Извор странице Моравац (Алексинац)

{{друго значење3|Моравац}}
{{Насељено место у Србији
| место = Моравац
| слика = Selo_Moravac_dom.jpg‎
| опис_слике = Сеоски дом
| округ = Нишавски
| општина = Алексинац
| надм висина=159
| популација = {{decrease}} 1.499
| поштански код=
| позивни број=018
| регистарска ознака=-{AL}-
| гшир = 43.5
| гдуж = 21.702333
|попис=2022}}
'''Моравац''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Алексинац|општини Алексинац]] у [[Нишавски управни округ|Нишавском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]]. било је 1785 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991]]. било је 1972 становника). Заједно са приградским насељима [[Житковац|Житковцем]] и [[Прћиловица|Прћиловицом]] чини једну целину креирајући једно од најмногољуднијих алексиначких насеља од око 7000 становника.

== Положај ==
Моравац је смештен у [[Алексиначка котлина|Алексиначкој котлини]] са леве стране тока [[Јужна Морава|Јужне Мораве]]. Географски се налази на тромеђи између [[Крушевац|Крушевца]], [[Ниш]]а и [[Сокобања|Сокобање]], а у непосредној је близини града [[Алексинац|Алексинца]].
{|
||
|}

[[Датотека:Aleksinacka kotlina.jpg||150п|мини|лево| Алексиначка котлина]]
'''Удаљеност од''':
* Алексинац: 3,2 -{km}-
* Ниш: 23 -{km}-
* Крушевац: 25 -{km}-
* Сокобања: 32 -{km}-

== Историја ==
=== Праисторија ===
Бројни археолошки налази у атару Моравца показују да је ово поднебље било насељено још у праисторији. [[Милутин Гарашанин (археолог)|Милутин Гарашанин]] у својој књизи „Праисторија на тлу Србије“ помиње и Моравац: "''у атару овог села, на локалитету Коњарник, пронађена је камена секира са отвором за држаљу. Чува се у Завичајном музеју у Алексинцу, а припада [[Старчевачка култура|Старчевачкој култури]]''". Остаци глинених посуда који потичу из разних периода а најстарији међу њима се везују за старчевачку културу, могу се наћи у великом броју у атару Моравца. Остаци се највише примећују у близини Житковца, у делу где је некада била обала изливене Јужне Мораве, а у непосредној близини Житковачке циглане, где је такође пронађено више [[урна|урни]].

По Тихомиру Ђорђевићу, сва села алексиначке општине са леве стране тока Јужне Мораве била су настањена у праисторији. Међутим, озбиљнија археолошка истраживања никада нису обављена, услед недостатка новца.

=== Римски период ===
[[Датотека:Moravac rimski novcic.JPG|150п|мини|лево|Римски новчић пронађен у атару Моравца]]
Траса [[Via militaris|Римског војног пута]] или '''-{Via militaris}-''' а преко данашње територије општине Алексинац није поуздано позната. Неки од историчара, међу којима је био и Тихомир Ђоревић, су мишљења да је овај пут, који је грађен 33 године и који је повезивао [[Сингидунум]] са [[Константинопољ]]ем, пролазио кроз Моравац.

У Моравцу су 1985. године вршена археолошка истраживања, приликом којих је ископано 27 [[рим]]ских гробова која датирају из раног средњег века. Пронађен је бакарни новчић [[Манојло I Комнин|Манојла Комнина]], и више наушница са коленцима из 9 -13 века. На основу налаза археолози су констатовали да се ради о средњовековном гробљу.

=== Средњи век ===
[[Датотека:Bitka za moravac.jpg|290п|мини|лево|Битка за Моравац 1876. године, аутор [[Гравира Бајарски]]]]
Данашње насеље Моравац је све до краја [[19. век]]а носило име Мрсољ. У [[16. век]]у постојала су села Горњи и Доњи Мрсољ. Оба се први пут помињу [[1516]]. године у попису који [[Турци]] спроводе на територији освојене [[Србија|Србије]].

Године 1833. село Моравац као и цела територија данашње општине Алексинац ослобађају се од Турака и улазе у састав Милошеве Србије.

Током [[српско-турски рат 1876—1878|српско-турског рата 1876—1878]] [[Делиград]] је бранио Србију док алексиначки крај постаје највеће поприште битака. Своју прву битку против Турака на тлу Србије, [[Николај Рајевски (1839—1876)|Николај Рајевски]] је водио управо за село Моравац 1876. године. Главни војсковођа српско руских снага био је генерал [[Михаил Черњајев]]. Током жестоке борбе село је неколико пута прелазило из „руке у руку“ да би га на крају Турци заузели и спалили до темеља. Ова битка је била претходница чувеној [[битка на Шуматовцу|бици на Шуматовцу]] и победи српско руских снага. Током српско турског рата 1876—1878 бележи се већа миграција Мораваца ка северним деловима Србије.

== Економија ==
Захваљујући плодном Јужном Поморављу Моравац је познат по својим пољопривредним производима, која се углавном пласирају на
пијацама Ниша и Алексинца. Насеље је посебно познато по високом квалитету зелене паприке, која је једна од најбољих у Србији.

Од укупно 527 домаћинства 329 поседују газдинство, а просечна површина земљишта по домаћинству је 3,6 хектара. 14,3% посто Моравчана се бави пољопривредом, док се 8,5% становништва бави искључиво овом делатношћу. 20,3% посто чине лица са приходом.

Године 1885 због изузетних одлика овдашњег земљишта, Влада Краљевине Србије доноси одлуку о изградњи Монопола за прераду сировог дувана. Исте године саграђена је и пруга Београд - Ниш.

Поред пољопривреде заступљена је и трговина на велико и мало као и конфекција.

=== Саобраћај и инфраструктура ===
* Кроз Моравац пролази регионални пут [[Крушевац]] - [[Ниш]]
* Удаљеност од Главне „Железничке станице Алексинац“ је 200 метара.
* Удаљеност од најближег прикључка на [[ауто-пут|ауто пут]] Београд - Ниш [[E-75]] је 3,5 -{km}-

У Моравцу саобраћају аутобуси „Ниш Еспреса“, који повезују Ниш са Алексинцем и Алексинац са јастребачким селом [[Вукања|Вукањом]]. Моравац има два аутобуска стајалишта-станице, Моравац-Центар и Моравац-Млин.
* Насеље располаже градским водоводом, дигиталном телефонском централом, кабловском телевизијом и адсл интернетом.

== Култура и образовање ==
[[Датотека:Moravac crkva.jpg|150п|мини|лево|Црква светог Ђорђа]]
[[Датотека:Moravac osnovna skola.JPG|150п|мини|лево|Основна школа Вук Караџић]]
Слава Моравца је [[Ђурђевдан]]. Уочи Ђурђевдана, традиционално мештани ноће поред сеоске цркве посвећене Светом Ђорђу, која је смештена на Моравачком брду. Поред Моравчана долазе и мештани околних села који се придружују слављу. Сваке године се бира „домаћин“ или „колачар“ славља.

Културно Уметничко Друштво „Ђурђевдан“ је културно друштво из Моравца које негује српски фолклор и подржава све локалне културне догађаје.

Моравац поседује основну школу "[[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]]" као и једну предшколску установу. Основна школа окупља Ђаке до 4 разреда. Школа је саграђена око 1919. године.

Говор Моравчана: Стари говор алексиначког јужног Поморавља се умногоме разликује од данашњег. Језик је еволуирао услед великог броја српског живља са југа Србије који насељава ове крајеве након ослобођења од Турака 1833. године а посебно након Другог светског рата, шездесетих и седамдесетих година. Највећи број миграната долази из предела Сурдулице, Косова и Метохије и Прешева. Како су долазили колективно, Срби са Југа углавном задржавају своје обичаје, али и језик намећући га староседеоцима.

Са друге стране, стари моравачки говор се данас једино може чути код старије популације „домородаца“. Тај говор је потпуно специфичан и јединствен, и доста се разликује од познатог „нишког“ акцента, иако већина лингвиста погрешно Алексинац и Ниш сврставају у „исто говорно подручје“, повезујући их са Торлачким дијалектом{{чињеница|date=09. 2009. }}

== Спорт ==
Фудбалски клуб села Моравца је [[Житковац|Морава Житковац]] који је заправо уједињени клуб моравачке Младости и житковачке Мораве.

== Демографија ==

Према последњем попису становништва одржаног 2011. године, у Моравцу живи 1857 пунолетних становника у 506 домаћинстава од којих се 301-дно бави искључиво пољопривредом.<ref>http://www.aleksinac.org/pdf/popis%20naselja%20%202011.pdf</ref>

Према попису из 2002. године У насељу Моравац живело је 1437 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 40,6 година (39,2 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу је имало 527 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 3,39.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године).

{| width="50%" style="background:transparent;"
| valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; " |
<!-- =============================================================================================
                                       ПОЧЕТАК ГРАФИКА
===============================================================================================-->
<center>
:''График промене броја становника током 20. века''
{|
| style="padding: 0;" |

<timeline>
ImageSize  = width:250 height:200
PlotArea   = left:40 right:10 top:10 bottom:20
TimeAxis   = orientation:horizontal
AlignBars  = justify
Colors = 
  id:gray1 value:gray(0.9)

DateFormat = yyyy
Period     = from:1940 till:2010
ScaleMajor = unit:year increment:10 start:1940

PlotData = 
  bar:2366 color:gray1 width:1
  from:start till:end
  bar:1576 color:gray1
  from:start till:end
  bar:788 color:gray1
  from:start till:end
  bar:0 color:gray1

LineData = 
  layer:front
  points:(62,128)(77,127) color:blue  width:2 
  points:(77,127)(100,132) color:blue  width:2
  points:(100,132)(128,133) color:blue  width:2
  points:(128,133)(157,158) color:blue  width:2
  points:(157,158)(185,161) color:blue  width:2
  points:(185,161)(217,148) color:blue  width:2

</timeline>
|}
</center>
<!-- =============================================================================================
                                       КРАЈ ГРАФИКА
===============================================================================================-->
|
{{Попис
| извор =<ref>{{Стат Књига 9}}</ref>
| п1948 = 1504
| п1953 = 1503
| п1961 = 1564
| п1971 = 1582
| п1981 = 1932
| п1991 = 1972
| п1991н = 1880
| п2002с = 1926
| п2002 = 1785
| п2011 = 1857

}}
|
{{Графикон постоци
| извор =<ref>{{Стат Књига 1}}</ref>
| ширина = 300px
| наслов = Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002]].
| позадина = #ddd
| позиција = left
| шипке = 
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|1758|98.48}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|blue|13|0.72}}
{{Врста са постотком|[[Црногорци (народ)|Црногорци]]|red|2|0.11}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|green|1|0.05}}
{{Врста са постотком|[[Бугари]]|orange|1|0.05}}
{{Врста са постотком|непознато|cyan|9|0.50}}
}}
|}

{{Графикон пирамида
| извор =<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
| ширина = 300px
| наслов = 
| позадина = #eee
| лево2 = м
| десно2 = ж
| шипке лево десно=
{{Врста лево десно|?|gray|10|10.20|13.26|13}}
{{Врста лево десно|80+|gray|21|21.42|23.46|23}}
{{Врста лево десно|75-79|gray|21|21.42|41.83|41}}
{{Врста лево десно|70-74|gray|38|38.77|55.10|54}}
{{Врста лево десно|65-69|gray|51|52.04|83.67|82}}
{{Врста лево десно|60-64|gray|51|52.04|51.02|50}}
{{Врста лево десно|55-59|gray|39|39.79|29.59|29}}
{{Врста лево десно|50-54|gray|72|73.46|55.10|54}}
{{Врста лево десно|45-49|gray|73|74.48|76.53|75}}
{{Врста лево десно|40-44|gray|69|70.40|62.24|61}}
{{Врста лево десно|35-39|gray|57|58.16|61.22|60}}
{{Врста лево десно|30-34|gray|55|56.12|51.02|50}}
{{Врста лево десно|25-29|gray|64|65.30|55.10|54}}
{{Врста лево десно|20-24|gray|67|68.36|56.12|55}}
{{Врста лево десно|15-19|gray|52|53.06|60.20|59}}
{{Врста лево десно|10-14|gray|57|58.16|47.95|47}}
{{Врста лево десно|5-9|gray|48|48.97|50.0|49}}
{{Врста лево десно|0-4|gray|47|47.95|37.75|37}}
| просекм = 39.2
| просекж = 42.1
}}

{{ДомаћинстваНасељаСрбија|352|368|391|426|505|532|527|91|98|90|109|72|44|17|5|1|-|3.39}}

{{БракНасељаСрбија|740|208|467|53|12|-|760|120|478|144|17|1}}

{{ЗанимањаНасељаСрбија|340|101|-|1|66|3|64|19|4|38|160|55|-|-|30|2|1|24|5|2|500|156|-|1|96|5|65|43|9|40|3|1|15|5|3|3|-|-|14|2|3|5|8|19|3|-|-|1|5|4|20|13|22|6|-|-|15}}

== Галерија слика ==
<gallery>
Датотека:Selo Moravac igraliste.jpg‎|Осветљено игралиште
Датотека:Stara kuca.jpg|Стара кућа, моравска архитектура
Датотека:Selo moravac maison 2.jpg‎|Главна улица
Датотека:Selo moravac maison 1.jpg|Главна улица
Датотека:Moravac spomenik.jpg‎ |Споменик борцима из Првог и Другог светског рата
Датотека:Aleksinacka kotlina.jpg|Горње моравачко поље и планина Лесковик
Датотека:Moravac-levé du soleuil.jpg|Јутро

</gallery>

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv| last=Спирић| first = Миодраг|authorlink = Миодраг Спирић| title = Историја Алексинца и околине|year=| url = | publisher = | location = |id=}}

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Moravac}}

* [https://web.archive.org/web/20071026142044/http://zitkovac.110mb.com/ Моравац на интернету]
* [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Moravac.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/srbija/moravac/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=43.5&longitude=21.702333&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]

{{Општина Алексинац}}
{{Портал бар|Србија}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]]

[[Категорија:Насељена места у Алексинцу]]
[[Категорија:Насељена места у Нишавском управном округу]]