Извор странице Глацијални процес

[[Датотека:Franz Josef glacier.JPG|мини|десно|190п|Ледник Франц Јозеф]]
'''Глацијални процес''' је [[геоморфолошки процес]] који настаје деловањем [[лед]]а, [[снијег|снега]] и [[мраз]]а (ниских [[температура]]). Овако су обједињена три процеса, која се, иначе, разликују. Дејство леда представља глацијални процес у ужем смислу. [[геоморфологија|Геоморфолошко]] дејство снега назива се '''нивациони процес''', док се деловање мраза назива '''криогени процес'''.

Обједињење ова три процеса учињено је због тога што њихови агенси делују истовремено и на истом простору. Њихови механизми су међусобно веома блиски и повезани, па су слични и ефекти које они изазивају. Облици ова три процеса су, такође, веома слични, и са постепеним прелазима једних у друге.

Општу и основну карактеристику глацијалног процеса чине изузетно велики морфолошки учинци. У овом процесу се [[ерозија|еродују]], транспортују и акумулирају велике количине материјала. Због тога, глацијални процес, иако временски ограничен, оставља за собом јасно уочљиве промене у [[рељеф]]у.

== Подручја развоја ==

Подручја развоја глацијалног процеса одређује ''снежна граница''. То је висинска зона изнад које је биланс инсолације и радијације негативан, тј. количина топлоте коју [[Земља]] прима од [[Сунце|Сунца]] је мања од количине топлоте коју Земља емитује. Због тога се све [[падавине|атмосферске падавине]] јављају у чврстом [[агрегатна стања|агрегатном стању]]. [[Снијег|Снег]] и [[лед]] се задржавају током вишегодишњег, па и вишевековног, периода.

Положај снежне границе зависи од више фактора. Основни фактор је [[географска ширина]], тј. [[климатски појас]]. У оквиру истог климатског подручја постоје велика варирања висине снежне границе. Њен положај је условљен експозицијом падине, односно њеним положајем или изложеношћу ка [[север]]у или ка [[југ]]у. Граница се мења и са сезонским колебањима температуре, с повећањем или смањењем влажности.

С обзиром на положај снежне границе и простор захваћен глацијалним процесом, издвајају се два главна подручја развоја глацијалног процеса: '''поларне области''' и '''подручја високих планина'''<ref name="gmf">Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства</ref>.

== Механизам процеса ==
[[Датотека:Formiranje leda lednika.jpg|мини|лево|200п|Формирање леда ледника]]
Агенс глацијалног процеса је удружено деловање [[температура|температурних]] промена, тј. дејство [[мраз]]а, као и [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]] [[снијег|снега]] и [[лед]]а. До покретања снега и леда долази постепено, због тога што се наслаге годинама не отапају, па се, наслагама новог снега, преко старијег, повећава његова укупна дебљина. Под притиском наслага дебелих од 30 до 50 -{m}- почиње прекристализација доњих слојева снега и настаје зрнасти снег. Прекристалисали зрнасти снег назива се ''снежаник''. У литератури се веома често користи и [[немачка|немачки]] термин [[фирн]]<ref name="gmf"/>.

Даљим повећавањем притиска, услед гомилања новог снега, снежаник прелази у лед. Снежаник се под притиском отапа, па се јавља појава течења доњих слојева, који су ослобођени [[притисак|притиска]]. Овај процес понавља се из године у годину, стотинама и хиљадама година. Тако настају огромне масе леда. Када наслаге леда постану дебеле, он се понаша пластично, и почиње да тече.

Покренути лед назива се ''[[ледник]]''. У међународној, па и [[србија|српској]] стручној литератури, често се користи немачки термин ''глечер''<ref name="gmf"/><ref name="gmf1">Анђелић М. 1990. ''Геоморфологија''. Београд: Војногеографски институт</ref>. Ледници имају велику [[кинетичка енергија|кинетичку енергију]] али су им [[брзина|брзине]] кретања обично врло мале. Такође, и снег може да име велику кинетичку енергију. На стрмим падинама, при [[гравитација|гравитационом]] кретању, снег може имати велику кинетичку енергију, и приликом кретања обухватати нагомилане снежне масе на падини. Обурвана маса снега назива се ''лавина''.

Садржај глацијалног процеса, као [[геоморфолошки процес|геоморфолошког процеса]], чине '''ерозија''', '''транспорт''' и '''акумулација''' материјала.

=== Ерозија ===

Глацијална ерозија обавља се '''непосредно''' и '''посредно'''. Обе врсте могу изазвати и друге видове ерозије (најчешће [[колувијални процес|колувијалну]]) а јављају се и '''пратеће појаве'''.

'''Непосредна ерозија''' представља покретање [[стене|стенског]] материјала под дејством масе [[лед]]а у покрету. Кретањем леда се покреће већ припремљени материјал али се откидају и покрећу и делови матичне [[стене|стенске]] масе. '''Посредну ерозију''' обављају комади стенске масе које лед откида и носи. '''Изазване појаве''' најчешће су представљене [[колувијални процес|одроњавањем]] и [[колувијални процес|осипањем]] материјала. [[Ледник]], крећући се, поткопава стенске масе поред којих пролази и нарушава природну равнотежу. Тиме изазива [[колувијални процес]], који доводи до одроњавања и осипања. Посебан вид пратећих појава представља ''[[солифлукција]]'', или течење тла<ref name="egz">Пешић Л. 2001. ''Општа геологија - Егзодинамика''. Београд: Рударско-геолошки факултет</ref>.

=== Транспорт ===

Због чврстог [[агрегатна стања|агрегатног стања]] транспортног средства, материјал који [[ледник|ледници]] преносе не трпи никакве селекције по крупноћи. Материјал се транспортује по површини, унутар тела или у подини ледника. У подини и на странама ледника долази до обраде материјала, али не и до његовог заобљавања<ref name="gmf"/>. Материјал је представљен угластим комадима, оштрих ивица, ређе слабо заобљених, величине од крупноће [[глина|глине]] (0,001 -{mm}-) до блокова метарског пречника<ref name="ospet">Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. ''Основи петрологије''. Београд: Наука</ref>.

Транспорт у глацијалном процесу редовно траје веома дуго. Он се обавља скоковито. За време хладнијих периода, ледници су снажнији и бржи, и транспортују се веће количине стенског материјала. У току топлијих периода, њихова кинетичка енергија значајно опада, па им се смањује и транспортна моћ.

=== Акумулација ===

Акумулација [[стене|стенског]] материјала врши се када ледник смањи своју кинетичку енергију. Међутим, промена кинетичке енергије је скоковита, па се акумулација врши целом дужином ледника, по његовим странама, на дну, а велика количина материјала бива пренета до краја ледника и ту таложена. Акумулиран материјал није сортиран по крупноћи. Акумулиран материјал у случају дебљих и снажнијих ледника је ситнији, док је у случају тањих ледника хетерогенији. Гранулометријски најситнији материјал акумулирају покровни ледници [[поларна област|поларних области]].

== Типови ледника ==
{{главни чланак|Ледник}}
Према начину и месту развића, издвајају се два основна типа ледника: '''покровни тип''' и '''алпски тип'''. Покровни тип ледника чине велики леднички покривачи, који су настали у поларним областима. Врло често се назива и ''континентални тип'' ледника. Ледници алпског типа развијени су у високим планинским областима, а као класична област њиховог данашњег развића узимају се [[Алпи]]. Још се називају и ''долински ледници'', јер наслеђују долине некадашњих [[река]]<ref name="gmf"/>.

=== Покровни тип ледника ===
[[Датотека:NEO ararat big.jpg|мини|десно|180п|Покровни тип ледника, [[Арарат]]]]
Покровни, или континентални, тип ледника, још се назива и ''инландајс'', од енглеских речи „-{inland ice}-“, што у дословном преводу значи унутрашњи лед, тј. лед унутар копна. Овај тип ледника развијен је на [[Антарктик]]у и [[Гренланд]]у.

Покровни тип ледника има облик [[дома|доме]] или спљоштене куполе. Највећа дебљина леда је у центру, где владају највећи [[притисак|притисци]]<ref name="gmf1"/>. Под притиском лед пластично тече. Креће се радијално (од центра). Кретање је углавном независно од [[рељеф]]а подлоге. Кретањем ледника ублажава се рељеф подлоге и тежи се ка његовом заравњењу. Еродовани материјал је уситњен до крупноће [[глина|глине]]<ref name="pss">Протић М. 1984. ''Петрологија седиментних стена''. Београд: Рударско-геолошки факултет</ref>. Простори на којима је некада био развијен континентални тип ледника су сада простране, благо заталасане равнице, покривене дебелим наслагама [[глина]]<ref name="gmf"/>.

=== Алпски тип ледника ===
[[Датотека:Grosser Aletschgletscher 3178.JPG|мини|десно|180п| Ледник Алеч, [[Швајцарска]]]]
Алпски тип ледника се јавља на високим планинама, на свим континентима, изузев [[Аустралија|Аустралије]]<ref name="gmf"/>. Овај тип ледника има изразит '''линијски карактер'''. Ледници алпског типа формирају се високо изнад снежне границе и [[гравитација|гравитационо]] се крећу наниже. За своје кретање користе већ постојеће линеарне депресије па је, због тога, њихово развиће условљено [[рељеф]]ом подлоге.

Морфолошки ефекти ледника алпског типа супротни су дејству инландајса. Они снажном ерозијом продубљавају долине и устрмљавају њихове стране. После повлачења остављају рашчлањенији рељеф, дубоке долине, широког дна и стрмих страна и назубљене и високе гребене између њих.

=== Мешовити типови ледника ===

Између два основна типа ледника јављају се и мешовити типови, који имају карактеристике и покровног и алпског типа. Међу мешовитим типовима, као карактеристични, издвајају се два типа — '''суподински''' и '''платоски''' ледници.

==== Суподински тип ====
[[Датотека:Malaspina Glacier from space.jpg|мини|десно|180п|Сателитски снимак ледника Маласпина, [[Аљаска]]]]
Суподински тип карактерише развој линеарних, долинских ледника, који силазе с високих планина о у њиховим подножју (суподини) се спајају у пространо ледено поље типа мањег инландајса. Типски развој суподинских ледника је на [[Аљаска|Аљасци]], па отуда и назив аљаски тип. Класично развиће суподинског тип ледника има ледник [[Маласпина]] на Аљасци.

==== Платоски тип ====
[[Датотека:Vatnajökull.jpeg|мини|лево|180п|Сателитски снимак платоског типа ледника, [[Исланд]]]]
На [[висораван|висоравни]] (платоу) платоског типа ледника развијено је велико ледено поље, односно мањи инландајс. Из тог поља се издвајају појединачне ледене реке, или ледени језици, и силазе с платоа, обично до [[море|мора]]. Такав тип ледника био је развијен на [[Скандинавија|Скандинавском полуострву]], па отуда и назив ''скандинавски тип ледника''.

У току последње глацијације, у [[плеистоцен]]у, [[Скандинавија|Скандинавско полуострво]] било је покривено дебелим леденим покривачем, од кога су се одвајали мањи ледници долинског типа, који су се спуштали до мора. Они су продубљавали долине и устрмљавали њихове стране. После отапања ледника доње делове ледничких долина потопило је море. То су сада дубоки заливи стрмих страна, познати под називом [[фјорд]]ови.

== Облици ==

[[ледник|Ледници]] граде специфичне ерозионе и акумулационе облике. Осим њих, јављају се и облици који чине остатке [[иницијални рељеф|иницијалног рељефа]], који су заостали после дејства ерозије. То су тзв. ''резидуални облици''.

=== Ерозиони облици ===
[[Датотека:Glacial landscape-sr.svg|мини|Елементи ледника]]
Ерозионе облике алпског типа ледника чине [[цирк]] и [[валов]]. У валову се јављају секундарни облици, као што су ледничко раме, мутониране стене и стрије. У случају покровног типа ледника, ерозионе облике чине мутониране стене и стрије.

==== Цирк ====

Цирк представља место на коме се формира долински [[ледник]]. То је амфитеатрално удубљење, стрмих страна и благо заталасаног дна. Једна страна је отворена и то место је сведено на заобљен праг, метарског реда величине. Иницијалну депресију за постанак цирка представља челенка некадашњег водотока.<ref name="gmf"/>

Уколико се цирк налази у близини снежне границе, [[лед]] који се у њему формира недовољан је за стварање ледника, који би се кретао [[гравитација|гравитационо]] наниже. У том случају, лед остаје у цирку, и назива се ''циркни'', или ''циркусни ледник''. Цирк из којег не полази лед назива се ''висећи цирк''.

Циркови су ''карактеристика алпског типа ледника''. У случају покровног типа ледника се не јављају, или могу настати у ретким случајевима, на високим и стрмим планинама. На просторима развоја покровног типа ледника, морфолошки значај циркова је занемарљив.

==== Валов ====
[[Датотека:Yosemite Valley.JPG|мини|десно|180п|Некадашњи [[валов]]]]
Валов, или ''ледничко корито'', је долина којом се креће ледник. Његов попречни профил има стрме стране и широко, заравњено дно. Најчешће наслеђује [[речна долина|речну долину]]. Међутим, за разлику од речне долине, чији [[речна долина|талвег]] има континуиран пад, уздужни профил валова ''нема континуиран пад''. На њему се јављају бројне депресије, раздвојене преградама од метарских до декаметарских висина.

Депресије условљавају додатно гомилање леда. Повећањем масе леда повећава се и његова ерозиона моћ, чиме се депресије све више продубљавају а преграде између њих постају све више. После повлачења ледника, након завршетка глацијалног процеса, у тим депресијама формирају се [[језеро|језера]], тако што се [[вода]] допуњава атмосферским падавинама и површинским водама. Постоје бројна језера која су настала на овај начин: [[Боденско језеро|Боденско]], [[Циришко језеро|Циришко]], [[Женевско језеро|Женевско]] и [[Нешателско језеро]] у [[Швајцарска|Швајцарској]]; [[Бледско језеро|Бледско]] и [[Бохињско језеро]] у [[Словенија|Словенији]], итд.
[[Датотека:Lake Bohinj.jpg|мини|лево|180п|[[Бохињско језеро]]]]
==== Ледничко раме ====

Ледничко раме представља терасасту зараван, обично декаметарске ширине, која се може запазити на странама валова. Може се пратити готово целом дужином валова, и развијена је, по правилу, са обе његове стране. Ледничко раме настаје као резултат сезонског колебања нивоа леда у леднику. Током хладнијег периода, ниво леда у леднику је виши. У току лета, ниво леда се смањује, ледник се повлачи на мању висину у долини, остављајући за собом терасасту зараван као границу вишег и нижег нивоа леда. Ледничко раме је активан облик, који ледник покрива и модификује при сваком вишем нивоу леда.

==== Мутониране стене ====

Мутониране стене су стенске масе куполастог облика, од метарских до декаметарских ширина и дужина, а метарских висина. Налазе се на дну валова, а обрађене су непосредном и посредном глацијалном ерозијом. Њихов назив изведен је од [[француска|француског]] термина -{roche moutonée}-, што би значило коврџава стена. Назив је изабран због тога што [[рељеф]], покривен мутонираним стенама, подсећа на поље на коме се налазе [[овца|овце]] ([[француска|фр]]. -{le mouton}- - ован). У [[србија|српској]] литератури за мутониране стене у употреби је и термин ''комчићи''<ref name="egz"/>.

==== Стрије ====

Прелазећи преко полираних површина, [[ледник]], материјалом који носи, задире у њих и оставља уске бразде, милиметарске дубине и ширине, а дециметарске па и метарске дубине. Зарези на полираним површинама називају се ''стрије''.

=== Резидуални облици ===

Резидуални облици су остаци некадашњег [[рељеф]]а, који су преостали после деловања ледника алпског типа. Чине их ''оштри врхови'' и уски, ''назубљени гребени''. У резидуалне облике покровног типа ледника чине само ''нунатаци''.

==== Оштри врхови ====

Проширивањем и продубљавањем циркова, њихови зидови се регресивно померају. Претходно заобљен, куполаст врх планине своди се на оштар врх, сличан рогу, или високој и уској неправилној тространој пирамиди. Такав врх ограничен је странама три цирка, или више њих. Класичан пример је врх [[Materhorn|Матерхорн]] (4480 -{m}-) у [[Швајцарска|Швајцарској]]. Оштри врхови се често називају и врхови типа Матерхорн.

==== Арете ====
[[Датотека:Striding Edge.jpg|мини|лево|180п|Арета]]
Арете представљају оштре и уске, назубљене планинске гребене, који се јављају између валова или циркова. Њихов настанак објашњава се регресивном ерозијом страна два суседна валова. Значајну улогу при томе има [[колувијални процес]], који је изазван поткопавањем страна валова дејством [[ледник]]а. Одроњавањем и осипањем проширују се валови и устрмљавају њихове стране. Термин је [[Србија|српска]] транскрипција [[Француска|француске]] речи -{arête}-, која означава [[рибе|рибљу]] кост.

==== Нунатаци ====
[[Датотека:Eastcoastgreenland1.jpg|мини|десно|180п|Нунатаци на [[Гренланд]]у]]
Нунатак је изоловани брег или [[планина|планински]] врх који се издиже изнад [[лед]]еног покривача. По правилу, има веома стрме стране, тако да се вечити лед и [[снијег|снег]] не могу задржати на њима. Крећући се око нунатака, ледник обавља бочну ерозију, поткопава његове стране и изазива одроњавања и осипања. Материјал који је откинут са нунатака представља ретке стенске масе које [[ледник]] покровног типа носи по површини. Термин је кованица ескимских речи и означава усамљени врх<ref name="egz"/>.

=== Акумулациони облици ===
{{главни чланак|Морена (геоморфологија)}}
Сви акумулациони облици глацијалног процеса називају се ''морене''. Термин је француског порекла. У Савојским Алпима тим именом (-{moirane}-) називан је брежуљак или хрпа растреситог материјала различите крупноће. У стручној литератури термин означава глацијалне акумулационе облике и специфичне седиментолошке карактеристике материјала од којег су облици изграђени.

Наслаге седимената које су, у Шкотској, током плеистоцена, транспортоване ледницима су називане тил. Тил обухвата велики гранулометријски распон честица и комада различитог литолошког састава<ref name="ospet"/>. Гомиле тог растреситог материјала, које је одлагао ледник назване су дрифт. Везани дрифт носи назив тилит. Међутим, интернационално усвојен стручни термин за облике изграђене од невезаног глацијалног материјала остао је морена<ref name="gmf"/>.

Општа и заједничка карактеристика сваког моренског материјала је обрађеност, врло слаба, или никаква, заобљеност и изузетно висок степен литолошке и гранулометријске хетерогености<ref name="pss"/>. Подела морена заснива се на степену њене активности. Две основне категорије чине активне, или покретне, и напуштене, односно сталожене морене.

==== Активне морене ====

Активне или покретне морене настају у глацијалном процесу који је у току. Оне се транспортују, са краћим или дужим застојима, тако да мењају облик и положај у рељефу. Према положају у савременом леднику, морене могу бити '''површинске''', '''унутрашње''' и '''подинске'''.

* '''Површинске морене''' — Налазе се на површини [[ледник]]а. При томе могу бити транспортоване по странама ледника, када се називају ''бочне морене'', или се крећу по средини ледника, и означавају термином ''средишње морене''. '''Бочне морене''' настају дејством ледника на стране [[валов]]а, непосредним или посредним откидањем и покретањем стенског материјала на контакту ледника и стенске масе. '''Средишње морене''' распоређене су по целој површи ледника. Најчешће се јављају у виду више трака, међусобно паралелних и издужених у правцу кретања ледника. Траке материјала су метарских ширина и висина. Приликом спајања два ледника, од којих сваки на странама носи траке бочних морена, спољне траке остају као бочне морене, а унутрашње се спајају у ширу траку средишње морене. Појава више паралелних трака на једном леднику значи да је настао спајањем више мањих ледника. Површинске морене, које су веома заступљене код ледника алпског типа, веома су слабо, или никако, развијене у ледницима покровног типа. Једини материјал који се може наћи на инландајсу је откинут и покренут са ретких нунатака.
[[Датотека:TitlisIceCracks.jpg|мини|десно|180п|Пукотине у телу ледника (кревасе)]]
* '''Унутрашње морене''' — Материјал који се налази и транспортује у телу ледника представља унутрашње морене. Знатан део тог материјала потиче са површи ледника. У телу ледника се, током кретања, отварају и затварају бројне пукотине, које се називају ''кревасе''. Кроз њих пропада велика количина површинских морена у унутрашњост ледника. Део унутрашњих морена настаје и откидањем материјала са страна валова, дакле као бочна морена. Унутрашње морене могу настати и после великих лавина, које се сруче на површину ледника и покривају део површинских морена. Унутрашње морене су, такође, скоро искључиво ограничене на алпски тип ледника<ref name="gmf1"/>. Мале количине материјала, настале откидањем са нунатака приликом проласка инландајса, практично су занемарљиве.

* '''Подинске морене''' — Подинске морене настају откидањем и покретањем материјала приликом преласка ледника преко стеновите подлоге. Стенски материјал подинских морена је ситнији, јер дебеле наслаге леда изазивају велике притиске. Врло ретко се у њима могу наћи крупнији блокови. Подинске морене настају и у случају ледника алпског типа, као и у случају инландајса. Када се ради о ледницима алпског типа стенски материјал је гранулометријски хетерогенији и у њему доминира ситнија фракција<ref name="gmf"/>. Дебљина подинских морене је метарска, врло често и декаметарска. У случају инландајса подинске морене чине глине, песковите глине и глиновити песак. Песак и шљунак су ретки, а крупнији блокови готово изостају.

==== Напуштене (сталожене) морене ====

После повлачења [[ледник]]а транспортован моренски материјал остаје напуштен и депонован у виду сталожених [[morena (geomorfologija)|морена]]. Према месту одлагања на простору некадашњег ледника, разликују се '''чеоне''', '''бочне''' и '''подинске''' морене. Специфичне појаве, посебно карактеристичне за инландајс, чине [[ератички блокови]], [[друмлини]], [[озари]], [[ескери (општина)|ескери]] и [[камови]].

* '''Чеоне морене''' — Чеоне морене налазе се на крају некадашњег ледника. То је материјал који је транспортован целом дужином кретања ледника. Чеона морена има изглед [[бедем]]а, најчешће [[срп]]астог, полумесечастог облика. Бедем је [[конвексност|конвексан]] у правцу кретања ледника и постављен је [[ортогоналност|нормално]] на тај правац. Материјал је изузетно [[стене|литолошки]] и гранулометријски хетероген, делимично обрађен, незаобљен и невезан<ref name="pss"/>. Приликом повлачења, ледник оставља чеоне морене дуж [[валов]]а. Те морене, настале рецесијом, тј. повлачењем ледника, називају се ''рецесионе морене''. Чеоне морене јављају се и на ободу инландајса. Разлика у односу на алпске леднике је њихова велика дужина, која се прати десетинама и стотинама километара.
[[Датотека:Glacier.zermatt.arp.750pix.jpg|мини|десно|180п|Бочна морена]]
* '''Бочне морене''' — Материјал транспортован уз ивице ледника остаје после повлачења ледника у виду ниских бедема, паралелних странама валова. Како су бочне морене остављене уз саме стране валова, на њима се акумулира и колувијални материјал. То су плазеви [[сипар]]а развијених на стрмим странама валова, или гомиле материјала, настале одроњавањем. На простору развоја инландајса напуштених бочних морена готово да и нема.

* '''Подинске морене''' — Напуштене подинске морене јављају се као хрпе претежно ситнијег материјала, неправилно распоређене по валову. [[Стене|Стенски]] материјал овог типа морена је изузетно гранулометријски хетероген. Поред [[глина|глине]], [[песак|песка]] и [[шљунак|шљунка]], јављају се и крупнији блокови дециметарских, па и метарских, димензија. Сталожене подинске морене посебно долазе до изражаја у случају покровног типа ледника.
[[Датотека:Angular glacial erratic on Lambert Dome-750px.jpg|мини|лево|180п|Ератички блок]]
* '''Ератички блокови''' — Ератички блокови представљају крупне [[стене|стеновите]] блокове, од метарских до декаметарских димензија, чији литолошки састав не одговара саставу средине у којој се налазе. Ови облици јављају се и код алпског и код покровног типа ледника. Код инландајса они представљају специфичан индикатор места одакле је ледник кренуо, или простора преко којег је ледник прешао<ref name="egz"/>. У случају алпског типа ледника, ератички блокови немају тај значај.
[[Датотека:Drumlins Lmb.png|мини|десно|180п|Друмлини]]
* '''Друмлини''' — Друмлини су лепо заобљени брегови, издужени у једном правцу, с врло благим нагибом у правцу кретања [[лед]]а. Изграђени су од финозрних подинских морена. У језгру друмлина може се наћи и матична [[стене|стена]]. Карактеристика су простора некадашњег развоја инландајса. Сматра се да настају прерадом подинских морена. Друмлини су масовна појава. Јављају се као поља друмлина, [[ешалон]]ирани у генералном правцу кретања леда, формирајући [[рељеф]].

* '''Озари''' — Озари су уски, издужени гребени као резидуални облици првобитних наслага подинских морена. Они се јављају између канала, који настају [[геоморфолошки процес|ерозијом]] меког и растреситог материјала. Често су препознатљиви и у савременом рељефу.
[[Датотека:MasonEsker.JPG|мини|десно|180п|Део ескера]]
* '''Ескери''' — Ескери су ниски змијолики [[Гребен (облик рељефа)|гребени]], синусоидално извијени. Настанак ескера везује се за седиментацију подледничких токова [[вода|воде]]. Материјал подинских морена је транспортован водом, делом заобљен и класификован по крупноћи. У питању су углавном [[песак]] и ситнији [[шљунак]]. Ескери су типична појава на просторима где су некада били развијени [[ледник|ледници]] покровног типа.

* '''Камови''' — Камови су брежуљци или ниски и уски праволинијски гребени, изграђени од делимично заобљеног и по крупноћи класификованог материјала. Настају тако што [[вода]], која се креће кроз уске [[пукотина|пукотине]] у леду, прерађује материјал подинских морена. Разлика између камова и ексера је само у изгледу. Ескер настаје слободним током воде и стога има вијугав изглед, док је у случају камова ток воде контролисан пукотинама у леду. Озари, ескери и камови, облици типични за инландајс, могу се јавити и у случају ледника алпског типа. Њихове димензије у том случају су, међутим, знатно мање, тако да у морфолошком погледу немају значаја.

== Просторни завршетак глацијалног процеса ==
[[Датотека:Moraine Lake 17092005.jpg|[[Моренско језеро]] у [[национални парк Банф|Националном парку Банф]] у [[Канада|Канади]]|180п|мини]]
Глацијални процес је просторно ограничен. Његов развој започиње изнад [[снежна граница|снежне границе]], стварањем [[ледник]]а. Ледник се, зависно од масе [[лед]]а и [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]], може кретати различитом брзином. Приликом кретања, ледник се може зауставити непосредно испод снежне границе, ако је његова кинетичка енергија мала, односно, може се кретати и километрима иза снежне границе, и спустити стотинама метара испод ње, ако садржи велику масу леда, што условљава већу кинетичку енергију.

Силаском испод снежне границе, ледник почиње да се успорава и отапа. Те појаве су далеко израженије што је ледник нижи. Узрок овим процесима је долазак ледника у подручје позитивног биланса [[инсолација|инсолације]] и [[зрачење|радијације]] (већег примања, него одавања топлоте). У неповољним условима ледник губи кинетичку енергију, чиме се његово кретање завршава. [[Вода]], настала отапањем ледника, може бити зајезерена моренама. Тада глацијални процес прелази у [[језеро|језерски]] ([[лимнички процес|лимнички]]). Процес настао деловањем језерских вода насталих од ледника назива се '''глациолимнички процес'''.

Зајезерене воде могу пробити или прелити природну моренску брану, која је условила стварање језера. У том случају почиње сталан линијски ток воде. Процес настао дејством таквог агенса назива се '''глациофлувијални процес'''.

=== Глациолимнички процес ===
[[Датотека:Lake Plav3.JPG|мини|десно|180п|[[Плавско језеро]]]]
На завршетку [[ледник]]а који силази с [[планина|планине]] остаје чеона морена, [[ортогоналност|нормална]] на [[вектор|правац]] кретања ледника. Она се, на својим крајевима, повезује са бочним моренама, које су [[паралелност (геометрија)|паралелне]] правцу кретања ледника. Простор ограничен чеоном и бочним моренама назива се ''терминални (завршни) басен''. Бедеми, који ограничавају овај басен, представљају [[брана|брану]], која зајезерава воде настале отапањем [[лед]]а. У терминалном басену формира се [[језеро]]. Воде, које дотичу испод ледника, назване подледничке реке, у језеро ритмично доносе велике количине материјала. Током лета, када је отапање ледника најинтензивније, подледничке реке покрећу крупнији моренски материјал. Током зиме, отапање леда је минимално, па се таложи финији моренски материјал. С обзиром на то да је транспортован у воденој средини, материјал који се приноси у језеро је обрађен, заобљен и класификован по крупноћи<ref name="pss"/>.

Класичан пример терминалног басена је [[Плавско језеро]] у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Велики ледник који је силазио с [[Проклетије|Проклетија]] формирао је у подручју [[Плав]]а терминални басен<ref name="gmf"/>. Чеона морена тог ледника представљала је брану, која је зајезерила подледничку [[река|реку]]. Класичан пример овог процеса јединствен на југу Европе јесте [[Барно језеро]] на [[Дурмитор]]у.

Терминални басен и глациолимнички процес јављају се и на крају [[ледник|инландајса]]. Бедеми чеоних морена су, у том случају, изграђене од знатно финијег материјала, па су и вододржљивије. Такође је карактеристична ритмичка седиментација<ref name="pss"/>. Глациолимничке творевине некадашњег инландајса познате су у геологији као ''тракасте глине'', или под [[скандинавија|скандинавским]] називом ''варве''<ref name="gmf"/>. Међутим, савремени ледници покровног типа немају терминалне басене и не пролазе кроз глациолимничку, нити глациофлувијалну фазу. Они се завршавају на [[континентални праг|континенталном прагу]] (шелфу), где се лед парцијално цепа, и наставља да плута у [[океан]]у<ref name="gmf1"/>.

=== Глациофлувијални процес ===
[[Датотека:Rhoneglacier.JPG|мини|десно|180п|Крај [[ледник]]а и почетак реке [[Рона|Роне]]]]
Испод [[ледник]]а теку подледничке реке, које настају његовим отапањем. Оне покрећу велике количине материјала, најчешће подинских морена, који транспортују, обрађују и таложе, стварајући нове, глациофлувијалне облике. Морфолошки ефекти подледничких река слабије су изражени у случају ледника алпског типа, али су посебно значајни када је у питању инландајс. Облици карактеристични за леднике покровног типа - [[озари]], [[ескери (општина)|ескери]] и [[камови]], су, заправо, ''глациофлувијални облици''.

Глациолимнички процес готово редовно прелази у глациофлувијални процес. Бедем који ограничава језеро изграђен је од материјала чеоне и бочних морена и кроз њега се процеђује вода подледничких токова. Она односи ситнији материјал и на спољној страни чеоне морене гради пространу ''глациофлувијалну лепезу'', као први глациофлувијални облик у наставку глациолимничког процеса.

Изношењем ситнијег материјала повећава се водопропусност бране и све веће количине воде истичу из језера. Тако се повећава и [[кинетичка енергија]] [[водоток]]а, што доводи по повећане ерозије бране. Река, која истиче из језера, се усеца у глациофлувијалну лепезу по спољном ободу чеоне морене. Заостали делови лепезе називају се ''глациофлувијалне терасе''.

== Глацијални процес у времену ==

Глацијални процес спада у тзв. „климатске процесе“ и његов почетак и завршетак условљени су значајним [[клима]]тским променама — захлађењем, односно отопљавањем. Промене се дешавају постепено и веома споро. Снежна граница се снижава са појавом атмосферских падавина у чврстом стању, док је повећање њене апсолутне висине условљено климатским отопљавањем и појавом падавина у течном стању. Смена процеса, преузимање доминације у морфолошком обликовању неке области, или губитак улоге доминантног фактора у формирању рељефа, обавља се веома споро, траје хиљадама година и то уз читав низ постепених прелазака једног процеса у други<ref name="gmf"/>. Глацијални процес најчешће настаје сменом претходног [[флувијални процес|флувијалног процеса]], а завршава се сменом новим флувијалним процесом.

== Види још ==
* [[Геоморфологија]]
* [[Геоморфолошки процес]]
* [[Елувијални процес]]
* [[Делувијални процес]]
* [[Пролувијални процес]]
* [[Колувијални процес]]
* [[Флувијални процес]]
* [[Крашки процес]]
* [[Марински процес]]
* [[Еолски процес]]

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
* Анђелић М. 1990. ''Геоморфологија''. Београд: [[Војногеографски институт]]
* Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
* Пешић Л. 2001. ''Општа геологија - Егзодинамика''. Београд: [[Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду|Рударско-геолошки факултет]]

== Спољашње везе ==
* [http://www.glims.org/MapsAndDocs/assets/GLIMS_Glacier-Classification-Manual_V1_2005-02-10.pdf Илустрована класификација ледника]

{{нормативна контрола}} {{портал бар|Географија}}
{{добар чланак}}

[[Категорија:Глацијални процес| ]]