Извор странице Панонско море

{{bez_inlajn_referenci}}
{{Инфокутија Море
| име = Панонско море
| слика = Izbište-''Pannonian Sea''-young wheat field.JPG
| мапа  = Pannonian sea03-sr.png
| опис_мапе = Простирање мора током миоцена
| површина = ~200.000
| запремина = 
| дубина = ~1.000
| настанак = [[миоцен]] до [[плиоцен]]а
| ширина = ~600
| дужина = ~800
| земље               = {{застава|Мађарска}}<br />{{застава|Словачка}}<br />{{застава|Словенија}}<br />{{застава|Румунија}}<br />{{застава|Србија}}<br />{{застава|Хрватска}}<br />{{застава|Босна и Херцеговина}}<br />{{застава|Украјина}}<br />{{застава|Чешка}}<br />{{застава|Аустрија}}
 }}
'''Панонско море''' је водено пространство које је постојало на простору [[Панонска низија|Панонске низије]] око 30 милиона година, а нестало је пре око 600.000 година. Захватало је простор између [[Алпи|Алпа]] на западу и [[Динарске планине|Динарида]] на југу и [[Карпати|Карпата]] и [[Родопске планине|Родопида]] на истоку и југоистоку. Панонско море било је залив [[Паратетис]]а, који је чинио део великог праокеана [[Океан Тетис|Тетиса]].

== Постанак и границе ==
У [[олигоцен]]у пре око 34 милиона година дошло је до формирања Панонског басена, тј, до његовог спуштања. У [[миоцен]]у у њега продире вода из океана Тетиса. Тетис је на северу преко [[Беч]]ког и [[Рона|Ронског]] басена био повезан са [[Паратетис]]ом, а на југу та веза остварена је преко Трансегејске бразде. Од миоцена до леванта Панонско море прошло је кроз пет фаза постојања и три [[стадијум]]а — морског, језерског и барског. Ово водено пространство прекривало је простор данашње северне и источне [[Хрватска|Хрватске]], северни део [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] ([[Посавина]], [[Семберија]] и [[Тузла|тузланска]] котлина), затим североисточне делове [[Словенија|Словеније]] ([[Прекомурје]]), источне делове [[Аустрија|Аустрије]], запад [[Словачка|Словачке]], крајњи југ [[Чешка|Чешке]] скоро целу [[Мађарска|Мађарску]], запад [[Румунија|Румуније]], дио [[Украјина|Закарпатске Украјине]] и значајан део [[Србија|Србије]] ([[Војводина]], [[Шумадија]], [[Поморавље (област)|Поморавље]]).

== Основне одлике ==
Потврде о слаткој води су седиментни [[Конгломерат (геологија)|конгломерати]], [[пешчар]]и, лапори и [[кречњак|кречњаци]] у којима су нађени слатководни [[фосил]]и [[шкољке|шкољака]] конгерија, мали остракоди и листови копнених биљака. Море је у остацима пешчара оставио раменоношца -{Terebratural}--а и [[главоношци|главоношца]] -{Aturia}-, док су у лапорима нађене фораминифере. 

У бадену када постоји плитко и топло море, расли су [[корал]]ни [[гребен (облик рељефа)|гребени]] и црвене алге -{Lithothamnium}-, а у зони јаких валова живели су шкољкаши дебелих љуштура попут -{Pectena}-, -{Ostrea}- и -{Chlamys}-, и велики [[јеж]]еви -{Clypeaster}- које можемо наћи у биогеном кречном седименту литавцу, који се као грађевински материјал вадио у [[средњи вијек|средњем веку]]. У дубљем мору живели су шкољкаши танких нежних љуштура као -{Amussium denudatum}- и -{Solenomya doderleini}-.

== Фазе постојања ==
=== Медитеран ===
[[Датотека:Pannonian sea01-sr.png|мини|280п|Панонско море]]
[[Датотека:Pannonian sea02-sr.png|мини|280п|Југоисточни део Панонског мора]]
Почетком [[миоцен]]а море се проширило на источне крајеве Србије, али је било плитко. У то време [[Авала]] и [[Космај]] су спојени и чинили су [[полуострво]]. Вода је у Шумадији продрла до [[Аранђеловац|Аранђеловца]] и линије [[Букуља]]—[[Венчац]], на западу до [[Дрина|Дрине]] и [[Јадар (притока Дрине)|Јадра]], а на истоку до [[Доњи Милановац|Доњег Милановца]] и [[Петровац на Млави|Петровца]]. Из овог периода су наслаге угља из Млавског басена. Нађено је мноштво фосилних [[рибе|риба]], [[фосил]]не кости усатог [[китови|кита]], кости [[цирене|сирена]] (морских крава), [[зуб]]и [[ајкула|морских паса]].

=== Сармат ===
У овом раздобљу прекида се веза између Панонског мора и Тетиса у [[Моравска|Моравској]]. Шумадијске планине се благо спуштају тако да вода надире све до [[Крушевац|Крушевца]], а Авала и Космај постају острва. У околини [[Београд]]а таложе се наслаге [[кречњак]]а. [[Угаљ]] из Крушевачког басена датира из овог периода. На копну су расла стабла чије је лишће ношено ветром доспело у море, те је нађено фосилизовано у лапорима. Развијене су уобичајене врсте дрвећа [[храст]], [[врба]], [[буква]], али и медитеранско биље као што су [[ловор]], [[фикус]], [[цимет]]овац. То указује на топлију [[клима|климу]] него што је данас.

=== Панон ===
У [[панон]]у (крај миоцена) долази до прекида везе између Панонског и [[Влашко-понтијско море|Влашко-понтијског мора]] у [[Ђердапска клисура|Ђердапу]]. Узрок томе било је интензивно издизање [[Карпати|Карпата]]. Као последица оваквих промена вода са севера надире све до [[Ниш]]а и [[Алексинац|Алексинца]], а дубине достижи и 850 m. Море остаје на југу преко [[Куманово|Кумановско]]-[[Прешево|прешевске]] повије у вези са [[Егејско море|Егејским морем]], а преко [[Качаничка клисура|Качаничке клисуре]] „комуницира“ са [[Косово и Метохија|Косовским]] и [[Косово и Метохија|Метохијским]] [[језеро]]м. Период пре око 11-8 милиона година карактерише и значајан губитак [[салинитет]]а, па је врло мало сарматских врста преживело. Појавиле су се нове, попут пужева -{Limnaea extensa}- и -{Gyraulus praeponticus}-.

=== Понт ===
Почетком [[плиоцен]]а ([[понт]]) успоставља се поново веза у [[Ђердапска клисура|Ђердапу]], ниво воде се снижава, а проток кроз клисуру расте. Море се лагано повлачи из Шумадије па се формирају Моравски и Колубарски залив. У [[Војводина|Војводини]] у дубоким депресијама (до 1000 m) акумулира се [[песак]] ([[нафта]]). Богате наслаге угља у [[Костолац|Костолачком]] и [[Колубара|Колубарском]] басену датирају из овог периода. Панонско море ушло је у „језерски стадијум“. Услед промене нивоа и смањења површине настају неке нове врсте живог света — [[пужеви]] с надуваним задњим завојем (-{Limnaea}-, -{Boskovicia}-, -{Lytostoma}-, -{Valenciennesia}-), ситни пужић -{Micreomelania}-, нови родови ребрастих шкољки (-{Limnocardium}-, -{Paradacna}-, -{Pteradacna}-, -{Didacna}-) и др. [[Обала|Обале]] су настањивали сродници праслонова „динотерији“, хранећи се лишћем разноликог дрвећа. О томе сведочи [[зуб]] праслона, којег је након угинућа животиње можда поток донео у језерски муљ. Припадао је врсти -{Dinotherium giganteum}-.
=== Левант ===
[[Левант]]ска фаза представља последњи период постојања Панонског мора, које у овом раздобљу еволуира из „језерског“ у „барски стадијум“. Вода се задржала само у дубоким [[Депресија (геологија)|депресијама]], а остатак је отицао долином [[Прадунав]]а преко Ђердапске клисуре. Пре око 600 хиљада година и након 30 милиона година постојања Панонско море најзад нестаје, формира се савремена [[хидрологија|хидрографска]] мрежа у којој доминира ток [[Дунав]]а и његове притоке.

== Постморска фаза ==
[[Датотека:Pannonian sea02-sr.png|мини|280п|Југоисток Панонског мора (Србија) током миоцена]]
[[Датотека:Pannonian sea vojvodina-sr.png|мини|280п|Југоисток Панонског мора (Србија) током миоцена, са приказаним границама данашњих држава]]
У [[квартар]]у (2 милиона година до данас) се улази у [[ледено доба]], односно наизменична топла и хладна раздобља. Последње залеђивање у том низу био је глацијал [[вирм]] који је трајао око сто хиљада година. Пре 43 хиљаде година на овом подручју је живео [[неандерталац]] који се истеравши медведе уселио у њихове пећине. Критична временска тачка за људску цивилизацију је престанак Леденог доба (око 11.000 до 10.000. п. н. е.), кад су могли остаци мора одн. језера да исцуре у [[Црно море]]. Недуго после тога већ имамо културу [[Лепенски Вир|Лепенског вира]] (почиње око 8.000. п. н. е.) која се формира на обалама [[Дунав]]а у [[Ђердапска клисура|Ђердапу]]. Иако неки научници оспоравају биолошку и културну везу Лепенаца и Винчанаца, можда је баш разлог томе било изливање последњих остатака Панонског мора. На то би могло указивати и дебљина културног слоја [[Винча|Винче]] од 14 m. Паралелан догађај овом било би отварање [[Босфор]]ског мореуза на Црном мору.

== Литература ==
* Родић Д. и Павловић М. (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд
* Драган Родић, Географија за I или III разред средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.

== Види још ==
* [[Панонска низија]]

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Pannonian Sea}}
* [http://www.sulinet.hu/oroksegtar/data/telepulesek_ertekei/Ruzsa/pages/ruzsa_tortenete_es_nepelete/003_termeszeti_foldrajz.htm Мапа Панонског мора] (на мађарском)
* [https://viborc.com/map-of-the-pannonian-sea-reconstruction/ Мапа Панонског мора - Реконструисано у високој резолуцији] (на енглеском)

{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Историја Европе]]
[[Категорија:Мора]]
[[Категорија:Србија у праисторији]]
[[Категорија:Војводина у праисторији]]
[[Категорија:Историја Срема]]
[[Категорија:Историја Бачке]]
[[Категорија:Историја Баната]]