Извор странице Српска православна црква

{{преусмерење|СПЦ}}
{{преусмерење|Српска патријаршија}}
{{закључано-анон}}
{{Православна црква
| Црква 1 = Српска православна црква
| Застава = Flag of the SPC.svg
| Грб = Грб СПЦ.png
| Слика = Cathedral of Saint Sava, Belgrade.jpg
| Опис = [[Храм Светог Саве у Београду|Храм Светог Саве]] у [[Београд]]у
| Оснивање = 1219.<br>({{зас слика|Flag of Serbia 1281.svg}} [[Краљевина Србија (1217—1345)|Српско краљевство]])
| Обнова = 1920.<br>({{застава|Краљевина СХС}})
| Киријархална црква = 
| Аутокефалност = [[Српска архиепископија]]<br>(1219—1346)<br>[[Пећка патријаршија]]<br>(1346—1463)<br>[[Пећка патријаршија]]<br>(1557—1766)<br>''Доба постојања покрајинских цркава''<br>(1766—1920)<br>[[Пећка патријаршија]]<br>(од 1920)
| Канонско признање 1 = канонски призната
| Предстојатељ =[[Патријарх српски Порфирије]]
| Сједиште = [[Пећ]] и [[Београд]]<br>({{застава|Србија}})
| Канонска јурисдикција = {{застава|Србија}}<br>{{застава|Босна и Херцеговина}}<br>{{застава|Црна Гора}}<br>{{застава|Северна Македонија}}<br>{{застава|Хрватска}}<br>{{застава|Словенија}}
| Дијаспора = Европа — <small>[[Епархија аустријско-швајцарска|Аустријско-швајцарска]], [[Епархија британско-скандинавска|Британско-скандинавска]], [[Епархија диселдорфска и њемачка|Диселдорфска и њемачка]] и [[Епархија западноевропска|Западноевропска епархија]]</small><br> Америка — <small>[[Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци]]</small><br> Аустралија — <small>[[Митрополија аустралијско-новозеландска]]</small>
| Аутономне цркве = 
| Календар = [[јулијански календар]]
| Архијереја = 50 (38 епархијских и 12 викарних архијереја)
| Епархија = 41
| Манастира =
| Храмова =
| Вјерника = око 12 милиона
| Званична страница =http://www.spc.rs
| Карта = 
}}
{{Српска култура}}
'''Српска православна црква''' ('''СПЦ''') јесте [[Помјесна црква|помесна]] и [[аутокефална црква]], са достојанством [[Патријаршија|патријаршије]]. Налази се на шестом месту у [[диптих]]у [[Православна црква|Православне цркве]]. Основана је [[1219]]. а обновљена и поновно уједињена [[1920]]. године. Њено [[Канонско право|канонско]] подручје покрива територије свих држава које су настале на просторима бивше [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]].

== Историја ==
{{Посебан чланак|Историја Српске православне цркве}}

[[Срби]] су примили [[хришћанство]] у [[7. век]]у, али тада још нису имали сопствену црквену организацију. Потпадали су под јурисдикцију [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]]. [[Свети Сава]] (''Растко Немањић'') је [[1219]]. године рукоположен од стране патријарха [[Манојло I Цариградски|Манојла I Цариградског]] у [[Никејско царство|Никеји]] за ''„архиепископа српских и приморских земаља”'', а одвајањем од Охридске архиепископије, српска црква добија аутокефалност и достојанство [[архиепископ]]ија. Од тада се српски архиепископ бирао и посвећивао у српској земљи.

Оснивању [[Српска архиепископија|Српске архиепископије]] огорчено се супротставио [[Охридска архиепископија|охридски]] архиепископ, Грк [[Димитрије Хоматијан]], али без успеха. Охридска архиепископија је тада била под влашћу [[Епирска деспотовина|епирских деспота]], супарника Никејског царства. На подручју данашње [[Македонија|Македоније]], хришћанство је познато још од времена апостола [[Апостол Павле|Павла]]. Од [[4. век|4]]. до [[6. век]]а [[Охридска архиепископија]] је наизменично зависила од [[Папа|Рима]] и [[Васељенски патријарх|Цариграда]]. Крајем [[9. век|9]]. и почетком [[11. век]]а је имала [[Аутокефална црква|аутокефални статус]], као архиепископија, а затим и као [[патријаршија]], с центром у [[Охрид]]у.

Српска архиепископија постојала је све до [[1346]]. године. Како је земља била без градских насеља, [[Епархија|епархијска]] средишта су била у [[манастир]]има. Средиште архиепископије је било у манастиру [[Манастир Жича|Жича]], а од [[1253]]. године у [[Пећ]]и — [[Српска архиепископија|Архиепископија пећка]].

Како би могао да крунише [[Стефан Душан|Душана Силног]] за [[Српско царство|цара]], Српски архиепископ [[Свети Јоаникије II|Јоаникије II]] је 1346. године на црквеном сабору у [[Скопље|Скопљу]] уздигнут на ранг [[патријарх]]а, а Српска архиепископија је уздигнута на достојанство [[Патријаршија|патријаршије]]. Том свечаном чину су присуствовали бугарски патријарх, охридски архиепископ, српски епископи и светогорско монаштво. Средиште српског патријарха се налазило у Пећ и због тога је патријаршија названа [[Пећка патријаршија]].

У [[историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]] пустињаштво је било заступљено од најранијих времена. Пре [[Свети Сава|Светог Саве]] познати пустињаци су били [[Јован Рилски|Свети Јован Рилски]], [[Свети Јоаким Осоговски]], [[Прохор Пчињски|Свети Прохор Пчињски]], [[Свети Гаврило Лесновски]] и многи други.<ref>{{Cite web |url=http://www.istorijskabiblioteka.com/art:pustinjaci-u-srednjovekovnoj-srbiji |title=Историјска библиотека/Пустињаци у средњовековној Србији |access-date=20. 02. 2023 |archive-date=20. 02. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230220192125/http://www.istorijskabiblioteka.com/art:pustinjaci-u-srednjovekovnoj-srbiji |url-status= }}</ref> По повратку Светог Саве са [[Света Гора|Свете горе]], где се посвећивао овом начину живота и формирао Карејску испосницу посвећену [[Свети Сава Јерусалимски|Светом Сави Јерусалимском]], по њеном узору формирано је у околини [[Манастир Студеница|манастира Студенице]] неколико испосница, од којих су најпознатије [[Доња Савина испосница]] и [[Горња Савина испосница]].У каснијем периоду испоснице су се формирале око [[Православље|православних]] [[манастир]]а на целој територији тадашње Србије, користећи се [[пећина]]ма и удубљењима на скровитим и усамљеним местима, најчешће на стрмим литицама и другим природом обдареним местима. У појединим испосницама, дозиђивали су се [[зид]]ови, сликао живопис и формирале се [[Црква (грађевина)|цркве]] у којима се, додуше у скромним условима, одржавала служба, монаси се бавили преписивачким радом, чувале реликвије и богослужбени предмети.

Пошто је Српска патријаршија након 1346. године проширила своју надлежност према освојеним областима (Македонија, Тесалија, Епир), цариградски патријарх [[Калист I Цариградски|Калист I]] (1350—1353) је одлучио да на то реагује изрицањем званичне осуде у виду [[изопштење|изопштења]] српског владара, српског патријарха и осталих српских архијереја, због присвајања царског наслова и патријаршијског достојанства, односно због присвајања црквене надлежности над епархијама Цариградске патријаршије у недавно освојеним областима. Тиме је изазван [[Српско-грчки црквени спор (1346—1375)|црквени раскол]], који је окончан тек [[1375]]. године, заслугом [[лазар Хребељановић|кнеза Лазара]].{{sfnm|1a1=Богдановић|1y=1975|1p=81—91|2a1=Богдановић|2y=1982|2p=7—20|3a1=Баришић|3y=1982|3p=159—182}}

У унутрашњем црквеном развитку није било значајнијих промена. Патријарх је, попут царева [[Стефан Душан|Стефана Душана]], [[Стефан Урош V|Стефана Уроша]] и [[Симеон Урош|Симеона Синише]], носио титулу ''„патријарха Срба и Грка”'', а патријаршија је добила положај и привилегије по узору на [[Цариградска патријаршија|Цариградску патријаршију]]. Основано је неколико нових епископија, а неколико епископија је уздигнуто на ранг митрополије.

Са османским провалама настају тешка времена за Српску патријаршију. Многи средњовековни српски манастири су запустели или им се чак губи траг због турских разарања. Падом Србије под турску власт [[1459]]. године, тадашња Пећка патријаршија је била укинута, а затим је обновљена [[1557]]. године. Нестанком српске државе, српска црква постаје уз верски и национално-политички центар српског народа. Црквени поглавари постају и народне вође — [[Етнарх|етнарси]]. Основна функција етнарха састојала се у прикупљању пореза намењених султану и централним органима царевине. У време патријарха [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]] (1557—1571) јурисдикција патријаршије покрива широку територију од Охрида до [[Будим]]а. Црквени поглавари су подизали или подржавали многе буне против османлијских власти. Све ће то уродити укидањем српске патријаршије од стране султана [[Мустафа III|Мустафе III]] [[1766]]. године.
[[Датотека:Patriarchate of Peć in the 16th and 17th century.png|200п|мини|десно|Обновљена Српска патријаршија током 16. и 17. века]]

Од 1766. године српска црква потпада под јурисдикцију [[Цариградска патријаршија|Цариградске патријаршије]], а већину епископа чинили су [[Грци]] — [[Фанариоти]]. Велики број Срба је емигрирао на подручје [[Аустријско царство|Аустрије]], а катедра архиепископа пећког је била премештена из Пећ у [[Сремски Карловци|Сремске Карловце]], а затим је [[1848]]. године уздигнута на ранг патријаршије.

Након успоставе српске аутономије [[1832]]. године, у [[Београд]]у је била проглашена аутономна митрополија под јурисдикцијом Цариградске патријаршије, а [[1879]]. године је добила [[аутокефална црква|аутокефалност]].

У току балканских ратова (1912—1913) у састав [[Београдска митрополија|Београдске митрополије]] су ушле и епархије: [[Митрополија скопска|Скопска]], [[Дебарско-велешка епархија|Велешко-дебарска]] и [[Призренска епархија|Призренска]].

Све до [[1920]]. године не постоји јединствена црквена организација код [[Срби|Срба]] и тај период у историографији се назива ''добом постојања покрајинских цркава''. Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је [[Карловачка митрополија]] са седиштем у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]].

Стварањем [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] (1918) створени су услови и за црквено уједињење. Од 1920. године средиште српске цркве је у Београду, а црква има достојанство патријаршије. Цариградска патријаршија је убрзо признала уједињење покрајинских српских цркава и стварање патријаршије посебним [[томос]]ом.

== Устројство ==
[[Датотека:Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg|мини|десно|Епархије СПЦ]]
Српска православна црква (обновљена [[Пећка патријаршија]]) јесте једна, недељива и аутокефална помесна црква која одржава литургијско, догматско и канонско јединство са осталим [[Помјесна црква|помесним црквама]]. Њен основни црквеноправни акт је [[Устав Српске православне цркве]]. Помесна црква се управља на основу [[Библија|Светог писма]] и [[Свето предање|Светог предања]], правила [[васељенски сабор|васељенских сабора]] и од њих признатих правила [[Апостоли|светих апостола]], [[Помесни сабори|помесних сабора]] и [[Канони светих отаца|светих отаца]], као и Устава СПЦ и уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.

На челу Српске православне цркве стоји [[патријарх српски]] (пуна титула „архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски”) као њен врховни поглавар. Патријарх је председник [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]], [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]] и [[Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве|Патријаршијског управног одбора]]. Патријарх има сва права и дужности [[Архијереј|епархијског архијереја]] у својој [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископији београдско-карловачкој]] и њом управља уз помоћ својих [[Викарни архијереј|викарних епископа]].

Највише црквене власти, тела и органи су: [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]], [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Свети архијерејски синод]], [[Велики црквени суд Српске православне цркве|Велики црквени суд]] и [[Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве|Патријаршијски управни одбор]]. На челу свих ових црквених власти, осим [[Велики црквени суд Српске православне цркве|Великог црквеног суда]], налази се [[патријарх српски]].

[[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] је највише јерархијско представништво, црквенозаконодавна власт и врховна судска власт. Сабор састављају сви епархијски архијереји под председништвом патријарха. У раду Сабора без права одлучивања учествују и [[Викарни архијереј|викарни епископи]], а умировљени епископи по позиву. [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве]] је највиша извршна (управна и надзорна) власт. Првостепени је суд за несугласице и кривице архијереја. Синод састављају патријарх и четири епархијска архијереја.

[[Велики црквени суд Српске православне цркве]] је виша црквена судска власт за кривице свештеника, монаха и световњака и за црквенобрачне спорове, као и за све црквене спорове унутрашње црквене управе који не спадају у судску надлежност [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Сабора]] и [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Синода]]. Председник Великог црквеног суда је један од чланова Синода. [[Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве]] је врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквено-самоуправним органима. Састављају га патријарх, два члана Светог архијерејског синода, један представник манастира, три свештеника и седам световњака.

У Београду постоји [[Музеј Српске православне цркве]]<ref>{{Cite web |url=http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=196&Itemid=185 |title=Музеј Српске православне цркве (Саборна црква) |access-date=07. 06. 2013 |archive-date=08. 01. 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220108231009/http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=196&Itemid=185 |url-status= }}</ref> чији је најстарији експонат Дечанско апокрифно јеванђеље из 13. века.<ref>{{Cite web|url=https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2013&mm=05&dd=31&nav_id=718758|title=Saznajte šta vas čeka u Muzeju SPC|website=B92.net|date=31 May 2013 |accessdate = 05. 06. 2022.}}</ref> Обновљена поставка Музеја свечано је отворена 31. маја 2013. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/1334830/obnovljena-postavka-muzeja-spc.html|title=Обновљена поставка Музеја СПЦ|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|last=Serbia|website=www.rts.rs|accessdate = 05. 06. 2022.}}</ref>

Српска православна црква додељује [[Орден Светог Саве (Српска православна црква)|Орден Светог Саве]], а од 2009. године уведено је и шест нових одликовања.<ref>{{Cite web|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:328107-Likovi-svetaca-na-grudima|title=Likovi svetaca na grudima|website=NOVOSTI|accessdate = 05. 06. 2022.}}</ref>

== Епархије ==
{{Посебан чланак|Епархије Српске православне цркве}}

Српска православна црква је епископална. Епархије су главне црквеноадминистративне јединице. Непосредни поглавар епархије је [[Архијереј|епархијски архијереј]]. Епархију чине [[Архијерејско намјесништво|архијерејска намесништва]], [[Црквена општина|црквене општине]], парохије и манастири.

Канонска територија и дијаспора Српске православне цркве подељена је на укупно 39 епархија:
* 1 архиепископију;
* 4 митрополије;
* 34 епископије.

== Светитељи Српске православне цркве ==
{{Посебан чланак|Списак светитеља Српске православне цркве}}
[[Датотека:Sveti Sava Kraljeva Crkva.jpg|мини|десно|[[Свети Сава]], први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве, фреска из [[Манастир Студеница|манастира Студеница]]]]
Најзначајнији светитељи Српске православне цркве су:
* [[Свети Сава]], први српски архиепископ
* [[Стефан Немања|Свети Симеон Мироточиви]]
* [[Лазар Хребељановић|Свети кнез Лазар]]
* [[Милица Хребељановић|Света царица Милица]]
* [[Стефан Лазаревић|Свети Стефан Лазаревић]]
* [[Стефан Милутин|Свети краљ Милутин]]
* [[Стефан Драгутин|Свети краљ Драгутин]]
* [[Стефан Урош III|Свети краљ Стефан Дечански]]
* [[Стефан Урош V|Свети цар Урош]]
* [[Ђорђе Кратовац|Свети Ђорђе Кратовац]]
* [[Ангелина Бранковић|Преподобна мати Ангелина]]
* [[Ђорђе Бранковић (деспот)|Свети Максим (Бранковић)]]
* [[Стефан Штиљановић|Свети Стефан Штиљановић]]
* [[Света Петка|Преподобна мати Параскева-Света Петка]]
* [[Свети Василије Острошки]]
* [[Петар I Петровић Његош|Свети Петар Цетињски]]
* [[Петар Коришки|Свети Петар Коришки]]
* [[Свети Јоаникије Девички]]
* [[Свети Николај Охридски и Жички|Свети владика Николај Велимировић]]
* [[Епископ бањалучки Платон|Свети владика Платон Бањалучки]]
* [[Свети Јустин Ћелијски]]
* [[Симеон Дајбапски|Свети Симеон Дајбапски]]
* [[Митрополит загребачки Доситеј|Свети Доситеј митрополит загребачки]]

и још велики број светитеља, преподобних, великомученика и мученика који су пострадали исповедајући [[Православље|православну]] веру.

== Храмови и манастири ==
{{Посебан чланак|Списак манастира Српске православне цркве}}
[[Датотека:Patrijaršija Beograd (13808934713).jpg||мини|десно|200п|[[Патријаршијски двор у Београду|Зграда Патријаршије]] у [[Београд]]у]]

Српска православна црква има велики број [[храм]]ова и [[манастир]]а. Међу најпознатије и најзначајније спадају:
* [[Храм Светог Саве у Београду|Храм Светог Саве]] на Врачару (који спада међу највеће храмове у свијету) , [[Саборна црква у Београду|Саборна црква]] и [[Црква Светог Марка у Београду]],
* манастири: [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Манастир Студеница|Студеница]], [[Манастир Жича|Жича]], [[Манастир Грачаница|Грачаница]], [[Манастир Високи Дечани|Дечани]], [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Свети Архангели]], [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]], [[Манастир Пећка патријаршија|Пећка патријаршија]], [[Манастир Девич|Девич]], [[Манастир Милешева|Милешева]], [[Манастир Раваница|Раваница]], [[Манастир Љубостиња|Љубостиња]], [[Манастир Ћелије|Ћелије]], [[Манастир Троноша|Троноша]], [[Манастир Острог|Острог]], [[Цетињски манастир]], [[Манастир Ново Хопово|Хопово]], [[Крушедол]], [[Манастир Враћевшница|Враћевшница]], [[Манастир Манасија|Манасија]], [[Манастир Ђурђеви ступови|Ђурђеви Ступови]], [[Манастир Лепавина|Лепавина]], [[Манастир Крка|Крка]], [[Манастир Крупа|Крупа]], [[Манастир Драговић|Драговић]], [[Манастир Бањска|Бањска]], [[Манастир Пива|Пива]], [[Манастир Савина|Савина]], [[Манастир Соко|Соко]], [[Манастир Горњак|Горњак]], [[Манастир Витовница|Витовница]], [[Манастир Радовашница|Радовашница]], [[манастир Тавна|Тавна]], [[Манастир Моштаница|Моштаница]], [[Манастир Добрун|Добрун]], [[Манастир Озрен|Озрен]], [[Манастир Света Тројица|Манастир Свете Тројице код Пљеваља]].

Многи од ових манастира и цркава су настали у време [[Немањићи|Немањића]] (12. век) и имају [[икона|иконе]] и [[фреска|фреске]] од изузетног значаја и вредности за целокупну светску културу,
а нарочито за [[хришћанство|хришћанску]] културу и цивилизацију. Стога је [[Унеско|УНЕСКО]] на листу светске културне баштине до сада уврстио манастире: [[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]], Студеница и Сопоћани, док се у поступку налазе и манастири: Грачаница и Пећка патријаршија, као и црква [[Црква Богородица Љевишка|Богородице Љевишке]] у Призрену.

== Критика ==

Критике верског живота у Србији је изнео још [[Доситеј Обрадовић]] са позиција просветитељства у свом делу ''Савети здравог разума'' ([[архаизам|арх]]. ''Совјети здраваго разума'') први пут објављеном у [[Лајпциг]]у 1784. године.<ref>{{Cite web|url=http://www.rastko.rs/knjizevnost/jderetic_knjiz/jderetic-knjiz_04_c.html|title=Jovan Deretic: Kratka istorija srpske knjiћevnosti|website=www.rastko.rs|accessdate = 05. 06. 2022.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://sdcafe.rs/za-dan-smedereva-otkriven-spomenik-dositeju/|title=Za Dan Smedereva otkriven spomenik Dositeju|date = 23. 11. 2010.|accessdate = 05. 06. 2022.}}</ref>

''Калуђери'' је песма [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]] написана око [[1877]]. године.<ref>Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: ''Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА''. Народна просвета: Београд. стр. 308.</ref> У песми се критикује тадашњи калуђерски живот у [[манастир]]има Српске православне цркве. Песма калуђери је део свих антологија новије српске лирике.<ref>{{Cite web|url=http://savezguslarasrbije.org.rs/download/naucni_radovi/jovan_deretic-istorija_srpske_knjizevnosti.pdf|title=Istorija Srba|last=|first=|date=|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref> Због ове песме, Јакшић је постао омражен међу неким припадницима Српске православне цркве. Његова биста је уклоњена из порте [[Манастир Липар|Манастира Липар]] код [[Крагујевац|Крагујевца]] на захтев архимандрита Саве који је сматрао да јој није место у манастирској порти јер је „Ђура био развратник и незнабожац”. Након њеног повратка у манастир, биста је касније поново више пута уклањана и враћана.<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/kultura/djura-jaksic-na-gradskom-smetlistu/|title=danas.rs-Đura Jakšić na gradskom smetlištu|last=|first=|date=11 October 2007|website=|archive-url=|archive-date=|url-status=live|access-date=}}</ref>

Први број српског сатиричног листа „[[Врач погађач|Врач погађач”]] (1896) није поштедио у критици ни највише српске црквене јерархе. Тако је у тексту под називом ''Различице'' написано да је разлика између бившег патријарха [[Архиепископ и митрополит карловачки Герман|Германа]] и тадашњег [[Архиепископ и митрополит карловачки Георгије|Георгија]] у томе што је први ''братољубац'', а други ''родољубац''. Герман је даљским приходима помогао само свог брата, а ''Георгије помаже сав род свој''.<ref>{{Cite book|last=Лукин Лазић|first=Симо|authorlink=Симо Лукин Лазић|title=Врач погађач, бр. 1, од 16. (28.) јануара, Различице|year=1896|url=http://www.digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:ND_8C1CE85CC46210257D2AE33D19500002-1896-01-B001|publisher=|location=Загреб|pages=4}}</ref>

Поједини епископи СПЦ попут [[Епископ банатски Никанор|епископа банатског Никанора]] критиковани су за неадекватан третман и ''реконструкције'' остварења српског културног наслеђа из периода [[барок]]а, попут иконостаса [[Саборна црква у Вршцу|Саборне цркве у Вршцу]].<ref>{{Cite web|url=https://www.vreme.com/mozaik/rat-protiv-srpskog-baroka/|title=Rat protiv srpskog baroka - Baština - Nedeljnik Vreme|date=2020-10-07|website=www.vreme.com|language=sr-RS|access-date=2022-09-19}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://voice.org.rs/unistavanje-spomenika-kulture-uz-blagoslov-vladike-nikanora/|title=Uništavanje spomenika kulture uz blagoslov vladike Nikanora|last=VOICE|date=2015-08-20|website=Vojvođanski istraživačko-analitički centar "VOICE"|language=sr-RS|access-date=2022-09-19}}</ref>

== Законска регулатива ==
Законом о црквама и верским заједницама [[Србија|Републике Србије]] који је донет [[2006]]. године у члану 11, ставци Српска православна црква стоји:<ref>{{Cite web|url=https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_crkvama_i_verskim_zajednicama.html|title=Zakon o crkvama i verskim zajednicama|website=www.paragraf.rs|accessdate = 05. 06. 2022.}}</ref>
{{Цитат|Српској православној цркви признаје се континуитет са правним субјективитетом стеченим на основу Начертанија о духовној власти (Одлука Народне Скупштине Књажевства Србског од 21. маја 1836. године) и Закона о Српској православној цркви („Службене новине Краљевине Југославије”, број 269/1929).

Српска православна црква има изузетну историјску, државотворну и цивилизацијску улогу у обликовању, очувању и развијању идентитета српског народа.|Закон о црквама и верским заједницама Републике Србије}}

== Галерија ==
<gallery class="center">
Патријарх српски Порфирије.jpg|<center>[[Патријарх српски Порфирије]] је 46. врховни поглавар Српске православне цркве од [[2021]]. године
Saint Basil of Ostrog.jpg|[[Свети Василије Острошки]]
Свјетлопис старе Саборне цркве у Биограду.jpg|[[Саборна црква у Београду]]
Patriarchate of Peć 09 2010 2.jpg|[[Манастир Пећка патријаршија]]
Манастир Покајница 2.jpg|[[Српске цркве брвнаре]]
Monasterio de Ostrog, Montenegro, 2014-04-14, DD 11.JPG|[[Манастир Острог]]
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in Europe-sr.svg|<center>Мапа епархија СПЦ у Европи
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in North America-sr.svg|<center>Мапа епархија у Северној Америци
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in Latin America-sr.svg|<center>Мапа епархија у Јужној Америци
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church in Oceania-sr.svg|<center>Мала епархија у Аустралији
</gallery>

== Види још ==
{{div col}}
* [[Хришћанство]]
* [[Хришћанство у Србији]]
* [[Православље]]
* [[Православна црква]]
* [[Историја Српске православне цркве]]
* [[Историја Срба]]
* [[Српски јерарси од 1920.]]
* [[Православни литургијски календар|Списак празника Српске православне цркве]]
* [[Прогон православних хришћана]]
* [[Српска православна црква у Другом светском рату]]
* [[Храм Светог Саве у Београду]]
* [[Саборна црква]]
{{div col end}}

== Референце ==
{{извори}}

== Литература ==
{{Литература|2}}
* [http://sr.wikisource.org/wiki/Устав_Српске_православне_цркве Устав Српске православне цркве]
* {{Cite book| last=Слијепчевић| first = Ђоко М.|authorlink= Ђоко Слијепчевић| title = Историја Српске православне цркве| url = https://books.google.com/books?id=M9faAAAAMAAJ| volume = књ. 1|year=1962| location = Минхен| publisher = Искра}}
* {{Cite book| last=Слијепчевић| first = Ђоко М.|authorlink= Ђоко Слијепчевић| title = Историја Српске православне цркве| url = https://books.google.com/books?id=v7FrAAAAIAAJ| volume = књ. 2|year=1966| location = Минхен| publisher = Искра}}
* {{Cite book| last=Слијепчевић| first = Ђоко М.|authorlink= Ђоко Слијепчевић| title = Историја Српске православне цркве| url = https://books.google.com/books?id=I7NrAAAAIAAJ| volume = књ. 3|year=1986| location = Келн| publisher = Искра}}
* {{Cite journal|last=Баришић|first=Фрањо|title=О измирењу српске и византијске цркве 1375|journal=Зборник радова Византолошког института|year=1982|volume=21|pages=159–182|url=https://books.google.com/books?id=HD4jAQAAIAAJ&pg=PA159|ref=harv}}
* {{Cite book|last=Богдановић|first=Димитрије|author-link=Димитрије Богдановић|chapter=Измирење српске и византијске цркве|title=О кнезу Лазару|year=1975|location=Крушевац|publisher=Народни музеј|pages=81–91|chapter-url=https://www.scribd.com/doc/234844742|ref=harv}}
* {{Cite book|last=Богдановић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Богдановић|chapter=Преображај српске цркве|title=Историја српског народа|volume=1|year=1981|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=315–327|url=https://books.google.com/books?id=EugJAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|last=Богдановић|first=Димитрије|author-link=Димитрије Богдановић|chapter=Оживљавање немањићких традиција|title=Историја српског народа|volume=2|year=1982|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=7–20|chapter-url=https://books.google.com/books?id=0ugJAQAAIAAJ|ref=harv}}
* {{Cite book| last=Зиројевић| first = Олга|authorlink= Олга Зиројевић| title = Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године|year=1984| location = Београд| publisher = Историјски институт, Народна књига| url = https://books.google.com/books?id=isAYAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| last=Јанковић| first = Марија| title = Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (Bishoprics and Metropolitanates of Serbian Church in Middle Ages)| url = https://books.google.com/books?id=AmkcAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Историјски институт САНУ|year=1985}}
* {{Cite book| last=Дурковић-Јакшић| first = Љубомир|authorlink= Љубомир Дурковић-Јакшић|year=1991| title = Митрополија црногорска никада није била аутокефална| location = Београд-Цетиње| publisher = Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Митрополија црногорско-приморска| url = http://www.rastko.rs/istorija/durkovic-mitropolija_c.html}}
* {{Cite book| last=Веселиновић| first = Рајко Л.|authorlink= Рајко Л. Веселиновић| chapter = Народноцрквена и привилегијска питања Срба у Хабсбуршкој Монархији 1699—1716. године| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 1|year=1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга|pages=39–54}}
* Радован Самарџић, Српска православна црква у XVI и XVII веку, у: Историја српског народа, III-2, Београд (1993). стр. 5—102.
* {{Cite book| last=Самарџић| first = Радован|authorlink= Радован Самарџић| chapter = Српска црква у Турском царству 1690—1766| title = Историја српског народа| url = https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 1|year=1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга|pages=531–552}}
* {{Cite journal| last=Popović| first = Svetlana| title = The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century (Српска епископска седишта у XIII веку)| url = https://books.google.com/books?id=yuAVAQAAMAAJ| journal = Старинар| issue = 51: 2001|year=2002|pages=171–184}}
* Прота [[Григорије Микић]], [http://sr.wikisource.org/wiki/Преглед_историје_хришћанске_цркве „Преглед историје хришћанске цркве”] (на [http://sr.wikisource.org/ Викизворнику]).
* Чедомир Марјановић, „Историја Српске цркве”, (Ars libri. {{cite book|title=Историја српске цркве|publisher=|location=Београд|year=2001|isbn=978-86-7588-001-1|pages=|last1=Marjanović|first1=Čedomir}}
* [[Радомир В. Поповић|Радомир Поповић]], „Српска црква у историји”, Библиотека Свечаник, Београд 1997.
* Радомир Поповић, [https://svetosavlje.org/kratak-pregled-srpske-crkve-kroz-istoriju/ „Кратак преглед историје Српске православне цркве кроз историју”] (на сајту [http://www.svetosavlje.org/ Светосавље]).
* {{Cite book| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Срби у средњем веку|year=1995| url = https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Идеа| isbn=9788675470335}}
* {{Cite book| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Срби међу европским народима|year=2004| url = https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ| location = Београд| publisher = Equilibrium| isbn=9788682937043}}
{{Литература крај}}

== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт|http://www.spc.rs/}}
* Православно хришћанство: [https://web.archive.org/web/20071012054237/http://www.pravoslavno-hriscanstvo.com/orthodoxy/churches/serbia/ Српска православна црква]
* {{cite web |author= |url=http://www.spc-ppip.org/ |title=Производни програм Српске православне цркве |date= |website= |publisher= |access-date= |archive-date=10. 11. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121110215847/http://www.spc-ppip.org/ |url-status= }}
* [http://www.srpska-pravoslavna-crkva.blogspot.com/ Илустрована историја Српске православне цркве]
* [https://web.archive.org/web/20091018073154/http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/detail-item_id-22 Историја хришћанске цркве 1-2, ПДФ књиге]

{{Српска православна црква}}
{{Православље}}
{{подножје|Православље}}

[[Категорија:Српска православна црква| ]]