Извор странице Стефан Првомученик

{{malo_inlajn_referenci}}
{{чишћење
| разлог=|датум =}}
{{Преусмери|Свети Стефан Првомученик|друге употребе|Свети Стефан}}
[[Датотека:Saint Stephen 11cent.jpg|мини|Свети Стефан Првомученик]]
'''Свети Стефан''' (назван '''Првомученик''') је био [[архиђакон]] првобитне [[Јерусалимска патријаршија|Јерусалимске цркве]] и сродник [[Апостол Павле|апостола Павла]].

Стефан је био први од седам [[ђакон]]а, које су свети [[апостоли]] рукоположили и поставили на службу око помагања сиромашних у [[Јерусалим]]у. Зато је назван [[архиђакон]]ом. Био је [[Јевреји]]н који је живео у [[Грци|грчким]] областима [[Римско царство|Римског царства]].

[[Православна црква]], другог дана по [[Божић]]у, молитвено се сећа Светог првомученика — архиђакона Стефана.

== Биографија ==
Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног [[Јевреји|јеврејског народа]] који су живели у грчким областима и говорили [[Грчки језик|грчким језиком]]. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није прихватио хришћанско учење.

Страдање Светог Стефана збило се годину дана после [[Педесетница|силаска Духа Светога на апостоле]], односно више од године дана од када се [[Исус Христос]] [[Вазнесење|вазнео на небо]]. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива '''Првомучеником'''. Његово мучеништво потресно је описано на страницама [[Свето писмо|Светог писма]] [[Нови завет|Новог завета]].

Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.

Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом [[Свети дух|Духа Светога]]. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка [[Стари завет|Старог завета]], доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао својим јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне старешине побуниле народ против Светог Стефана. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.

На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју [[Израиљ]]а од [[Аврам]]а, који је први добио обећање о доласку Месије до [[Мојсије|Мојсија]], о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне поглаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.

Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле. Он је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и [[Крштење|свето крштење]], и остатак земаљског живота провео као апостол Павле, проповедајући [[Јеванђеље|јеванђељску]] истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.

А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко на једној узвишици [[Пресвета Богородица]], са светим [[Јован Богослов|Јованом Богословом]], гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.

Свети првомученик Стефан, када је пострадао имао је нешто више од 30 година. Његове последње речи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај“.

Архиђакон Стефан је дао, и дан данас даје пример мучеништва и безпоговорног страдања свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве“.

[[Мошти]] светог првомученика Стефана су пронађене близу [[Јерусалим]]а [[415]]. године, потом пренете на [[Сион]], а нешто касније су биле похрањене у [[Цариград]]у.<ref>Пренос моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана. Приступљено: 29. септембра 2017.

http://www.spc.rs/sr/prenos_moshtiju_svetog_prvomuchenika_arhidjakona_stefana_0 {{Wayback|url=http://www.spc.rs/sr/prenos_moshtiju_svetog_prvomuchenika_arhidjakona_stefana_0 |date=20170929140026 }}</ref>

== Стефандан ==
Свети Стефан се прославља [[9. јануар]]а по [[Јулијански календар|јулијанском календару]], док се по [[Грегоријански календар|грегоријанском]] слави [[27. децембар|27. децембра]]<ref>Католички календар 2017.

http://mojkalendar.com.hr/katolicki-kalendar-2017.aspx</ref>. Стефандан је била [[Слава|крсна слава]] [[Немањић]]а па после тога и [[Стефан Твртко I Котроманић|Стефана Твртка Првог Котроманића]],<ref>[http://www.spc.rs/eng/node/35423 СПЦ: Прослављена крсна слава Херцег Новог] {{Wayback|url=http://www.spc.rs/eng/node/35423 |date=20160503080958 }} {{quote |text= ево и Твртко Котроманић, оснивач града Херцег Новог, када је примио краљевску круну од кивота Светог Саве у манастиру Милешеви, узео је славу своје династије, свог владарског дома Светог првомученика Стефана.}}</ref>, а данас је и крсна слава [[Република Српска|Републике Српске]]. Такође је била и [[Слава|крсна слава]] српске средњовековне породице [[Бранковићи|Бранковић]]. За Немањиће постоји и друга претпоставка да им је слава била свети архангел Михаило.<ref>{{Cite web|url=http://www.rasen.rs/2016/09/manastir-slanci-u-beogradu-posed-manastira-hilandara/#.WnW99K6nEkI |title=Манастир Сланци у Београду - посед манастира Хиландара – РАСЕН<!-- Ботовски генерисан назив --> |accessdate=3. 2. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180204070335/http://www.rasen.rs/2016/09/manastir-slanci-u-beogradu-posed-manastira-hilandara/#.WnW99K6nEkI |archive-date=4. 2. 2018 |url-status=dead }}</ref> У Црној Гори се поред Стефандана користи и назив Шћепандан.<ref>{{Cite book|last=|first= |authorlink= |title= Распоред богослужења Митрополита Амфилохија за Бадњи дан и Божић |year=|url= http://mitropolija.com/2019/01/03/raspored-bogosluzenja-mitropolita-amfilohija-za-badnji-dan-i-bozic/?fbclid=IwAR1oeo9BJtv5Px2OJJmO0RJFothDsZ8vdtK1-XF9zjrTjuRV3KXkUJ1Uuzc|publisher=|location= |id= }}</ref>

== Напомене ==
{{Из Охридског пролога}}

== Види још ==
* [[Стеван Ветровити]]
* [[Манастир Светог Стефана у Сомбору]]
* [[Манастир Сланци]]
* [[Манастир Лепенац]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Спољашње везе ==
{{Портал бар|Православље}}
{{Commonscat|Saint Stephen}}
* [https://www.youtube.com/watch?v=V8lvA1-qgAw Тајна празника: Свети Првомученик и Архиђакон Стефан] (ТВ Храм - Званични [[јутјуб]] канал)]
* [http://arhiva.spc.rs/sr/zhitije_svetog_prvomuchenika_arhidjakona_stefana.html Житије Светог првомученика и архиђакона Стефана]

{{Личности Новог завета}}
{{Седамдесет апостола}}

{{Национални симболи Републике Српске}}

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Национални симболи Републике Српске]]
[[Категорија:Ранохришћански мученици]]
[[Категорија:Библијске личности]]