter season. On this holiday, white Easter lilies are displayed in churches and homes, symbolizing the purity of Christ and representing a trumpet sharing the message that Jesus has risen.}}</ref><ref>{{cite web |title=Meaning of Cross Drape Colors |url=https://www.wakeunion.com/meaning-of-cross-drape-colors.html |publisher=Wake Union Baptist Church |accessdate=26. 11. 2023|quote=The cross is draped in white on Easter Sunday, representing the resurrection of Christ and that He was "...''raised again for our justification''."}}</ref>]]

Ускршњи празник се одржава на много различитих начина међу западним хришћанима. Традиционално, [[Обожавање|литургијско]] свјетковање Ускрса, како се практикује међу римокатолицима, [[Лутеранство|лутеранима]],<ref>{{cite web|url=http://www.liturgybytlw.com/Lent/VigNotes.html |title=Notes for the Easter Vigil|work=liturgybytlw.com|date=|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=|archiveurl=https://web.archive.org/web/20211121112654/https://www.liturgybytlw.com/Lent/VigNotes.html |archivedate=21. 11. 2021}}</ref> као и неким [[Англиканство|англиканима]], почиње у ноћи Велике суботе Васкршњим бденијем које прати древну литургију која укључује симболе свјетлости, свијећа и воде и бројних читања из Старог и Новог завјета.<ref>{{cite web|url=https://www.catholicculture.org/culture/liturgicalyear/activities/view.cfm?id=1043 |title=Catholic Activity: Easter Vigil|work=catholicculture.org|date=|accessdate=26. 11. 2023|archiveurl=https://web.archive.org/web/20210915231610/https://www.catholicculture.org/culture/liturgicalyear/activities/view.cfm?id=1043 |archivedate=15. 9. 2021}}</ref>

Службе се настављају на Ускрс, а у неким земљама и на Ускршњи понедељак. У парохијама Моравске цркве, као и неким другим вјероисповијестима као што су [[Методизам|Методистичке]] цркве, постоји традиција Ускршњих служби изласка сунца,<ref>{{cite web|url=https://www.washingtonpost.com/local/sunrise-celebration-easter-service/2012/04/08/gIQA6ExV4S_gallery.html?noredirect=on |title=Easter observed at Sunrise Celebration|work=washingtonpost.com|date=|accessdate=26. 11. 2023|archiveurl=https://web.archive.org/web/20191225181405/https://www.washingtonpost.com/local/sunrise-celebration-easter-service/2012/04/08/gIQA6ExV4S_gallery.html?noredirect=on |archivedate=25. 12. 2019}}</ref> која често почиње на гробљима<ref>{{cite web|url=https://www.courant.com/community/pomfret/hc-pt-pomfret-easter-service-a-tradition-0407-20160404-story.html |title=Sunrise Service At Abington Cemetery Is An Easter Tradition|work=courant.com|publisher=Hartford Courant newspaper|date=4. 4. 2016|accessdate=26. 11. 2023|archiveurl=https://web.archive.org/web/20210124005037/https://www.courant.com/community/pomfret/hc-pt-pomfret-easter-service-a-tradition-0407-20160404-story.html |archivedate=24. 1. 2021}}</ref> у знак сјећања на библијски наратив у Јеванђељу, или на другим мјестима. на отвореном гдје се види излазак сунца.<ref>{{cite web |title=Easter sunrise services: A celebration of resurrection |url=https://www.umc.org/en/content/easter-sunrise-services-a-celebration-of-resurrection |website=The United Methodist Church |accessdate=26. 11. 2023 |date=5. 4. 2019 |archive-date=23. 12. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211223103139/https://www.umc.org/en/content/easter-sunrise-services-a-celebration-of-resurrection |url-status=live}}</ref>

У неким традицијама, ускршње службе обично почињу пасхалним поздравом: "Христос васкрсе!" Одговор је: „Ваистину васкрсе. Алилуја!“<ref>{{cite web |title=The Easter Liturgy |url=https://www.churchofengland.org/prayer-and-worship/worship-texts-and-resources/common-worship/churchs-year/times-and-seasons-6 |website=The Church of England |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=19. 10. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211019145516/https://www.churchofengland.org/prayer-and-worship/worship-texts-and-resources/common-worship/churchs-year/times-and-seasons-6 |url-status=live}}</ref>

=== Источно хришћанство ===

[[Датотека:Receiving the Holy Light at Easter.jpg|мини|десно|Грчка православна црква Светог Ђорђа, Аделаида.]]

Источни православци, [[Источне католичке цркве|источни католици]] и лутерани византијског обреда имају сличан нагласак на Ускрсу у својим календарима, а многи њихови литургијски обичаји су веома слични.<ref name="Moroz">{{cite web|url=https://risu.org.ua/ua/index/exclusive/kaleidoscope/63352/ |title=uk:Лютерани східного обряду: такі є лише в Україні|last=Moroz|first=Vladimir|date=10. 5. 2016|publisher=РІСУ – Релігійно-інформаційна служба України|language=украјински|accessdate=26. 11. 2023|quote=В українських лютеран, як і в ортодоксальних Церквах, напередодні Великодня є Великий Піст або Чотиридесятниця.|archive-date=15. 8. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200815014943/https://risu.org.ua/ua/index/exclusive/kaleidoscope/63352/|url-status=live}}</ref>

Код источних хришћана, припрема за Ускрс почиње временом Великог поста, који почиње у Чисти понедељак.<ref name="histchan">{{cite web |title=Easter |url=https://www.history.com/topics/holidays/history-of-easter |website=History.com |publisher=[[History (амерички ТВ канал)|History]] |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=9. 12. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211209232116/https://www.history.com/topics/holidays/history-of-easter |url-status=live}}</ref> Иако је крај Великог поста Лазарева субота, пост не престаје до Ускршње недеље.<ref name="easter looks different">{{cite news |last=Olp |first=Susan |title=Celebrating Easter Looks Different for Eastern Orthodox, Catholic and Protestant churches |url=https://billingsgazette.com/news/local/celebrating-easter-looks-different-for-eastern-orthodox-catholic-and-protestant/article_367482c7-49b8-5d22-aad4-4e49a6631fdb.html |accessdate=26. 11. 2023|work=The Billings Gazette |archive-date=29. 11. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211129183358/https://billingsgazette.com/news/local/celebrating-easter-looks-different-for-eastern-orthodox-catholic-and-protestant/article_367482c7-49b8-5d22-aad4-4e49a6631fdb.html |url-status=live}}</ref> Православна служба почиње у суботу касно увече, поштујући јеврејску традицију, те вечери почињу литургијски празници.<ref name="easter looks different" />

Црква је замрачена, тада свјештеник у поноћ пали свијећу која представља васкрсење Исуса Христа. Олтарски послужитељи пале додатне свијеће, са процесијом која се креће три пута око цркве да би представљала три дана у гробу.<ref name="easter looks different" /> Служба се наставља рано у недељу ујутру, уз гозбу којом се пост завршава. Додатна служба се одржава касније тог дана на Ускрс.<ref name="easter looks different" />

=== Остале хришћанске групе ===

Многи [[Пуританизам|пуританци]] су традиционалне празнике успостављене од стране Англиканске цркве, као што су Дан Свих светих и Ускрс, сматрали одвратним, јер их Библија не помиње.<ref name="Daniels89">{{cite book|last=Daniels|first=Bruce Colin|year=1995|title=Puritans at Play: Leisure and Recreation in Colonial New England|url=https://archive.org/details/puritansatplayle0000dani_o8a8|publisher=Macmillan|page=[https://archive.org/details/puritansatplayle0000dani_o8a8/page/89 89]|isbn=978-0-31216124-8}}</ref><ref>{{cite book|last1=Roark|first1=James|last2=Johnson|first2=Michael|last3=Cohen|first3=Patricia|last4=Stage|first4=Sarah|last5=Lawson|first5=Alan|last6=Hartmann|first6=Susan|title=Understanding the American Promise: A History, Volume I: To 1877 |date=2011 |publisher=Bedford/St. Martin's|page=91|quote=Puritans mandated other purifications of what they considered corrupt English practices. They refused to celebrate Christmas or Easter because the Bible did not mention either one.}}</ref> Конзервативне реформисане деноминације као што су Слободна [[Презвитеријанство|презбитеријанска]] црква Шкотске и Реформисана презвитеријанска црква Сјеверне Америке такође одбацују прославу Ускрса као кршење регулативног принципа богослужења и онога што виде као његово небиблијско поријекло.<ref>{{cite web|title=The Regulative Principle of Worship|publisher=Free Presbyterian Church of Scotland|accessdate=26. 11. 2023|url=https://www.fpchurch.org.uk/about-us/how-we-worship/the-regulative-principle-of-worship |quote=Those who adhere to the Regulative Principle by singing exclusively the psalms, refusing to use musical instruments, and rejecting "Christmas", "Easter" and the rest, are often accused of causing disunity among the people of God. The truth is the opposite. The right way to move towards more unity is to move to exclusively Scriptural worship. Each departure from the worship instituted in Scripture creates a new division among the people of God. Returning to Scripture alone to guide worship is the only remedy.|archive-date=14. 2. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220214205134/https://www.fpchurch.org.uk/about-us/how-we-worship/the-regulative-principle-of-worship/|url-status=live}}</ref><ref>{{cite book|title=Minutes of Session of 1905|publisher=Reformed Presbyterian Church of North America|year=1905|page=130|quote=WHEREAS, There is a growing tendency in Protestant Churches, and to some extent in our own, to observe days and ceremonies, as Christmas and Easter, that are without divine authority; we urge our people to abstain from all such customs as are popish in their origin and injurious as lending sacredness to rites that come from paganism; that ministers keep before the minds of the people that only institutions that are Scriptural and of Divine appointment should be used in the worship of God.}}</ref>

Чланови [[Квекери|Вјерског друштва пријатеља]] (квекера), као дио свог историјског свједочанства о временима и годишњим добима, не славе Ускрс или било које традиционалне празнике установљене од стране Цркве, вјерујући умјесто тога да је „сваки дан Господњи“, као и то да уздизање једног дана изнад других сугерише да је прихватљиво чинити нехришћанска дјела другим данима.<ref>{{cite book |last=Brownlee |first=William Craig |url=https://books.google.com/books?id=1fgpAAAAYAAJ&pg=PA243|title=A Careful and Free Inquiry into the True Nature and Tendency of the ...|date=1824 |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=1. 8. 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200801065800/https://books.google.com/books?id=1fgpAAAAYAAJ&pg=PA243|url-status=live}}</ref><ref>{{cite web| url = http://qfp.quaker.org.uk/passage/27-42/| title = See ''Quaker Faith & practice'' of Britain Yearly Meeting, Paragraph 27:42| accessdate=26. 11. 2023| archive-date = 8. 6. 2021| archive-url = https://web.archive.org/web/20210608190613/https://qfp.quaker.org.uk/passage/27-42/| url-status = live}}</ref> Током 17. и 18. вијека, квекери су били прогањани због непрослављања Светих дана.<ref>{{cite web|url=http://www.fum.org/QL/issues/1112/EarlyQuakerTop10.htm |title=Early Quaker Top 10 Ways to Celebrate (or Not) "the Day Called Christmas"|work=Quaker life|date=12. 2011|accessdate=26. 11. 2023|first=Rob|last=Pierson|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120206202629/http://www.fum.org/QL/issues/1112/EarlyQuakerTop10.htm |archivedate=6. 2. 2012}}</ref>

Групе као што је Обновљена Божја црква одбацују прославу Ускрса, сматрајући да потиче од паганског прољећног фестивала који је усвојила Римокатоличка црква.<ref name="Okogba 2019">{{cite web | last=Okogba | first=Emmanuel | title=A philosophical critique of Easter celebration (1) | website=Vanguard News | date=21. 4. 2019|url=https://www.vanguardngr.com/2019/04/a-philosophical-critique-of-easter-celebration-1/ |accessdate=26. 11. 2023}}</ref><ref name="McDougall 2010">{{cite web | last=McDougall | first=Heather | title=The pagan roots of Easter | website=the Guardian | date=3. 4. 2010|url=http://www.theguardian.com/commentisfree/belief/2010/apr/03/easter-pagan-symbolism |accessdate=26. 11. 2023}}</ref><ref>{{cite web |last=Pack |first=David |title=The True Origin of Easter |url=http://www.thercg.org/books/ttooe.html#c|publisher=The Restored Church of God |accessdate=26. 11. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20110426025504/http://www.thercg.org/books/ttooe.html |archive-date=26. 4. 2011}}</ref>

[[Јеховини сведоци|Јеховини свједоци]] имају сличан став, одржавајући годишњу комеморативну службу Тајне вечере и накнадно погубљење Христа увече 14. нисана (док рачунају датуме изведене из лунарног хебрејског календара). Многи га обично називају једноставно „Меморијал“. Јеховини свједоци вјерују да стихови као што су Лука 22:19–20 и 1. посланица Коринћанима 11:26 представљају заповијест да се сјећа Христове смрти, али не и васкрсења.<ref name="BBC 2006">{{cite web | title=Religions - Witnesses: Jehovah's Witnesses at a glance | website=BBC | date=30. 8. 2006|url=https://www.bbc.co.uk/religion/religions/witnesses/ataglance/glance.shtml | archive-url=https://web.archive.org/web/20221215065417/https://www.bbc.co.uk/religion/religions/witnesses/ataglance/glance.shtml | archive-date=15. 12. 2022|url-status=live |accessdate=26. 11. 2023}}</ref><ref name="jw.org">{{cite web |title=Easter or the Memorial{{snd}}Which Should You Observe? |url=http://www.jw.org/en/publications/magazines/wp19960401/origin-of-easter-not-in-bible/ |work=Watchtower Magazine|publisher=Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania |accessdate=26. 11. 2023|date=1. 4. 1996|archive-date=18. 4. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140418134842/http://www.jw.org/en/publications/magazines/wp19960401/origin-of-easter-not-in-bible/ |url-status=live}}</ref>

== Прославе и обичаји широм свијета ==

У земљама у којима је хришћанство [[државна религија]] или у земљама са великом хришћанском популацијом, Ускрс је често државни празник.<ref name="Agency 2016">{{cite web | last=Agency | first=Canada Revenue | title=Public holidays | website=Canada.ca | date=21. 1. 2016|url=https://www.canada.ca/en/revenue-agency/services/tax/public-holidays.html |accessdate=26. 11. 2023}}</ref> Како Ускрс увијек пада у недељу, многе земље у свијету такође признају Ускршњи понедељак као државни празник.<ref name="Acevedo 2023">{{cite web | last=Acevedo | first=Sophia | title=Are banks open today? Here's a list of US bank holidays for 2023 | website=Business Insider | date=6. 4. 2023|url=https://www.businessinsider.com/personal-finance/when-are-banks-closed-us-bank-holidays |accessdate=26. 11. 2023}}</ref> Неке малопродајне радње, тржни центри и ресторани затворени су на Ускрс. Велики петак, који је два дана прије Ускршње недеље, такође је државни празник у многим земљама, као и у 12 америчких држава. Чак и у државама у којима Велики петак није празник, многе финансијске институције, берзе и јавне школе су затворене; неколико банака које су нормално отворене недељом затворено је на Ускрс.<ref name="Uro Day DeMaris Roitto 2019 p. ">{{cite book | last1=Uro | first1=Risto | last2=Day | first2=Juliette | last3=DeMaris | first3=Richard E. | last4=Roitto | first4=Rikard | title=The Oxford handbook of early Christian ritual | publication-place=Oxford, United Kingdom | date=2019 | isbn=978-0-19-874787-1 | oclc=1081186286 | page=}}</ref>

[[Датотека:Paskhakustodiev.jpg|мини|upright=0.9|''Ускршњи поздрав'' [[Борис Кустодијев|Бориса Кустодијева]] (1912) приказује традиционално руско ''христосованије'' (размјену троструког пољупца), са храном као што су црвена јаја, [[Кулич (јело)|кулич]] и паска у позадини.]]
[[Датотека:Easter breakfast in Serbia (close-up).jpg|мини|Ускршњи доручак у Србији.]]

У [[Нордијске земље|нордијским земљама]], Велики петак, Ускршња недеља и Ускршњи понедељак су државни празници,<ref>{{cite web|title=Public holidays in Sweden|url=http://www.visitsweden.com/sweden/sweden-facts/worth-knowing-about-sweden/public-holidays |publisher=VisitSweden|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=13. 4. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140413224258/http://www.visitsweden.com/sweden/sweden-facts/worth-knowing-about-sweden/public-holidays/}}</ref><ref>{{cite web|title=Public holidays [in Denmark]|url=http://www.visitdenmark.co.uk/en-gb/denmark/public-holidays |publisher=VisitDenmark|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=25. 7. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180725120415/https://www.visitdenmark.co.uk/en-gb/denmark/public-holidays|url-status=live}}</ref> а Велики петак и Ускршњи понедељак су нерадни дани.<ref>{{cite web|title=Bank Holidays|url=http://www.nordea.com/About+Nordea/Contact/Bank+Holidays/1541152.html|publisher=Nordea Bank AB|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=13. 4. 2014|archive-url=https://web.archive.org/web/20140413130718/http://www.nordea.com/About+Nordea/Contact/Bank+Holidays/1541152.html}}</ref> У [[Данска|Данској]], [[Исланд]]у и [[Норвешка|Норвешкој]], Велики четвртак је такође државни празник. То је празник за већину радника, осим оних који раде у неким тржним центрима који раде по пола дана. Многа предузећа дају својим запосленима скоро недељу дана одмора, што се назива ускршњи распуст.<ref>{{cite web|title=Lov om detailsalg fra butikker m.v.|url=https://www.retsinformation.dk/Forms/R0710.aspx?id=27066|publisher=retsinformation.dk |accessdate=26. 11. 2023|language=дански|archive-date=16. 7. 2011|archive-url=https://web.archive.org/web/20110716030326/https://www.retsinformation.dk/Forms/R0710.aspx?id=27066|url-status=live}}</ref> Школе су затворене између Цвијетне недеље и Ускршњег понедељка. Према анкети из 2014. године, 6 од 10 Норвежана путује током Ускрса, често у викендицу на селу; 3 од 10 је рекло да њихов типичан Ускрс укључује скијање.<ref>{{cite web|url=http://www.vg.no/forbruker/reise/reiseliv/nordmenn-tar-paaskeferien-i-norge/a/10130413/ |title=Nordmenn tar påskeferien i Norge|work=vg.no|date=12. 4. 2014|accessdate=26. 11. 2023|first=Mona|last=Langset|language=норвешки|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160410134907/http://www.vg.no/forbruker/reise/reiseliv/nordmenn-tar-paaskeferien-i-norge/a/10130413/ |archivedate=10. 4. 2016}}</ref>

У [[Холандија|Холандији]] су и Ускршња недеља и Ускршњи понедељак државни празници. Као и први и други Бадњи дан, оба се сматрају недељом, што резултира првом и другом ускршњом недељом, након чега се недеља наставља на уторак.<ref>{{cite web|title=Dutch Easter traditions – how the Dutch celebrate Easter|url=http://dutchcommunity.com/2013/03/13/dutch-easter-traditions-how-the-dutch-celebrate-easter/|publisher=Dutch Community|accessdate=26. 11. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20140413141059/http://dutchcommunity.com/2013/03/13/dutch-easter-traditions-how-the-dutch-celebrate-easter/|archive-date=13. 4. 2014}}</ref>

У [[Грчка|Грчкој]] се традиционално обиљежавају државни празници Велики петак и субота, као и Ускршња недеља и понедељак. Обичај је да запослени у [[Јавни сектор|јавном сектору]] добијају ускршње бонусе на поклон од државе.<ref>{{Cite web |work=government.gov.gr |date=6. 4. 2017 |title=Τι προβλέπει η νομοθεσία για την καταβολή του δώρου του Πάσχα {{!}} Ελληνική Κυβέρνηση |url=https://government.gov.gr/τι-προβλέπει-η-νομοθεσία-για-την-καταβ/ |accessdate=26. 11. 2023|language=грчки|archive-date=28. 7. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210728051730/https://government.gov.gr/%CF%84%CE%B9-%CF%80%CF%81%CE%BF%CE%B2%CE%BB%CE%AD%CF%80%CE%B5%CE%B9-%CE%B7-%CE%BD%CE%BF%CE%BC%CE%BF%CE%B8%CE%B5%CF%83%CE%AF%CE%B1-%CE%B3%CE%B9%CE%B1-%CF%84%CE%B7%CE%BD-%CE%BA%CE%B1%CF%84%CE%B1%CE%B2/ |url-status=live}}</ref>

У земљама [[Комонвелт нација|Комонвелта]] Ускрс је ријетко државни празник, као што је случај са прославама које падају у недељу. У Уједињеном Краљевству и Велики петак и Ускршњи понедељак су државни празници, осим у Шкотској, гдје је само Велики петак државни празник.<ref>{{cite web|title=UK bank holidays|url=https://www.gov.uk/bank-holidays |publisher=gov.uk|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=21. 9. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120921191903/http://www.direct.gov.uk/en/Governmentcitizensandrights/LivingintheUK/DG_073741|url-status=live}}</ref> У Канади, Ускршњи понедељак је законски празник за федералне запослене. У канадској провинцији [[Квебек]], или Велики петак или Ускршњи понедељак су законски празници (иако већина компанија даје оба).<ref>{{cite web |title=Statutory Holidays |url=https://www.cnesst.gouv.qc.ca/en/working-conditions/leave/statutory-holidays/statutory-holidays |website=Cnesst |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=1. 1. 2022|archive-url=https://web.archive.org/web/20220101110616/https://www.cnesst.gouv.qc.ca/en/working-conditions/leave/statutory-holidays/statutory-holidays |url-status=live}}</ref>

У [[Аустралија|Аустралији]] се Ускрс везује за вријеме [[Жетва|жетве]].<ref>{{cite web|title = Easter 2016|url = http://publicholidays.com.au/easter/ |accessdate=26. 11. 2023|publisher = Public Holidays Australia|archive-date = 22. 12. 2021|archive-url = https://web.archive.org/web/20211222181137/https://publicholidays.com.au/easter/|url-status = live}}</ref> Велики петак и Ускршњи понедељак су државни празници у свим државама и територијама. Ускршња субота (субота прије Ускршње недеље) је државни празник у свакој држави осим [[Тасманија|Тасманије]] и [[Западна Аустралија|Западне Аустралије]], док је сама Ускршња недеља државни празник само у [[Нови Јужни Велс|Новом Јужном Велсу]]. Ускршњи уторак је додатно условни државни празник на Тасманији, који варира између награда, а такође је био државни празник у [[Викторија (држава)|Викторији]] до 1994. године.<ref>{{cite web|url=http://www.australia.gov.au/topics/australian-facts-and-figures/public-holidays |title=Public holidays|work=australia.gov.au|date=|accessdate=26. 11. 2023|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150104013240/http://www.australia.gov.au/topics/australian-facts-and-figures/public-holidays |archivedate=4. 1. 2015}}</ref>

У Сједињеним Државама, пошто Ускрс пада у недељу, која је већ нерадни дан за федералне и државне службенике, није одређен као савезни или државни празник.<ref>{{cite web |title=2022 Puerto Rican Public Holidays |url=https://welcome.topuertorico.org/reference/holi.shtml |website=welcome.topuertorico.org |publisher=Magaly Rivera |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=26. 1. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220126085518/https://welcome.topuertorico.org/reference/holi.shtml |url-status=live }}</ref> Ускршње параде се одржавају у многим америчким градовима, укључујући свечане шетајуће поворке.<ref name="Duchak2002">{{cite book |last=Duchak |first=Alicia |url=https://books.google.com/books?id=_ho1VxKARgEC&q=easter+egg+hunt+non-Christians |title=An A–Z of Modern America |date=2002 |publisher=Rutledge |isbn=978-0415187558 |page=372 |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=27. 12. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211227231520/https://books.google.com/books?id=_ho1VxKARgEC&q=easter+egg+hunt+non-Christians |url-status=live }}</ref>

У [[Србија|Србији]] нерадни дани су Велики петак, Ускршња недеља и Ускршњи понедељак, посебно за припаднике православне вјероисповијести, а посебно за припаднике католичке и осталих група, уколико Ускрс није истог датума.<ref>{{cite web|url=https://www.paragraf.rs/neradni-dani-2023.html |title=Neradni dani u Srbiji za 2023. godinu|work=paragraf.rs|date=|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> У [[Црна Гора|Црној Гори]] су такође нерадни дани Велики петак, Ускршња недеља и Ускршњи понедељак.<ref>{{cite web|url=https://www.dan.co.me/vjera/neradni-dani-za-vaskrs-14-16-i-17-april-5172121 |title=Neradni dani za Vaskrs 14, 16. i 17. april|work=dan.co.me|date=12. 4. 2023|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> У Србији и Црној Гори неке од традиција су да се Велики четвртак углавном проводи са породицом, док се на Велики петак фарбају јаја и врше се литургије; јутарња литургија обиљежава вријеме када је Исус ухваћен, први сат означава његов долазак пред Понтија Пилата, трећи сат означава тренутак када је осуђен, шести сат означава вријеме које је провео на крсту, док вечерња литургија означава скидање његовог тијела са крста.<ref name="Celebrating Easter, Serbian Style">{{cite web|url=https://balkaninsight.com/2016/04/29/celebrating-easter-serbian-style-04-28-2016/ |title=Celebrating Easter, Serbian Style|work=balkaninsight.com|date=29. 4. 2016|accessdate=9. 12. 2023|first=Filip|last=Avramovic|first2=Ivana|last2=Nikolic|first3=Nemanja|last3=Cabric}}</ref> Велики петак је дан поста који се широко поштује; једу се углавном риба, кромпир, пасуљ и друго поврћа, као и поједини слаткиши.<ref name="Celebrating Easter, Serbian Style"/> На Ускрс се обично посјећују породица и пријатељи, носе се јаја на поклон, док и дјеца и одрасли бирају јаје са којим ће да се куцају како би побиједили остале.<ref name="Celebrating Easter, Serbian Style"/>

У Словачкој и у Мађарској кроз историју је постојао обичај да се дјевојке поливају водом и шибају украшеним гранчицама врбе, јер по вјеровању гранчице врбе треба да јој пренесу виталност и плодност.<ref>{{Cite web|url=https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/umetnost/a19458/obicaji-vezani-za-uskrs-zeke-farbanje-jaja-prskanje-i-raspece.html |title=Najzanimljiviji uskršnji običaji u kulturama širom sveta|work=nationalgeographic.rs|date=1. 5. 2016|accessdate=9. 12. 2023}}</ref>

=== Велики петак ===
{{Главни чланак|Велики петак}}

Припреме за Ускрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа, а настављају се Великим петком, на дан када је Исус из куће првосвјештеника Кајафе одведен до римског прокуратора [[Pontije Pilat|Понтија Пилата]], који га је осудио на распеће на крсту.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraf.rs/vesti/1034339-veliki-petak-dan-kada-su-isusa-razapeli-na-krstu-i-rugali-mu-se-video |title=VELIKI PETAK: Dan kada su Isusa razapeli na krst i rugali mu se! (VIDEO)|work=telegraf.rs|date=18. 4. 2014|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> Исус је разапет и умро је на [[Голгота|Голготи]], брду изван [[Јерусалим]]а. По предању, пред смрт је рекао: „Оче, опрости им. Не знају шта раде.“<ref name="peta">{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=03&nav_category=12&nav_id=710663 |title=Veliki petak - post i farbanje jaja|date=3. 5. 2013|accessdate=4. 5. 2013|publisher=B92}}</ref>

Свјештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, вјерници могу да плаштаницу цјеливају (вјерски мотивисано љубљење). На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог [[пост]]а, током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на поријекло и сви се послови у домаћинству обустављају.<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=03&nav_category=12&nav_id=710538 |title=U Srbiji se obeležava Veliki petak|date=3. 5. 2013|accessdate=4. 5. 2013|publisher=B92}}</ref>

=== Дани Ускрса ===

Након Великог петка слиједи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Исус провео у [[Хад]]у и вјерници га обиљежавају у молитви и тишини.<ref>{{cite web|url=https://www.politika.rs/sr/clanak/548066/Danas-je-Velika-subota-dan-hriscanske-zalosti |title=Danas je Velika subota, dan hrišćanske žalosti|work=politika.rs|date=15. 4. 2023|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Ускршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник васкрснућа.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1317358/%D0%94%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81+%D1%98%D0%B5+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B0.html|title=Данас је Велика субота|accessdate=4. 5. 2013|publisher=РТС}}</ref>

Недеља је први дан Ускрса, дан када је Исус васкрсао, а током тог дана православни хришћани се поздрављају ријечима „Христос васкрсе”, на шта се одговара „Ваистину васкрсе”, што су поздрави преузети из [[Српскословенски језик|српскословенског језика]].<ref name="Da li je Hristos vaskrsao, voskresao ili uskrsnuo?">{{cite web|url=https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2017&mm=04&dd=15&nav_id=1250610 |title=Da li je Hristos "vaskrsao", "voskresao" ili "uskrsnuo"?|work=b92.net|date=15. 4. 2017|accessdate=26. 11. 2023|first=Ivana|last=Vujanov}}</ref> Распрострањени су и они преузети из [[Рускословенски језик|рускословенског]], а то су поздрав „Христос воскресе” и отпоздрав „Воистину воскресе”.<ref name="Da li je Hristos vaskrsao, voskresao ili uskrsnuo?"/> Славе се и други (Ускршњи понедељак) и трећи дан Ускрса (Ускршњи уторак), а цијела та седмица назива се Великом, односно Страсном недељом. Православни хришћани Ускрс прослављају [[Света литургија|Светом литургијом]], а католици [[Света миса|Светом мисом]].<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=03&dd=31&nav_category=12&nav_id=700380|title=Katolici proslavljaju Uskrs|accessdate=4. 5. 2013|publisher=B92}}</ref>

=== Ускршња јаја ===
{{Главни чланак|Ускршња јаја}}

[[Датотека:Pasxalina abga.jpg|мини|десно|Традиционална црвена ускршња јаја.]]

На Велики петак фарбају се ускршња јаја, најчешће црвеном бојом. Јаје је древни симбол новог живота и препорода.<ref>{{Cite web|date=3. 4. 2021|title=Easter Sunday 2021: Date, Significance, History, Facts, Easter Egg|url=https://news.jagatgururampalji.org/easter-sunday-spiritual-significance/ |accessdate=26. 11. 2023|website=S A NEWS |archive-date=3. 4. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210403192335/https://news.jagatgururampalji.org/easter-sunday-spiritual-significance/|url-status=live}}</ref> У хришћанству је постао повезан са Исусовим распећем и васкрсењем.<ref>{{Cite web|url=http://www.history.com/topics/holidays/easter-symbols|title=Easter Symbols and Traditions – Holidays|website=History.com|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=25. 12. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20211225054738/http://www.history.com/topics/holidays/easter-symbols|url-status=live}}</ref> Обичај ускршњег јајета настао је у старохришћанској заједници [[Месопотамија|Месопотамије]], која је бојала јаја у црвено у знак сјећања на крв Христову, проливену приликом његовог распећа.<ref name="SiemaszkiewiczDeyrup2013">{{cite book|last1=Siemaszkiewicz|first1=Wojciech|last2=Deyrup|first2=Marta Mestrovic|title=Wallington's Polish Community |date=2013|accessdate=26. 11. 2023|publisher=Arcadia Publishing|isbn=978-1439643303|page=101|quote=The tradition of Easter eggs dates back to early Christians in Mesopotamia. The Easter egg is a reminder that Jesus rose from the grave, promising an eternal life for believers.}}</ref><ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books?id=TinZAAAAMAAJ&pg=PA558 |title=Donahoe's Magazine, Volume 5 |publisher=T.B. Noonan |quote=The early Christians of Mesopotamia had the custom of dyeing and decorating eggs at Easter. They were stained red, in memory of the blood of Christ, shed at His crucifixion. The Church adopted the custom, and regarded the eggs as the emblem of the resurrection, as is evinced by the benediction of Pope Paul V., about 1610, which reads thus: 'Bless, O Lord! we beseech thee, this thy creature of eggs, that it may become a wholesome sustenance to thy faithful servants, eating it in thankfulness to thee on account of the resurrection of the Lord.' Thus the custom has come down from ages lost in antiquity. |year=1881 |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=1. 8. 2020|archive-url =https://web.archive.org/web/20200801065711/https://books.google.com/books?id=TinZAAAAMAAJ&pg=PA558|url-status=live}}</ref> Као такво, за хришћане, ускршње јаје је симбол празног гроба.<ref name="tomb1" /><ref name="tomb2" /> Најстарија традиција је употреба фарбаних кокошјих [[Јаје (храна)|јаја]]. Прво црвено јаје које се офарба у неким културама се назива чуваркућа или страшник. Ставља се на посебно мјесто у кући, обично близу иконе и кандила.<ref>{{Cite web|url=https://osetisrbiju.rs/cuvarkuca-jaje/|title=Čuvarkuća: Zašto farbamo jaje i čuvamo ga godinu dana?|last=|first=|date=18. 4. 2020|website=Oseti Srbiju|language=|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=30. 4. 2020}}</ref> Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако се стављају, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и наљепница.<ref name="peta" /> У Србији и Црној Гори за фарбање јаја често се користе лук, разни цвјетови и першун.<ref name="Celebrating Easter, Serbian Style"/> Према традицији, на јаја се стави цвијет, дјетелина, лук или першун, а затим се умотају у најлонску чарапу и ставе да се кувају.<ref name="Celebrating Easter, Serbian Style"/> Неке породице трљају црвено јаје од образе своје дјеце као средство заштите здравља, док је у неким дјеловима Србије традиција да се закопа у њиву ради заштите усјева.<ref name="Celebrating Easter, Serbian Style"/>

Код источних Словена, углавном код Пољака и Украјинаца, јаја се фарбају пчелињим воском и бојама и добили су име писанке.<ref>{{Cite web|url=https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/tradicija-i-obicaji/a38924/Farbanje-jaja-ukrajinski-obicaj-pisanka.html |title=Tradicionalno ukrašavanje jaja kod slovenskih naroda: Koje je poreklo i značenje PISANKE?|work=nationalgeographic.rs|date=14. 4. 2023|accessdate=9. 12. 2023}}</ref> У Источној православној цркви ускршња јаја благосиља свјештеник, како у породичним корпама заједно са другом храном забрањеном током Великог поста, тако и сама јаја за подјелу у цркви или негдје другдје.<ref name="GBN">{{Cite book |date=2000 |publication-date=2000 |title=The Great Book of Needs: Expanded and Supplemented (Volume 2): The Sanctification of the Temple and other Ecclesiastical and Liturgical Blessings |pages=337 |place=South Canaan, Pennsylvania|publisher=Saint Tikhon's Seminary Press|isbn=1-878997-56-4 |url=https://stmpress.com/collections/service-books-1/products/the-great-book-of-needs-volume-2 |accessdate=26. 11. 2023|archive-date=16. 1. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210116154319/https://stmpress.com/collections/service-books-1/products/the-great-book-of-needs-volume-2 |url-status=live}}</ref>

[[Датотека:Easter eggs - straw decoration.jpg|мини|лево|Ускршња јаја различитих декорација.]]

Ускршња јаја су веома популаран симбол новог живота међу православним хришћанима, али и у народној традицији у [[Словени|словенским]] земљама и другдје. Процес украшавања налик на батик познат као [[Писанке|писанка]] производи замршена, сјајно обојена јаја. Прослављене радионице Фабержеове куће стварале су [[Фабержеово јаје|Фабержеова ускршња јаја]] украшена драгуљима за руску царску породицу од 1885. до 1916. године.<ref>{{cite book|last1=von Solodkoff|first1=A.|title=Masterpieces from the House of Fabergé|url=https://archive.org/details/masterpiecesfrom0000solo_r3r1|year=1989|publisher=Abradale Press|isbn=978-0810980891}}</ref>

Савремени обичај у [[Zapadni svet|западном свијету]] је да се умјесто фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде или пластична јаја пуњена слаткишима као што је желе; колико се људи одрекне слаткиша током своје великопосне жртве, појединци их уживају на Ускрс након што су се уздржавали од њих током претходних четрдесет дана Великог поста.<ref name="Shoda2014">{{cite book |last=Shoda |first=Richard W. |title=Saint Alphonsus: Capuchins, Closures, and Continuity (1956–2011) |date=2014 |publisher=Dorrance Publishing |isbn=978-1-4349-2948-8 |page=128}}</ref>

Производећи своје прво ускршње јаје 1875. године, британска чоколадна компанија -{Cadbury}- спонзорише годишњи лов на ускршња јаја који се одржава на преко 250 локација Националног фонда у Уједињеном Краљевству.<ref>{{cite news|title=Amazing archive images show how Cadbury cracked Easter egg market|url=https://www.birminghammail.co.uk/news/nostalgia/easter-2015-amazing-archive-images-8963621 |accessdate=26. 11. 2023|work=Birmingham Mail |archive-date=9. 8. 2020 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200809002239/https://www.birminghammail.co.uk/news/nostalgia/easter-2015-amazing-archive-images-8963621 |url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/business/news/cadbury-national-trust-church-england-airbrush-faith-easter-egg-hunt-remove-christianity-holiday-a7665436.html |title=Cadbury and National Trust accused of 'airbrushing faith' by Church of England for dropping 'Easter' from egg hunt|website=independent.co.uk|agency=The Independent|date=4. 4. 2017|accessdate=26. 11. 2023|archive-date=2. 7. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190702052007/https://www.independent.co.uk/news/business/news/cadbury-national-trust-church-england-airbrush-faith-easter-egg-hunt-remove-christianity-holiday-a7665436.html|url-status=live}}</ref> На Ускршњи понедељак, предсједник Сједињених Држава држи годишњу традицију ролања ускршњих јаја на травњаку [[Бела кућа|Бијеле куће]] за малу дјецу.<ref>{{cite web|title=Easter Egg Roll|url=https://trumpwhitehouse.archives.gov/eastereggroll |accessdate=26. 11. 2023|url-status=live|archive-url=https://web.archive.org/web/20210120193618/https://trumpwhitehouse.archives.gov/eastereggroll/|via=NARA|work=whitehouse.gov|archive-date=20. 1. 2021}}</ref>

=== Ускршњи зец ===
{{Главни чланак|Ускршњи зец}}

[[Датотека:Easter-egg-3195.jpg|мини|десно|Ускршњи зец као декорација на јајима.]]

Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси” [[ускршњи зец]],<ref>{{Cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/2012/03/23/easter-bunny-and-chocolate-eggs_n_1373194.html |title=Why Does The Easter Bunny Deliver Chocolate Eggs?|accessdate=4. 5. 2013|publisher=Huffington Post}}</ref> што је обичај који потиче из [[Њемачка|Њемачке]] од почетка 16. вијека.<ref name="Anderson2017">{{cite news |last=Anderson |first=Emma |title=Easter in Germany: The very deutsch origins of the Easter Bunny |url=https://www.thelocal.de/20170410/made-in-germany-the-very-deutsch-origins-of-the-easter-bunny/ |accessdate=26. 11. 2023|work=The Local Germany |date=10. 4. 2017 |archive-date=23. 11. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211123035016/https://www.thelocal.de/20170410/made-in-germany-the-very-deutsch-origins-of-the-easter-bunny/ |url-status=live}}</ref> Према легенди из англосаксонских крајева, богиња прољећа и поновног рођења Еостре је једне године закаснила са доласком на земљу и зима је трајала до маја. Када је дошла нашла је промрзлу птицу, коју је претворила у зеца како би је крзно гријало. Пошто је зец настао од птице, он је снио јаје за њу и дочекивао би је са јајетом сваке године када би дошла на земљу.<ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/zivot/uskrsnji-zeka-odakle-zec-u-prici-o-sarenim-jajima/ |title=Uskršnji zeka: Odakle zec u priči o šarenim jajima|work=danas.rs|date=6. 4. 2023|accessdate=26. 11. 2023|first=Ivana|last=Vujanov}}</ref> 

Дјеца стављају своје празне корпе да их ускршњи зец попуни док спавају, а када се пробуде нађу своје корпе пуне јаја од слаткиша и других посластица.<ref name="Sifferlin2015">{{cite news |last=Sifferlin |first=Alexandra |title=What's the Origin of the Easter Bunny? |url=https://time.com/3767518/easter-bunny-origins-history |magazine=[[Time (magazine)|Time]] |accessdate=26. 11. 2023|date=21. 2. 2020 |orig-year=2015 |archive-date=22. 10. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20211022112913/https://time.com/3767518/easter-bunny-origins-history/ |url-status=live}}</ref><ref name="Anderson2017" /> Ускршњи зец је популарни легендарни [[Антропоморфизам|антропоморфни]] ускршњи лик који даје поклоне аналоган [[Санта Клоз|Деда Мразу]] у америчкој култури и [[Божић Бата|Божић бати]] у источним културама.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/3178950-zasto-je-bas-zeka-simbol-uskrsa-postoje-tri-teorije |title=Zašto je baš zeka simbol Uskrsa: Postoje tri teorije|work=telegraf.rs|date=19. 4. 2020|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> Многа дјеца широм свијета прате традицију фарбања тврдо куваних јаја и давања корпи са слаткишима.<ref name="Sifferlin2015" /> Кроз историју, лисице, ждралови и роде су такође понекад називани мистичним створењима.<ref name="Anderson2017" /> Пошто је зец штеточина у Аустралији, [[Ускршњи Билби]] је доступан као алтернатива.<ref>{{cite news |last=Conroy |first=Gemma |title=10 Reasons Australians Should Celebrate Bilbies, not Bunnies, This Easter |url=https://www.australiangeographic.com.au/topics/wildlife/2017/04/10-reasons-australians-should-celebrate-bilbies-not-bunnies-this-easter/ |accessdate=26. 11. 2023|work=Australian Geographic |date=13. 4. 2017 |archive-date=18. 7. 2021 |archive-url=https://web.archive.org/web/20210718202300/https://www.australiangeographic.com.au/topics/wildlife/2017/04/10-reasons-australians-should-celebrate-bilbies-not-bunnies-this-easter/ |url-status=live}}</ref>

== У популарној култури ==

[[Марк-Антоан Шарпантје]] је компоновао музику за Ускрс, међу којима су ''Миса за Ускршњу суботу'', ''Проза за Ускрс'', ''Радосна ускршња пјесма'', ''О дјецо'' и ''За Ускрс''.<ref name="Cessac">{{Cite web|last=Cessac|first=Catherine|title=Messes, vol. 3|url=https://boutique.cmbv.fr/fr/messes-vol-3|website=boutique.cmbv.fr|accessdate=26. 11. 2023}}</ref><ref name="Encyclopedia Britannica-Marc-Antoine Charpentier">{{cite web| website=Encyclopedia Britannica | date=20. 7. 1998|url=https://www.britannica.com/biography/Marc-Antoine-Charpentier | archive-url=https://web.archive.org/web/20230423164543/https://www.britannica.com/biography/Marc-Antoine-Charpentier|title=Marc-Antoine Charpentier | archive-date=23. 4. 2023|url-status=live|accessdate=26. 11. 2023}}</ref> О Ускрсу су компоновали и бројни други композитори, међу којима су [[Јохан Себастијан Бах]],<ref>{{cite web|url=https://oae.co.uk/event/bach-easter-oratorio/|title=Bach Easter Oratorio|work=oae.co.uk|date=|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=|archive-date=02. 12. 2023|archive-url=https://web.archive.org/web/20231202101736/https://oae.co.uk/event/bach-easter-oratorio/|url-status=}}</ref> [[Дитрих Букстехуде]],<ref>{{cite web|url=https://baroque.boston/buxtehude-cantata |title=Dieterich Buxtehude: Heut triumphieret Gottes Sohn|work=baroque.boston|date=|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> [[Георг Филип Телеман]],<ref>{{cite web|url=https://www.prestomusic.com/classical/products/8906334--telemann-easter-cantatas |title=Telemann: Easter Cantatas|work=prestomusic.com|date=|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> [[Николај Римски-Корсаков]],<ref>{{cite web|url=https://www.laphil.com/musicdb/pieces/3128/russian-easter-overture |title=Russian Easter Overture|work=laphil.com|date=|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> [[Шарл Гуно]]<ref>{{cite web|url=https://www.churchofjesuschrist.org/study/manual/easter-music/easter-music?lang=eng |title=Easter music|work=churchofjesuschrist.org|date=|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> и [[Сергеј Рахмањинов]].<ref>{{cite web|url=https://www.prestomusic.com/classical/products/7978352--rachmaninov-russian-easter-vesper-mass-and-liturgy |title=Rachmaninov - Russian Easter Vesper Mass and Liturgy|work=prestomusic.com|date=|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref>

Снимљене су и бројне пјесме за дјецу о Ускрсу, међу којима је ''Ускршње јутро'' хора Чаролија.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1518852-ove-pesme-se-pevaju-na-uskrs-da-li-ste-ih-nekad-culi-video |title=Ove pesme se pevaju na Uskrs: Da li ih i vi pevušite u toku praznika? (VIDEO)|work=telegraf.rs|date=12. 4. 2015|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> Музичка група Ступови снимила је 2011. пјесму ''Христос воскресе радост донесе'', у оквиру акције обнове манастира [[Манастир Ђурђеви ступови|Ђурђеви ступови]], а текст је написан према ријечима [[Свети Николај Охридски и Жички|Светог Николаја Охридског и Жичког]].<ref>{{cite web|url=https://www.kudaveceras.rs/vesti/5131/hristos-voskrese-radost-donese-tekst |title=Hristos voskrese radost donese tekst|work=kudaveceras.rs|date=|accessdate=9. 12. 2023|first=|last=}}</ref> Пјесму је касније отпјевала и [[Даница Црногорчевић]].<ref>{{cite web|url=https://serbiantimes.info/obradovala-sve-za-praznik-danica-crnogorcevic-objavila-uskrsnju-pesmu-glasom-koji-pomera-planine-video/ |title=Obradovala sve za praznik: Danica Crnogorčević objavila Uskršnju pesmu, glasom koji pomera planine! (VIDEO)|work=serbiantimes.info|date=|accessdate=9. 12. 2023|first=|last=}}</ref>

[[Мартин Лутер]] је написао химну о Ускрсу под називом ''Христ је лежао у оковама смрти''.<ref>{{cite web | last1 = Braatz | first1 = Thomas | last2 = Oron | first2 = Aryeh | url = http://www.bach-cantatas.com/CM/Christ-ist-erstanden.htm | title = Chorale Melodies used in Bach's Vocal Works / Christ ist erstanden | publisher = Bach Cantatas Website | year = 2011|accessdate=26. 11. 2023}}</ref>

О Ускрсу су снимљени и бројни филмови, од којих се за једне од најбољих сматрају ''[[Страдање Христово]]'' и ''[[Бен-Хур (филм из 1959)|Бен Хур]]'',<ref>{{cite web|url=https://www.telegraf.rs/pop-i-kultura/film-tv/3179824-najbolji-filmovi-za-vaskrs-od-biblijskih-prica-do-crtaca-za-svaki-uzrast |title=Najbolji filmovi za Vaskrs: Od biblijskih priča do crtaća koje svi volimo
|work=telegraf.rs|date=19. 4. 2020|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref> који је освојио 11 [[Оскар]]а, што је рекорд који су касније изједначили само ''[[Титаник (филм из 1997)|Титаник]]'' и ''[[Господар прстенова (филмски серијал)|Господар прстенова]].<ref>{{cite web|url=https://24sedam.rs/kultura/24-sata-kulture/202849/filmovi-koji-su-osvojili-najvise-oskara/vest |title=Filmovi sa najviše nominacija i Oskara: Ta magična brojka 11 (VIDEO)|work=24sedam.rs|date=11. 3. 2023|accessdate=26. 11. 2023|first=|last=}}</ref>

== Види још ==
* [[Васкрсење]]
* [[Raspeće|Распеће]]
* [[Спасење]]
* [[Рачунање датума Ускрса]]
* [[Ускршњи понедељак]]
* [[Бела вила|Бијела вила]]
* [[Лазарице у Сиринићкој жупи]]

== Напомене ==
* <small>{{Из Охридског пролога}}</small>

== Референце ==
{{reflist|28em}}

== Литература ==
{{Литература}}
* {{cite book|ref=harv|first=Cheslyn|last=Jones|first2=Geoffrey|last2=Wainwright|first3=Edward|last3=Yarnold|first4=Paul|last4=Bradshaw|title=The Study of Liturgy, Revised Edition|publisher=Oxford University Press|location=New York|year=1992|page=474}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==

* [https://www.youtube.com/watch?v=tyNl-ofbe3Q&pp=ygUdVGFqbmEgcHJhem5pa2EgdmVsaWthIHNlZG1pY2E%3D Тајна празника: Васкрс] (ТВ Храм - Званични [[јутјуб]] канал)
* [https://pravoslavie.ru/78648.html Васкршњи разговор са епископом]
* [https://dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/5726-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81-%E2%80%93-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0 Васкрс – хришћански празник над празницима]

{{Српски празници}}
{{Државни празници у Србији}}
{{Подножје|Хришћанство}}
{{Добар чланак}}

[[Категорија:Ускрс| ]]
[[Категорија:Хришћански празници]]
[[Категорија:Црквенословенски изрази]]
[[Категорија:Државни празници у Србији]]